Konačno je stavljena tačka na nejednaka postupanja sudova i praksu, koja je dozvoljavala kršenje ustavnih prava i prava radnika zaposlenima u kompaniji NIS Gasprom Njeft AD NOVI SAD, nakon privatzacije ove kompanije.
Sudovi u Srbiji napokon su ujedinjeni u stavu da je odredba kojom se zaposleni odriče svih budućih potraživanja prema NIS-u, a koju je NIS unosio u sve sporazume o prastanku radnih odnosa, protivna Ustavu Republike Srbije i, shodno tome, ništava, a u skladu sa stavom koji je isticala Advokatska kancelarija Žunić.
Naime, od 2010. godine, prilikom potipisivanja Sporazuma o prestanku radnog odnosa, kompanija NIS AD NOVI SAD je u ovaj sporazum uključivala odredbu koja sadrži izjavu zaposlenog da on više nema bilo kakva dospela, nedospela, uslovna ili potencijalna potraživanja prema toj kompaniji. Ovakvi sporazumi masovno su se zaključivali 2010, 2011, 2012 i 2013. godine, a naročito nakon što je poslodavac, sa namerom da sačuva svoj profit, doneo odluku da više neće biti odlazaka iz kompanije po uslovima iz Socijalnog programa. Takvu odluku NIS je doneo, uprkos važenju Socijalnog programa, i tome što on u stvari predstavlja deo privatizacione dokumentacije, odnosno kupoprodajnog ugovora, te svako njegovo nepoštovanje od strane poslodavca predstavlja pravni osnov za raskid kupoprodajnog ugovora.
Iako su odredbe Sporazuma, koje su prethodile spornoj odredbi, utvrđivale uslove po kojima zaposleni odlazi iz kompanije, iznos otpremnina i sl. sporna odredba krila je druga prava radnika kojih oni nisu mogli da se odreknu, kao što su pravo na dobit, pravo na godišnji bonus, pokloni za novu godinu…
Međutim, dok je ova odredba bila na snazi, sprečavala je zaposlenog, potpisnika ovog sporazuma, da sa uspehom pokrene sudski postupkak u kom bi tražio isplatu i drugih iznosa koji mu pripadaju. Zbog toga je, takođe, zančajan stav koji su sudovi zauzeli, jer tek po utvrđenju ništavosti ove odredbe, bivšim zaposlenima u NIS-u, otvorila se mogćnost da potražuju iznose koje im poslodavac nije isplatio za njihov rad.
Put ka ovakvom zaključku, doduše, nije bio toliko jednostavan koliko se čini da bi trebalo da bude, s obzirom na jasnoću imperativnih normi na kojima su ovi zahtevi bili zasnovani. Naime, na tužiocima je bilo da konstantno ukazuju i podsećaju sud na to da su utvrđenje ništavosti i poništaj dva pravno u potpunosti različita zahteva, proizašla iz u potpunosti različitih pravnih instituta: ništavosti, na koju sud pazi po službenoj dužnosti, i rušljivosti.
Konačno, presude sudova u Novom Sadu, Nišu, Beogradu i drugim gradovima, potvrdile su da je sporna odredba protivna imperativnim normama, tačnije članu 60 Ustava Republike Srbije i članovima 104, 105, 106 Zakona o radu.
Ovo je samo još jedna u nizu nezakonitosti u postupanju NIS-a prema svojim zaposlenima i bivšim zaposlenima. Kako je NIS uskratio godišnji bonus svojim zaposlenima vidite ovde.
