Marko je jedini član srpskog DOO koje je osnovao pre tri godine. Kompanija posluje profitabilno već dve godine i on želi da deo novca prebaci na svoj račun u Nemačkoj. Računovođa mu kaže: „Isplati sebi dividendu." Marko prebaci novac, računovođa podnese papire, a šest meseci kasnije Poreska uprava pokrene poresku kontrolu. Problem: skupština društva nikada nije donela odluku o raspodeli dobiti, a porez po odbitku nije uplaćen. Ono što je Marko isplatio nije bila dividenda. Može se smatrati da je to neevidentiran zajam od kompanije njemu, koji je prekvalifikovan u prihod, sa kamatom, kaznama i ličnom odgovornošću direktora.
Ovaj scenario se u našoj praksi ponavlja češće nego što bi trebalo. Raspodela dobiti u srpskom DOO nije komplikovana, ali ima konkretan pravni redosled koji mora biti ispoštovan. Preskočite jedan korak i ono što izgleda kao rutinski prenos postaje poreska izloženost. Ovaj blog pokriva taj redosled od početka: šta je dividenda po srpskom pravu, kada kompanija sme da je isplati, i tek onda kako se oporezuje.
Sadržaj
1. Šta je dividenda?
Većina problema sa pogrešnom kvalifikacijom isplata, uključujući Markov slučaj, počinje ovde: vlasnik tretira poslovni račun firme kao produžetak svojih ličnih finansija. Srpsko pravo pravi jasnu granicu između ta dva. Dividenda je posebna pravna kategorija: isplata članu DOO ili akcionaru AD iz potvrđene neto dobiti, na osnovu formalne odluke skupštine. Pravni okvir je Zakon o privrednim društvima.[1]
Dividenda nije naknada direktora, koja predstavlja nagradu za upravljanje firmom. Nije plata, koju član može primati ako je istovremeno i zaposleni. Nije zajam članu, niti vraćanje dodatnih uplata koje su uložene od osnivanja. Svaka od tih kategorija ima poseban pravni i poreski tretman. Poreska uprava pažljivo prati isplate iz firme ka vlasnicima i pogrešna kvalifikacija može povući poresko rešenje i kaznu.
Korisna analogija: dobit firme zamislite kao zaključani sef. Ključ od sefa je odluka skupštine. Bez odluke, novac pripada firmi, ne članu. Uzimanje novca bez ključa nije dividenda; to je zajam ili, u gorem slučaju, neevidentiran prihod.
U jednočlanom DOO, celokupna raspodeljena dobit pripada jedinom članu. U višečlanom DOO, svaki član dobija udeo srazmeran svom vlasničkom procentu, osim ako osnivački akt predviđa drugačiji ključ raspodele.
Suština: Ako ne postoji odluka skupštine koja odobrava konkretnu raspodelu, nema dividende. Svaka isplata članu pre te odluke je nešto sasvim drugo, i Poreska uprava će je tako i tretirati.
2. Kako se raspodeljuje dobit u srpskom DOO?
Proceduralni lanac koji je Marko preskočio, u celosti:
- Firma zatvori poslovnu godinu i sačini godišnje finansijske izveštaje (bilans stanja, bilans uspeha i prateće napomene).
- Izveštaji se predaju Agenciji za privredne registre (APR) do kraja marta naredne godine za redovno godišnje izveštavanje.
- Skupština članova donosi odluku o usvajanju finansijskih izveštaja i, odvojeno ili na istoj sednici, odluku o upotrebi dobiti. Tom odlukom se određuje iznos koji se raspodeljuje kao dividenda i, prema izmenama ZPD iz 2023. godine, mora biti naveden rok isplate koji ne može biti duži od šest meseci od dana donošenja odluke.
- Firma obračuna i zadrži porez po odbitku, podnese PPO-PD prijavu i prenese neto iznos na račun člana.
Privremena dividenda
Srpsko pravo dozvoljava i raspodelu pre kraja poslovne godine. Da bi privremena raspodela bila zakonita, društvo mora najpre sačiniti finansijske izveštaje koji potvrđuju da postoji dovoljno raspodeljive dobiti. Privremeni iznos ne može biti veći od neto dobiti prikazane u tim izveštajima, umanjen za procenjeni porez za celu godinu. U praksi, privremene raspodele su ređe jer zahtevi za dokumentacijom su isti, uz dodatni korak posebne izrade privremenih izveštaja.
Suština: Odluka skupštine nije formalnost koja se može antedatirati ili preskočiti. Ona je pokretač. Nema odluke, nema dividende.
3. Kada se dividenda sme isplatiti? Uslov solventnosti
Dividenda se sme isplatiti samo ako su ispunjena dva uslova istovremeno. Prvo, neto imovina društva ne sme biti manja od uplaćenog osnovnog kapitala uvećanog za zakonske i statutarne rezerve, ni pre ni posle isplate. Drugo, ukupan iznos isplate ne sme biti veći od dobiti tekuće godine uvećane za neraspoređenu dobit iz prethodnih perioda, a umanjene za nepokrivene gubitke i obavezne rezerve. Ako su oba uslova ispunjena, isplata je dozvoljena. Ako nije ispunjen bilo koji od njih, isplata je zabranjena bez obzira na to kolika je dobit prikazana u izveštajima. Akcionar koji primi isplatu suprotno ovim pravilima, a znao je ili morao znati da se isplata vrši nezakonito, dužan je da iznos vrati društvu.
Suština: Pre svake raspodele, dve provere: da li firma ima potvrđenu neto dobit? I da li će moći da plaća račune nakon isplate? Oba odgovora moraju biti da.
4. Porez po odbitku na dividende: pravilo od 20%
Kada jednom postoji valjana odluka o raspodeli i uslov solventnosti je ispunjen, javlja se poresko pitanje: koliko od prijavljene dividende će zapravo stići do stranog člana?
Dividenda isplaćena nerezidentu, fizičkom ili pravnom licu, podleže porezu po odbitku u trenutku isplate. Standardna stopa je 20%.
Srpska firma je poreski platac: obračunava porez, odbija ga od bruto dividende, podnosi PPO-PD prijavu elektronski preko portala ePorezi Poreske uprave, i uplaćuje porez u budžet u roku od tri dana od dana isplate. Strani član prima neto iznos posle odbitka.
Dividende isplaćene rezidentnom fizičkom licu u Srbiji podležu različitoj stopi: 15% poreza na dohodak građana. Dividende između dva privredna društva koja su poreski rezidenti Srbije su u potpunosti oslobođene poreza.
5. Snižene stope po UIDO ugovorima
Srbija ima jednu od najširih mreža ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (UIDO) među ekonomijama jugoistočne Evrope. Važeći UIDO ugovori pokrivaju sve veće države članice EU, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD, Kinu, Švajcarsku, UAE i većinu zemalja u regionu (Ministarstvo finansija RS, lista važećih UIDO: mfin.gov.rs).[5]
Većina UIDO ugovora prati OECD Model konvenciju i primenjuje dve stope: nižu stopu za kvalifikovana pravna lica koja drže minimalni procenat kapitala firme isplatioca (obično 25%) i višu stopu za sve ostale primaoce. Niža stopa je uglavnom 5%, a viša je tipično 10–15%.
| Zemlja | Stopa: kvalifikovani vlasnik | Stopa: ostali |
|---|---|---|
| Nemačka | 15% | 15% |
| Austrija | 5% | 15% |
| Ujedinjeno Kraljevstvo | 5% | 15% |
| Francuska | 5% | 15% |
| Švajcarska | 5% | 15% |
| Kipar | 10% | 10% |
| UAE | 5% | 10% |
| Mađarska | 5% | 15% |
| Bez UIDO sa Srbijom | Primenjuje se domaća stopa 20% | |
UIDO stope moraju se proveriti u tekstu konkretnog ugovora jer su neki ažurirani protokolima. Navedene stope odnose se isključivo na dividende; kamate i autorske naknade imaju drugačije UIDO odredbe.
Suština: Ako vaša zemlja ima UIDO ugovor sa Srbijom, stopa od 20% gotovo sigurno ne važi za vas. Ali tu stopu morate proveriti pre isplate.
6. Prenos dividende u inostranstvo: devizni propisi
Da li dividenda mora proći kroz srpski račun pre nego što ode u inostranstvo?
Ne. Ne postoji zakonska obaveza da dividenda najpre bude isplaćena članu na njegov srpski bankovni račun pre nego što se pošalje u inostranstvo. Po Zakonu o deviznom poslovanju, dividende isplaćene nerezidentima klasifikuju se kao tekuće transakcije i ne podležu ograničenjima prenosa.[7]
U praksi, banka srpske firme zahteva sledeću dokumentaciju pre izvršenja međunarodnog transfera:
- Odluka skupštine članova o raspodeli dobiti.
- Dokaz da je porez po odbitku plaćen (overena PPO-PD prijava ili potvrda o uplati poreza).
- Kompletni bankarski podaci stranog primaoca (IBAN, SWIFT/BIC, naziv i adresa banke).
- U pojedinim slučajevima, poslednji revidirani finansijski izveštaji koji potvrđuju raspodeljivu dobit.
Dividenda se iskazuje u srpskim dinarima (RSD). Banka konvertuje u traženu stranu valutu po tržišnom kursu na dan transfera. Ne postoji obaveza konverzije po zvaničnom kursu Narodne banke. Veće raspodele se najčešće konvertuju u EUR ili USD. Strani član koji ima otvoren nerezidentni račun u Srbiji može tamo primiti dividendu, ali to je lična opcija, a ne zakonska obaveza. Za više o otvaranju srpskog bankovnog računa kao nerezident, pogledajte naš vodič o otvaranju nerezidentnog računa u Srbiji.
Suština: Nema ograničenja. Novac ide tamo gde ga usmerite, čim je porez plaćen i banka ima dokumentaciju.
Česta pitanja
Šta je dividenda po srpskom pravu?
Dividenda je udeo člana u dobiti koju je skupština članova formalno odlučila da rasporedi. Nastaje isključivo iz potvrđene neto dobiti prikazane u usvojenim finansijskim izveštajima, nakon pokrića akumuliranih gubitaka iz prethodnih godina. Nije plata, naknada direktora ni zajam. Svaka isplata članu izvršena bez prethodne odluke skupštine o raspodeli nije dividenda po srpskom pravu i biće prekvalifikovana od strane Poreske uprave.
Kako se oporezuje dividenda u Srbiji?
Dividende isplaćene nerezidentnim vlasnicima podležu porezu po odbitku od 20%. Srpska firma obračunava porez po odbitku pre isplate i uplaćuje ga Poreskoj upravi u roku od tri dana. Ako se primenjuje UIDO ugovor i potrebna dokumentacija je dostavljena pre isplate, stopa se smanjuje na 5% ili 15%.
Da li mogu da prebacim dobit iz srpskog DOO u inostranstvo?
Da, i direktno. Srpsko devizno pravo ne ograničava prenos dividende u inostranstvo, niti postoji obaveza da novac prethodno prođe kroz srpski bankovni račun. Nakon plaćenog poreza po odbitku, neto iznos se prenosi SWIFT-om direktno na inostrani bankovni račun stranog člana. Banka zahteva odluku skupštine, dokaz o plaćenom porezu i IBAN primaoca. Saglasnost Narodne banke Srbije nije potrebna.
Da li postoji oslobođenje od poreza za dividende između srpskih firmi?
Da. Po osnovu člana 25. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, dividende koje prima srpsko privredno društvo od drugog srpskog privrednog društva isključene su iz oporezive dobiti primaoca. Na tok dividende unutar Srbije ne primenjuje se porez po odbitku. To je jedan od glavnih razloga zašto strane grupe strukturiraju ulazak na srpsko tržište preko srpskog holdinga, a ne direktnim vlasništvom iz inostranstva.
Šta se dešava ako se dividenda isplati bez odluke skupštine?
Poreska uprava takvu isplatu neće smatrati dividendom. Najčešće se prekvalifikuje u zajam članu ili neevidentiran prihod, što povlači obračun kamate, poresko rešenje i potencijalnu ličnu odgovornost direktora. Dokumentacija o raspodeli, uključujući odluku skupštine i PPO-PD prijavu, mora postojati pre nego što se novac prenese.
Ako imate pitanja u vezi sa raspodjelom dobiti ili poreskim tretmanom dividende u vašem DOO, obratite nam se putem stranice korporativno pravo ili nas kontaktirajte direktno.
O AUTORIMA
Recenzent
- Zakon o privrednim društvima, „Službeni glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021.
- Ministarstvo finansija RS, lista važećih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja: mfin.gov.rs.
- Zakon o deviznom poslovanju, „Službeni glasnik RS", br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014, 30/2018 i 92/2023.
