Preko osnivanja firme do boravka – ulaznica za privremeni boravak u Srbiji

03
Mart 2023.

Da li zbog blage klime, ukusne hrane ili srdačnosti lokalnog stanovništva, Srbija poslednjih godina postaje sve atraktivnija lokacija za mnoge ambiciozne strance iz celog sveta koji žele da osnuju ili prošire svoj biznis van svojih država. Međutim, večito je pitanje da li se zaista bilo koji stranac može nastaniti i poslovati u Srbiji.

Šalu na stranu – evidentno je da su rast IT industrije, pojednostavljenje procedura osnivanja privrednih društava, kao i broj poreskih olakšica uvedenih poslednjih godina, zajedno rezultirali da veliki broj stranaca ima želju da dođe i da se nastani u Srbiji.

Mnoge države su već neko vreme prepoznate kao privlačne za strance kada je u pitanju osnivanje firmi. Prema Global Startup Ecosystem Index 2022 koji je izradio StartupBlink, zemlje kao što su, na primer, SAD, UK, Švedska i Nemačka, našle su se među 20 najboljih zemalja za osnivanje startapa. Prepoznata kao rastuće tržište za strane eksperte koji se odlučuju da svoje poslovne poduhvate geografski izmeste, Srbija je zauzela 52. poziciju, što je opravdano imajući u vidu sve veći broj stranaca koji su se ovde naselili u prethodnih nekoliko godina.

Jedina glavna „prepreka” na njihovom putu koju bi trebalo rešiti je sprovođenje neophodnih procedura kako bi njihov boravak i rad bili u skladu sa srpskim zakonodavstvom. Za one koji još nisu uspeli da se adekvatno informišu o ovoj temi, u ovom blogu dajemo kratko objašnjenje ovog procesa kako bi se razjasnili potrebni koraci ka životu i radu u Srbiji.

Vodič za dozvolu za privremeni boravak i radnu dozvolu

Da bi proveo određeno (duže) vreme u Srbiji, svaki stranac mora da dobije dozvolu za privremeni boravak u postupku koji se pokreće podnošenjem adekvatnog zahteva. Takav zahtev može biti zasnovan na više zakonskih osnova, a za svakog investiciono orijentisanog poslovnog čoveka posebno je interesantno apliciranje po osnovu osnivanja privrednog društva i/ili zaposlenja u srpskom entitetu.

Da razjasnimo na početku – domaće pravo poznaje samo privremeni boravak po osnovu zaposlenja, dok se ne pominje samo osnivanje privrednog društva kao pravni osnov za traženje privremenog boravka. Bez obzira na to, status osnivača i/ili člana u srpskom privrednom društvu predstavlja valjan osnov za podnošenje zahteva za privremeni boravak. Kako? Objasnićemo u kratkom primeru:

Ukoliko dolazite u Srbiju da osnujete sopstveno privredno društvo, odnosno kao osnivač, možete podneti zahtev za privremeni boravak i radnu dozvolu za samozapošljavanje.
Ukoliko dolazite u Srbiju da budete angažovani kao direktor u domaćoj kompaniji, moraćete da podnesete zahtev za privremeni boravak i radnu dozvolu za zapošljavanje – bez obzira na to da li zaključujete ugovor o radu ili ugovor o pravima i obavezama direktora (bez radnog odnosa).

Stoga, da bi legalno živeo i radio u Srbiji, svakom strancu su potrebne 2 dozvole:

U oba slučaja, podnošenje zahteva za dozvole proći će kroz slične, ali ne iste procedure i uslove. Ime stranca mora biti vidljivo u bazi podataka Agencije za privredne registre koja se odnosi na to privredno društvo u Srbiji, čime se dokazuje da taj stranac obavlja neku vrstu poslova u vezi sa tim privrednim društvom (na primer, kao osnivač, direktor, ostali zastupnik i sl.). Međutim, koja će od ovih mogućnosti biti povoljnija za Vas zavisi od konkretnih okolnosti – da bismo vam pomogli da odaberete koja više odgovara vašim potrebama, u nastavku ćemo objasniti obe opcije.

Međutim, pre nego što pređemo na pojedinosti, podsetimo se nekih osnovnih informacija u vezi sa osnivanjem privrednih društava kao pravnog osnova za dobijanje dozvole za privremeni boravak. Na kraju krajeva, to je u oba slučaja prvi korak u ovom procesu.

Prvi korak: Osnivanje privrednog društva u Srbiji

Osnivanje firme u Srbiji je tema o kojoj smo prethodno pisali, tako da se nećemo dugo zadržavati na njoj, ali ipak predlažemo da počnemo sa kratkim podsetnikom.

Prvo, potreban vam je osnivački akt koji sadrži sve obavezne podatke propisane zakonom. Ovaj akt može biti sačinjen u obliku odluke (ako ste jedini osnivač) ili ugovora (ako osnivate firmu zajedno sa drugim osnivačem).

Potpis osnivača na osnivačkom aktu mora biti overen kod javnog beležnika, što može biti opterećujuće za strance koji ne mogu da dođu u Srbiju pre podnošenja zahteva za privremeni boravak i samog osnivanja firme. U takvim slučajevima može biti korisno ovlastiti lice u Srbiji da u ime osnivača potpiše osnivački akt, u kom slučaju osnivač ne mora ni lično da dolazi u Srbiju da bi osnovao kompaniju. Ovakvo ovlašćenje se daje punomoćjem potpisanim i propisno legalizovanim u zemlji u kojoj se osnivač nalazi, i prevodom legalizacije na srpski jezik, nakon čega se takvo punomoćje može koristiti.

U oba slučaja, kada se pripremi osnivački akt, zajedno sa potrebnom pratećom dokumentacijom, potrebno je da se isti dostavi APR-u. Međutim, ako niste planirali da uskoro dođete u Srbiju, druga opcija je osnivanje firme društva na daljinu.

Ok, privredno društvo je osnovano – šta je sledeće?

Kada se završi postupak osnivanja kompanije, potrebno je preduzeti nekoliko pratećih radnji:

otvaranje bankovnih računa
deponovanje osnovnog kapitala društva
pribavljanje elektronskog potpisa
registraciju krajnjeg(ih) stvarnog(ih) vlasnika privrednog društva

Istovremeno, ono što možete da uradite jeste da počnete da prikupljate dokumentaciju koju morate podneti nadležnim organima uz zahtev za izdavanje dozvole za privremeni boravak i rad. Za više detalja o podnošenju zahteva i pratećoj dokumentaciji – nastavite sa čitanjem.

Objedinjeni zahtev za privremeni boravak i radnu dozvolu stupa na scenu

Prvi decembar 2020. godine je doneo dugo čekanu i prijatnu novinu u oblasti srpskog imigracionog prava. Naime, uvedena je objedinjena procedura podnošenja zahteva za izdavanje dozvole za privremeni boravak i radne dozvole, što je omogućilo svakom strancu, koji želi da radi i živi u Srbiji, da istovremeno podnese zahtev za obe ove dozvole.

Pre uvođenja objedinjene procedure podnošenja zahteva, radilo se o dve odvojene procedure – prema ranije važećem zakonodavstvu, svi stranci su bili u obavezi da prvo dobiju privremeni boravak u Srbiji, a zatim da podnesu zahtev za radnu dozvolu. Zbog toga je ceo postupak preseljenja u Srbiju obično trajao znatno duže za sve strance, što nije doprinelo atraktivnosti života i rada u Srbiji.

Sada dva organa uključena u ovaj postupak (Ministarstvo unutrašnjih poslova, sa jedne strane, i Nacionalna služba za zapošljavanje (u daljem tekstu: NSZ), sa druge strane) zajednički odlučuju o ispunjenosti uslova za obe dozvole.

Iako su ove dve procedure spojene, spiskovi dokumentacije koju treba dostaviti svakom od ova dva nadležna organa su dugački. Vrsta radne dozvole za koju ste aplicirali takođe može uticati na listu.

Iz ovih razloga, ovaj deo procesa se obično čini najtežim, a pomoć stručnjaka za prava stranaca i imigraciono pravo je skoro uvek neophodna, koja će vam pomoći da razumete i prikupite potrebnu dokumentaciju.

Dobijanje dozvole za privremeni boravak – kako dalje?

Kada je dokumentacija pripremljena, postoji nekoliko faza pre nego što se konačno dobije privremena boravišna i radna dozvola:

postupak pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Upravom za strance,
postupak pred NSZ.

Postupak pred Upravom za strance

Sam objedinjeni zahtev se podnosi Ministarstvu unutrašnjih poslova, preko nadležne Uprave za strance. Za razliku od nekih od prethodno objašnjenih procedura, ovaj korak se ne može preneti na punomoćnika – drugim rečima, zahteva se da stranac bude fizički prisutan u Srbiji.

Pre dolaska u Upravu za strance, stranac mora da ima svu propisanu dokumentaciju – vizu za kraći boravak u Srbiji, mesto stanovanja, zdravstveno osiguranje…

Procedura pred NSZ

Zanimljivo je da je Uprava za strance ta koja prosleđuje dokumentaciju NSZ i na taj način pokreće deo procesa koji NSZ sprovodi. U svakom slučaju, NSZ je nadležna za izdavanje radne dozvole, pa je njen zadatak da ispita da li su ispunjeni uslovi da stranac počne da radi u Srbiji. Nakon izdavanja radne dozvole, procedura je završena, što znači da stranac zvanično i legalno može da boravi i radi u Srbiji.

Osnivač vs direktor

Na kraju, vratimo se na dva različita scenarija sa početka:

prva, u kojoj ste osnivač srpskog privrednog društva
drugi, gde ste registrovani kao direktor srpske kompanije

Zamislimo da imamo dva osnivača koji su potpisali osnivački akt srpskog privrednog društva pod nazivom „Firma” i tako postali vlasnici po 50% udela u Firmi. I osnivač A (zvaćemo ga Marko) i osnivač B, Ana, žele da ostanu u Srbiji duži vremenski period i da apliciraju za privremeni boravak na osnovu toga što su osnivači srpskog privrednog društva. Međutim, Marko želi da bude direktor, dok Ana nije zainteresovana da bude registrovana kao direktor Firme, i uz to oni odlučuju da, pored Ane koja je jedan od direktora, dodatno angažuju Nikolinu, koja će takođe biti direktor Firme. U ovom primeru možemo uočiti razlike između zakonskog osnova i vrste dozvole za rad za svakog od osnivača, kao i one koju će dobiti direktor koji nije osnivač.

Iz tabele se može primetiti da činjenica da je Ana i osnivač i direktor svoje kompanije ne pravi nikakvu razliku u pogledu pravnog osnova njenog privremenog boravka ili vrste radne dozvole u Srbiji. Dakle, osnivač ima isti osnov i radnu dozvolu bez obzira na to da li je „samo” osnivač ili je i u radnom odnosu u svojoj firmi.

Spisak dokumentacije koju je potrebno dostaviti NSZ razlikuje se u zavisnosti od toga da li stranac podnosi zahtev za radnu dozvolu za zapošljavanje ili za samozapošljavanje.

Takođe, kao što se može primetiti, u poslednjem slučaju je potreban još jedan korak – test tržišta rada.

Test tržišta rada je ispitivanje koje sprovodi NSZ kako bi se proverilo da li ima nezaposlenih državljana Srbije koji bi mogli da popune neko od otvorenih radnih mesta kod domaćih poslodavaca. Cilj ovog testa je da se obezbedi da domaći građani imaju prednost u odnosu na strance koji ovde dolaze da rade – ako na evidenciji NSZ postoje nezaposlena lica koja ispunjavaju uslove za rad na određenom (otvorenom) radnom mestu, ne može se izdati radna dozvola za to radno mesto stranom državljaninu.

Takođe je važno imati u vidu da direktor ne mora da bude angažovan u privrednom društvu po osnovu ugovora o radu (tj. da zvanično bude zaposleno lice u privrednom društvu), već može biti angažovan i kroz Ugovor o pravima i obavezama direktora. Iako sa radno-pravne tačke gledišta ove dve vrste angažovanja imaju značajne razlike, kada se posmatra sa aspekta prava stranaca, nije od značaja koji je od ta dva ugovora zaključen sa direktorom.

Šta se menja ako se registrujem kao preduzetnik?

Ne mnogo. Ista procedura koja važi za Marka, koji nije zasnovao radni odnos u Firmi, ali je dobio radnu dozvolu za samozapošljavanje, važi i za preduzetnike. Odluka da se (ne) registrujete kao preduzetnik zavisi od Vaših poslovnih ciljeva i strategije, a jednostavnost procedure za elektronsku registraciju preduzetnika je svakako njena najveća prednost.

Kao što se može zaključiti iz ovog kratkog vodiča, postoji način da stranac bude poslovno prisutan u Srbiji i istovremeno promeni okruženje preseljenjem ovde. Ključni preduslovi su dobro planiranje, organizacija i adekvatna informisanost o samom postupku. Nadamo se da je ovaj kratki vodič odgovorio na neka od najčešćih otvorenih pitanja u vezi sa ovom temom i podstakao najmanje jednog čitaoca da napravi prvi korak ka novom životu i poslovanju u inostranstvu.