Registracija žiga – sve što želite da znate, a niste smeli da pitate

Odlučili ste se da je registracija žiga prava stvar za vas. Želite da znate koji su dalji koraci ili imate nejasnoće šta može da se zaštiti, ko može biti nosilac žiga, šta postupak podrazumeva i na koliku investiciju treba da računate. U ovom tekstu, kroz jednostavne termine i mnoštvo primera, odgovaramo na najčešća pitanja klijenata koji se obraćaju našoj kancelariji povodom ovog pitanja.

Ukoliko još uvek niste doneli odluku, već samo želite da razumete koje su prednosti registracije žiga, posetite naš blog 6 razloga zbog kojih je registracija žiga ključna za Vaš biznis.

Žig je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica.

Žigom se takođe smatra i žig koji je međunarodno registrovan za teritoriju Republike Srbije. O razlikama između domaće i međunarodne prijave, nacionalnog i međunarodnog žiga, njihovim međusobnim odnosima, o postupku registracije i srodnim pitanjima, bavili smo se u okviru teksta Registracija međunarodnog ili registracija domaćeg žiga – šta je pravi izbor za vašu firm.

Žig može biti:

• Individualni;
• Kolektivni: Žig pravnog lica koje predstavlja određeni oblik udruživanja proizvođača, odnosno davalaca usluga,koji imaju pravo da koriste subjekti koji su članovi tog udruženja; i
• Žig garancije: Žig koji koristi više privrednih društava pod nadzorom nosioca žiga. Služi kao garancija kvaliteta, geografskog porekla, načina proizvodnje ili drugih zajedničkih obeležja robe ili usluga tih privrednih društava.

Već pri razmatranju samog koncepta žiga, primećujete dva neodvojiva elementa: znak i proizvod/uslugu koju taj znak označava. Povezanost između ova dva elementa naziva se načelo specijalnosti.

To, pre svega, znači da se oznaka može zaštititi žigom pod uslovom da su robe/usluge koje će biti označene žigom jasno precizirane i taksativno navedene.

Načelo specijalnosti dalje podrazumeva da dva žiga za predmet zaštite mogu imati isti znak, pod uslovom da oni označavaju različitu robu/usluge. U svakom slučaju, što su dva znaka sličnija, to se robe/usluge moraju više razlikovati. Izuzetak od ovog principa je tzv. čuveni žig (well-known mark). To znači da se ne može registrovati znak isti kao čuveni žig, bez obzira što se zaštita traži za robu/usluge potpuno drugačije od onih koje čuveni žig označava. Primer čuvenog žiga je Coca Cola.

Zbog načela specijalnosti, kada pretražujete znak koji želite da zaštitite žigom, morate uzeti u obzir i spisak roba/usluga koje isti ili sličan znak zaštićen žigom označava. Uglavnom ljudi propuste ovaj korak i odustanu od željenog znaka kada npr. vide sličan znak u nacionalnoj bazi žigova. Ova pretraga ume da bude komplikovana uprkos objašnjenjima kako na sajtu domaćeg Zavoda za intelektualnu svojinu (dalje: „Zavod”), tako i na inostranim sajtovima.

Treba reći da Zavod pruža mogućnost podnošenja zahteva za pretragu, tzv. rešerš žiga. Međutim, i kada dobijete rezultat te pretrage, neophodno je da je neko stručno analizira. To je zato što izveštaj o pretraživanju baza podataka žigova ne glasi: „Možete / ne možete registrovati taj znak”. Analiza se vrši uz dobro poznavanje prakse Zavoda i sudske prakse po pitanjima ispunjenosti kriterijuma za registraciju. Zapravo, u slučaju da niste dobro upoznati sa načinom analize baze podataka žigova, kao i rezultata rešerša, možete doći do zaključaka koji su pogrešni, a što može imati negativan uticaj na izgradnju vašeg brenda.

Na kraju, treba spomenuti i da Zavod u samom izveštaju navodi da su podaci u izveštaju informativnog karaktera, te da ne predstavljaju nikakvo mišljenje niti upustvo. Radi se prevashodno o komercijalnoj pretrazi, a suštinskom ispitivanju sličnosti ranije registrovanog znaka i znaka za koji se prijavom traži zaštita pristupa se tek nakon podnošenja zvanične prijave žiga.

U pravu o zaštiti žigova, ovi standardi su stalno prisutni, što je i očekivano s obzirom na to da su inherentni samom pojmu žiga. Stoga je bitno pravilno razumjeti njihovo značenje i interpretaciju u kontekstu prava o žigovima.

Da bismo prikazali koliko je ovo zapravo komplikovano pitanje i koliko finese determinišu pravi odgovor, navešćemo primere roba koje Zavod smatra sličnim, odnosno različitim.

Na početku treba reći da sama činjenica da neke robe pripadaju istoj klasi ili široj kategoriji, ne dovodi po automatizmu do zaključka da se radi o sličnoj robi. Na primer: kolači i meso spadaju u prehrambene proizvode, ali se ne smatraju sličnim. Čokolada i sokovi su takođe različiti proizvodi, iako su u pitanju prehrambeni proizvodi namenjeni ljudskoj ishrani.

S druge strane, sva bezalkoholna pića se smatraju međusobno sličnim. Isto važi i za proizvode od retkih ili dragocenih metala, kao što su npr. zlato ili srebro.

Najznačajniji kriterijum za određivanje sličnosti robe jeste namena te robe. Na primer, iako su obuća i odeća po svojoj prirodi različita roba, ipak će se smatrati međusobno sličnim, jer im je slična namena. Isto važi i za farmaceutske supstance i flastere – smatraju se sličnim, jer im je slična namena (služe lečenju ljudi). Zbog činjenice da hardver i softver služe izvršavanju jedinstvene funkcije (rad računara) oni se smatraju sličnim, iako to nisu po svojoj prirodi.

S druge strane, nakit od zlata i bižuterije su konkurenta roba što ih čini međusobno sličnim u ovom kontekstu.

Imajući u vidu da je Srbija kandidat za članstvo EU, te kako ima obavezu da svoje zakonodavstvo u oblasti prava intelektualne svojine uskladi sa pravom EU, Zavod prati sudsku praksu u EU. To znači da je potrebno poznavanje i prava intelektualne svojine u EU.

Ovo je važno istaći, jer odgovor na pitanje šta se (ne) smatra sličnom robom, odnosno uslugama može da bude začuđujući.

Na primer: sud EU je u jednom predmetu utvrdio da slani biskviti nisu slični kategoriji slatkih biskvita, kao i da verbalni znak „FERRO” nije sličan verbalnom žigu „FERRERO”.

U svakom slučaju, ispituju se sličnosti roba/usluga uzimajući u obzir više kriterijuma, između ostalog, priroda roba/usluga, njihova namena, način korišćenja, ko su aktuelni ili potencijalni kupci, gde se nalazi uobičajno mesto prodaje te robe i drugi kriterijumi.

Prema Zakonu o žigovima znak se može sastojati od reči, slogana, slova, brojeva, slika, crteža, rasporeda boja, trodimenzionalnih oblika, kombinacija tih znakova, kao i od muzičkih fraza prikazanih notnim pismom i sl. Radi ilustracije, navešćemo samo neke primere registrovanih znakova.

Član 5 Zakona o žigovima navodi šta se ne može zaštititi žigom. Žigom se ne može zaštititi znak:

x  koji je protivan javnom poretku ili prihvaćenim moralnim principima, npr. slogani koji sadrže psovke, odnosno pogrdne reči;

x  koji po svom ukupnom izgledu nije podoban za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu, npr. običan zeleni krug, obično slovo A i sl;

x  koji se sastoji isključivo od trodimenzionalnog oblika određenog prirodom robe ili oblika robe koji je neophodan za dobijanje određenog tehničkog rezultata ili od oblika koji bitno utiče na vrednost robe, npr. običan ključ, ni po čemu drugačiji od svih drugih;

x  koji se sastoji isključivo od oznaka ili podataka koji u prometu mogu služiti za označavanje vrste, kvaliteta, količine, namene, vrednosti, geografskog porekla, vremena proizvodnje robe ili pružanja usluga, ili drugih karakteristika robe, odnosno usluga, npr. ULTRACLEAN za klase: 3, 5 MK2;

x  koji je u svakodnevnom govoru ili u dobrim trgovinskim običajima postao uobičajen za označavanje određene vrste robe, odnosno usluga, npr. FIRST MINUTE za klasu 39, 43 MK i LAST MINUTE za klasu 39, 43 MK3;

x  koji svojim izgledom ili sadržajem može da dovede u zabludu učesnike u prometu u pogledu npr. vrste, kvaliteta ili geografskog porekla robe ili drugih svojstava robe, odnosno usluga, npr. slika paprike na tegli sa krastavcima i ispisana reč „paprika”;

x  koji sadrži zvanične znakove ili punceve za kontrolu ili garanciju kvaliteta ili ih podražava, osim po pisanom odobrenju nadležnog organa, npr. oznaka ISO standarda;

x  koji je istovetan ranije zaštićenom znaku za istu vrstu robe, odnosno usluga;

x  koji je istovetan ranije zaštićenom znaku drugog lica za sličnu vrstu robe, odnosno usluga ili sličan ranije zaštićenom znaku drugog lica za istovetnu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga, ako postoji verovatnoća da zbog te istovetnosti, odnosno sličnosti nastane zabuna u relevantnom delu javnosti, koja obuhvata i verovatnoću dovođenja u vezu tog znaka sa ranije zaštićenim znakom;

x  koji je istovetan ili sličan, za istu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga znaku drugog lica koji je poznat u Republici Srbiji u smislu člana 6bis Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine (tzv. opštepoznati znak);

x  koji, bez obzira na robu, odnosno usluge na koje se odnosi, predstavlja reprodukciju, imitaciju, prevod ili transliteraciju zaštićenog znaka drugog lica ili njegovog bitnog dela, koji je kod učesnika u prometu u Republici Srbiji nesumnjivo poznat kao znak visoke reputacije (tzv. čuveni žig), ako bi se korišćenjem takvog znaka nelojalno izvlačila korist iz stečene reputacije čuvenog žiga ili bi se štetilo njegovom distinktivnom karakteru, odnosno reputaciji;

x  koji svojim izgledom ili sadržajem povređuje autorska prava ili druga prava industrijske svojine;

x  koji sadrži državni ili drugi javni grb, zastavu ili simbol, naziv ili skraćenicu naziva neke zemlje ili međunarodne organizacije, kao i njihovo podražavanje, osim po odobrenju nadležnog organa odnosne zemlje ili organizacije, npr. zastava ili grb Republike Srbije;

x  koji predstavlja ili podražava nacionalni ili religijski simbol, npr. pravoslavni krst, Isus Hrist itd.

Brend je, složićemo se, dosta teško definisati, imajući u vidu da se javlja u rasponu od znaka, preko žiga, do ukupnosti reputacije određenog proizvođača (good will). Svrha žiga je da se zaštiti celokupno ulaganje u kreiranje brenda. Zbog toga, iako se žigom formalno štiti samo znak, posredno žig pruža zaštitu ne samo znaku, već i reputaciji i brendu.

Vlasnici firmi koji se odluče na registraciju žiga uglavnom su pred dilemom ko će biti nosilac žiga. Da li da to budu oni kao fizička lica ili da nosilac bude firma.

Formalno gledano, nosilac može biti i firma, i fizičko lice. Odgovor na ovo pitanje zavisi od slučaja do slučaja i najviše od planova vlasnika. Ukoliko vlasnik odluči da bude nosilac žiga, onda on kao fizičko lice zaključuje sa svojom firmom ugovor o licenci. Drugim rečima, vlasnik daje licencu svom društvu da koristi žig.

Ukoliko je žig registrovan na društvo, tada žig pripada svim licima koja su članovi društva u skladu sa njihovim udelima. U slučaju da društvo prestane da postoji, vlasnik mora da prebacuje žig na sebe kao fizičko lice, naravno uz saglasnost ostalih članova. Taj proces se može odvijati u postupku likvidacije, stečaja ili neposredno pre gašenja društva, ugovorom i registracijom u Zavodu.

Generalno, ako planirate da povećate vrednost vaše kompanije, preporučljivo je da kompanija bude nosilac žiga. Na taj način, sama vrednost žiga kao intelektualne svojine ostaje u vlasništvu kompanije.