U Srbiji se svake godine osnuje na hiljade privrednih društava, ali se značajan broj njih i ugasi kroz postupak stečaja, likvidacije, ili statusnih promena1. Takođe, biznis se može napustiti i kroz postupak prodaje već postojećih privrednih društava i prenosa udela.
Postupak likvidacije često je korišćen za različite vidove zloupotrebe, što je dovelo do ozbiljnih negativnih posledica po poverioce i poslovnu sigurnost. Vlasnici privrednih društava su radije puštali da njihovo društvo bude prinudno likvidirano (ili čak namerno izazivali pinudnu likvidaciju), nego što su ulazili u proces proces dobrovoljne likvidacije i na taj način izigravali pravila o zaštiti poverioca i trećih lica u prometu.
U odgovoru na ove izazove, zakonodavac je doneo izmene zakona kako bi se sprečile manipulacije i zaštitili poverioci, u vidu neograničene odgovornosti kontrolnih članova društva za obaveze prinudno likvidiranog društva, kao i nemogućnosti kontrolnih članova prinudno likvidiranog društva koje ima zaostala poreska dugovanja, da osnuju novo društvo u Srbiji. Takođe, izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica menjaju i pravila o odgovornosti članova likvidiranog društva za poreske obaveze društva. Više o tome pojašnjavamo u nastavku teksta.
U srpskom pravu, postupak likvidacije je uređen Zakonom o privrednim društvima (u daljem tekstu „Zakon“). Uzimajući u obzir da se postupak likvidacije sprovodi pred Agencijom za privredne registre (u daljem tekstu „APR“), kao i da se u postupku likvidacije pokreću brojna računovodstvena i poreska pitanja, pored Zakona neophodno je poznavanje i primena brojnih drugih zakonskih i podzakonskih propisa.
Vrste likvidacije: Kada je likvidacija dobrovoljna, a kada prinudna?
U srpskom pravu postoje dve vrste likvidacije:
1. Dobrovoljna likvidacija – Nastupa kada članovi društva samostalno odluče da završe poslovanje i zatvore društvo.
2. Prinudna likvidacija – Nastupa nezavisno od volje članova društva, pokreće se od strane APR -a iz razloga eksplicitno određenih Zakonom.
Razumevanje razlike između ove dve vrste ključno je za pravilno upravljanje procesom likvidacije i izbegavanje dodatnih troškova. Takođe, različite su pravne posledice koje svaka od ove dve vrste likvidacije nosi sa sobom.
Sve što treba da znate o dobrovoljnoj likvidaciji
Dobrovoljna likvidacija započinje danom registracije Odluke o likvidaciji, koju je donelo društvo odgovarajućom većinom glasova svojih članova, kao i objavljivanjem oglasa o pokretanju likvidacije.
Pomenuti oglas o pokretanju likvidacije objaljuje se na internet stranici APR-a i to u trajanju od 90 dana. Smisao ovog oglasa i njegova sadržina u celosti se odnose na to da se njime pozovu poverioci društva koje se gasi, da isti obaveste društvo o potraživanjima koja imaju prema njemu, a sve kako bi ih društvo blagovremeno izmirilo, i na taj način omogućilo brisanje. Krajnji rok za prijavu potraživanja od strane poverilaca je 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa o pokretanju likvidacije (osim ukoliko privredno društvo u likvidaciju u međuvremenu ne promeni adresu, kada rokovi počinju iznova da teku). Pored toga, društvo ima obavezu da određene poverioce individualno obavesti.
Prilikom otpočinjanja likvidacije društvo imenuje likvidacionog upravnika, kao lice koje će voditi sve poslove u vezi sa likvidacijom, kao i tekuće poslove koje treba okončati do završetka likvidacije. Imenovanjem likvidacionog upravnika prestaje pravo na zastupanje ostalim zastupnicima društva. U praksi se može desiti da društvo ne imenuje likvidacionog upravnika, te u tom slučaju svi zakonski zastupnici društva postaju likvidacioni upravnici i društvo zastupaju zajedno, ukoliko drugačije nije ugovoreno. Likvidacioni upravnik je opterećen brojnim obavezama u postupku likvidacije u pogledu redovnog izveštavanja, kako članova društva, tako i poverilaca o tome u kom se stanju nalazi imovina društva, koliko je još vremena potrebno da se okonča postupak likvidacije, koje su radnje preduzete, i tome slično.
Imajući u vidu to da je za uspešno sprovođenje likvidacije neophodna priprema dokumentacije u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija, pored likvidacinog upravnika, uloga računovođe je od velikog značaja. On je zadužen za sačinjavanje svih vanrednih finansijskih izveštaja u toku postupka likvidacije, poput na primer Početnog likvidacionog bilansa. Cilj ovog izveštaja je da prikaže imovinski položaj privrednog društva koje se nalazi u likvidaciji. U suštini, on poveriocima daje dobru sliku o mogućnosti namirenja svojih potraživanja iz imovine društva.
U postupku likvidacije, jedno od ključnih pitanja je pravilno postupanje sa prijavama potraživanja poverilaca. Društvo je u obavezi da primljene prijave evidentira u posebnu listu, pri čemu se potraživanja klasifikuju na priznata i osporena. Ukoliko društvo ospori određeno potraživanje, dužno je da o tome obavesti poverioca, čime se poveriocu otvara mogućnost da pred nadležnim sudom pokrene postupak za utvrđivanje osnovanosti svog potraživanja.
Kako je društvo koje je u dobrovoljnoj likvidaciji solventno, odnosno sposobno da pokrije sve svoje obaveze, neretko nakon namirenja svih poverilaca preostane višak imovine društva – likvidacioni ostatak. Ovaj likvidacioni ostatak se raspodeljuje članovima društva u skladu sa odlukom o raspodeli likvidacionog ostatka društva.
Nakon namirenja svih obaveza, društvo je spremno za okončanje postupka likvidacije.
A šta ako društvo ipak nema dovoljno imovine za namirenje poverilaca?
Tokom postupka likvidacije, izuzetno je važno obratiti pažnju na stanje imovine društva i mogućnost izmirenja obaveza prema poveriocima. Ukoliko analiza početnog likvidacionog bilansa ukaže na prezaduženost, tj. da imovina društva nije dovoljna za pokriće svih potraživanja poverilaca, postavlja se pitanje daljeg toka postupka. U tom slučaju je likvidacioni upravnik dužan da nadležnom sudu u zakonom propisanom roku podnese zahtev za pokretanje stečajnog postupka.
Prinudna likvidacija: Razlozi, postupak i posledice
Prinudna likvidacija predstavlja postupak koji se pokreće od strane APR-a kada privredno društvo ne ispunjava određene zakonske obaveze ili se suočava s okolnostima koje onemogućavaju njegovo dalje poslovanje. Pokretanje ovog postupka ima za cilj sankcionisanje neusklađivanja pravnog statusa društva sa zakonskim normama.
Razlozi za pokretanje prinudne likvidacije mogu biti otklonjive i neotklonjive prirode.
Otklonjivi razlozi su oni kod kojih društvo ima mogućnost da u određenom roku preduzme potrebne radnje kako bi ispravilo nedostatke.
Na primer, ukoliko društvo ostane bez jedinog zakonskog zastupnika, a ne registruje novog ili ne registruje novu adresu sedišta (ukoliko je odbačena prijava registracije promene adrese sedišta), ono može otkloniti ove nedostatke i time izbeći pokretanje postupka prinudne likvidacije. Zakon predviđa da se u ovakvim slučajevima obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju objavljuje na sajtu registra privrednih subjekata, nakon čega se društvu daje dodatni rok od 90 dana za ispravljanje nedostataka.
Po isteku roka od 90 dana, a ukoliko društvo ne otloni razloge koji bi doveli do prinudne likvidacije, APR po službenog dužnosti donosi akt o pokretanju postupka prinudne likvidacije kojim društvo prevodi u status „u prinudnoj likvidaciji” (na sajtu registra) i to u neprekidnom trajanju od 60 dana. Nakon isteka navedenog roka APR u daljem roku od 30 dana donosi akt o brisanju društva iz registra.
S druge strane, neotklonjivi razlozi su oni kod kojih ne postoji pravni ili činjenični osnov za njihovo otklanjanje.
Na primer, ako je društvu pravnosnažnim aktom izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti, pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije osnivanja društva, ili je društvo propustilo da dve poslovne godine uzastopno podnosi finansijske izveštaje, takvi razlozi neizbežno vode prinudnoj likvidaciji.
Kod prinudne likvidacije sa neotklonjivim razlozima, APR pre pokretanja likvidacije objavljuje obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju koje nije moguće otkloniti i to u trajanju od 30 dana. Po isteku ovog roka, kao i kod prinudne likvidacije sa otklonjivim razlozima APR po službenog dužnosti donosi akt o pokretanju postupka prinudne likvidacije i društvo dobija status „u prinudnoj likvidaciji” (na sajtu registra) i to u neprekidnom trajanju od 60 dana. Nakon isteka roka u daljem vremenskom intervalu od 30 dana APR briše društvo iz registra.
Imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva.
Prinudna ili dobrovoljna likvidacija – koja opcija je isplativija za društvo?
Na osnovu svega navedenog, javlja se pitanje opravdanosti dobrovoljnog sprovođenja postupka likvidacije i plaćanja neizostavnih troškova koji tom prilikom nastaju, umesto namernog propuštanja neke od obaveza koje vode prinudnoj likvidaciji i ostavljanje APR-uu da brzo i efikasno sprovede likvidaciju.
Primer: Privredno društvo Most DOO svesno ne dostavi u zakonskom roku godišnje finansijske izveštaje, čime je ispunjen neotklonjivi razlog sa sprovođenje prinudne likvidacije. APR tada pristupa sprovođenju prinudne likvidacije i konačno birše privredno društvo iz registra.
Usled učestalosti navedene i sličnih situacija u praksi, zakonodavac je odlučio da interveniše. Naime, aktuelni Zakon propisuje da kod prinudne likvidacije kontrolni član društva s ograničenom odgovornošću i kontrolni akcionar akcionarskog društva (članovi društva sa više od 50% udela u osnovnom kapitalu društva) odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja društva iz registra. Sa druge strane, u slučaju redovnog postupka likvidacije, članovi odgovaraju solidarno za obaveze društva u likvidaciji i nakon brisanja društva, ali do visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka. U oba slučaja njihova odgovornost je vremenski ograničena na tri godine, računajući od dana brisanja društva iz APR-a.
Zašto prinudna likvidacija nije dobra ideja?
Prinudna likvidacija privrednog društva u Srbiji može imati značajne posledice po kontrolnog člana društva, kako u pogledu obaveza prema poveriocima, tako i u pogledu budućih poslovnih aktivnosti u zemlji.
U skladu sa navedenim, u prethodnom odeljku kontrolni član društva sa ograničenom odgvoronošću i kontrolni akcionar akcionarskog društva, obrisanih u postupku prinudne likvidacije, odgovaraju neograničeno (i svojom sopstvenom imovinom) za obaveze društva i nakon njegovog brisanja iz registra.
Pored finansijske odgovornosti, kontrolni član može se suočiti sa dodatnim ograničenjima. Naime, prema važećim propisima, lice koje je bilo kontrolni član društva koje je prinudno obrisano iz registra, a koje je ostavilo neizmirene poreske obaveze, biće sprečeno da otvori novo privredno društvo u Republici Srbiji koje će moći da posluje. Sva poreska dugovanja ostaju na poreskim karticama dužnika neograničeno. Kontrolni član obrisanog privrednog društva neće, na početku, imati smetnji da pred APR-om registruje novo društvo i počne da radi. Razlog navedenom je to što APR nema uvid u poreska dugovanja. Ipak, APR po službenoj dužnosti sve podatke o novoosnovanom privrednom društvu prosleđuje poreskoj upravi, koja onda pristupa oduzimanju PIB-a. Oduzimanje PIB-a bi značilo da firma ne može podnositi poreske prijave, ne sme da izdaje fakture niti fiskalne račune. Oduzimanjem PIB-a, blokiraju se i poslovni računi u bankama, čime novoosnovano društvo postaje onemogućeno da posluje.
Stoga, prinudna likvidacija društva sa neizmirenim poreskim dugovanjima ne samo da finansijski opterećuje kontrolnog člana, već može i ozbiljno ograničiti njegove buduće poslovne aktivnosti u zemlji.
Da li je moguće obustaviti već započetu likvidaciju?
Iako se likvidacija društva obično posmatra kao poslednji korak u njegovom postojanju, postoji mogućnost da se ovaj proces obustavi i da društvo nastavi sa radom. Međutim, ova opcija je moguća samo pod određenim uslovima.
Ključan uslov za obustavu likvidacije jeste da svi poverioci društva budu u potpunosti namireni, bez obzira na to da li su njihova potraživanja bila osporena ili priznata. Osim toga, jedan od uslova je i to da društvo nije otkazalo ugovor o radu bilo kom zaposlenom po osnovu likvidacije.
Iz tog razloga, postavljanje jasnih i preciznih ciljeva, praćenje finansijskog stanja i priprema za sve moguće scenarije mogu značajno doprineti izbegavanju neugodnih situacija koje bi mogle nastati tokom likvidacije.
Poreske obaveze članova društva nakon okončanja likvidacije – šta treba znati?
Uzimajući u obzir činjenicu da je Narodna skupština usvojila izmene i dopune Zakona o porezu na dobit pravnih lica koje su od značaja za poreske obveznike nad kojima se sprovodi postupak likvidacije, a koje se primenjuju od 01. 01. 2025. godine, u daljem tekstu ćemo se osvrnuti na neke od tih izmena i na njihovu implikaciju u praksi.
Novouvedena odredba propisuje da članovi društva koje je prestalo da postoji usled likvidacije solidarno odgovaraju za plaćanje poreza na dobit, utvrđenog na osnovu poreske prijave podnete nakon završetka postupka likvidacije. Ova odgovornost je ograničena na vrednost imovine koja je članovima pojedinačno pripala u okviru likvidacionog postupka.
Uvođenjem ove odredbe predviđeno je to da članovi društva solidarno odgavaraju samo za poresku obavezu društva koja je utvrđena u poreskoj prijavi koja je podneta po osnovu okončanja postupka likvidacije. U skladu sa navedenim, članovi društva ne odgovaraju za sve neizmerene poreske obaveze likvidiranog društva, već samo za konkretnu obavezu koja je utvrđena u predmetnoj poreskoj prijavi. Pored navedenog, članovima je odgovornost ograničena do visine imovine koja im je pojedinačno pripala u postupku likvidacije (do visine primljenog likvidacionog ostatka).
Proces likvidacije, kao jedan od načina prestanka poslovanja privrednog društva, zahteva preciznu pripremu i pažljivo sprovođenje u skladu sa zakonskim propisima. Tokom ovog postupka, od suštinskog je značaja ispoštovati zakonske rokove, pravilno obavestiti poverioce, voditi računa o poreskim i računovodstvenim aspektima i sprovesti sve potrebne korake u skladu sa važećim propisima.
Konsultacija sa advokatima i drugim stručnjacima ne samo da će osigurati poštovanje zakonskih propisa, već će i omogućiti da se postupak završi uz minimalne rizike i troškove. Ako razmišljate o pokretanju postupka likvidacije ili se umesto likvidacije opredelite za prodaju vašeg privrednog društva, obratite se timu stručnjaka koji će vas sigurno voditi kroz ceo proces i obezbediti njegov uspešan završetak.
