Boravak stranaca u Srbiji u 2025. – Sveobuhvatni vodič

Poslednjih godina strani državljani su pokazali sve veće interesovanje za boravak stranaca u Srbiji, čime je Srbija postala veoma popularna destinacija za imigraciju. Razlog za to najverovatnije leži u tome što Srbija ima liberalne zakone i politike kada je u pitanju imigracija, kao i podsticaje za privlačenje stranih investicija i stručnjaka. Sve to čini Srbiju veoma atraktivnom za kompanije i pojedince koji nalaze mnoge povoljnosti vezane za preseljenje u Srbiju. Upravo iz navedenih razloga, odlučili smo da, jednostavno i na jednom mestu, objasnimo koji sve načini postoje u pogledu omogućavanja boravka stranaca u Srbiji.

Strani državljani koji dolaze u Srbiju dele se u dve kategorije – oni kojima ne treba posebna viza za ulazak, i oni kojima su pak vize neophodne. Kako je državljanima nekih država neophodna viza za ulazak u Srbiju, u daljem tekstu ćemo prvenstveno objasniti tri vrste viza koje su potrebne za ulazak u Srbiju.

Pored toga, objasnićemo tri vrste boravka u Srbiji. Dok ste verovatno već čuli za dozvole za privremeni boravak stranaca u Srbiji, važno je napraviti razliku između dozvole za privremeni boravak i još dve vrste boravka u Srbiji: turističkog boravka i stalnog nastanjenja. Nakon što prođemo kroz najvažnije informacije u vezi sa svakom vrstom boravka u Srbiji, detaljno bismo želeli da Vam objasnimo proceduru za sticanje privremenog boravka u Srbiji. Postoje brojne pogodnosti za strance koji dolaze u Srbiju, stoga smo posvetili celo poglavlje prikazivanju zašto toliki broj stranih državljana bira baš Srbiju kao mesto za život i započinjanje/proširenje poslovanja.

Ukoliko želite da pročitate odeljak sa najčešće postavljanim pitanjima koja su bila naročito korisna našim klijentima koji su se već doselili u Srbiju, možete ih naći na samom kraju ovog bloga.

Ulazak stranaca u Srbiju i uslovi za vizu

Ukoliko planirate da posetite Srbiju, sigurno Vas zanima da li Vam je potrebna viza za ulazak i boravak. Odgovor na to pitanje nije jednostavan i zavisi od toga koje državljanstvo posedujete. Državljanima nekih država je potrebna viza, dok, sa druge strane, nekima viza nije neophodna za ulazak u Srbiju. Ukoliko je Vaša država na listi onih koje ne zahtevaju vizu, slobodno možete odmah preći nanaredno poglavlje koje se tiče generalnih informacija u pogledu apliciranja za boravak stranaca u Srbiji. Ukoliko to nije slučaj, sledeće informacije Vam mogu biti korisne.

Zakon o strancima (dalje: Zakon)  propisuje sledeće tri vrste viza za ulazak u Srbiju:

Privremeni boravak u Srbiji

Aerodromska tranzitna viza (viza A)

Vlada Republike Srbije može propisati obavezno posedovanje ove vize za državljane određenih zemalja iz bezbednosnih razloga.

Ova viza se izdaje na period do šest meseci za jedan ili više prolaza kroz međunarodno tranzitno područje aerodroma, bez mogućnosti ulaska na teritoriju Republike Srbije.

Međutim, strancu koji ne napušta međunarodno tranzitno područje aerodroma ili aviona tokom presedanja između dva leta nije potrebna ova vrsta vize.

Izmenama Zakona o strancima, ukinuta je tranzitna viza (viza B), koja se izdavala za jedno, dva ili više putovanja preko Republike Srbije sa rokom važenja do šest meseci, dok vreme boravka u jednom tranzitu ne može biti duži od pet dana. Ova viza sada potpada pod vizu C, odnosno vizu za kraći boravak stranaca u Srbiji.

Prilikom podnošenja zahteva za izdavanje aerodromske tranzitne vize, podnosilac je dužan da dostavi dokaz o mogućnosti ulaska u državu koja je sledeća na njegovoj maršuti putovanja.

Viza za kraći boravak (viza C)

Viza za kraći boravak je odobrenje za ulazak, tranzit ili boravak stranaca u Republici Srbiji, koji ne može biti duži od 90 dana, u bilo kojem periodu od 180 dana od dana prvog ulaska.

Ova viza se uglavnom izdaje u poslovne svrhe, kao na primer za poslovne sastanke ili konferencije.

Prilikom podnošenja zahteva za vizu za kraći boravak, podnosilac zahteva treba da dostavi dokaze o:

• Razlozima za putovanje;
• Dovoljnom iznosu finansijskih sredstava za pokrivanje troškova smeštaja ili bilo koji drugi dokaz koji se odnosi na mesto gde će biti smešten;
• Dovoljnom iznosu finansijskih sredstava koja su na raspolaganju tokom predviđenog boravka i povratka u zemlju iz koje podnosilac zahteva dolazi;
• Ostalim dokazima na osnovu kojih se može proveriti namera podnosioca zahteva da napusti zemlju pre isteka vize.

Viza za duži boravak (viza D)

Viza za duži boravak je odobrenje za ulazak i boravak stranaca u Srbiji u trajanju između 90 i 180 dana. Ukoliko stranac želi da podnese zahtev za privremeni boravak, ili jedinstvenu dozvolu, i potrebna mu je viza za ulazak u Republiku Srbiju, potrebno je pribaviti ovu vizu pre samog dolaska u Republiku Srbiju.

Takođe je potrebno naglasiti da osnov za podnošenje zahteva za duži boravak stranaca u Srbiji mora biti identičan osnovu za izdavanje dozvole za privremeni boravak. Na primer, ukoliko je viza D izdata po osnovu zaposlenja kod srpskog poslodavca, nije moguće podneti zahtev za boravak stranaca u Srbiji po osnovu spajanja porodice. U navedenom slučaju, jedino se može podneti zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole po osnovu zaposlenja u Srbiji.

Gde se podnosi zahtev za izdavanje vize?

Zahtevi za izdavanje vize se dostavljaju diplomatsko-konzularnom predstavništvu naše zemlje u zemlji u kojoj podnosilac zahteva zakonito boravi. U hitnim slučajevima, podnosilac može podneti zahtev za izdavanje vize diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u zemlji u kojoj se zakonito nalazi, ali u kojoj nema boravak.

Od maja 2021. godine, uvedena je i mogućnost elektronskog apliciranja za izdavanje viza, preko portala eKonzulat.

Opšti uslovi za izdavanje vize za boravak stranaca u Srbiji

• Prijavu podnosi stranac lično, a novina je da se prijava može podneti elektronskim putem, kako je već pomenuto. Izuzetak od ovog pravila može se napraviti ukoliko se utvrdi da je podnosilac zahteva koristio prethodne vize koje je izdala naša diplomatsko-konzularna misija u skladu sa zakonom;
• Zahtev za izdavanje vize se podnosi na predviđenom formularu.
• Zahtev za izdavanje vize se podnosi najmanje 3 meseca unapred;
• Putna isprava treba da važi još najmanje tri meseca nakon nameravanog odlaska iz Srbije, mora sadržati najmanje dve uzastopne prazne stranice i mora biti izdata u poslednjih 10 godina.

Prilikom podnošenja zahteva za izdavanje vize, podnosilac zahteva treba da dostavi sledeće:

• popunjen obrazac zahteva za vizu;
• pasoš;
• fotografiju;
• dokaz o uplaćenoj taksi za troškove izdavanje vize;
• dokaz o svrsi i razlozima boravka u Republici Srbiji;
• pozivno pismo – poziv pojedinca strancu za privatnu ili poslovnu posetu treba da sadrži konstatacije kojim se pozivar obavezuje da će pokriti troškove boravka stranca u našoj zemlji;odgovarajuće i važeće putno zdravstveno osiguranje – trajanje osiguranja mora biti duže od trajanje predviđenog boravka u Republici Srbiji.

Posebnu pažnju treba obratiti prilikom podnošenja navedene dokumentacije, s obzirom na to da će zahtev za izdavanje vize biti odbijen ukoliko nisu ispunjeni svi gorenavedeni zahtevi. Shodno tome, svi predati dokumenti, uključujući i taksu za izdavanje vize, biće vraćeni podnosiocu zahteva.

Rok za donošenje odluke o zahtevu za izdavanje vize je 15 dana od dana podnošenja. Međutim, može se produžiti do maksimalnih 30 dana ukoliko postoje opravdani razlozi za odlučivanje u dužem roku.

Rok važenja viza i trajanje boravka navedenom u vizi se ne sme premašiti, a može se produžiti samo iz profesionalnih razloga ili više sile.

Dozvola za boravak stranaca u Srbiji

Nije svim stranim državljanima potrebna viza kako bi posetili ili boravili u Srbiji. U slučaju da Vam nije potrebna viza za ulazak u Srbiju, možete razmotriti 3 vrste boravka u Srbiji.

Putovanja i boravište stranih državljana u Republici Srbiji je regulisano Zakonom,koji navodi 3 vrste boravka:

• Turistički boravak do 90 dana

(ukoliko međunarodnim ugovorom nije određeno drugačije)

• Privremeni boravak stranaca u Srbiji
• Stalno nastanjenje u Srbiji

Turistički boravak – boravak do 90 dana (kratkotrajni boravak)

Turistički boravak stranaca u Srbiji je moguć sa turističkom vizom ili bez vize, u zavisnosti od toga čije državljanstvo posedujete, i kakav režim ulaska je ustanovljen.

Turistički boravak stranaca u Srbiji koji mogu da uđu u Republiku Srbiju bez vize može da traje do 90 dana, u periodu od ukupno 180 dana, ukoliko nije određeno drugačije odlukom Vlade ili međunarodnim ugovorom između Srbije i države čije državljanstvo stranac poseduje. Boraviti u Srbiji kao turista, podrazumeva da morate da vodite računa o broju dana koje možete da provedete u našoj državi.

Odrednica “90 dana u periodu od 180 dana”, znači da period od 180 dana kreće da teče onog dana kada prvi put stranac uđe u Republiku Srbiju. Od dana prvog ulaska, pa do isteka 180-og dana od navedenog, stranac ne sme u Republici Srbiji da boravi duže od 90 dana. Na primer, ukoliko uđete u Srbiju 28. avgusta, to znači da će se period od 180 dana računati od tog dana. U narednih 180 dana, ne smete biti u Srbiji duže od 90 dana, računajući od datuma prvog ulaska u Srbiju.

Različiti status može biti propisan međunarodnim ugovorom za državljane nekih država. Na primer, na osnovu međunarodnog ugovora između Republike Srbije i Ruske Federacije, ruskim državljanima nije potrebna viza za boravak do 30 dana. Sa druge strane, za državljane Bangladeša, Šri Lanke, Nepala ili Indije, uvek je obavezna viza ukoliko žele da uđu u Srbiju.

Sa druge strane, stranci koji moraju da steknu vizu za ulazak u Srbiju mogu podneti zahtev za vizu C (viza za kraći boravak). Viza C se izdaje za period od 90 dana u bilo kojih 180 dana, koji opet počinje da se računa od dana prvog ulaska u Srbiju.

Ukoliko boravite u hotelu, ugostiteljskom objektu ili kod fizičkog lica koje izdaje prostor u komercijalne svrhe u Srbiji, oni Vas moraju registrovati u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u nadležnoj policijskoj stanici, u roku od 24 časa od momenta ulaska u državu. Registraciju možete obaviti lično u lokalnoj policijskoj stanici u opštini u kojoj boravite, Odeljenju za strance, kao i online, elektronski. Istu proceduru je potrebno izvršiti i prilikom promene turističke adrese u Srbiji. Dodatno, ukoliko odsedate u domu rođaka ili prijatelja, oni su u obavezi da prijave Vaš boravak. Nakon registracije, dobijate tzv. „beli karton“ koji je neophodan dokument u postupku pribavljanja adekvatne dozvole za stranca u Srbiji. Drugim rečima, registracija turističke adrese boravka mora biti izvršena, kroz jedan od mogućih načina, i ovaj korak ne može biti preskočen.

Privremeni boravak u Srbiji

Ukoliko nakon određenog perioda života u Srbiji u ulozi turiste shvatite da želite da ostanete duže od 90 dana, potrebno je da podnesete zahtev za privremeni boravak. Odobreni privremeni boravak se izdaje na maksimalan period od tri godine, u zavisnosti od pojedinačnog slučaja. U praksi, može se desiti da lica koja podnose zahtev prvi put dobiju odobrenje boravka u trajanju od 6 meseci, međutim, svaki slučaj je jedinstven i trebalo bi uvek imati na umu da nadležni organ ima diskreciono pravo pri donošenju odluke u svakom konkretnom slučaju.

Razlozi koji čine zahtev za boravak stranca u Srbiji opravdanim i na osnovu kojih se može odobriti privremeni boravak, taksativno su navedeni u Zakonu, a to su:

• Zapošljavanje (sa svojim posebnim oblicima, i samozapošljavanje) ;
• Spajanje porodice;
• Vlasništvo nad nepokretnosti;
• Školovanje, studiranje ili specijalizacija, naučno-istraživački rad, istraživanje, staž, učestvovanje u programima međunarodne razmene učenika ili studenata;
• Lečenje;

Pored toga, zakonodavac ostavlja prostor da se u skladu sa zakonom, ili međunarodnim ugovorima, odredi i drugi opravdani razlog za pribavljanje privremenog boravka.

Vrsta odobrenja zavisi od pravnog osnova – kada je reč o zapošljavanju, i stručnoj specijalizaciji, obuci i praksi, stranac može da dobije jedinstvenu dozvolu (dozvola za boravak i rad), dok se u svim ostalim slučajevima predviđa izdavanje dozvole za privremeni boravak. Ako govorimo o jedinstvenoj dozvolu, ona se izdaje u vidu biometrijske kartice, dok se nalepnica za privremeni boravak unosi u pasoš stranca.

Stranac koji je dobio privremeni boravak mora koristiti svoj boravak u svrhu za koju mu je odobren. U slučaju da stranac želi da produži dozvolu za naredni period, zahtev za produženje treba podneti najkasnije na dan poslednjeg dana važenja dozvole boravka, a najviše tri meseca pre dana isteka dozvole boravka.Razlozi za produženje dozvole za privremeni boravak za naredni period zasnivaju se na zakonitom pravnom osnovu za boravak i činjenicama vezanim za prethodno odobreni period. Na primer, da li je stranac praktično ili pretežno živeo u Srbiji, odnosno opravdao svoj zahtev za boravkom. Iako više ne postoji striktna zakonska odrednica koji broj dana stranac mora provesti u Srbiji, to ne znači da nadležni organ navedenu činjenicu ne proverava.

Boravak strancu prestaje ako istekne rok na koji je boravak odobren, otkazom boravka ili, ako mu je izrečena zaštitna mera udaljenja ili mera proterivanja iz zemlje.

Boravak u Srbiji u Srbiji preko osnivanja firme – jedinstvena dozvola

Jedna on najčešćih osnova koju stranci biraju prilikom podnošenja zahteva za privremeni boravak, tj sada jedinstvenu dozvolu, je osnivanje firme u Srbiji. Ukoliko ste osnivač/član društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) osnovanog u Srbiji ili generalni direktor srpske kompanije, to predstavlja pravni osnov za sticanje jedinstvene dozvole u Srbiji. Navedena situacija spada pod poseban pravni osnov za boravak i rad, koji se naziva samozapošljavanje.

Postoje četiri pravne forme društva u Srbiji, međutim, DOO je najčešća i najpogodnija za većinu poslovnih aktivnosti.

Nakon što ste se odlučili za osnivanje firme, možda ste u dilemi ste da li ćete biti osnivač/član ili zakonski zastupnik. Za Ministarstvo unutrašnjih poslova, instituciju gde podnosite zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole, je najvažnije da ste registrovani u Agenciji za privredne registre, bilo kao osnivač/član, zakonski zastupnik ili pak i prokurista. Drugim rečima, sve dok ste upisani u Agenciju za privredne registre, imate osnov da aplicirate za jedinstvenu dozvolu.

Osnivački akt DOO

Kako biste osnovali kompaniju u Srbiji, advokati specijalizovani u oblasti prava stranaca u Srbiji Vam mogu pomoći prilikom sačinjavanja osnivačkog akta, što je najvažniji dokument u procesu osnivanja firme. Zakonom o privrednim društvima su propisani obavezni elementi osnivačkog akta, međutim, u zavisnosti od Vaše trenutne situacije, advokat kojeg angažujete će odlučiti da li je neophodno uključiti i ostale odredbe, kako biste, kao strani državljanin u Srbiji, zaštitili svoje interese.

Još jedna važna činjenica u vezi sa osnivačkim aktom je što taj dokument mora biti overen kod javnog beležnika. To možete uraditi Vi lično, što znači da je neophodno Vaše fizičko prisustvo u kancelariji javnog beležnika, ili možete dati specijalno punomoćje advokatu u Srbiji koji će to učiniti u Vaše ime.

Ostali važni elementi prilikom osnivanja firme u Srbiji

Nakon što je osnivački akt sačinjen, overen kod javnog beležnika i digitalizovan ili potpisan elektronskim sertifikatom osnivača ili punomoćnika osnivača, podnosi se elektronska registraciona prijava osnivanja društva. U slučaju da će druga strana firma biti osnivač firme koju Vi planirate da osnujete u Srbiji, neophodno je da predate legalizovan Izvod iz stranog privrednog registra. S obzirom na to da procedura za preuzimanje izvoda i legalizaciju zahteva vremena, savetujemo Vas da se na vreme konsultujete sa advokatom koji će Vam pružiti sve neophodne informacije.

Agencija za privredne registre će registrovati društvo u roku od 3 do 5 radnih dana od dana podnošenja registracione prijave.

Nakon što se društvo osnuje, neophodno je ispuniti sledeće obaveze:

• Otvoriti račun društva u banci,
• Podneti poresku prijavu,
• Preuzeti kvalifikovani elektronski potpis,
• Registrovati stvarnog vlasnika.

S obzirom na to da je izbor banke veoma važna odluka, savetujemo Vas da se konsultujete sa pravnim savetnikom po tom pitanju pre osnivanja firme.

Osnivanje preduzeničke radnje

Preduzetnik je fizičko lice koje obavlja poslovnu delatnost koja mu donosi zaradu. Preduzetnik se registruje pred Agencijom za privredne registre.
Jedan od osnova za sticanje jedinstvene dozvole u Srbiji koji stranci često biraju je upravo i preduzetništvo u Srbiji, koje isto predstavlja vid samozapošljavanja.

Važno je napomenuti da sve dužnosti i obaveze koje proističu iz obavljanja poslovne delatnosti preduzetnika imaju neograničen uticaj na ličnu imovinu preduzetnika, što predstavlja glavnu razliku između preduzetnika i osnivača/članova DOO.Pored toga, postoje mnoge prednosti obavljanja poslovne delatnosti u formi preduzetnika, naročito u pogledu poreza. Naime, za neke vrste poslovnih aktivnosti možete izabrati paušalni sistem oporezivanja, izbeći obavezno korišćenje kase, itd. Kada je već reč o poreskom tretmanu preduzetnika, savetujemo Vas da se informišete povodom „testa samostalnosti“ koji propisuje stroge kriterijume kada je reč o oporezivanju preduzetnika.

Kako biste izabrali odgovarajući tip poslovanja za Vaše potrebe i kako biste optimizovali iznose koje plaćate na ime poreza, predlažemo da ovaj postupak sprovedete uz profesionalnu pomoć advokata specijalizovanih za osnivanje pravnih lica.

Privremeni boravak u Srbiji na osnovu zapošljavanja – jedinstvena dozvola

Srbija zasigurno postaje sve atraktivnija destinacija za strane stručnjake iz različitih oblasti, a naročito iz oblasti IT sektora. Dok neki od njih odlučuju da započnu svoj biznis, ostali žele da steknu jedinstvenu dozvolu.

Jedinstvena dozvola je novina, koja je u srpski pravni sistem uvedena poslednjim Izmenama Zakona. Naziva se jedinstvena dozvola jer obuhvata i dozvolu za boravak i dozvolu za rad. Na osnovu navedene dozvole stranac ima pravo na privremeni boravak i na rad u Srbiji u samo jednom dokumentu, koje je sada zamenilo prethodno postojanje dva dokumenta: nalepnice o odobrenom boravku, i dozvole za rad. Ovo novo rešenje znatno ubrzava proceduru pribavljanja dozvole. Dakle, ukoliko nameravate da boravite i radite u Srbiji, odnosno da obavljate stručnu specijalizaciju, obuku ili praksu, morate podneti elektronskim putem zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole.

Izuzetno, strani državljani koji borave u Srbiji po osnovu spajanja porodice sa strancem kome je izdata jedinstvena dozvola ostvaruju pravo na rad od dana odobrenja privremenog boravka, bez izdate jedinstvene dozvole, u periodu važenja odobrenog privremenog boravka.

Ugovor o radu nije jedina vrsta ugovora koji može biti zaključen između stranca, kao zaposlenog, i srpske kompanije, kao poslodavca. Zakon o radu Republike Srbije propisuje takozvane „fleksibilne“ forme zaposlenja, poput na primer, ugovora o uslugama, privremenim i povremenim poslova, itd. Ovi ugovori se mogu zaključiti i sa strancem, kako bi se stekao pravni osnov za podnošenje zahteva za odgovarajuću dozvolu.  

Boravak stranaca u Srbiji kupovinom nekretnine

Jedna od pogodnosti prilikom investiranja u Srbiji je i to što možete steći dozvolu za privremeni boravak po osnovu kupovine nekretnine.

Ukoliko već posedujete nepokretnost na teritoriji Republike Srbije, ceo postupak je još jednostavniji. Neophodno je da samo podnesete dokaz o posedovanju nepokretnosti prilikom podnošenja zahteva za privremeni boravak.

Sa druge strane, ukoliko planirate da kupite kuću ili stan u Srbiji, neophodno je da zaključite Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti.

Međutim, pre toga je neophodno da proverite da li možete da kupite nekretninu kao strani državljanin. Pre svega, potrebno je razmotriti da li postoji reciprocitet između Srbije i Vaše države po pitanju kupovine nekretnine.

Uslov zakonskog reciprociteta je ispunjen ukoliko je Srbija zaključila bilateralan sporazum sa Vašom državom kojim reguliše pitanje sticanja nekretnine. Na primer, reciprocitet postoji između Srbije i SAD, što znači da državljani Srbije imaju pravo da kupe nekretninu u SAD, a državljani SAD imaju pravo da kupe nekretninu u Srbiji.

Nakon što potvrdite da imate pravo na kupovinu nekretnine u Srbiji, neophodno je da sprovedete sve neophodne provere za tu nekretninu kod nadležnih državnih organa (kako biste proverili da li ima nekog tereta na nepokretnosti, ko je vlasnik, itd.).

Važno je napomenuti da na prenos apsolutnih prava iznosi 2.5 % od kupoprodajne cene navedene u kupoprodajnom ugovoru, što je jednokratni porez. Dodatno, kao vlasnik nekretnine ste u obavezi da platite porez na imovinu. Porez se plaća godišnje, u nekoliko rata. Tačan iznos poreza može varirati od godine do godine, u zavisnosti od vrste nekretnine, godine, lokacije, itd.

U Srbiji, ugovor o kupoprodaji nepokretnosti mora biti overen kod javnog beležnika. Nakon toga, još uvek niste vlasnik nekretnine koju ste kupili, sve dok se Vaše pravo svojine na kupljenoj nepokretnosti ne upiše u katastar nepokretnosti. Javni beležnik je dužan da nakon overe, ugovor o kupoprodaji nepokretnosti dostavi nadležnom katastru nepokretnosti radi upisa promene nosioca prava svojine.

Korisno je znati da, prilikom podnošenja zahteva za privremeni boravak po ovom osnovu, dovoljno je dostaviti overen kupoprodajni ugovor Ministarstvu unutrašnjih poslova, dok odluka o upisu prava svojine u katastru nepokretnosti nije neophodna. Drugim rečima, stranac nije u obavezi da čeka da i formalno bude upisan kao vlasnik nekretnine u katastru nepokretnosti, jer je u pitanju administrativna procedura koja može da traje duži vremenski period. Stranac može otići u Policijsku upravu i podneti zahtev za privremeni boravak odmah nakon overe kupoprodajnog ugovora kod javnog beležnika. Naravno, neophodno je da podnesete i ostalu dokumentaciju, što značajno ubrzava i olakšava ovaj proces.

Boravak stranaca u Srbiji na osnovu braka

Zakon propisuje brak sa srpskim državljaninom ili strancem na odobrenom privremenim boravku kao još jedan pravni osnov za podnošenje zahteva za privremeni boravak. Ovde je važno napomenuti da je osnov za podnošenje zahteva i vanbračna zajednica sa srpskim državljaninom ili strancem na odobrenom privremenom boravku.

Svi dokumenti koji su neophodni prilikom predaje zahteva moraju biti propisno legalizovani, u slučaju da su ih izdali strani nadležni organi.

Uslovi, kao i spisak neophodne dokumentacije, zavise od toga da li podnosite zahtev po osnovu braka ili vanbračne zajednice sa srpskim državljaninom, ili strancem na odobrenom privremenom boravku.

Brak iz koristi

Brak iz koristi je institut srpskog zakonodavstva čiji je cilj da spreči strance da nezakonito borave u Republici Srbiji pod okriljem braka.

Nadležni organ donosi kvalifikovanu odluku o tome da li svaki pojedinačni slučaj predstavlja brak iz koristi, s posebnim osvrtom na okolnosti kao što su: koliko dugo su se supružnici poznavali pre stupanja u brak, da li govore jezik koji oboje razumeju, da li su za sklapanje braka data materijalna sredstva, sa izuzetkom ako se radi o sredstvima koja se daju u miraz, a supružnici dolaze iz zemalja u kojima je davanje miraza običaj, kao i da li postoje dokazi o prethodnim brakovima iz koristi jednog od supružnika u Republici Srbiji ili inostranstvu. Nadležni organ odbacuje zahtev za privremeni boravak ili produženje privremenog boravka po osnovu spajanje porodice, ukoliko postoji osnovana sumnja da je brak sklopljen iz koristi.

Dozvola za privremeni boravak stranaca u Srbiji – procedura

Prilikom podnošenja zahteva za privremeni boravak, pored pravnih osnova, strani državljani moraju podneti i odgovarajuću putnu ispravu kao i dokaze da:

• Poseduju odgovarajuće zdravstveno osiguranje;
• Imaju prijavljenu adresu boravišta/stanovanja u Srbiji;

Dokaz o posedovanju dovoljno sredstava za izdržavanje u Srbiji, kako bi se vlasti uverile da će stranac koji će boraviti na teritoriji Republike Srbije biti finansijski osiguran.

Izuzetno, dokaz o sredstvima za izdržavanje, kao i dokaz o zdravstvenom osiguranju se ne prilažu ukoliko je stranac član porodice državljanina Republike Srbije ili stranca koji se zapošljava u Republici Srbiji.

Koji je odgovarajući iznos novčanih sredstava?

Stranac ispunjava ovaj uslov ukoliko priloži dokaz o minimalnom novčanom iznosu na svom nerezidentnom računu u Srbiji. Ovaj iznos podrazumeva zvaničnu minimalnu zaradu u Srbiji, za godinu u kojoj podnosi zahtev za odobrenje boravka.

Zdravstveno osiguranje?

U najboljem interesu kako Republike Srbije tako i stranca je da stranac bude ne samo finansijski osiguran prilikom boravka, već da poseduje i zdravstveno osiguranje.

Iz tog razloga, prilikom podnošenja zahteva za privremeni boravak, potrebno je da stranac priloži dokaz o privatnom zdravstvenom osiguranju ili zdravstvenom osiguranju iz države porekla, pod uslovom da se to osiguranje može primeniti i u Srbiji, na osnovu bilateralnog sporazuma ili vladine odluke.

Pravilnik detaljnije propisuje uslove za odobravanje privremenog boravka u pogledu zdravstvenog osiguranja. Pravilnik propisuje da bi stranac trebalo da, uz zahtev za odobrenje privremenog boravka, priloži i međunarodnu polisu o zdravstvenom osiguranju, polisu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ili drugi dokument koji se izdaje u Republici Srbiji. Ovi dokumenti moraju biti u skladu sa propisima koji se primenjuju u oblasti zdravstvenog osiguranja.

Pravilnikom je propisana još jedna dodatna opcija za strance – umesto gorenavedenih dokumenata, stranac može dostaviti dokaz o dovoljnom iznosu sredstava da pokrije moguće troškove lečenja u Republici Srbiji do dana donošenja odluke, kao i tokom perioda boravka. Ovaj način je kompleksniji i finansijski je zahtevniji za stranca.

Ne zaboravite na takse!

Potpuno je razumljivo da će donošenje bilo kakve životne odluke podrazumevati i troškove, i stoga, nemojte zaboraviti da je neophodno platiti propisane takse kako biste ostvarili pravo na privremeni boravak.

Privremeni boravak u Srbiji – online prijava

Od 1. aprila 2021. godine, moguće je podneti zahtev za privremeni boravak elektronskim putem. Pre ove novine, zahtev za privremeni boravak se predavao lično nadležnoj policijskoj upravi na teritoriji Republike Srbije. Kada se radi o podnošenju zahteva za privremeni boravak elektronskim putem, važno je napomenuti da je moguće podneti zahtev ne samo iz Srbije već i iz inostranstva.

Za podnošenje Zahteva, potrebno je da strani državljanin pristupi i registruje se na portalu eUprava. Kako biste se registrovali na portalu eUprava, neophodna je samo važeća email adresa. S druge strane, pitanje potvrđivanja identiteta stranog državljanina je ostalo otvoreno, s obzirom na to da stranci nemaju elektronski potpis izdat od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, a registracija na portalu unošenjem korisničkog imena i lozinke ne obezbeđuje pouzdanu potvrdu identiteta. Nadamo se da će adekvatan odgovor na ovo pitanje biti pružen od strane tehničara koji su zaduženi za izradu elektronske platforme.

Odluka o zahtevu će biti dostavljena putem eSanduče dela na portalu eUprava. Ukoliko je zahtev pozitivno rešen, strani državljanin mora doći lično u policijsku upravu radi unošenja nalepnice o odobrenom privremenom boravku u pasoš.

Jedinstvena dozvole za privremeni boravak i rad u Srbiji

Ukoliko je pravni osnov za odobrenje privremenog boravka u Srbiji zaposlenje, stranac mora takođe steći i dozvolu za rad u Srbiji. Drugim rečima, ukoliko zaključite ugovor o radu sa srpskim poslodavcem, ili je u Vašem slučaju reč o nekim posebnim vidovima zaposlenja, pored dozvole za privremeni boravak neophodna Vam je i dozvola za rad.

Do maja 2019. godine, Zakon je propisivao da stranac mora prvo steći dozvolu za privremeni boravak kako bi mogao da podnese zahtev za dozvolu za rad. Iako odvojeni, ova dva koraka su uzajamno zavisila jedna od drugog što je zbunjivalo mnoge naše klijente koji nisu bili sigurni koji postupak je potrebno pokrenuti i kada.

Nakon toga, od 1. decembra 2020. godine bilo je moguće podneti objedinjeni zahtev za privremeni boravak i dozvolu za rad, i tom prilikom nadležni organi su odlučivali o obe dozvole istovremeno, što znači da ni dozvola za boravak ni za rad nije bila odobrena ukoliko stranac ne ispunjava odvojeno uslove za obe dozvole.

Kako je vreme proticalo a praksa pokazala da objedinjena procedura stvara dodatne komplikacije u praksi, dolazi i do novina u pogledu celokupne procedure pribavljanje adekvatne dozvole. Najbitnije, promenio se:

• Tip dozvole koje može da se zahteva – jedinstvena dozvola (koja obuhvata dozvolu za boravak i rad),
• Način podnošenja zahteva – isključivo elektronski (kada je reč o zapošljavanju, posebnim slučajevima zapošljavanja i samozapošljavanju).

Dakle, od 1. februara 2024. godine zahtev za jedinstvenu dozvolu podnosi se putem Portala za strance. Celokupna aplikacija, kao i svi potrebni dokumenti koji su se ranije prilagali u papiru, se sada šalju elektronskim putem. Ovom digitalizacijom je omogućen i pristup iz inostranstva, te započinjanje procedure, bez fizičkog prisustva aplikanta u Srbiji, u momentu podnošenja zahteva.

Nakon odobrenja zahteva, jedinstvena dozvola se izdaje u formi biometrijskog dokumenta, izdatog od strane Ministarstva unutrašnjih poslova. Ova kartica sada menja nekadašnju nalepnicu o privremenom boravku u pasošu stranca, kao i dozvolu za rad, kao poseban dokument.

S obzirom na to da su ranije postojale dve procedure i da je nadležnim organima nekad bilo potrebno i dva meseca da donesu odluku o odobrenju zahteva, ova promena čini proceduru značajno efikasnijom i dozvoljava poslodavcu da zaposli strane državljane mnogo brže nego što je to bio slučaj ranije. To je velika prednost s obzirom na to da postoji mnogo stranih državljana koji su obučeni za oblasti rada koje su potrebne poslodavcima u Republici Srbiji. Takođe, to značajno olakšava proceduru za dolazak u Republiku Srbiju, osnivanje firme sa stranim kapitalom, kao i poslovanje kompanija koje imaju strane direktore.

Stalno nastanjenje u Srbiji

Stalno nastanjenje u Srbiji nadležni organ može da odobri strancu ukoliko ispunjava jedan od sledećih uslova:

• Ako je do dana podnošenja zahteva za stalno nastanjenje u Republici Srbiji boravio neprekidno duže od 3 godine (ili više) na osnovu odobrenja za privremeni boravak; odnosno 3 godine ukoliko je u braku sa državljaninom Republike Srbije ili sa strancem koji ima stalno nastanjenje;

• Ako je maloletnik na privremenom boravku u Republici Srbiji, a pritom mu je jedan od roditelja državljanin Republike Srbije ili stranac koji ima stalno nastanjenje;

• Ako je poreklom sa teritorije Republike Srbije;

• Ako ima odobren privremeni boravak, a razlozi humanosti ili interes za Republiku Srbiju nalažu da se odobri stalno nastanjenje.

Takođe, nadležni organ će odobriti stalno nastanjenje i strancu koji je u Srbiji boravio neprekidno duže od 3 godine na osnovu odobrenog prava na azil.

Međutim, pored navedenih formalnih uslova, stalno nastanjenje odobrava se uz obrazloženje osnovanih razloga za sticanje ovog statusa od strane stranog državljanina. Naime, Ministarstvo unutrašnjih poslova i ovde koristi svoje pravo na diskreciono odlučivanje, uzimajući u obzir kako formalne tako i praktične i realne uslove u vezi sa zahtevom. Na primer, vreme koje je proveo u Srbiji u protekle 3 godine.

Boravak stranaca u Srbiji – benefiti

Veliki broj stranaca koji biraju Srbiju kao svoj novi dom i sedište svog poslovanja je najbolji dokaz da Srbija nudi veliki broj pogodnosti.

Neki strani državljani pronalaze mogućnost da prošire svoje poslovanje ili da iskoriste nove poslovne i investicione prilike bliže EU.

Jedna od pogodnosti koje strani državljani pronalaze u Srbiji su prihvatljivi porezi, u poređenju sa drugim podjednako razvijenim državama. Na primer, u Srbiji je porez na dobit pravnih lica 15%, dok je porez na dohodak građana 10%.

Vlada Republike Srbije je uvidela veliki potencijal koji donose strani stručnjaci i investitori u našu državu te stoga unapređuju zakonodavstvo i uvode nove mere kako bi podstakla strane državljane da se presele u Srbiju i tu prošire svoje poslovanje. Ova inicijativa se naročito ogleda u pogledu koje nude poreske olakšice.

Među najpopularnijim su poreske olakšice za zapošljavanje. Naime, jedna od povoljnih odredbi za strance koji se u srpskom pravu smatraju „novonastalim obveznicima“ propisuje mogućnost da njihov poslodavac plaća 70% manje poreza i obaveznih doprinosa koji se obračunavaju na zaradu zaposlenog, ukoliko se ispune određeni uslovi.

Štaviše, ove pogodnosti nisu samo za one koji su zaposleni u Srbiji. Određene prednosti su obezbeđene i za vlasnike kompanija. Ako tome dodate jednostavnu, brzu i ekonomičnu proceduru osnivanja firme u Srbiji, nema sumnje da je Srbija odlična destinacija u slučaju da se odlučite za preseljenje ili proširenje poslovanja.

Radnopravno zakonodavstvo koje štiti zaposlenog, jeftini troškovi za život, dobar obrazovni i zdravstveni sistem su nešto što prepoznaju i srpski i strani državljani.

Česta pitanja za boravak stranaca u Srbiji

1. Koliko dugo mogu da boravim u Srbiji?

Dužina boravka u Srbiji je propisana međunarodnim ugovorima između Srbije i zemlje čije državljanstvo stranac poseduje, ili gde ima prebivalište.

Iz tog razloga, u zavisnosti od međunarodnog ugovora između Srbije i zemlje čije državljanstvo stranac poseduje, neki strani državljani moraju imati vizu za svaki ulazak u Srbiju (na primer, državljani Filipina), dok neki mogu boraviti u Srbiji kao turisti, bez vize, ograničeni vremenski period.

Najliberalniji turistički režim je bezvizni režim i boravak do 90 dana u periodu od 180 dana (na primer, za državljane Ukrajine).

2. Mogu li da koristim bezvizni turistički boravak prilikom svakog ulaska u Srbiju?

Strani državljani koji su u bezviznom režimu su često u zabludi kako da broje dane turističkog boravka u Srbiji. Ljudi najčešće veruju da bezvizni turistički boravak počinje prilikom svakog ulaska u zemlju. Iako to jeste pravilo koje se može primeniti za neke strane državljane, u većini slučajeva, to bi značilo kršenje zakona.

Na primer, ukoliko imate pravo na turistički boravak od 90 dana u okviru od 180 dana, taj period od 180 dana ne počinje prilikom svakog ulaska u zemlju.

Stoga, potrebno je da izračunate koliko ste dana proveli u Srbiju u prethodnih 180 dana kako biste se uverili da niste prekoračili 90 dana u periodu od 180 dana.

Neki strani državljani imaju pravo da borave u Srbiji 90 dana u periodu od 6 meseci od datuma prvog ulaska u Srbiju. U tom slučaju, dani koje stranac provede u Srbiji ne poništavaju se prilikom svakog ulaska u zemlju. Zapravo, stranac treba da broji koliko je dana proveo u Srbiji od datuma prvog ulaska, u periodu od prethodnih 6 meseci. To je situacija sa državljanima Belgije, Argentine, Kanade, SAD-a itd.

Sa druge strane, za državljane nekih zemalja bezvizni turistički boravak počinje prilikom svakog ulaska u Srbiju. To je na primer slučaj za državljane Ruske Federacije.

3. Mogu li da produžim svoj turistički boravak u Srbiji?

Uglavnom, turistički boravak ili turistička viza ne mogu biti produženi u Srbiji. Ipak, Zakon propisuje neke izuzetke, ali ne navodi i primere za date izuzetke.

Takođe, ova odredba gotovo nije bila upotrebljiva u praksi, s obzirom na to da je bilo neophodno ispuniti izuzetno visoke standarde, koje strani državljani gotovo nikad nisu ispunjavali, sve do 2020. godine, kada je došlo do pandemije Covid-19 i kada su ljudi imali ograničenu mogućnost kretanja i putovanja.

4. Mogu li da podnesem zahtev za vizu za duži boravak („vizu D“) u Srbiji?

Vizu D („vizu za duži boravak po osnovu zapošljavanja”) može da izda samo ambasada Srbije u stranoj državi.

Međutim, od maja 2021. svi strani državljani koji dođu u Srbiju mogu podneti zahtev za vizu D online putem portala eKonzulat.

5. Koliko dugo je potrebno da se izda privremeni boravak, ili jedinstvena dozvola, u Srbiji?

U zavisnosti o kom osnovu za pribavljanje odgovarajuće dozvole razgovaramo, dolazimo do različitih procedura. Zahtev za privremeni boravak u Srbiji, po osnovu posedovanja nepokretnosti, ili spajanja porodice na primer, i dalje može da se preda nadležnoj policijskoj upravi. Druga opcija jeste da se zahtev podnese elektronski putem Portala za strance.

U oba slučaja, nadležni organ potom prosleđuje zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova, koji procenjuje da li su ispunjeni uslovi za izdavanje dozvole za privremeni boravak. Obrada podataka i kontrola od strane Ministarstva unutrašnjih poslova može trajati do 15 dana.

Nakon što podnesete zahtev za privremeni boravak, nije potrebno da brojite dane turističkog boravka u Srbiji. Drugim rečima, dok čekate na odluku Policijske uprave, možete zakonito boraviti u Srbiji čak i ukoliko prekoračite turistički boravak.

6. Ja sam državljanin SAD-a/UK-a/EU ili imam Šengen vizu i želim da podnesem zahtev za privremeni boravak u Srbiji

Šengen uredbe su u skladu sa državljanstvom posetioca. Dakle, ako je država čiji je stranac državljanin na listi država koje su u viznom režimu za zemlje Šengena, privremeni boravak u Srbiji neće promeniti status stranog državljanina i njegove obaveze.

Uvek je potrebno proveriti uslove putovanja u treće države u propisima tih država.

7. Mogu li da produžim zahtev za privremeni boravak, ili jedinstvenu dozvolu u Srbiji ukoliko i dalje imam pravni osnov za boravak u Srbiji?

Privremeni boravak, odnosno jedinstvena dozvola mogu biti produženi dokle god strani državljanin ima pravni osnov za podnošenje zahteva za produženje. Ipak, treba imati u vidu da nadležni organ preispituje svaki zahtev, pored formalnih uslova koji se moraju ispuniti.

8. Mogu li da dobijem privremeni boravak u Srbiji ukoliko sam u penziji?

Bez obzira na to što činjenica da strani državljanin prima penziju implicira da on ne predstavlja opasnost da postane primalac socijalne pomoći, ovo samo po sebi nije dovoljan razlog da mu bude odobren privremeni boravak, niti predstavlja pravni osnov za apliciranje za privremeni boravak u Srbiji.

9. Da li je neophodno da fizički budem prisutan u Srbiji radi podnošenja zahteva za privremeni boravak, ili zahteva za jedinstvenu dozvolu?

Ne, nije potrebno da fizički budete prisutni, prijava može biti podneta putem interneta.

Postoji samo jedan trenutak u proceduri kada morate biti prisutni u Srbiji – trenutak kada preuzmete nalepnicu za dozvolu za privremeni boravak, koja će biti izdata u vašem pasošu, odnosno kada treba da preuzmete jedinstvenu dozvolu.

10. Koji su neophodni dokumenti za podnošenje zahteva za privremeni boravak?

Prilikom podnošenja zahteva za privremeni boravak, ili jedinstvenu dozvolu, potrebno je priložiti i određenu dokumentaciju kao dokaz osnovanosti zahtev. Na taj način dokazujete da je vaša prijava opravdana i istinita. Razlikuje se u zavisnosti od osnova boravka i sama lista dokumentacije propisuje se različitim pravilnicima.

11. Koji su razlozi za prestanak dozvole za privremeni boravak?

Dozvola za privremeni boravak može prestati iz sledećih razloga:

• Ako se naknadno sazna da za stranca kome je odobren privremeni boravak postoji jedan ili više razloga propisanih Zakonom za odbijanje zahteva za privremeni boravak,
• Nakon isteka dozvole za privremeni boravak, koji nije u zakonskom roku produžen.

Po analogiji, isti principi i razlozi prestanka važenja su primenljivi i u aspektu postojanja jedinstvene dozvole.

12. Otkazivanje dozvole za kratkotrajni boravak u Srbiji?

Strancu kratkotrajni (turistički) boravak može biti otkazan, ako nastupe zakonske smetnje zbog kojih se odbija ulazak u Republiku Srbiju. Ovi razlozi se zasnivaju pretežno na prevarnim radnjama i rizicima za nacionalnu bezbednost i javni interes.

U navedenim situacijama, nadležni organ rešenjem otkazuje kratkotrajni boravak, izriče zabranu ulaska u državu, i određuje rok u kom je stranac dužan da napusti Republiku Srbiju.

13. Koje su posledice nezakonitog boravka u Republici Srbiji?

Stranac koji boravi bez zakonskog osnova mora da napusti Republiku Srbiju odmah ili u roku koji nije duži od 30 dana, a koji mu rešenjem odredi nadležni organ. Osim toga, takvo ponašanje smatra se prekršajem, te stranac može da očekuje i visoke novčane kazne, čak i do 150.000 RSD.

14. Šta će se desiti ukoliko stranac ne napusti Republiku Srbiju, a prestane mu osnov boravka?

Stranac koji nezakonito boravi ili ne napusti Srbiju u roku koji mu je određen, Ministarstvo unutrašnjih poslova će prinudno udaljiti iz zemlje. Radi obezbeđenja izvršenja zaštitne mere prinudnog udaljenja, strancu se mogu privremeno oduzeti putne, druge isprave i putne karte. Troškove prinudnog udaljenja snosi stranac kome je ova mera izrečena, osim u izuzetnom slučaju kad padaju na teret budžeta Republike Srbije.

Prikupite sve informacije pre nego što donesete odluku

Ukoliko niste državljanin Republike Srbije, a želite da osigurate boravak stranaca u Srbiji, navedeni podaci mogu poslužiti kao osnova, odnosno kao preliminarne i osnovne informacije koje treba da imate prilikom razmatranja ove opcije.

Treba imati na umu da je reč o složenoj oblasti sa varijacijama koje zavise od slučaja do slučaja, tj. od zahteva i mogućnosti svakog pojedinačnog podnosioca zahteva. Iako je reč o detaljno i pažljivo struktuiranom vodiču, takve informacije ne zamenjuju pravni savet advokata sa iskustvom u oblasti prava stranaca.