Izbor naziva za firmu – druga najvažnija stvar!
Odvažili ste se da osnujete firmu ili preduzetničku radnju. Bravo!
Nakon što ste odlučili čime će se baviti Vaš novi biznis, druga najvažnija stvar je ime! To je ono što Vas individualizuje na tržištu i prva stvar sa kojom će se susretati svi Vaši klijenti, a koje će Vas razlikovati od Vaših konkurenata. Osim što predstavlja znak razlikovanja, poslovno ime određuje i tržišni kvalitet proizvoda ili usluge, samim tim i vrednost subjekta koji ga nosi.
U našoj državi pravila koja regulišu poslovno ime sadržana su u Zakonu o privrednim društvima i Zakonu o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Međutim, licu koje osniva privredni subjekat same zakonske norme, bez analize pravila ustanovljenih u praksi registracije i zaštite poslovnog imena, ne pružaju baš potpunu potrebnu sigurnost. Stoga, pri osnivanju privrednog subjekta, morali biste da imate u vidu i neka nepisana (ne)pravila kod odabira naziva za firmu ili preduzetničku radnje, na koja ćemo ukazati u ovom blogu.
Poslovno ime
Najpre je neophodno napraviti razliku između dva pojma – poslovno ime i naziv subjekta.
Poslovno ime obuhvata identifikacioni i razlikovni deo poslovnog subjekta, sastavljen od više elemenata. Ono mora obavezno uključivati naziv, pravnu formu i mesto gde se nalazi sedište kompanije.
Kao što možete primetiti, jedan od obavezih elemenata je i naziv. U poslovnom imenu društva, kao privrednog subjekta, naziv društva predstavlja karakteristični deo, koji zajedno sa oznakom pravne forme i sedištem društva, jedno društvo razlikuje od drugog. S druge strane, preduzetnička radnja u svom poslovnom imenu pored imena preduzetnika ne mora da ima i naziv.
Ovaj element poslovnog imena je u jednu ruku proizvoljan i otelotvoruje kreativnost i prepoznatljivost. Međutim, u odabiru naziva postoje određena, , veoma striktna ograničenja. Zakonska pravila štite poslovni identitet i ugled privrednih subjekata kako kupci, odnosno njihovi klijenti, ne bi dolazili u zabludu po pitanju tog identiteta i kvaliteta proizvoda.
Tako, prema Zakonu o privrednim društvima (dalje: Zakon) naziv društva ne sme biti identičan nazivu drugog društva. Dalje, Zakon kaže da se on mora razlikovati od naziva drugog društva u dovoljnoj meri da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugim društvom.
Međutim, zabludu o identitetu može stvoriti i naziv koji je sličan nazivu drugog društva, te prema pravilima Agencije za privredne registre (dalje: APR), a u skladu sa Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre (dalje: Zakon o postupku registracije), ne samo identičan, već i sličan naziv stvara prepreku, te da će i prijava registracije naziva koji nije u dovoljnoj meri različit od drugog naziva biti odbačena. Drugim rečima, nećete moći da osnujete društvo sa nazivom sličnim društvu koje već postoji.
Međutim, šta znači sličan naziv? Ko vrši procenu sličnosti dva naziva? Koji se standardi tom prilikom primenjuju? Izgleda da najbolji odgovor na ova pitanja možemo dobiti iz prakse APR-a.
(Ne)primena pravila od strane Agencije za privredne registre
Prilikom podnošenja zahteva za registraciju društva, odnosno preduzetničke radnje u APR-u, ova institucija po službenoj dužnosti ispituje i deo registracije poslovnog imena, te proverava da li u jedinstvenom registru postoji već privredno društvo, odnosno preduzetnik, sa istim ili sličnim poslovnim imenom, a koje obavlja istu ili srodnu pretežnu delatnost. Prema pravilima APR-a najmanja razlika, koja mora da postoji između dva naziva, ogleda se u 3 znaka razlikovanja, s tim da generičke reči u nazivu ne čine razliku.
Pitanje koje logički sledi iz prethodno navedenog, jeste, šta to znači? Konkretno, pojmovi kao što su: trade, company, group, trans, korporacija, podrum, klub, kao i drugi nazivi koji ukazuju na delatnost kojom se određeni subjekt bavi, ne čine dovoljnu razliku da biste mogli da registrujete privredni subjekt čiji se drugi deo naziva razlikuje od naziva drugog privrednog subjekta u manje od 3 znaka. Dakle, navedene reči predstavljaju suviše generički određene pojmove, koji su globalno prihvaćeni i korišćeni, te se ne mogu uzeti kao dovoljna razlika za registraciju poslovnog imena, jer nisu dovoljno distinktivne.
Međutim, Zakon je registratoru dao značajno diskreciono ovlašćenje da u svakom konkretnom slučaju slobodno ceni sličnost poslovnih imena i mogućnost dovođenja potrošača u zabludu. Ovakvo rešenje stvara razlog za brigu i onima koji žele da zaštite svoje poslovno ime i onima koji ne žele da nakon registracije odobrnog naziva trpe posledice povrede prava drugog privrednog subjekta. Situacija je takva zahvaljujući praksi registratora koja je toliko različita i čije se suprotnosti ne mogu svrstati u karakteristične primere, jer tu ne postoji ništa karakteristično i dovoljno da objasni raznolikost postupanja.
Osim toga, faktor koji se uzima u obzir prilikom ove procene su i delatnosti kojima se bave privredni subjekti. Ukoliko su u pitanju iste ili slične delatnosti, odnosno konkurentne kompanije, kriterijumi za procenu sličnosti poslovnih imena postaju stroži.
Dalje, faktor razlikovanja je i mesto sedišta. Ukoliko neko lice pokuša da registruje naziv društva koji je donekle sličan nazivu već postojećeg drugog društva, pri čemu se radi i o istoj ili srodnoj delatnosti, a dodatno je činjenica daprethodno registrovano društvo ima sedište u istom mestu gde podnosilac zahteva planira da registruje sedište svog društva, parametri sličnosti su zapravo najstrožiji. Dakle, registrator mora da ceni dva odnosa sličnosti zasebno, pa onda njih međusobno poredi, a sve to imajući u vidu sedišta subjekata. Ovoliko činilaca daje previše različitih i, očigledno, nepredvidivih rezultata, odnosno odluka registratora.
S druge strane, privredna društva mogu da menjaju sedište, zar ne? Privredna društva mogu da otvore svoja predstavništva u drugim mestima. Šta se dešava ako registrator odobri dva slična naziva, u istoj ili srodnoj delatnosti, društava različitih sedišta, ukoliko dođe do takve promene da ona počnu da obavljaju svoje delatnosti na istoj teritoriji?
Predlozi za ime firme?
Radi približavanja prakse koja je ne samo različita, već i u suprotnosti sa zakonskim i pravilima APR-a navešćemo neke primere.
Tako su uslov distinktivnosti ispunili nazivi: Diet i Deit, Drvo – eksport i Eksport – drvo.
Još, kako registrator može da dozvoli upis društva Pera & Marko DOO Novi Sad koje se bavi ,,ostalim nepomenutim građevinskim radovima” i društva Održavanje Marko & Pera DOO Novi Sad koje se bavi čišćenjem i održavanjem stambenih zgrada? Ovo je krajnje čudno, naročito ako se ima u vidu da generičke reči i reči koje u nazivu samo ukazuju na delatnost društva nisu faktor distinktivnosti.
Dakle, trenutna zakonska pravila pružaju mogućnost za greške i zloupotrebu, s obzirom na izuzetno veliku diskreciju registara. Česta i nekritička registracija sličnih imena različitih privrednih subjekata ugrožava interese kako potrošača, tako i samih privrednih subjekata.
Kako zaštititi poslovno ime?
Identitet društva uživa pravnu zaštitu na osnovu Zakona. Konkretno, predmet zaštite je naziv društva. S obzirom na tako određen predmet zaštite, samo jednog od obaveznih elementa poslovnog imena, zaštita je mnogo šira.
Prvi nivo zaštite ostvaruje se pred registratorom, ispitivanjem dozvoljenosti I dostupnosti registracije poslovnog imena, uvidom u bazu podataka jedinstvenog centralnog registra. Ovo bi trebalo da spreči da u Republici Srbiji bude registrovano privredno društvo s određenim nazivom, ukoliko već postoji registrovano društvo istog ili sličnog naziva.
Instrument zaštite tužbom ostaje korektivan faktor, s obzirom na to da bi APR u startu trebalo da eliminiše mogućnost nastanka povreda koje bi mogle da predstavljaju osnov za utuženje. Tužba, takopredstavlja alternativu za slučaj da registrator napravi grešku jer registruje dva ista naziva ili pogrešno proceni da su dva naziva u dovoljnoj meri distinktivna i da oba mogu biti registrovana. U tom slučaju, zainteresovano lice može u tužbi tražiti promenu naziva društva prekršioca i/ili naknadu nastale štete. Za osnovanost ove tužbe dovoljno je da su dva naziva slična i da kod prosečnog potrošača mogu da stvore zabludu da se radi o istom licu. Tužilac ne mora da dokazuje da je do takve zablude i došlo. Takođe, bitno je napomenuti da se tužba može podneti u roku od 3 godine od dana registracije naziva društva prekršioca, u skladu sa odredbama Zakona o postupku registracije.
Međutim, zakonska odredba koja se tiče tužbe radi zaštite naziva ne odnosi se na preduzetnike iz razloga što naziv nije obavezan element poslovnog imena preduzetničke radnje, već njega karakterišu ime, prezime i delatnost preduzetnika. Stoga, Zakon određuje da poslovno ime preduzetnika mora da se razlikuje od poslovnog imena drugog preduzetnika, dok se član Zakona o postupku registracije, koji reguliše dozvoljenost registracije, stara o tome da prilikom tog postupka budu ispoštovana pravila, kao i kod drugih privrednih subjekata.
Oprezno sa nelojalnom konkurencijom!
Prethodno navedene odredbe Zakona ne utiču na prava koja mogu da se ostvare prema propisima o nepoštenoj tržišnoj utakmici i zaštiti intelektualne svojine.
Naziv društva, predstavlja i intelektualnu, odnosno industrijsku svojinu privrednog subjekta. U tom smislu, poslovno ime je njegov komercijalni simbol, te privredni subjekt ima pravo na razlikovanje svog poslovnog imena od drugih imena na tržištu i to njegovo pravo se ostvaruje na nekoliko načina. Zaštita naziva društva, kao intelektualne svojine, može se ostvariti prvenstveno registracijom žiga u postupku pred Zavodom za intelektualnu svojinu.
Međutim, dok se prava intelektualne svojine priznaju na osnovu prijave podnete Zavodu za intelektualnu svojinu i daju isključiva prava vezana za predmet zaštite, zaštita protiv nelojalne konkurencije nije zasnovana na registraciji, već na opštem mišljenju da bi radnje suprotne dobroj poslovnoj praksi trebalo da budu zabranjene. Stoga, zaštita naziva društva putem zaštite od nelojalne konkurencije je način zaštite koji je društvu uvek dostupan. Na primer: da bi uspeo u tužbi za zaštitu od nelojalne konkurencije, dovoljno je da tužilac dokaže da je prvi upotrebljavao sporni naziv.
Na ovaj način pravila o zabrani nelojalne konkurencije na veoma prihvatljiv način dopunjuju sferu zaštite intelektualne svojine. S druge strane, razlika u odnosu na zaštitu po tužbi na osnovu Zakona je i u tome što podnošenje tužbe zbog nelojalne konkurencije nije vezano za rok. Takođe, tuženi ne mora biti drugo privredno društvo, već i drugi privredni subjekt.
Nelojalnom konkurencijom naročito se smatra prodaja robe sa oznakama i podacima koji čine sastavni deo imena drugog privrednog subjekta, kojima se opravdano stvara zabuna kod potrošača u pogledu izvora, kvalita i svojstava robe. Najćešće korišćenjem konkurentovog ili sličnog žiga (bilo da je registrovan ili ne) i poslovnog imena stvara se pogrešna predstava da su robe jednog subjekta u stvari robe konkurenta.
Zbog značajne specifičnosti u odnosu na ostale oblike zaštite poslovnog imena dolazi do toga da se privredna društva u praksi najbolje mogu zaštititi na ovaj način.
Korišćenje tuđeg poslovnog imena, takođe, može da predstavlja povredu u krivičnopravnom smislu ukoliko se dokaže da je društvo prekršilac imalo nameru da obmane kupce ili korisnike usluga time što će se poslužiti tuđim poslovnim imenom.
Apsolutna (ne)sigurnost?
U suštini, apsolutna sigurnost ne postoji, što donekle može biti i prihvatljivo.
Ipak, imajući u vidu navedenu nedoslednost u praksi registratora, čini se da licu koje želi da registruje naziv privrednog subjekta ne može biti od velike koristi pretraga registrovanih privrednih subjekata na sajtu APR-a, a na koju se registrator poziva kao na adekvatnu proveru. Ono što je najopasnije je to što i u slučaju da registrator dozvoli registraciju naziva, ukoliko on može da dovede do zabune o identitetu drušva, to Vas izlaže dodatnom riziku. Ne štiti Vas od zahteva koje prema Vama može uputiti drugo društvo koje trpi povredu zbog moguće zabune. To nam samo dovodi da zaključka, da umesto da postoji sigurnost, u velikom broju slučajeva postoji apsolutna nesigurnost!
Iz tog razloga, savetujemo da ili budete veoma kreativni i originalni (što je u današnje vreme teško imajući u vidu sve veći broj društava) ili da budete izuzetno obazrivi prilikom izbora imena.
Pored toga, pre nego što se upustite u postupak osnivanja firme, poželjno je i da se posavetujete sa profesionalcem, koji bi mogao da Vam da smernice kako da odaberete naziv svoje firme, i time barem donekle umanjite nesigurnost, koja evidentno postoji.
