Marko i Stefan osnivaju softversku firmu. Dobri prijatelji. Puni poverenja. Na internetu nađu template ugovora o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću, popune polja, potpišu i podnesu registracionu prijavu APR-u. Registracija prođe za par dana. Firma krene da radi, posao krene da raste.
Dve godine kasnije Marko želi da uvede spoljnog investitora, Stefan ne želi. Marko želi da proda deo udela, Stefan ima pravo preče kupovine, ali način određenja cene nigde nije definisan. Firma ne može da donese ključnu odluku jer u ugovoru piše "jednoglasno". Ni jedan ni drugi neće popustiti.
Ono što su potpisali pre dve godine bio je dokument koji je zadovoljio APR i formalnu proceduru. Nije bio ugovor o osnivanju društva koji reguliše odnose između njih, nije bio ugovor članova koji će doraditi neka pitanja. Tu razliku plaćaju advokatskim satima i mesecima blokade.
U Srbiji je samo u 2024. godini registrovano više od 26.000 novih privrednih društava. Znatan deo njih osniva se uz generički template. Problema nema sve dok sve ide dobro.
Osnivački akt društva s ograničenom odgovornošću, Odluka o osnivanju za jednočlano ili Ugovor o osnivanju za višečlano, nije formalnost koja se popunjava za APR. To je ustav vaše firme, svi ostali akti u društvu moraju biti u saglasnosti sa njim: pravila koja važe dok se svi slažu, ali postaju kritična tek kada neslaganje nastupi.
Ovaj blog objašnjava šta ugovor o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću mora sadržati po zakonu, šta u praksi mora sadržati ako ne želite probleme poput Marka i Stefana, i gde generički template ne štiti. Za kompletan vodič kroz registraciju firme od izbora oblika do otvaranja računa, pogledajte naš blog o osnivanju firme u Srbiji.
Sadržaj
Odluka ili Ugovor o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću: u čemu je razlika?
Forma osnivačkog akta ne zavisi od veličine društva ni od delatnosti. Zavisi od jednog pitanja: koliko osnivača ima?
Ako društvo s ograničenom odgovornošću osniva jedna osoba, ona donosi Odluku o osnivanju. Ako ga osnivaju dve ili više, one zaključuju Ugovor o osnivanju. Oba dokumenta imaju isti zakonski sadržaj propisan Zakonom o privrednim društvima, čl. 141. Razlika je u formi: Odluka je jednostrani pravni akt, Ugovor je višestrani.
Praktična razlika je daleko važnija. Ugovor o osnivanju mora regulisati i odnose između članova: kako se glasa, da li će postojati pravo preče kupovine, ko ima pravo preče kupovine na udelu, šta se dešava ako jedan osnivač želi izaći iz firme, kako se rešava ćorsokak u upravljanju.
| Karakteristika | Odluka o osnivanju | Ugovor o osnivanju |
|---|---|---|
| Ko je koristi | Jednočlano DOO (1 osnivač) | Višečlano DOO (2+ osnivača) |
| Forma | Jednostrani pravni akt | Dvostrani / višestrani ugovor |
| Obavezni sadržaj (čl. 141 ZPD) | Identičan | Identičan + odnosi između članova |
| Regulisanje odnosa članova | Nije primenljivo, jedan član u funkciji skupštine | Obavezno i potencijalno sporno |
| Izmena | Jedan potpisnik; jednostavnija | Zahteva saglasnost odgovarajuće većine članova |
| Rizik od blokade | Ne postoji | Visok ako akt ćuti o upravljanju |
| Registracija | Obavezno se registruje, kao i svaka naknadna izmena ili dopuna, uz potencijalno sačinjavanje prečišćenog teksta | |
Šta ugovor o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću mora sadržati po zakonu
Zakon o privrednim društvima propisuje minimum koji svaki osnivački akt mora sadržati da bi APR prihvatio registracionu prijavu. Ispod su obavezni elementi i gde se u praksi najčešće greši.
| Obavezni element | Šta reguliše | Čest propust u praksi |
|---|---|---|
| Poslovno ime i sedište | Identitet društva u pravnom prometu | Adresa nije upisana u Adresnom registru ili je reč o nazivu koji je isti ili sličan već registrovanom ili rezervisanom nazivu, ili sadrži zabranjene elemente |
| Osnivači/članovi | Ko su vlasnici i s kojim udelom (vrsta udela) | Generički podaci bez JMB/br. pasoša ili pak istekao identifikacioni dokument; nenavođenje pola člana |
| Delatnost (pretežna) | Čime se društvo bavi i od koje poslovne delatnosti je na kraju prethodne poslovne godine imalo najveći prihod | Previše šifara i različitih delatnosti navedenih u osnivačkom aktu; odsustvo krovne delatnosti |
| Upravljanje | Ko i kako zastupa | Prećutno ovlašćenje bez ograničenja iznosa; nepodnošljivost nekih ograničenja ovlašćenja direktora da se registruju |
| Osnivački kapital i ulozi | Ko unosi koliko i u kom roku | / |
| Udeli i prava članova | Vlasnička struktura i glasačka prava | Naročito sporne situacije: 50/50%, 33,33/33,33% |
| Skupština i odlučivanje | Kvorum i većina za ključne odluke | Jednoglasnost za sve = trajna blokada |
| Prenos udela (nije obavezan, ali je jako bitan deo osnivačkog akta) | Pravo preče kupovine, ograničenja | Pretpostavlja se zakonsko pravo preče kupovine koje se može isključiti samo osnivačkim aktom |
Svaki od ovih elemenata APR proverava pri registraciji. Dokumenti koji ne sadrže propisane podatke podrazumevaju odbačaj registracione prijave. Ali odbačaj APR-a je manji problem od dokumenta koji APR prihvati, a koji ne pruža nikakvu zaštitu osnivačima.
Šta template ne pokriva, a trebalo bi
Podela nadležnosti između skupštine i direktora
Zakon daje direktorima široka ovlašćenja zastupanja. Template najčešće to prosto prepišu. Ono što nedostaje: koji poslovi zahtevaju prethodnu saglasnost skupštine, kao što su ugovori iznad određene vrednosti, kreditno zaduživanje, nova zapošljavanja, unos sredstava. Bez ograničenja u ugovoru o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću, direktor može zakonito potpisati ugovor koji ni jedan osnivač ne bi odobrio, ukoliko ne prelazi više od 30% knjigovodstvene vrednosti društva. Trebalo bi jasno urediti delokruge nadležnosti svakog od organa, bez pukog prepisivanja zakonskih odredbi, naročito imajući u vidu da se neka pitanja mogu isključivo rešiti osnivačkim aktom.
Mehanizam za rešavanje ćorsokaka
Društvo s ograničenom odgovornošću sa 50/50 vlasničkom strukturom bez tiebreak klauzule je gotovo pa legalizovana blokada. Upravo u toj situaciji su Marko i Stefan: ni jedan ne može preglasati drugog. Template to ne rešavaju jer rešenje nije zakonski obavezno. Mehanizmi koji postoje: rotacija predsednika skupštine sa casting glasom, obavezna medijacija pre spora, ili Russian roulette klauzula: jedan predlaže cenu, drugi bira hoće li kupiti ili prodati po toj ceni. Ovo pitanje je često regulisano i ugovorom članova društva, kako ne bi bilo javno dostupno trećim licima. O ovome smo već pisali u našem blogu o ugovoru između članova društva.
Pravo preče kupovine i procena vrednosti udela
Zakon propisuje da pravo preče kupovine postoji, ali ne propisuje kako se vrednost udela određuje. Kada je Stefan hteo da primeni pravo preče kupovine na Markov udeo, cena nije bila nigde definisana. Ugovor o osnivanju koji funkcioniše određuje metod procene, kao što je multiplikator EBITDA, knjigovodstvena vrednost ili nezavisna procena, rok u kom preostali član mora odlučiti i šta se dešava ako rok prođe.
Klauzule koje čuvaju firmu kada odnosi postanu komplikovani
Osnivači potpisuju ugovor o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću u periodu entuzijazma. Problemi nastaju mnogo kasnije, u stanju napetosti. Tada je kasno pisati ono što je trebalo biti u dokumentu od početka.
1. Exit klauzula
Šta se dešava s udelom člana koji želi izaći? Koji umre? Koji prekrši osnivački akt? Svaki od ovih scenarija zahteva drugačiji mehanizam. Ugovor koji ih ne reguliše ostavlja ova pitanja sudu.
2. Anti-dilution klauzula pri ulasku investitora
Svaki put kada društvo s ograničenom odgovornošću poveća kapital ulaskom novog investitora, postojeći udeli se razvodnjuju. Ako osnivački akt ne sadrži anti-dilution odredbu, manjinski osnivač može ostati s minornim udelom bez prava na reakciju. Ovo je posebno relevantno za startape koji planiraju investicione runde.
Čega se čuvati: najčešće greške u osnivačkim aktima
Na osnovu svakodnevnog rada na osnivačkim aktima i rešavanju sporova koji iz njih nastaju, ovo su propusti koje vidimo najčešće:
- Jednoglasnost za sve odluke u višečlanom DOO. Jednoglasnost je najstroži zahtev i najlakša blokada. Ugovor o osnivanju treba da razlikuje redovne, važne i fundamentalne odluke, sa različitim kvorumom i većinom za svaki nivo.
- Nejasno definisani ulozi i rokovi za unos (ne dispozitivno zakonsko pravilo od 5 godina za nejavna društva). Ako osnivač ulazi u firmu softverom, intelektualnom svojinom ili opremom, vrednost i rok unosa moraju biti precizno definisani.
- Zakonski minimum za prenos udela bez prilagođene procedure. Ko ima pravo preče kupovine? U kom roku? Po kojoj ceni? Šta ako odbije? Template ne odgovara ni na jedno od ovih pitanja, već ostavlja da se to pitanje uredi u skladu sa zakonom.
- Prećutno davanje ovlašćenja direktoru bez ograničenja ovlašćenja ili oslanjanje na zakonske odredbe koje se tiču delokruga nadležnosti. Osnivački akt koji kaže samo "direktor zastupa društvo samostalno bez ograničenja" jednom od osnivača daje apsolutnu kontrolu nad poslovanjem. Za detalje o odgovornosti direktora u srpskim privrednim društvima pogledajte naš blog o odgovornosti direktora u srpskim DOO.
Najčešće postavljena pitanja
Da li je ugovor o osnivanju DOO isti kao statut?
Ne. U srpskom pravu, društvo s ograničenom odgovornošću ne donosi statut; to je forma karakteristična za akcionarska društva. Temeljni akt DOO je osnivački akt: Odluka o osnivanju za jednočlano ili Ugovor o osnivanju za višečlano. Ugovor obavlja istu funkciju kao statut: definiše unutrašnju organizaciju, prava članova i pravila upravljanja. Kod akcionarskih društava, pored statuta svakako postoji i osnivački akt koji ima minimalno sadržinu propisanu zakonom.
Može li se ugovor o osnivanju DOO menjati posle registracije?
Da, može. Izmena zahteva odluku skupštine sa kvorumom i većinom propisanim samim ugovorom ili ZPD-om ako ugovor to ne reguliše. Izmenjeni osnivački akt mora biti registrovan kod APR-a. Izmena je moguća dok se svi slažu; upravo zato je važno da originalni akt bude dobar, jer u situaciji neslaganja izmena postaje nemoguća ili skupo izvojevana. Zanimljivost je da kod akcionarskog društva, nakon donošenja više nije moguće menjati osnivački akt, već samo statut.
Šta je razlika između osnivačkog akta i ugovora između članova?
Osnivački akt je javni dokument koji se registruje u APR i dostupan je svakome. Ugovor između članova je privatni dokument koji ne ide u registar. Sadržaj koji osnivači ne žele da bude javan, poput cena, finansijskih termina i exit mehanizama, obično ide u privatni ugovor između članova, dok osnivački akt sadrži zakonski minimum i organizaciona pravila. Osnivački akt ima statusnopravno dejstvo i dejstvuje prema svima, dok ugovor članova dejstvuje samo između članova koji su ga potpisali.
Da li advokat mora da sačini ugovor o osnivanju DOO?
Zakon ne propisuje obavezno advokatsko učešće. Međutim, advokatska izrada osnivačkog akta je investicija koja se ne može meriti sa troškovima koji nastaju bez nje. Za više o procesu registracije, pogledajte naš blog o osnivanju firme u Srbiji.
Šta se dešava ako osnivački akt ne reguliše određeni scenario?
Zakon o privrednim društvima popunjava praznine supletornim normama: pravilima koja se primenjuju kada osnivački akt ćuti. Te norme su dizajnirane za prosečni slučaj. Vaša firma nije prosečni slučaj. Rezultat je najčešće pravno valjan, ali loš ishod za jednog ili oba osnivača.
Naši advokati svakodnevno rade osnivačke akte DOO, za domaće i strane osnivače. Svaki akt pišemo za konkretnu vlasničku strukturu i poslovni model. Ako osnivate firmu, unosite novog suvlasnika ili pregledate postojeći osnivački akt pre problema koji dolazi, naše oblasti rada dostupne su na zuniclaw.com/oblasti-rada/.
O autorima
