Na osnovu nedavno objavljenih vesti, srpske vlasti razmatraju donošenje zakonodavstva koje bi omogućilo stranim državljanima sticanje srpkog državljanstva na osnovu ulaganja u srpsku privredu. Zakon o državljanstvu trenutno izričito ne navodi ovu mogućnost za naturalizaciju stranih državljana, pošto na osnovu Zakona, srpski pasoš se može steći samo na osnovu:
- Porekla
- Rođenja na teritoriji Republike Srbije
- Prijemom u državljanstvo RS
- Na osnovu međunarodnih ugovora.[1]
Iako Zakon ne predviđa izričito sticanje državljanstva na osnovu investicije, to ipak omogućava stranim državljanima. Naime, zahtev za sticanje srpskog državljanstva se može odobriti stranom državljaninu čija je naturalizacija u interesu za Republiku Srbiju. Odluku o tome šta predstavlja „interes Republike Srbije” donosi Vlada Republike Srbije.[2] Stoga, država bi mogla zaključiti da su određena strana ulaganja od naročitog značaja za nacionalne interese, usled čega bi bila spremna da udovolji zahtevu za sticanje srpskog državljanstva. Međutim, ne postoje precizni kriterijumi koji bi određivali šta je u interesu Republike Srbije, već se o tome odlučuje od slučaja do slučaja. Interesi Republike Srbije za naturalizaciju stranog državljanina mogu biti ekonomske, naučne, kulturne ili sportske prirode.[3] Dakle, strani investitori se suočavaju sa nesigurnošću da li će njihov zahtev za sticanje državljanstva biti usvojen. Usvajanjem pomenutog novog zakonodavstva, precizni kriterijumi bi mogli biti uspostavljeni, što bi poboljšalo položaj investitora.
Mogućnost sticanja državljanstva putem ulaganja u države prijema je široko rasprostranjeno u svetu, uzevši u obzir da je ovaj program primenjen u 22 države.[4]
Na osnovu iskustava postojećih programa koji omogućavaju razmenu boravišnih prava ili državljanstva za investicije, razlozi koji navode investitore da steknu strano državljanstvo uključuju sticanje šireg pristupa bezviznom putnom režimu, kao i ustanovljenje prebivališta u državama sa povoljnom poreskom klimom. Pored toga, investitori žele da dođu do stranog državljanstva u želji za sopstvenim osiguranjem u slučaju da dođe do političke ili ekonomske promene u njihovoj otadžbini u budućnosti. Sa druge strane, dolazi do otvaranja novih radnih mesta u državi prijema ili države prijema mogu imati druge finansijske interese. Moguće dodatne prednosti za države prijema uključuju priliv novih znanja i tehnologija.
Stranim investitorima Srbija može ponuditi i povoljno poresko okruženje i bezvizni režim putovanja, s obzirom da poreska stopa poreza na prihode od kapitala iznosi 15%[5], te da Srbija održava bezvizni režim sa 138 država.[6] Među ovim putnim režimima, posebno vredni isticanja su oni između Srbije i EU Šengen država, Kine i Rusije.
Pored državljanstva, imigracioni programi okrenuti ka stranim investitorima mogu pružati mogućnost sticanja odobrenja za stalno nastanjenje umesto državljanstva. Trenutno, srpski Zakon o strancima predviđa mogućnost za stranca da stekne dozvolu za stalno nastanjenje bez provođenjaneophodnog vremena u Srbiji ukoliko je to u interesu Republike Srbije.[7] Dakle, isti osnov je primenjiv i za državljanstvo i za odobrenje za stalno nastanjenje. Međutim, srpske vlasti trenutno tumače oba zakona prilično usko.
Do usvajanja zakona, koji bi omogućio stranim državljanima da steknu srpsko državljanstvo na osnovu investicije, određeni prelazni period bi mogao biti uspostavljen putem fleksibilnijeg i konzistentnijeg tumačenja Zakona o strancima za određene vrste investicija, pri čemu bi određenim investitorima bilo odobreno sticanje dozvole za stalni boravak pod povoljnim uslovima.
Imigracioni programi okrenuti ka stranim investitorima mogu se podeliti u dve grupe:
- Investicije u privatni sektor (cilj je otvaranje novih radnih mesta putem podsticanja stranih investicija)
- Investicije između investitora i države (cilj je povećanje državnih prihoda).
Na osnovu ove podele, verovatno je da bi, ukoliko bude usvojeno, novo zakonodavstvo predviđalo sticanje srpskog pasoša na osnovu jednog od ova dva modela.
Konačno, da bi se očuvao integritet programa i smanjio rizik od zloupotrebe, države prijema vrše prethodne provere u cilju istraživanja da li investitorova finansijska sredstva potiču iz legalnih izvora, kao i da li investitori imaju krivični dosije. Pre usvajanja investitorovog zahteva, najverovatnije bi sprsko Ministarstvo unutrašnjih poslova zajedno sa Ministarstvom spoljnih poslova bilo nadležno za izvođenje ovih provera.
Međutim, pre usvajanja takvog zakonodavstva na mnoga otvorena pitanja će biti potrebno pronaći odgovore. Koliko novca ili drugih finansijskih sredstava će stranci morati da ulože u Srbiju kako bi se kvalifikovali za program? Tokom koliko dugog vremenskog perioda? Da li će morati da provedu određeni vremenski period u Srbiji pre podnošenja zahteva za državljanstvo? Koliki broj radnih mesta će njihove investicije morati da otvore?
Dok se to ne dogodi, strani investitori će morati ili da prate tradicionalne puteve ili će morati da dokažu da je odobrenje zahteva za prijem u srpsko državljanstvo u interesu Republike Srbije, bez poznavanja preciznih kriterijuma koji određuju ovaj osnov.
