Vodič za priznanje strane sudske odluke u Srbiji

Poslovanje sa elementom inostranosti, odlazak domaćih državljana na rad u inostranstvo ili dolazak stranaca u našu zemlju radi života, rada ili investiranja, kao i zasnivanje brakova i porodica između državljana različitih državljanstava dovode do pitanja koji zakoni će se primenjivati na ove usložnjene pravne odnose, kao i čiji bi sud potencijalno bio nadležan ukoliko dođe do potrebe za pokretanjem spora.

Poslednjih godina smo svedoci sve veće prisutnosti pravnih odnosa među ljudima sa međunarodnim elementom, a koji zahtevaju priznanje strane sudske odluke.

U takvim okolnostima postavljaju se brojna pitanja, preko toga koji zakoni će se primeniti na konkretan pravni odnos, da li brak koji je zaključen u inostranstvu važi i u Srbiji i norme kog zakona će se primeniti u slučaju razvoda tog braka, šta ako je u tom braku stečena imovina koja se nalazi na teritorijama različitih država, čiji sudovi će da postupaju u slučajevima sa elementom inostranosti i da li odluka doneta pred stranim sudom važi u Republici Srbiji?

Odgovori na ova i mnoga druga pitanja nalaze se u Zakonu o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, kao i u mnogim međunarodnim konvencijama i bilateralnim ugovorima koje je Srbija potpisala.

Zbog važnosti i aktuelnosti ovih i sličnih pitanja, predstavljamo korake koje je potrebno preduzeti, kako bi strana sudska odluka proizvela pravne posledice u Srbiji.

Šta je zapravo priznanje strane sudske odluke?

Prema Zakonu o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, nakon što strana sudska odluka bude priznata pred sudom Republike Srbije, ona ima isti efekat kao odluka koja je doneta od strane suda u Srbiji i važi i kod nas.

Dakle, bez postupka priznanja, odluka iz druge države ne važi u Srbiji.

Kada postupak priznanja bude završen pozitivnim ishodom, strana sudska odluka ima pravno dejstvo kao da ju je doneo sud u Srbiji.

Koje to strane sudske odluke mogu proizvoditi pravno dejstvo u Srbiji?

Prema Zakonu o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, podobne za priznanje pred sudom u Srbiji su sledeće odluke donete u inostranstvu:

1. odluka doneta od strane suda strane zemlje;
2. poravnanje postignuto pred sudom strane zemlje;
3. odluka drugog organa koja u zemlji porekla ima snagu sudske odluke, ako reguliše statusne, porodične, imovinske i druge materijalnopravne odnose sa stranim elementom.

Iz navedenog je sasvim jasno, da su presude, rešenja i poravnanja zaključena pred inostranim sudom podobna da budu priznata u Srbiji. Postavlja se pitanje šta je sa odlukama drugih, ne sudskih, organa. Pitanje koje odluke drugih organa mogu biti priznate u Srbiji često izaziva nedoumice. Može se reći, da su to sve odluke državnih organa koje imaju isto pravno dejstvo i koje su izjednačene sa sudskim odlukama, odnosno sudskim poravnanjem u državi porekla odluke, a koje regulišu gore pomenute odnose sa inostranim elementom.

Pa tako na primer u nekim državama se, pod određenim uslovima, brak razvodi pred matičarem. Ovakva odluka koju donosi matičar, naravno, nije sudska odluka ali biva priznata kao sudska u praksi, jer reguliše porodične odnose i proizvodi pravne posledice isto kao da ju je doneo sud.

Takođe, priznanje stranih sudskih odluka može biti povezano i sa pravnim poslovima (kao npr. ugovori, nagodbe, sporazumi i slični pravni poslovi) koji su zaključeni pred javnim beležnikom. Naime, ovako zaključeni pravni poslovi u sebi sadrže posebnu klauzulu koja im daje snagu izvršne isprave, što samim tim znači da nije potrebno sprovesti poseban sudski postupak kako bi oni postali obavezujući. Ako se priznanje traži za odluke koje u zemlji porekla nisu donete od strane suda, potrebno je konsultovati strano pravo kako bi se proverio efekat te odluke u zemlji porekla.

Koji su uslovi da strana sudska odluka bude priznata u Srbiji?

Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja predviđa nekoliko uslova koji moraju biti ispunjeni kako bi se strana sudska odluka priznala u Republici Srbiji:

Prvi uslov je da podnosilac zahteva podnese, uz zahtev, i potvrdu nadležnog stranog suda, odnosno drugog organa, o pravosnažnosti te odluke.

Dalje uslove Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja postavlja negativno, odnosno kao smetnje zbog kojih nadležni domaći sud neće priznati stranu sudsku odluku.

Sud može odbiti priznanje:

• Ako lice protiv koga je doneta odluka nije učestvovalo u postupku, zbog nepravilnosti u postupku – smisao ove odredbe jeste da licu mora da se omogući aktivno učešće u postupku, a do nepravilnosti najčešće dolazi zbog propusta da se izvrši lično dostavljanje, onda kada je ono predviđeno kao obavezo;
• Ako je sud u Srbiji isključivo nadležan za tu pravnu stvar – osim u bračnim sporovima ako se tuženi ne protivi;
• Ako je u istoj stvari, sud Republike Srbije već doneo pravosnažnu odluku ili je priznata neka strana sudska odluka koja je doneta u istoj stvari;
• Ako je strana sudska odluka u suprotnosti sa osnovama društvenog uređenja utvrđenim Ustavom Republike Srbije;
• Ako nema uzajamnosti – reciprociteta (koji se pretpostavlja), a u slučaju sumnje u postojanje reciprociteta objašnjenje daje Ministarstvo nadležno za poslove pravde.

Dakle, to znači da je sud pre donošenja odluke o priznanju strane isprave dužan da utvrdi:

• da li je strana sudska odluka pravnosnažna i izvršna po pravu države u kojoj je doneta?
• da li je lice protiv kog je odluka doneta moglo učestvovati u postupku?
• da li postoji isključiva nadležnost organa na čijem području treba sprovesti postupak priznanja?
• da li postoji pravnosnažna odluka nadležnog domaćeg organa ili je priznata neka druga strana odluka u istoj stvari?
• da li postoji uzajamnost?
• da li je odluka u suprotnosti sa Ustavom utvrđenim osnovama društvenog uređenja?

Priznanje odluka o ličnom statusu zavisi od toga da li je lice čiji je status regulisan tom odlukom državljanin Srbije, zemlje iz koje odluka dolazi, ili treće zemlje:

1. Ako je trebalo primeniti domaće pravo na lični status državljanina Srbije, a primenjeno je strano pravo, odluka će biti priznata ako bitno ne odstupa od prava Srbije;
2. Ako se odluka odnosi na lični status državljanina zemlje iz koje odluka dolazi, sud neće proveravati postojanje uzajamnosti, povrede isključive nadležnosti i pravnog poretka;
3. Na kraju, priznanje strane sudske odluke koja se odnosi na lični status državljanina treće zemlje zavisiće od ispunjenja uslova za priznanje u državi čiji je lice državljanin.

Postupak priznanja strane sudske odluke

• Priznanje strane sudske odluke spada u vanparnični postupak.
• Pošto Zakon o vanparničnom postupku ne reguliše posebno ovo pitanje, primenjuju se opšte norme tog zakona.
• Postupak se pokreće predlogom koji podnosi zainteresovana strana.
• Nadležan je viši sud, a u privrednim sporovima privredni sud.
• Postupak se završava rešenjem kojim se odluka priznaje ili odbija.
• Nakon što rešenje o priznanju postane pravosnažno, strana sudska odluka ima pravno dejstvo u Srbiji.

Ako se traži priznanje strane sudske odluke koja je podobna za prinudno izvršenje, može se podneti predlog za priznanje zajedno sa predlogom za izvršenje. U tom slučaju, sud koji je nadležan za izvršenje odlučuje i o priznanju, ali samo za konkretan izvršni postupak, kao o prethodnom pitanju. Ova mogućnost je predviđena Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, što omogućava da priznanje i izvršenje strane sudske odluke budu obavljeni u jednom postupku pred istim sudom.

Bitno je još napomenuti da priznata strana sudska odluka u Srbiji proizvodi pravno dejstvo od momenta donošenja, a ne od momenta priznanja. Strana odluka se rešenjem o priznanju može priznati samo identično onako kako je doneta od strane stranog organa, bez mogućnosti menjanja i dopunjavanja.