Šta za Vašu kompaniju donosi novi Zakon o privrednim društvima?

30.
Sep 2018.

Autor teksta: Vitomir Žunić

Autor teksta: Miloš Radosavljević

Prijavi se za vesti i blog

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima stupio je na snagu 09. juna 2018. godine (dalje: “Zakon”). Međutim, samo deo njegovih odredaba počeo je da se primenjuje od istog dana. Drugi i najveći deo počinje sa primenom od 01. oktobra 2018. godine. Među najznačajnijim odredbama u ovoj grupi ubrajaju se one koje se odnose na registraciju adrese za prijem elektronske pošte, upotrebu pečata, odobrenje pravnog posla u kome postoji lični interes, te smanjenje osnovnog kapitala. Konačno, treći deo posvećen je novim institutima i oblicima organizovanja privrednih subjekata radi usklađivanja sa pravom Evropske unije (dalje: “EU”). Njegova primena počinje od prvog dana 2022. godine.

Novine uvedene Zakonom imaju za cilj unapređivanje uslova za poslovanje privrednih subjekata u Republici Srbiji (dalje: “RS”), prevazilaženje nedostataka prisutnih u dosadašnjem zakonskom tekstu, te usklađivanje sa pravnim sistemom EU.

Od mnoštva veoma značajnih izmena koje Zakon donosi, usredsredili smo se na izmene koje smatramo najznačajnijim. Novine smo obradili polažeći od osnovnih odredaba Zakona o privrednim društvima (dalje: “ZPD”), preko pravila o poslovanju privrednih društava, sve do normi o njihovom prestanku.

OBAVEZNA REGISTRACIJA ADRESE ZA PRIJEM ELEKTRONSKE POŠTE

Privredna društva, preduzetnici, kao i ogranci i predstavništva stranih privrednih društava u RS koji budu osnivani počev od 01. oktobra 2018. godine, biće obavezni da registruju e-mail adresu za prijem elektronske pošte pri Agenciji za privredne registre (dalje: “APR”). Navedeni subjekti koji su registrovani zaključno sa 31. septembrom 2018. godine, a nemaju registrovan ovaj podatak, biće dužni da registruju e – mail adresu za prijem elektronske pošte najkasnije do 01. oktobra 2019. godine. APR registruje e-mail adresu za prijem elektronske pošte bez plaćanja naknade.

OBAVEZNA REGISTRACIJA OGRANAKA PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Govoreći o obaveznoj registraciji, Zakon napušta do sada važeći princip dobrovoljnosti izbora da li će domaće privredno društvo registrovati svoj ogranak ili ne. Sada je predviđena obaveza registracije ogranka domaćeg društva.

Slično kao i kod registracije e-mail adrese za prijem elektronske pošte, domaća privredna društva koja su obrazovala ogranak zaključno sa 31. septembrom 2018. god., dužna su da ga registruju pri APR zaključno sa 01. oktobrom 2019. godine. Sa druge strane, svako osnivanje ogranaka počev od 01. oktobra 2018. godine podrazumeva njihovu obaveznu registraciju u skladu sa Zakonom o postupku registracije u APR.

OGRANIČENJA U POSLOVNOM IMENU

Zakon precizira postojeća ograničenja korišćenja nacionalnih ili službenih imena i znakova u poslovnom imenu privrednog društva. Poslovno ime, uz prethodnu saglasnost nadležnog organa, može da sadrži reč “Srbija” kao i naziv teritorijalne jedinice ili autonomne pokrajine RS. Takođe, ono može sadržati i izvedenice ovih reči, sve oblike koji asociraju na ove reči, kao i međunarodno priznatu oznaku RS (“SRB”), ukoliko je prethodno pribavljena saglasnost nadležnog organa.

Više o izboru poslovnog imena možete pročitati u našem tekstu ,,Kako izabrati naziv firme prilikom registracije?”.

UPOTREBA PEČATA

Prema dosadašnjem ZPD, društvo nije bilo dužno da koristi pečat, osim u slučajevima kada je posebnim zakonom bila predviđena obaveza da se pečat koristi. Sada, novi Zakon ide još dalje propisujući da posebni propisi ne mogu uvoditi obavezu korišćenja pečata, a uz to i ukida obavezu upotrebe pečata u čak 117 važećih propisa.

PRAVA MANJINSKIH ČLANOVA DOO

Zakon poboljašava položaj manjinskih članova D.O.O. propisujući niže pragove za vršenje pojedinih članskih prava.

Da bi se sazvala sednica skupštine društva, neophodno je da njegovi članovi sa min. 10% glasova (naspram dosadašnjih 20%) upute pisani zahtev društvu sa tim ciljem. Pored toga, da bi se uvele dodatne tačke na dnevni red sednice skupštine društva, dovoljno je da jedan ili više članova sa min. 5% (za razliku od dosadašnjih 10%) udela uputi/e pisano obaveštenje društvu. Osnivačkim aktom mogu biti predviđeni još niži minimumi za ostvarivanje ovih prava.

Pored toga, isključena je svaka mogućnost da se osnivačkim aktom članu društva sa ograničenom odgovornošću onemogući da glasa, bez obzira na visinu njegovog udela u društvu.

ROK ZA ISPLATU DIVIDENDI

Kada je reč o akcionarskim društvima, isplata dividendi akcionarima može se odobriti odlukom o raspodeli dobiti usvojenoj na redovnoj sednici skupštine A.D. Zakon predviđa da se ovom odlukom pored iznosa dividende sada obavezno određuje i rok za njenu isplatu. Rok za isplatu ne može biti duži od šest meseci od dana donošenja odluke o isplati dividendi.

ODOBRENJE PRAVNOG POSLA ILI RADNJE U SLUČAJU POSTOJANJA LIČNOG INTERESA

Zakon uvodi poseban postupak koji prethodi davanju odobrenja od strane društva za zaključenje pravnog posla/preduzimanje radnje u kojima postoji lični interes lica sa posebnim dužnostima prema društvu (član D.O.O./A.D sa značajnim učešćem ili statustom kontrolnog člana/akcionara, direktori, likvidacioni upravnik…). Ovaj postupak se primenjuje uvek u slučajevima kada vrednost predmetnog pravnog posla/radnje iznosi 10% ili više od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja.

Organ društva koji je primio obaveštenje o postojanju ličnog interesa u vezi sa pravnim poslom/radnjom određuje odgovarajuće stručno lice, odnosno privredno društvo, radi vršenja procene tržišne vrednosti stvari ili prava koji su predmet pravnog posla/radnje. Subjekat koji je određen će o svojoj proceni sačiniti izveštaj. Ovaj izveštaj čini sastavni deo odluke kojom se odobrava pravni posao/radnja u kojima je prisutan lični interes.

Uz to, društva sa ograničenom odgovornošću i akcionarska društva su dužna da na svojim internet stranicama ili na internet stranici APR objave obaveštenje o zaključenom pravnom poslu/preduzetoj pravnoj radnji. Obaveštenje će sadržati detaljan opis pravnog posla/radnje, kao i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa. Konačno, navedena društva kapitala obavezna su da objave obaveštenje u roku od 15 dana od dana zakjučenja pravnog posla/preduzete pravne radnje.

SMANJENJE OSNOVNOG KAPITALA

Zakon detaljno uređuje slučajeve u kojima je moguće sprovesti smanjenje osnovnog kapitala D.O.O., a predviđa i zaštitu poverilaca D.O.O. u ovom postupku.

Razlozi za smanjenje osnovnog kapitala i Odluka o smanjenju

Smanjenje osnovnog kapitala dozvoljeno je zbog sledećih razloga:

1. Radi pokrića gubitaka društva

2. Radi stvaranja ili povećavanja rezervi društva za pokrivanje budućih gubitaka ili za povećanje osnovnog kapitala iz neto imovine društva

3. U slučaju oslobađanja člana društva od obaveze uplate odnosno unošenja uloga

4. U slučaju povlačenja i poništenja udela društva

5. U slučaju raspolaganja sopstvenim udelima društva.

Po pravilu, odluku o smanjenju osnovnog kapitala (dalje: “Odluka”) donosi skupština društva dvotrećinskom većinom glasova svih članova društva. Osnivačkim aktom može biti ustanovljena drugačija većina za donošenje Odluke. Ipak, on ne može predvideti donošenje Odluke na osnovu obične većine glasova svih članova društva.

Odluka se obavezno registruje pri APR u roku od 3 meseca od dana njenog donošenja. U suprotnom, ona je ništava. Smatra se da je društvo smanjilo iznos svog osnovnog kapitala danom registracije Odluke.

Zaštita poverilaca

Obavezan element Odluke o smanjenju osnovnog kapitala jeste poziv poveriocima društva da prijave svoja potraživanja radi obezbeđenja istih, u slučaju da se smanjenje vrši uz primenu odredaba ZPD o zaštiti poverilaca. Drugim rečima, ove odredbe se ne primenjuju ako postoji neki od izuzetaka od primene odredaba ZPD o zaštiti poverilaca.

Ukoliko nema mesta primeni izuzetaka, Odluka se objavljuje u Registru privrednih subjekata u neprekidnom periodu od 3 meseca od dana njene registracije.

Posebna zaštita je predviđena za poverioce čija potraživanja iznose najmanje 2.000.000,00 dinara (u protivvrednosti bilo koje valute prema srednjem kursu NBS na dan registracije Odluke). Društvo je obavezno da ovim poveriocima uputi pisano obaveštenje o Odluci u roku od 30 dana od njene registracije.

Poverioci čija su potraživanja, nezavisno od datuma dospelosti, nastala pre isteka roka od 30 dana od objavljivanja Odluke, mogu pisanim putem tražiti od društva obezbeđenje tih potraživanja do isteka perioda objave Odluke. Ukoliko društvo ne udovolji njihovom zahtevu u roku od 2 meseca od isteka perioda objave Odluke, niti im izmiri njihova potraživanja, poveriocu su ovlašćeni da podnesu tužbu protiv društva. Tužba se podnosi u daljem roku od mesec dana radi ustanovljavanja obezbeđenja njihovih potraživanja. Uslov za njeno podnošenje jeste da je izmirenje potraživanja ugroženo smanjenjem osnovnog kapitala. Poverioci su u obavezi da o ovome upute pisano obaveštenje društvu.

Još jedna zaštitna odredba predviđa da društvo može vršiti plaćanja članovima isključivo po isteku perioda od 30 dana od dana registracije Odluke.

PRINUDNA LIKVIDACIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA

Zakon nastoji i da omogući privrednim subjektima, koji zapadnu u određene teškoće, da prebrode te prepreke. Naime, pre pokretanja postupka prinudne likvidacije privrednog društva, Registrator APR je obavezan da objavi obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju na internet stranici APR. Ovo obaveštenje sadrži poziv tom društvu da u roku od 90 dana od dana objavljivanja obaveštenja otkloni navedene razloge, te da registruje promene odgovarajućih podataka.

U slučaju da bezuspešno protekne propisani rok, registrator, u skladu sa razlozima za prinudnu likvidaciju društva, po službenoj dužnosti donosi akt o pokretanju postupka prinudne likvidacije. Na osnovu ovog akta, menja se status društva u “privredno društvo u prinudnoj likvidaciji” i istovremeno se objavljuje oglas o prinudnoj likvidaciji na internet stranici APR u neprekidnom trajanju od 60 dana. U daljem roku od 30 dana APR po službenoj dužnosti briše društvo iz registra.

RASPOLAGANJE IMOVINOM VELIKE VREDNOSTI

Zakon uvodi definiciju povezanog sticanja odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti u periodu od godinu dana, koje ima isti tretman kao i jedno sticanje odnosno raspolaganje velike vrednosti. Tako je precizirano da se više pojedinih poslova odnosno radnji smatraju povezanim ukoliko se preduzimaju radi ostvarenja istog cilja ili svrhe, ili ukoliko to proizlazi iz prirode pravnog posla radi čijeg izvršenja se preduzimaju, pod uslovom da se preduzimaju u periodu od godinu dana.

Iz režima povezanog sticanja odnosno raspolaganja zakon na jasan način izuzima uspostavljanje založnog prava, hipoteke ili drugog sredstva obezbeđenja koje privredno društvo daje radi obezbeđenja sopstvene obaveze po ugovoru o kreditu, zajmu ili drugom pravnom poslu. Ovakvi pravni poslovi odnosno pravne radnje ne smatraju se povezanim sticanjem odnosno raspolaganjem.

PRAVNI INSTITUTI IZ KOMUNITARNOG (EU) PRAVA

Prekogranično pripajanje i spajanje

U prekograničnom pripajanju i spajanju, kao novim oblicima statusnih promena u pravnom sistemu RS, učestvuju najmanje dva privredna društva. Među njima, najmanje jedno društvo kapitala (D.O.O. ili A.D.) registrovano je na teritoriji RS, a najmanje jedno društvo kapitala je registrovano na teritoriji države članice EU ili države potpisnice Ugovora o evropskom ekonomskom prostoru (dalje: “države članice”).

 

Evropsko akcionarsko društvo

Evropsko akcionarsko društvo (Societas Europea – skraćena oznaka u pravnom prometu “SE”) osniva se u pravnoj formi akcionarskog društva, čiji je osnovni kapital podeljen na akcije u svojini jednog ili većeg broja akcionara. Akcionari ne odgovaraju za obaveze društva, izuzev u slučaju probijanja pravne ličnosti. Ovakvo pojmovno određenje ukazuje na veliku sličnost sa akcionarskim društvom kako je ono regulisano dosadašnjim ZPD. Međutim, suštinska razlika se nalazi u inostranom elementu, koji povezuje društvo sa teritorijom država članica. Naime, Zakon propisuje više složenih mogućnosti nastanka SE, pri čemu svaka opcija uključuje navedeni inostrani element.

Evropska ekonomska interesna grupacija

Evropska ekonomska interesna grupacija je pravno lice koje osnivaju najmanje dva privredna društva, preduzetnika, odnosno druga pravna ili fizička lica koja obavljaju poljoprivrednu ili drugu delatnost. Najmanje jedan od navedenih subjekata je registrovan na teritoriji RS, dok je drugi registrovan na teritoriji države članice. Institut Evropske ekonomske interesne grupacije je po svojoj pravnoj prirodi potpuno nov u našem pravnom sistemu, a cilj mu je olakšano ostvarivanje i zastupanje ekonomskih interesa njenih članova.

Podelite Blog

Najnovije:

Najnovije:

KONTAKT