Ugovor o poklonu – sa kojim predznanjem se zaključuje?

Dobro bi vam došao jedan stan na poklon? Ili automobil?

A i sa novčanim dobitkom biste se lako snašli, zar ne? Ipak, kod ove vrste ugovora nije uvek sve tako jednostavno. U daljem tekstu pročitajte pojedinosti vezane za ugovor o poklonu.

26.
Maj 2022.

Kontakt: Zunic Law

U životu često poklanjamo, a i sami uživamo da primimo poklone. Pritom, sigurni smo da znamo šta poklon predstavlja i koji mu je značaj.

Međutim, da li je poklon zaista u potpunosti „besplatan”? Da li su obaveze i prava strana u ovom pravnom odnosu ista kada se poklanja stan i kada su predmet poklona, na primer, minđuše? Da li ima razlike u tome da li su poklonjene minđuše dijamantske ili od bižuterije?

Takođe, u praksi je često i pitanje šta se dešava ako, na primer: smatramo da neko kome smo dali poklon taj poklon više ne zaslužuje? Da li postoji način da poklon tražimo nazad, na primer: nakon razvoda od bračnog druga ili u sličnim životnim (ne)prilikama.

Zbog ovakvih nedoumica klijenata, u ovom tekstu smo želeli da objasnimo pojedinosti koje se odnose na ugovor o poklonu i poklone velike vrednosti, koje bi svaki poklonoprimac i poklonodavac trebalo da znaju.

1. Osnovni elementi ugovora o poklonu

Ugovor o poklonu je ugovor kojim, uzmimo na primer: vi kao poklonodavac, nekome, kao poklonoprimcu, dajete ili se obavezujete da ćete dati određenu stvar u svojinu ili mu preneti neko drugo pravo.

Dakle, imamo 2 strane u ovom odnosu.

To znači da je za njegovo sačinjenje potrebno da se obe strane saglase o njegovim bitnim elementima, a to su:

besteretnost davanja i
predmet poklona.

Besteretnost znači da od onog lica kome ste poklonili poklon, ne možete za uzvrat tražiti naknadu ili činidbu u svoju korist, koja bi predstavljala srazmerno opterećenje njegove imovine. Dakle, poklon mora biti jednom rečju – besplatan.

Ovakav pravni posao se zove dobročin posao i način je da poklonodavac poklonoprimcu ukaže zahvalnost ili ga nagradi.

Međutim, sama saglasnost volje nije dovoljna, već je, da bi ugovor o poklonu bio punovažan, potreban i realan akt, predaja stvari. Ukoliko se sačini pisani ugovor o poklonu, on obavezuje poklonodavca da učini i realan akt – predaju poklona.

Ipak, kako se poklon može učiniti i usmenim putem, predaja poklona se može izvršiti i pre ili bez sačinjenog pisanog ugovora i ovakva radnja smatraće se učinjenim poklonom. Naravno, to se odnosi isključivo na pokretne stvari, pošto se na nepokretnosti primenjuje nešto strožiji režim te poklanjanje nepokretnosti mora biti izvršeno putem pismenog ugovora solemnizovanog kod javnog beležnika.

Predmet poklona može biti imovina poklonodavca – stvar ili neko drugo pravo koje on ima. Tako nekom možemo pokloniti: pokretne, nepokretne, potrošne ili nepotrošne, pa čak i buduće stvari, ali samo one čije je pribavljanje izvesno. Zatim, poklonom se drugom licu mogu ustupiti i tražbena prava, kao i druga činjenja u korist imovine, kao na primer: oproštaj duga ili isplata tuđeg duga.

Ono što ne može biti predmet ugovora o poklonu su prava i službenosti vezani za ličnost. Kao na primer: pravo na nasleđivanje, moralno autorsko pravo, dozvola za držanje oružja itd…

Naravno, kao i u svemu i u poklonu postoje neke rezerve i izuzeci…

Konkretno, kada je u pitanju pravilo jednostranosti davanja, ovo pravilo može se relativizovati kada je u pitanju jedna vrsta ugovora o poklonu. U pitanju je ugovor o poklonu sa nalogom. U ovom slučaju, poklonodavac može da zadrži za sebe neko pravo ili da naloži poklonoprimcu da drugom ustupi neko pravo ili nešto drugom učini.
Iako poklonodavac ne odgovara za nedostatak stvari, jer je poklon dobročin posao, u slučaju ugovora o poklonu novčane sume, u slučaju zadocnjenja sa ispunjenjem, on će dugovati poklonoprimcu i zakonsku zateznu kamatu.
Tako, i u slučaju da nalog u vezi sa bilo kojim poklonom premašuje vrednost poklona, poklonodavac odgovara za pravne i materijalne nedostatke stvari.

2. Koji propis se primenjuje na vaš ugovor o poklonu?

Kada biste potražili zakonska pravila koja se odnose na poklon iznenadili biste se. Iako nije nimalo nesvakidašnji, ugovor o poklonu nije regulisan važećim Zakonom o obligacionim odnosima. Stoga se na ovaj ugovor i dalje primenjuju odredbe Srpskog građanskog zakonika iz 1844. godine.

Međutim, opšte odredbe Zakona o obligacionim odnosima primenljive su i na ugovor o poklonu, kao i na sve druge ugovore. To su na primer: odredbe o nedopuštenosti osnova ili predmeta ugovora, protivnosti prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima i sl.

Kod ugovora o poklonu, takođe, treba obratiti pažnju i na uticaj pravila naslednog prava. Nasledniku se poklon koji mu je učinjen uračunava u njegov nasledni deo, osim ako je u pitanju uobičajen poklon i ako je on manje vrednosti, kao i ako je drugačije rečeno ili je postojala drugačija namera. Takođe, ako je u poslednjoj godini života poklonodavca poklon učinjen drugome, ukoliko je nužni deo naslednika time ugrožen, takav poklon može biti osporen.

Porodični zakon, s druge strane, u vezi sa poklonom, uređuje tretman poklona učinjenih tokom trajanja braka.

3. Poklon nepokretnosti

Odlično je kada vam neko pokloni stan? Ali da li ste znali da je svako sticanje svojine, pa i poklonom, opterećeno porezom?

Jeste da se vrednost nekretnine, na primer, ne može porediti sa iznosom poreza na njen prenos, međutim, ako sa jedne strane imamo utisak da je poklon besplatan, a sa druge posmatramo visinu poreza, u tom slučaju ovaj teret baš i ne deluje kao beznačajan.

Porez biste morali da platite na poklonjenu nepokretnost, poklonjenu stvar, gotov novac i druge moguće predmete poklona za koje Zakon o porezima na imovinu propisuje obavezu plaćanja poreza na poklon.

Međutim, kod obaveze plaćanja poreza na poklon, postoje određene olakšice i osnovi oslobađanja od ove obaveze. Ovo upravo kako bi se prenos prava između lica koja su u posebnom odnosu olakšao.

Prema Zakonu, obveznik poreza na poklon nije lice koje u jednoj godini od istog lica primi stvari ili prava u vrednosti koja ne prelazi iznos od 100.000,00 dinara.

Od poreza na poklon oslobođeni su i srodnici poklonodavca koji su u njegovom prvom naslednom redu, odnosno, njegova deca, roditelji, kao i bračni drug.

Naslednici drugog naslednog reda su roditelji, braća i sestre, koji u nekim slučajevima, ako imaju posebnu vezu sa predmetom poklona, takođe mogu biti oslobođeni poreza. Ti slučajevi izričito su regulisani Zakonom.

Porez na ugovor o poklonu

Poklonoprimci imaju sreće da za svoje prihvatanje besplatnog davanja moraju da plate 2,5 % vrednosti dobijenog poklona.

Poklonoprimci koji su u drugom naslednom redu poklonodavca, ipak imaju povlastice, pa u slučaju da nije primenljivo nijedno od zakonom propisanih oslobođenja, ta lica plaćaju porez u visini od 1,5 % vrednosti poklona.

Cena overe ugovora o poklonu kod notara

Iako sada već imate nešto bolju predstavu o tome koliko poklon košta, verovatno niste razmišljali o javnom beležniku i njihovom “parčetu torte”.

Ukoliko je predmet poklona nepokretnost, visina javnobeležničke naknade zavisi od vrednost nepokretnosti. Ipak, kada je poklon učinjen među naslednicima iz prvog naslednog reda, naknada za overu kod javnog beležnika umanjuje se za 50% od redovnog iznosa.

4. Da li je moguće “povući” poklon?

U načelu jeste, i to se pravničkim jezikom naziva opoziv poklona. Ipak, ugovor o poklonu poklonodavac može opozivati jedino iz izričito ugovorenih ili iz zakonskih razloga.

Zakonski razlozi kreću se u okvirima izmenjenih okolnosti, koje se tiču strana ili njihovog međusobnog odnosa. Ovi razlozi imaju za cilj da se smisao besteretnog davanja očuva i poklonodavac zaštiti od zle namere i lošeg ponašanja poklonoprimca.

Zakonski razlozi za poništaj poklona su:

Nezahvalnost, odnosno velika neblagodarnost, prema poklonodavcu ili njemu bliskom licu predstavlja jedan od razloga zbog kojih poklonodavac može opozvati ugovor o poklonu.
Poklonodavac može opozvati poklon i u slučaju nemanja osnovnih sredstava za život.
Poklon učinjen bračnom drugu u toku trajanja braka, može biti opozvan nakon razvoda braka, ukoliko je vrednost tog poklona nesrazmerno velika u odnosu na njihovu zajedničku imovinu.

S druge strane, uobičajeni pokloni učinjeni tokom trajanja braka, ne vraćaju se ni nakon razvoda, odnosno poništaja braka.

Pravo da opozove poklon može imati i treće lice, ako je poverilac poklonodavca, lice prema kome poklonodavac ima obavezu izdržavanja, kao i nužni naslednik.

Opoziv poklona, kada je on učinjen ugovorom o poklonu ili kada je poklon predat poklonoprimcu čini se tužbom, te o osnovanosti takvog zakona odlučuje sud.

Međutim, postoje pokloni koji se nikada i ni u kom slučaju ne mogu opozvati, a to su već pomenuti uobičajeni pokloni, pokloni učinjeni u dobrotvorne svrhe i nagradni pokloni.

Tako da, stan vam u određenim situacijama može biti vraćen i nakon što ste ga velikodušno poklonili. Sa druge strane, neka vas ne plaše pozivi bivšeg partnera koji vam traži da vratite parfem, šal ili zvučnike koji vam je nekada poklonio „ili će vas tužiti”…

5. Ugovor o poklonu – kad je dobar izbor, a kada ipak ne?

Ugovor o poklonu, često se sačinjava i kao alternativa drugim pravnim poslovima prenosa svojine, najviše iz razloga kako bi specifičnosti ovog ugovora strane iskoristile da bi izbegle terete koje im nameću neki drugi pravni poslovi.

Na primer: zbog mnogih pogodnosti u vezi sa troškovima poreza i naknade javnog beležnika, veoma je uočljiva prednost ovog ugovora u odnosu na ugovor o kupoprodaji.

Međutim, osnovna slabost ugovora o poklonu je mogućnost opoziva iz različitih razloga. Zbog toga je dobro poznavati različite mogućnosti kojima se može zaštititi volja da se određenom licu nešto daruje.

Alternative ugovoru o poklonu, koje su neopozive od strane trećih lica i u tom smislu pružaju najveću pravnu sigurnost su ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života i ugovor o doživotnom izdržavanju. Ipak, u svakoj situaciji svakako treba razmotriti sve okolnosti od značaja kako biste bili sigurni da ste se odlučili za opciju koja najviše odgovara Vašem konkretnom slučaju.