Intelektualna svojina – sve što morate znati

16.
Feb 2017.

Autor teksta: Tijana Žunić Marić

Autor teksta:Nemanja Žunić

Prijavi se za vesti i blog

intelektualna svojina

Šta je intelektualna svojina?

Intelektualna svojina označava tvorevine uma. U svakodnevnom životu neprestano smo okruženi nečijom intelektualnom svojinom. Na primer, dok čitate ovaj tekst naići ćete na fotografije koje su zaštićene autorskim pravom, možda sedite ispred kompjutera na kome je brend zaštićen žigom (recimo Lenovo), verovatno sedite na stolici koju je možda neko zaštitio dizajnom i držite olovku čiji je mehanizam, u nekom momentu, bio patentiran.

Postoji opšta saglasnost u vezi sa tim šta čini srž intelektualne svojine. To su književna, dramska, muzička i umetnička dela, fonogrami, filmovi i emisije, izumi, registrovani ili neregistrovani dizajn i trgovački znak, ime ili slika koji u prometu služi za razlikovanje proizvoda ili usluga.[1] Prema tome, ono što osoba stvori svojim intelektom, počevši od ideje kako da se razvije biznis do logoa ili kompjuterskog koda, može spadati u intelektualnu svojinu.

Intelektualna svojina je zaštićena pravom intelektualne svojine koje se deli na autorsko pravo, patente, dizajn, žigove i oznake geografskog porekla.[2] Ono tvorcu daje pravo da spreči ostale da na bilo koji način eksploatišu njegovu intelektualnu svojinu bez dozvole vlasnika intelektualne svojine u određenom vremenskom periodu. Iako postoji generalni konsenzus oko toga šta čini intelektualnu svojinu, to nije slučaj sa okvirima prava intelektualne svojine.[3] U ovom kratkom tekstu, osvrćemo se samo na najčešće tipove prava intelektualne svojine u našoj svakodnevnoj advokatskoj praksi: na žigove, na autosko pravo i  na patente.

Zašto treba zaštiti intelektualnu svojinu?

Kao tvorac imate pravo da uživate u benefitima svog rada, investicije u stvaranje i u konačan uspeh. To znači da treba da imate apsolutno pravo da odlučujete ko, kako i na koji način može da koristi vašu intelektualnu svojinu.

Intelektualna tvorevina je često ključna za razvoj vašeg biznisa. Suštinski, ona vam može predstavljati mehanizam za ostvarivanje velike finansijske koristi. Sa druge strane, ako neko neovlašćeno upotrebljava vašu intelektualnu svojinu, znači da ostvaruje benefit na vaš račun, onemogućavajući vas da ostvarite prednost na tržištu i nanosi štetu vašem biznisu. U digitalnoj eri sa upotrebom širokopojasnog interneta, nikada nije bilo lakše pristupiti informacijama i šanse da je vaša ideja neovlašćeno kopirana su veće nego ikada. Iz tog razloga, danas zaštita intelektualne svojine ima veći značaj nego ikada ranije.

Žigovi

Zakon o žigovima, Zakon o žigu

Žig je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica. Na primer, ime brenda neke firme može da bude zaštićeno žigom. Žigovi mogu da se sastoje od reči, imena, simbola, dizajna, ili kombinacije bilo čega prethodno navedenog, sa svrhom da običnom potrošaču omogući razlikovanje porekla robe ili usluga. Smatra se da je osnovna funkcija žigova upravo da spreče potrošača da bude zaveden ili prevaren.

Da bi se dobila zaštita u vidu žiga, određeni znak mora da se registruje na nacionalnom ili međunarodnom nivou. U Srbiji, prijave za registraciju žiga se podnose Zavodu za intelektualnu svojinu u Beogradu. Pre slanja aplikacije, ključno je da se izvrši detaljna analiza baze postojećih registrovanih žigova, sa ciljem da se izbegne da prijava bude odbijena ili da se kasnije otkrije povreda tuđeg žiga što može rezultovati u skupoj parnici. Osoba koja nije obučavana u sferi prava intelektualne svojine ne može izvršiti ovu analizu na adekvatan način.

Autorsko pravo

Zakon o autorskim i srodnim pravima, autorsko pravo, autorska prava

Autorsko pravo daje ekskluzivna prava autoru pisanih dela (knjige, brošure, članci, prevodi, računarski programi.), govornih dela (predavanja, govori, besede i dr.), dramskih dela, dramsko-muzičkih, koreografskih i pantomimskih dela, muzičkih dela, filmskih dela, autoru dela likovne umetnosti (slike, crteži, skice, grafike, skulpture i dr.), autoru dela arhitekture, autoru kartografskih dela (geografske i topografske karte), kao i autoru planova, skica, maketa i fotografija. Da bi intelektualna tvorevina bila zaštićena autorskim prvom potrebno je da ispunjava samo jedan kriterijum – kriterijum originalnosti. Ipak, ne postoji jedinstveno tumačenje ovog pojma, niti postoji zakonska definicija, tako da u eventualnoj parnici sam sud utvrđuje da li je delo originalno ili nije. Ideja, bez obzira koliko je orginalna, ne može da uživa zaštitu dok se ne izrazi u određenoj formi. Takođe, veoma je važno spomenuti da međunarodno pravo intelektualne svojine izričito zabranjuje državama da uvode bilo kakve formalnosti u zaštitu autorskog prava. To znači da, za razliku od žigova i patenata, autor uživa zaštitu bez potrebe da registruje svoje autorsko pravo kod Zavoda za intelektualnu svojinu. Pošto je Srbija potpisnica Bernske konvencije o zaštiti književnih i umetničkih dela, kao i Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelelektualne svojine (TRIPS sporazum), pravni principi i pravila iz međunarodnog prava intelektualne svojine se primenjuju u našem zakonodavstvu.

Nosiocu autorskog prava garantuju se dve vrste prava – imovinska i moralna. Imovinska prava označavaju prava svojine koja su ograničena u vremenu i koja su prenosiva na druga lica na isti način kao što je to slučaj sa drugim vrstama svojinskih prava. Ona uključuju pravo na umnožavanje, pravo distribucije, pravo saopštavanja autorskog dela javnosti i pravo prerade. Sa druge strane, moralna prava autora uključuju pravo prvog objavljivanja, pravo na priznanje autorstva, pravo na poštovanje autorskog dela i čast ili ugled autora i pravo pokajanja. Autorsko pravo se štiti pokretanjem parnice za zaštitu autorskog prava.

Patenti

Zakon o patentima, zaštita patenta

Pronalasci, bez obzira da li se radi o novom proizvodu ili novom postupku, koji su novi, imaju inventivni nivo i koji su industrijski primenjivi, mogu biti taštićeni patentom. Patent je apsolutno pravo koje pronalazaču daje država za određeni vremenski period u zamenu za otkriće pronalaska javnosti putem dostavljanja pisanog opisa pronalaska u patentnoj prijavi. Opis mora biti detaljan, tačan i dovoljno razumljiv, tako da lice koje poseduje znanje u tom polju tehnologije može da sačini taj pronalazak kada vreme zaštite patentom istekne. Obim ekskluzivnih prava je definisan u delu patentne prijave koji se naziva patentni zahtev. U Srbiji, da bi se pronalazak zaštitio patentom, potrebno je da se podnese prajava Zavodu za intelektualnu svojinu u Beogradu.

Srpsko zakonodavstvo propisuje da pronalasci mogu biti zaštićeni patentom, koji traje 20 godina od dana kada je prijava podneta, ili malim patentom, koji traje 10 godina od dana kada je prijava podneta. Osnovna razlika između ta dva tipa se sastoji u predmetu zaštite: malim patentom se štiti samo rešenje koje se osnosi na konstrukciju nekog proizvoda ili raspored njihovih sastavnih delova, dok se patentom štite proizvodi ili procesi, odnosno upotreba proizvoda i procesa. Pre podnošenja prijave za patent ili mali patent je krucijalno da se izvrši detaljna analiza postojećeg stanja registrovanih patenata, sa posebnim fokusom na patente iz iste oblasti tehnologije. Ovu analizu ne može adekvatno vršiti lice koje nema specijalizaciju za polje intelektualne svojine.

[1] Prema članu 2 stav VIII Konvencije kojom se osniva Svetska organizacija za intelektualno vlasništvo (1967) “intelektualna svojina” obuhvata prava koja se odnose na: književna, umetnička i naučna dela, izvedbe umetnika izvođača, fonograme i radiotelevizijske emisije, izume u svim područjima ljudske djelatnosti, naučna otkrića,  industrijsko obličje, robne i uslužne žigove te trgovačka imena i trgovačke nazive, zaštitu od nepoštene utakmice, i sva druga prava koja proističu iz intelektualne aktivnosti u području industrije,  nauke, književnosti ili umetnosti.
[2] U državama koje pripadaju anglosaksonskoj pravnoj tradiciji postoji i tzv. “passing off”, što je pravo kojim se štiti neregistrovani trgovački znak tj. obeležje, dok se u državama evropsko-kontinentalne pravne tradicije ovo pravo štiti pravom nelojalne konkurencije.
[3] Ovakav stav je zauzeo Vrhovni sud Velike Britanije u predmetu Filips protiv Malkair (2012).

Podelite Blog

Najnovije:

KONTAKT