Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima stupio je na snagu 09. juna 2018. godine. Međutim, samo deo njegovih odredaba počeo je da se primenjuje od istog dana, dok je drugi i najveći deo odredaba počeo da se primenjuje od 01. oktobra 2018. godine. Najznačajnije novine ovih izmena odnosile su se između ostalog i na registraciju adrese za prijem elektronske pošte, registraciju ogranka privrednog društva, upotrebu pečata, odobrenje pravnog posla u kome postoji lični interes, te smanjenje osnovnog kapitala. Konačno, treći deo izmena Zakona iz 2018. godine bio je posvećen novim institutima i oblicima organizovanja privrednih subjekata radi usklađivanja sa pravom Evropske unije (dalje: „EU”). Primena ovih odredaba počela je tek od prvog januara 2022. godine.
Novine uvedene izmenama Zakona iz 2018. godine imale su za cilj poboljšanje uslova za poslovanje privrednih subjekata u Republici Srbiji (dalje: „RS”), prevazilaženje nedostataka prisutnih u prethodnom zakonskom tekstu, te usklađivanje sa pravnim sistemom EU.
Iako izmene iz 2018. godine sadrže mnoštvo značajnih promena, u ovom tekstu smo se usredsredilina izmene sa kojim smatramo da je najznačajnije da se pravna lica detaljnije upoznaju. Novine smo obradili polazeći od osnovnih odredaba Zakona o privrednim društvima (dalje: „ZPD”), preko pravila o poslovanju privrednih društava, sve do normi o njihovom prestanku.
OBAVEZNA REGISTRACIJA ADRESE ZA PRIJEM ELEKTRONSKE POŠTE
Privredna društva, preduzetnici, kao i ogranci i predstavništva stranih privrednih društava u RS koji su osnivani počev od 01. oktobra 2018. godine, u obavezi su da registruju e-mail adresu za prijem elektronske pošte pri Agenciji za privredne registre (dalje: „APR”). Takođe, izmene su uvele obavezu svim privrednim društvima (kao i preduzetnicima, predstavništvima i ograncima stranih privrednih društava) registrovanim pre stupanja na snagu izmena, koji nemaju registrovanu adresu za prijem elektronske pošte, da registruju tu adresu u roku od godinu dana od dana početka primene zakona.
OBAVEZNA REGISTRACIJA OGRANAKA PRIVREDNIH DRUŠTAVA
Govoreći o obaveznoj registraciji, izmenama Zakona iz 2018. godine napušten je do tada važeći princip dobrovoljnosti izbora da li će domaće privredno društvo registrovati svoj ogranak ili ne. Ovim izmenama predviđena je obaveza registracije ogranka domaćeg društva.
Slično kao i kod registracije e-mail adrese za prijem elektronske pošte, domaća privredna društva koja su obrazovala ogranak zaključno sa 31. septembrom 2018. godine, bila su dužna da ga registruju pri APR zaključno sa 01. oktobrom 2019. godine. Sa druge strane, svaki ogranak osnovan počevši od 01. oktobra 2018. godine mora biti obavezno registrovan u skladu sa Zakonom o postupku registracije u APR.
OGRANIČENJA U POSLOVNOM IMENU
Postojeća ograničenja korišćenja nacionalnih ili službenih imena i znakova u poslovnom imenu privrednog društva su precizirana Izmenama Zakona iz 2018. godine.. Poslovno ime, samo uz prethodnu saglasnost nadležnog organa, može da sadrži reč „Srbija” kao i naziv teritorijalne jedinice ili autonomne pokrajine RS. Takođe, ono može sadržati i izvedenice ovih reči, sve oblike koji asociraju na ove reči, kao i međunarodno priznatu oznaku RS („SRB”), ukoliko je prethodno pribavljena saglasnost nadležnog organa.
Više o izboru poslovnog imena možete pročitati u našem tekstu Kako odabrati naziv firme prilikom registracije?
UPOTREBA PEČATA
Prema prethodnom ZPD, društvo nije bilo dužno da koristi pečat, osim u slučajevima kada je posebnim zakonom bila predviđena obaveza da se pečat koristi. Izmene Zakona iz 2018. godine otišle su korak dalje u tom smislu propisujući da posebni pravni akti ne mogu uvoditi obavezu korišćenja pečata, a uz to je i ukinuta obaveza upotrebe pečata u čak 117 važećih propisa.
PRAVA MANJINSKIH ČLANOVA DOO
Izmene Zakona iz 2018. godine poboljašale su položaj manjinskih članova D.O.O. time što su propisale niže pragove za vršenje pojedinih članskih prava.
Da bi se sazvala sednica skupštine društva, neophodno je da njegovi članovi sa min. 10% glasova (umesto dosadašnjih 20%) upute pisani zahtev društvu sa tim ciljem. Pored toga, da bi se uvele dodatne tačke na dnevni red sednice skupštine društva, dovoljno je da jedan ili više članova sa min. 5% udela (za razliku od dosadašnjih 10%) uputi/e pisano obaveštenje društvu. Osnivačkim aktom mogu biti predviđeni još niži minimumi za ostvarivanje ovih prava.
Pored toga, nezavisno od visine udela člana u društvu, isključena je svaka mogućnost da se osnivačkim aktom onemogući članu društva sa ograničenom odgovornošću da glasa.
UVOĐENJE ROKA ZA ISPLATU DIVIDENDI
Kada je reč o akcionarskim društvima, isplata dividendi akcionarima može se odobriti odlukom o raspodeli dobiti usvojenoj na redovnoj sednici skupštine akcionarskog društva. Izmenama Zakona iz 2018. godine uvedena je obaveza da se pored iznosa dividende u odluku unosi i rok za njenu isplatu. Rok za isplatu ne može biti duži od šest meseci od dana donošenja odluke o isplati dividendi.
ODOBRENJE PRAVNOG POSLA ILI RADNJE U SLUČAJU POSTOJANJA LIČNOG INTERESA
Izmene Zakona iz 2018. godine uvele su poseban postupak koji prethodi davanju odobrenja od strane društva za zaključenje pravnog posla/preduzimanje radnje u kojima postoji lični interes lica sa posebnim dužnostima prema društvu. Između ostalog, licima sa posebnim dužnostima prema društvu se smatraju član D.O.O./A.D sa značajnim učešćem ili statustom kontrolnog člana/akcionara, direktori, likvidacioni upravnik. Ovaj postupak se primenjuje uvek u slučajevima kada vrednost predmetnog pravnog posla/radnje iznosi 10% ili više od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja.
Organ društva koji je primio obaveštenje o postojanju ličnog interesa u vezi sa pravnim poslom/radnjom određuje odgovarajuće stručno lice, odnosno privredno društvo, radi vršenja procene tržišne vrednosti stvari ili prava koji su predmet pravnog posla/radnje. Subjekat koji je određen će o svojoj proceni sačiniti izveštaj. Takav izveštaj čini sastavni deo odluke kojom se odobrava pravni posao/radnja u kojima je prisutan lični interes.
Uz to, društva sa ograničenom odgovornošću i akcionarska društva su radi postizanja transparentnosti dužna da na svojim internet stranicama ili na internet stranici APR objave obaveštenje o zaključenom pravnom poslu/preduzetoj pravnoj radnji. Obaveštenje će sadržati detaljan opis pravnog posla/radnje, kao i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa. Konačno, navedena društva kapitala obavezna su da objave obaveštenje u roku od 15 dana od dana zakjučenja pravnog posla/preduzete pravne radnje.
SMANJENJE OSNOVNOG KAPITALA
Izmenama Zakona iz 2018. godine detaljno su uređeni slučajevi u kojima je moguće sprovesti smanjenje osnovnog kapitala D.O.O., a predviđa i zaštitu poverilaca D.O.O. u ovom postupku.
Razlozi za smanjenje osnovnog kapitala
Smanjenje osnovnog kapitala dozvoljeno je zbog sledećih razloga:
1. Radi pokrića gubitaka društva
2. Radi stvaranja ili povećavanja rezervi društva za pokrivanje budućih gubitaka ili za povećanje osnovnog kapitala iz neto imovine društva
3. U slučaju oslobađanja člana društva od obaveze uplate, odnosno unošenja uloga
4. U slučaju povlačenja i poništenja udela društva
5. U slučaju raspolaganja sopstvenim udelima društva.
Odluka o smanjenju osnovnog kapitala
Po pravilu, Odluku o smanjenju osnovnog kapitala (dalje: „Odluka”) donosi skupština društva dvotrećinskom većinom glasova svih članova društva. Osnivačkim aktom može biti ustanovljena drugačija većina za donošenje Odluke. Ipak, on ne može predvideti donošenje Odluke na osnovu obične većine glasova svih članova društva.
Odluka se obavezno registruje pri APR u roku od 3 meseca od dana njenog donošenja. U slučaju da izostane registracija odluke, ona je ništava. Smatra se da je društvo smanjilo iznos svog osnovnog kapitala danom registracije Odluke.
Zaštita poverilaca
Obavezan element Odluke o smanjenju osnovnog kapitala jeste poziv poveriocima društva da prijave svoja potraživanja radi njihovog obezbeđenja u slučaju da se smanjenje vrši uz primenu odredaba ZPD o zaštiti poverilaca. Drugim rečima, ove odredbe se ne primenjuju ako postoji neki od izuzetaka od primene odredaba ZPD o zaštiti poverilaca.
Ukoliko nema mesta primeni izuzetaka, Odluka se objavljuje u Registru privrednih subjekata u neprekidnom periodu od 3 meseca od dana njene registracije.
Posebna zaštita je predviđena za poverioce čija potraživanja iznose najmanje 2.000.000,00 dinara (u protivvrednosti bilo koje valute prema srednjem kursu NBS na dan registracije Odluke). Društvo je u obavezi da ovim poveriocima uputi pisano obaveštenje o Odluci u roku od 30 dana od njene registracije.
Poverioci čija su potraživanjanastala pre isteka roka od 30 dana od objavljivanja Odluke, nezavisno od datuma dospelosti, mogu pisanim putem tražiti od društva obezbeđenje tih potraživanja do isteka perioda objave Odluke. Ukoliko društvo ne udovolji njihovom zahtevu u roku od 2 meseca od isteka perioda objave Odluke, niti im izmiri njihova potraživanja, poverioci su ovlašćeni da podnesu tužbu protiv društva. Tužba se podnosi u daljem roku od mesec dana radi ustanovljavanja obezbeđenja njihovih potraživanja. Uslov za njeno podnošenje jeste da je izmirenje potraživanja ugroženo smanjenjem osnovnog kapitala. Poverioci su u obavezi da o ovome upute pisano obaveštenje društvu.
Još jedna zaštitna odredba predviđa da društvo može vršiti plaćanja članovima tek nakon isteka perioda od 30 dana od dana registracije Odluke.
PRINUDNA LIKVIDACIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA
Izmenama Zakona iz 2018. godine uvedena je mogućnost privrednim društvima koja zapadnu u određene teškoće, da prebrode te prepreke. Naime, pre pokretanja postupka prinudne likvidacije privrednog društva, Registrator APR ima obavezu da objavi obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju na internet stranici APR. Ovo obaveštenje sadrži poziv tom društvu da u roku od 90 dana od dana objavljivanja obaveštenja otkloni navedene razloge, te da registruje promene odgovarajućih podataka.
U slučaju da bezuspešno protekne propisani rok, Registrator, u skladu sa razlozima za prinudnu likvidaciju društva, po službenoj dužnosti donosi akt o pokretanju postupka prinudne likvidacije. Na osnovu ovog akta, menja se status društva u „privredno društvo u prinudnoj likvidaciji” i istovremeno se objavljuje oglas o prinudnoj likvidaciji na internet stranici APR u neprekidnom trajanju od 60 dana. Nakon toga, u roku od 30 dana APR po službenoj dužnosti briše društvo iz registra.
RASPOLAGANJE IMOVINOM VELIKE VREDNOSTI
Izmenama Zakona iz 2018. godine uvedena je definicija povezanog sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti u periodu od godinu dana, koje ima isti tretman kao i jednokratno sticanje odnosno raspolaganje velike vrednosti. Tako je precizirano da se više pojedinih poslova, odnosno radnji smatraju povezanim ukoliko se preduzimaju radi ostvarenja istog cilja ili svrhe ili ukoliko to proizlazi iz prirode pravnog posla radi čijeg izvršenja se preduzimaju, pod uslovom da se preduzimaju u periodu od godinu dana.
Iz režima povezanog sticanja odnosno raspolaganja zakon na jasan način izuzima uspostavljanje založnog prava, hipoteke ili drugog sredstva obezbeđenja koje privredno društvo daje radi obezbeđenja sopstvene obaveze po ugovoru o kreditu, zajmu ili drugom pravnom poslu. Ovakvi pravni poslovi, odnosno pravne radnje ne smatraju se povezanim sticanjem odnosno raspolaganjem.
PRAVNI INSTITUTI IZ KOMUNITARNOG (EU) PRAVA
Prekogranično pripajanje i spajanje
U prekograničnom pripajanju i spajanju, učestvuju najmanje dva privredna društva. Među njima, najmanje jedno društvo kapitala (D.O.O. ili A.D.) registrovano je na teritoriji Srbije, a najmanje jedno društvo kapitala je registrovano na teritoriji države članice EU ili države potpisnice Ugovora o evropskom ekonomskom prostoru (dalje: „države članice”).
Evropsko akcionarsko društvo
Evropsko akcionarsko društvo (Societas Europea – skraćena oznaka u pravnom prometu: „SE”) osniva se u pravnoj formi akcionarskog društva, čiji je osnovni kapital podeljen na akcije u svojini jednog ili većeg broja akcionara. Akcionari nisu odgovorni za obaveze društva, izuzev u slučaju probijanja pravne ličnosti. Ovakvo pojmovno određenje ukazuje na veliku sličnost sa akcionarskim društvom kako je ono regulisano dosadašnjim ZPD. Međutim, inostrani element, koji povezuje društvo sa teritorijom država članica, je ono što predstavlja suštinsku razliku sa „standardnim” A.D., Naime, Zakon propisuje više složenih mogućnosti nastanka SE, pri čemu svaka opcija uključuje navedeni inostrani element.
Evropska ekonomska interesna grupacija
Evropska ekonomska interesna grupacija je pravno lice koje osnivaju najmanje dva privredna društva, preduzetnika, odnosno druga pravna ili fizička lica koja obavljaju poljoprivrednu ili drugu delatnost. Najmanje jedan od navedenih subjekata je registrovan na teritoriji RS, dok je drugi registrovan na teritoriji države članice. Institut Evropske ekonomske interesne grupacije je po svojoj pravnoj prirodi potpuno nov u našem pravnom sistemu, a cilj mu je olakšano ostvarivanje i zastupanje ekonomskih interesa njenih članova.
