Iskustvo nam je pokazalo da je zabrana konkurencije postala jedna od najznačajnijih tema i „kamen spoticanja” mnogih pregovora. To nije ni čudno, jer odsustvo efikasne klauzule zabrane konkurencije poslodavcu može da znači gubitak klijenata ili neočekivani odliv radne snage.
Sa druge strane, razumljivo je i da zaposleni želi slobodu da bira najbolji profesionalni put u budućnosti, naročito ukoliko se radi o visokopozicioniranom osoblju koje lako može da nađe zaposlenje na drugom mestu (uključujući konkurenciju).
Osim odnosa poslodavac – zaposleni, zabrana konkurencije je postala naročito važna u odnosima između članova društva sa ograničenom odgovornošću. Masovno povećanje broja privrednih subjekata, naročito u IT sektoru, (kako preduzetnika tako i društava sa ograničenom odgovornošću) i česta situacija da jedno lice obavlja više funkcija, dovodi do kršenja zabrane konkurencije koja je propisana Zakonom o privrednim društvima.
Imajući u vidu da svakodnevno savetujemo društva svih veličina na temu zaštite od nelojalne konkurencije, analizirali smo pojam zabrane konkurencije u radno-pravnom i u privredno-pravnom kontekstu, sa posebnim fokusom na IT sektor.
Ipak, tekst se ne bavi pitanjima zabrane konkurencije u obligacionopravnom odnosu, tj. pravilima koja važe za preduzetnike (tzv. „kontraktore”) koji sarađuju sa određenom firmom po osnovu obligaciono-pravnog ugovora (tzv. ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji).
KLAUZULA ZABRANE KONKURENCIJE U RADNOM ODNOSU
Ugovorom o radu se može predvideti klauzula zabrane konkurencije, kojom se predviđa da, bez saglasnosti poslodavca, zaposleni ne može raditi tačno određene poslove u svoje ime i za svoj račun, kao ni u ime ni za račun drugog fizičkog ili pravnog lica. Klauzula zabrane konkurencije može da se ugovori sa dejstvom tokom radnog odnosa (što može ograničiti programera da nakon radnog vremena radi kao freelancer), ali i sa dejstvom nakon prestanka radnog odnosa.
Nema smetnji da klauzula bude ugovorena i nakon momenta zaključenja ugovora o radu, odnosno tokom trajanja radnog odnosa i to aneksom ugovora o radu. Za direktora društva koji radi van radnog odnosa, klauzula zabrane konkurencije može biti predviđena i ugovorom o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti. U tom slučaju važe ista pravila kao i za klauzulu koja je deo ugovora o radu.
Primer: Zaposleni ste na poziciji back-end developera u IT firmi. Tokom trajanja radnog odnosa, a ako je predviđeno i određeno vreme nakon prestanka radnog odnosa, bez saglasnosti svog poslodavca ne smete niti u sopstvenoj firmi, niti kao zaposleni kod drugog poslodavca, obavljati tačno određene poslove koje ste prethodno utvrdili u klauzuli zabrane konkurencije.
Klauzula zabrane konkurencije se predviđa ukoliko postoje uslovi da zaposleni kod poslodavca stekne:
- nova, posebno važna tehnološka znanja,
- širok krug poslovnih partnera,
- ili da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni.
Tako se poslovnom tajnom smatra svaka informacija ili podatak čije bi neovlašćeno otkrivanje trećim licima moglo naneti štetu interesima privrednog subjekta ili bi moglo koristiti konkurentima. Tu bi spadali i pregovori sa poslovnim partnerima, kao i poslovni planovi privrednog subjekta, a naročito oni koji se odnose na statusne promene ili promene vlasničke strukture. Međutim, štite se samo one informacije koje su specifične i originalne ili koje nisu opštepoznate.
ZABRANA KONKURENCIJE I ZAŠTITA POVERLJIVIH INFORMACIJA
Klauzula zabrane konkurencije je neraskidivo povezana sa zaštitom poslovne tajne i poverljivih informacija poslodavca.
U Republici Srbiji je sredinom 2021. Godine stupio na snagu novi Zakon o zaštiti poslovne tajne, kojim se pod poslovnom tajnom smatraju informacije koje ispunjavaju sledeće uslove:
(1) predstavljaju tajnu jer nisu u celini ili u pogledu strukture i skupa njihovih sastavnih delova opšte poznate ili lako dostupne licima koja u okviru svojih aktivnosti uobičajeno dolaze u kontakt sa takvom vrstom informacija,
(2) imaju komercijalnu vrednost jer predstavljaju tajnu, i
(3) lice koje ih zakonito kontroliše je u datim okolnostima preduzelo razumne mere kako bi sačuvalo njihovu tajnost;
Nasuprot tome, poverljiva informacija je pojam koji je potrebno definisati kroz odgovarajuće akte. Iz tog razloga naša preporuka je da se, uz ugovor o radu koji sadrži klauzulu zabrane konkurencije, uvek potpiše i Ugovor o poverljivosti.
Treba imati u vidu da pojedine firme, pod uticajem modela ugovora o poverljivosti koji su sačinjeni prema pravu drugih država, stavljaju klauzulu zabrane konkurencije u Ugovor o poverljivosti. Ovakva praksa je pogrešna, jer Zakon o radu predviđa ugovaranje klauzule zabrane konkurencije u Ugovoru o radu, pa bi se moglo postaviti pitanje dejstva tako ugovorene klauzule.
Pored toga, propusti poslodavaca se najčešće dešavaju kada zaštitu poverljivosti pokušavaju da postignu samo jednom (ili sa nekoliko) odredbi u okviru ugovora o radu. Ugovor o poverljivosti je izuzetno važan i potrebno je na pravilan način odrediti sva prava i obaveze u pogledu zaštite poslovne tajne, koja proističu iz poslovnog odnosa koji se štiti. Prema našem mišljenju, za tako nešto je potrebno sačiniti poseban ugovor o poverljivosti. Inače, kako (ne) treba da izgleda Ugovor o poverljivosti, pisali smo u tekstu NDA (ugovori o poverljivosti u IT sektoru).
Koliko dugo klauzula zabrane konkurencije važi?
Klauzula zabrane konkurencije u radnom odnosu se može ugovoriti:
1. za period tokom radnog odnosa;
2. za period nakon prestanka radnog odnosa.
Ne postoji nikakav dodatni uslov za važenje klauzule zabrane konkurencije tokom radnog odnosa, osim da ona bude ugovorena u ugovoru o radu.
Sa druge strane, ako poslodavac želi da produži dejstvo klauzule konkurencije i na period posle prestanka radnog odnosa, to može da uradi:
– Pod uslovom da takva zabrana ne traje duže od 2 godine;
– Pod uslovom da isplati ili isplaćuje posebno ugovorenu naknadu zaposlenom.
Visina ove naknade nije određena Zakonom. Međutim, u praksi se najčešće ugovara u mesečnom iznosu od 1/3 ili 1/4 mesečne zarade, za ceo period za koji je predviđena zabrana. Može se ugovoriti isplata u jednokratnom iznosu ili obročno, na mesečnom nivou.
To znači da propustom poslodavca da isplati ugovorenu naknadu ni ne nastaje zabrana radnog angažovanja zaposlenog na predviđeni način i u predviđenom roku.
S druge strane, ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da zahteva naknadu štete. Dakle, plaćanje naknade je „sankcija” za zaposlenog, ako prekrši klauzulu zabrane konkurencije.
U slučaju nezakonitog otkaza, zabrana konkurencije neće postojati, iako je ugovorena.
Za koju teritoriju važi zabrana konkurencije?
Što se tiče teritorijalnog aspekta, važi sloboda ugovaranja zaposlenog i poslodavca da ugovore na kojoj teritoriji će važiti klauzula zabrane konkurencije.
Teoretski, može se zaključiti klauzula zabrane konkurencije za sve države sveta, ali to nije celishodno niti preporučljivo. Klauzula zabrane konkurencije nije „jača” ukoliko se postavi šire. Zapravo je obrnuto. Uglavnom se u samoj klauzuli nabrajaju države u kojima poslodavac ima klijente.
Koje poslove zaposleni ne može da obavlja?
Bitno je da su ovi poslovi, koje zaposleni ne sme da obavlja, ugovorom o radu konkretizovani. Na taj način sprečavaju se zloupotrebe od strane poslodavca, jer institut zabrane konkurencije ograničava pravo zaposlenog na rad, pa bi drugačije rešenje bilo krajnje nepravično. Poslovi koje zaposleni ne može da obavlja su oni poslovi koje obavlja kod svog trenutnog poslodavca, za koje kod njega stiče posebna znanja i iskustvo. Rezon ovog rešenja je što, u izvesnoj meri, iskorišćava resurse poslodavca, pa bi sa druge strane, prema poslodavcu bilo nepravično da ovakav institut ne postoji.
Iz tog razloga je veoma bitno da se vodi računa kako će se sastaviti sama klauzula zabrane konkurencije.
U praksi se najčešće srećemo sa ugovorima o radu koji u odredbi koja se odnosi na zabranu konkurencije sadrže prepisan član zakona. Takva praksa može da dovede do toga da klauzula zabrane konurencije ostane „mrtvo slovo na papiru”.
Saglasnost poslodavca
Uslov da se klauzula zabrane konkurencije primenjuje je da nema saglasnosti poslodavca zaposlenom da obavlja određene poslove. U tom slučaju, ako ste u poziciji zaposlenog, preporučuje se da saglasnost poslodavca da obavljate određene poslove bude tada u pisanoj formi.
ZABRANA PREUZIMANJA ZAPOSLENIH
Prema važećem Zakonu o radu, klauzula zabrane konkurencije je sačinjena da, pre svega, štiti poslodavca od situacije da zaposleni ili bivši zaposleni preuzme klijente poslodavca. Međutim, u IT sektoru u Srbiji postoji deficit radne snage, pa su IT firme u poziciji da se takmiče za kvalitetne programere. To dovodi do okretanja klauzule zabrane konkurencije „na glavačke”, pa se ugovara zabrana preuzimanja, odnosno odvođenja zaposlenih. Da bi ovakva odredba imala dejstvo prema pravu Srbije, kao i da bi pokrila sve sporne situacije radi zaštite poslodavca, potrebno je na vreme posvetiti pažnju tome kako ona glasi.
Često imamo situacije da nam se poslodavci obraćaju sa pitanjem da li bi im sud pružio zaštitu u slučaju da pokrenu postupak protiv programera koji je dao otkaz i „povukao” još članova tima sa sobom zapošljavajući ih u svoju firmu. U velikom broju slučajeva nalazimo da se zaštita ne bi mogla ostvariti pred sudom, upravo jer je klauzula pogrešno sačinjena u ugovoru, ili se u istom nije nalazila.
ZABRANA KONKURENCIJE ČLANOVA ILI DIREKTORA DOO
Dužnost poštovanja zabrane konkurencije predviđena je i Zakonom o privrednim društvima (dalje: ZPD). ZPD predviđa zabranu obavljanja određenih, zakonom predviđenih funkcija, bez pribavljene saglasnosti, u drugom društvu koje je konkurentsko. Ova zabrana važi za tzv. lica sa posebnim dužnostima prema društvu.
Ko se smatra licima sa posebnim dužnostima prema društvu?
Posebne dužnosti prema društvu u okviru doo imaju:
1. članovi društva sa ograničenom odgovornošću koji poseduju značajno učešće u osnovnom kapitalu društva (poseduje više od 25% prava glasa u društvu) ili član društva sa ograničenom odgovornošću koji je kontrolni član društva[1];
2. direktori, članovi nadzornog odbora, zastupnici i prokuristi;
3. likvidacioni upravnik.
Osnivačkim aktom mogu se i druga lica odrediti kao lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu.
Tako, ako ste lice sa posebnim dužnostima prema društvu, bez prethodno pribavljene saglasnosti ne možete:
- imati svojstvo lica sa posebnim dužnostima u konkurentskom društvu,
- biti preduzetnik, sa istom ili sličnom delatnošću,
- biti zaposleni u konkurentskom društvu,
- na bilo koji drugi način biti angažovani u konkurentskom društvu,
- imati svojstvo člana ili osnivača konkurentskog društva.
Razlog postojanja zabrane konkurencije je to što se za određena lica (sa posebnim dužnostima prema društvu) u privrednom društvu smatra da bi bilo protivno principu slobode konkurencije, ako bi obavljali neke funkcije ili imali određeni status u društvu koje je konkurentsko.
Dakle, ukoliko biste želeli da budete član društva u drugoj firmi koji ima preko 25% udela, morali biste da pribavite saglasnost od društva u kome ste prvo stekli svojstvo člana društva. Ista praksa važi i za situaciju da želite da se registrujete kao preduzetnik ili želite da budete direktor, član nadzornog odbora, zastupnik ili prokurista.
KOLIKO DUGO VAŽI ZABRANA KONKURENCIJE PREMA ZPD?
Kako je napred već rečeno, lica sa posebnim dužnostima prema društvu, imaju obavezu poštovanja zabrane konkurencije već i po samom Zakonu o privrednim društvima, bez posebnih ugovornih odredaba.
Međutim, samo osnivačkim aktom, odnosno statutom može se predvideti da zabrana konkurencije važi i posle prestanka svojstva u društvu zbog kog je zabrana zasnovana, ali ne duže od dve godine od prestanka tog svojstva.
U pogledu direktora, a nezavisno od toga da li je direktor u radnom odnosu ili obavlja funkciju van radnog odnosa, može se osnivačkim aktom predvideti zabrana konkurencije. Ova zabrana konkurencije se može predvideti kako za vreme obavljanja funkcije, tako i dve godine nakon prestanka funkcije. Time se zabrana konkurencije u ugovoru po osnovu koga je direktor angažovan može zaobići.
KONKURENTSKO DRUŠTVO I PRETEŽNA DELATNOST
Konkurentskim društvom smatra se ono koje obavlja istu ili srodnu delatnost tako da se u odnosu na društvo koje je u pitanju na tržištu javlja kao konkurent. Koja je delatnost registrovana u APR-u kao pretežna delatnost, nije od značaja.
Utvrdiće se da se radi o konkurentskom društvu i ako ono obavlja sličnu delatnost kao matično društvo, ali se prevashodno, u svakodnevnom poslovanju, bave identičnim poslovima. Pri tome, tendencija je da se u praksi konkurentskim društvom smatra i ono koje je registrovano sa drugom pretežnom delatnošću u odnosu na matično društvo, a sud će se upustiti u ocenu čime se društva prevashodno i na dnevnom nivou bave.
Objasnićemo na primeru iz prakse:
U tom smislu bitno je napomenuti da Zakon o privrednim društvima predviđa mogućnost podnošenja tužbe protiv lica koje povredi pravila o zabrani konkurencije, u roku od 6 meseci od saznanja za učinjenu povredu, a najkasnije u roku od 5 godina od dana učinjene povrede.
Na koji način se smetnja može otkloniti?
Smetnja može biti otklonjena „preventivno” i „naknadno”.
Preventivni način bi bio predviđanje osnivačkim aktom koji poslovi ne predstavljaju povredu dužnosti poštovanja zabrane konkurencije.
Ako već nije predviđeno osnivačkim aktom, isti efekat se može postići i naknadnim dobijanjem odobrenja za obavljanje poslova koji bi inače predstavljali ovu povredu.