Novi Zakon o strancima stupio je na snagu u aprilu ove godine, a njegova primena počinje 3. oktobra 2018. godine. Zakon je usklađen sa direktivama Evropske unije koje regulišu ovu oblast, što predstavlja korak ka usklađivanju našeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU.
Zakon o strancima uvodi značajne novine, time što reguliše pojedina pitanja po prvi put ili precizira pitanja koja su se u praksi pokazala kao problematična.
Koje su novine koje uvodi novi Zakon?
- Zaštita bezbednosti Republike Srbije i njenih građana
Pri odlučivanju o pravima i obavezama stranaca, Ministarstvo unutrašnjih poslova pribavlja mišljenje od državnog organa nadležnog za zaštitu bezbednosti Republike Srbije (Bezbednosno-informativna agencija – BIA), u smislu procene da li ulazak ili boravak stranca na teritoriji Republike Srbije predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik, posebno u vezi sa aktivnostima koje ugrožavaju ustavni poredak i bezbednost Republike Srbije.
Ukoliko se proceni da stranac predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik za Republiku Srbiju i njene građane, njegov zahtev će biti odbijen.
- Umesto 4, novi Zakon propisuje 3 tipa viza
Novi zakon ukida tranzitnu vizu (viza B), koja se izdavala za jedno, dva ili više putovanja preko teritorije Republike Srbije sa rokom važenja do šest meseci, pri čemu boravak tokom jednog tranzita nije mogao trajati duže od pet dana. Ova viza sada spada pod vizu C, odnosno vizu za kraći boravak.
Važeći Zakon o strancima sada predviđa tri tipa viza:
Aerodromska tranzitna viza (viza A)
Ova viza se izdaje sa rokom važenja do šest meseci za jedno ili više prolazaka kroz međunarodnu tranzitnu zonu aerodroma, bez mogućnosti ulaska na teritoriju Republike Srbije. Vlada Republike Srbije može propisati obavezno posedovanje ove vize za državljane određenih zemalja iz bezbednosnih razloga.
Prilikom podnošenja zahteva za ovu vizu, podnosilac zahteva treba da dostavi dokaz o mogućnosti ulaska u drugu zemlju na planiranoj ruti.
Viza za kraći boravak (viza C)
Viza za kraći boravak odobrava ulazak, tranzit ili boravak u Republici Srbiji koji ne može trajati duže od 90 dana u periodu od 180 dana, računajući od datuma prvog ulaska.
Prethodni zakon o strancima predviđao je rok važenja ove vize do jedne godine od datuma njenog izdavanja, dok novi Zakon propisuje rok važenja od 5 godina, što predstavlja značajnu novinu u ovoj oblasti.
Prilikom podnošenja zahteva za vizu za kraći boravak, podnosilac zahteva treba da dostavi sledeće dokaze:
- Razloge putovanja;
- Dovoljna finansijska sredstva za pokrivanje smeštaja i drugih troškova, ili bilo koji drugi dokaz u vezi sa smeštajem;
- Iznos raspoloživih finansijskih sredstava za održavanje tokom planiranog boravka i povratak u zemlju iz koje je podnosilac došao;
- Druge dokaze koji potvrđuju nameru podnosioca da napusti zemlju pre isteka vize.
Viza za duži boravak (viza D)
Viza za duži boravak odobrava ulazak i boravak u Republici Srbiji u trajanju između 90 i 180 dana. Ukoliko stranac želi da podnese zahtev za privremeni boravak i potreban mu je ulazak u Republiku Srbiju, neophodno je da pre dolaska pribavi ovu vizu.
Takođe, važno je naglasiti da osnov za podnošenje zahteva za kraći boravak mora biti identičan osnovu za izdavanje vize za duži boravak.
Privremeni boravak biće detaljnije obrađen u daljem tekstu bloga.
Gde podneti zahtev za vizu?
Zahtevi za vizu podnose se diplomatsko-konzularnom predstavništvu naše zemlje u zemlji u kojoj podnosilac zakonski boravi. U hitnim slučajevima, podnosilac može podneti zahtev za vizu diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u zemlji u kojoj mu je odobren zakoniti boravak, ali koja nije njegova zemlja prebivališta
Opšti uslovi za podnošenje zahteva za vizu
- Zahtev se podnosi lično. Izuzetak od ovog pravila može biti napravljen ako je utvrđeno da je podnosilac zahteva prethodno koristio vize izdate od strane našeg diplomatsko-konzularnog predstavništva u skladu sa zakonom.
- Zahtev se podnosi na propisanom obrascu.
- Zahtev treba podneti najmanje 3 meseca
- Putna isprava mora biti važeća najmanje tri meseca nakon planiranog odlaska iz Srbije, mora sadržati najmanje dve uzastopne prazne stranice i mora biti izdata u poslednjih 10 godina.
Prilikom podnošenja zahteva za vizu, podnosilac zahteva treba da dostavi sledeće:
- popunjen obrazac zahteva za vizu;
- pasoš;
- fotografiju;
- dokaz o uplati takse za vizu;
- dokaz o svrsi i razlozima boravka u Republici Srbiji;
- pozivno pismo – lični ili poslovni poziv za stranca, pri čemu se u pismu pozivaoc obavezuje da će snositi troškove boravka stranca u našoj zemlji;
- odgovarajuće i važeće putno zdravstveno osiguranje – trajanje osiguranja mora biti duže od trajanja planiranog boravka u Republici Srbiji.
Posebna pažnja treba biti posvećena prilikom podnošenja navedene dokumentacije, jer ukoliko svi gore navedeni uslovi nisu ispunjeni kako je propisano, zahtev za vizu biće odbijen. Svi podneti dokumenti, uključujući i taksu za vizu, biće vraćeni podnosiocu zahteva. Ovo predstavlja korisnu novinu propisanu novim zakonom.
Rok za donošenje odluke po zahtevu je 15 dana od dana podnošenja; međutim, može biti produžen do 30 dana ukoliko postoje opravdani razlozi za to.
Rok važenja vize i trajanje boravka navedeno u vizi ne može biti produženo; može biti produženo samo iz profesionalnih razloga ili usled više sile.
Standardna procedura i postupak i razlozi za odbijanje ulaska stranaca u Republiku Srbiju
Novi Zakon detaljno reguliše postupak i razloge za odbijanje ulaska stranaca u Srbiju. Pored toga, uveden je standardizovan obrazac za odbijanje ulaska, koji eksplicitno navodi razloge odbijanja, za razliku od prethodnog usmenog obaveštenja i napomene u putnoj ispravi da je strancu odbijen ulazak. Još jedna novina je mogućnost podnošenja žalbe na ovakvu odluku u roku od 8 dana od prijema odluke.
Novi osnovi za odobravanje privremenog boravka
Novi Zakon detaljno reguliše osnove za dobijanje privremenog boravka, uvodeći nove osnove, kao i osnove koji su se prethodno primenjivali, ali nisu bili zakonski propisani.
Privremeni boravak može biti odobren na osnovu: zaposlenja, stručnog osposobljavanja, usavršavanja i prakse, naučno-istraživačkih ili drugih naučnih obrazovnih aktivnosti, spajanja porodice, obavljanja verske službe, lečenja ili nege, vlasništva nad nepokretnostima, humanitarnog boravka, statusa pretpostavljene žrtve trgovine ljudima, statusa žrtve trgovine ljudima i drugih opravdanih razloga u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorima.
Stranac kome je odobren boravak na bilo kom od navedenih osnova dužan je da boravi u Republici Srbiji u skladu sa svrhom za koju je boravak odobren.
Stranac koji je zakonito ušao u Republiku Srbiju i nije mu bila potrebna viza za ulazak, kao i stranac koji je ušao u Republiku Srbiju sa vizom za duži boravak, podnosi zahtev za privremeni boravak u roku od 90 dana od poslednjeg ulaska, odnosno tokom važenja vize za duži boravak.
Privremeni boravak može biti odobren u trajanju do jedne godine i može se produžiti za isti period. Zahtev za produženje privremenog boravka podnosi se najmanje tri meseca unapred, a najkasnije 30 dana pre isteka važenja privremenog boravka.
Privremeni boravak se izdaje u obliku pečata u stranoj putnoj ispravi, a rok važenja pečata mora biti duži od perioda boravka za najmanje tri meseca.
Dodatne informacije o dobijanju boravka mogu se naći na našem blogu o dobijanju dozvole za boravak u Republici Srbiji.
Samostalan boravak stranca koji je boravio u Srbiji na osnovu spajanja porodice
Institut samostalnog boravka predstavlja još jednu novinu propisanu novim Zakonom o strancima. Ovaj institut omogućava mogućnost samostalnog boravka za stranca koji je neprekidno boravio u Republici Srbiji najmanje 4 godine na osnovu spajanja porodice. Samostalan boravak se odobrava na zahtev stranca, pri čemu stranac postaje nezavisan od člana porodice koji mu je omogućio odobrenje privremenog boravka.
Ako član porodice na osnovu kojeg je stranac dobio privremeni boravak premine, a stranac je boravio bez prekida u Republici Srbiji najmanje 3 godine, ima pravo da podnese zahtev za samostalan boravak.
Ovaj institut može biti veoma koristan, naročito u slučaju sukoba ili poremećaja porodičnih odnosa, a stranac ima privremeni boravak u našoj zemlji na osnovu spajanja porodice.
Strancu se odobrava samostalan boravak u trajanju do jedne godine, s mogućnošću produženja za isti period.
Fiktivni brak
Fiktivni brak predstavlja potpuno nov institut u srpskom zakonodavstvu, a njegov cilj je sprečavanje nezakonitog boravka stranaca u Republici Srbiji.
Nadležni organ donosi odluku o tome da li svaki pojedinačni slučaj predstavlja fiktivni brak, uz poseban osvrt na okolnosti kao što su koliko dugo su supružnici poznavali jedno drugo pre stupanja u brak, da li govore jezik koji oboje razumeju, da li su materijalna sredstva bila data u svrhu stupanja u brak, osim sredstava datih kao miraz, pod uslovom da supružnici dolaze iz zemalja gde je davanje miraza deo tradicije, i da li postoji dokaz o prethodnim fiktivnim brakovima bilo kog supružnika u Republici Srbiji ili inostranstvu.
Nadležni organ će odbiti zahtev za privremeni boravak ili produženje privremenog boravka radi spajanja porodice ako postoji osnovana sumnja da je brak sklopljen iz koristi.
