Kako nova Uredba o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja reguliše radne odnose u Republici Srbiji?
Koronavirus, odnosno COVID-19, okupirao je sve sfere života, a kako je većina njih pravno regulisana, strah od nepoznatog proširio se i među poslodavcima. Uredba o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, koju je donela Vlada Republike Srbije, daje odgovore na pitanja koja su poslodavci postavili, već u trenutku proglašenja vanrednog stanja u državi. Sada poslodavci mogu da odahnu, s obzirom na to da znaju bar neka pravila nove igre. Uredba reguliše poseban način i organizaciju rada poslodavaca na teritoriji Srbije dok traje vanredno stanje.
Ograničenje prava kretanja
Kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana, nadležni državni organ proglašava vanredno stanje, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, za vreme kog može propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava; u slučaju COVID-19 – od slobode kretanja.
Pandemija COVID-19 je u Srbiji, kao i u drugim državama, izazvala potrebu za uvođenjem posebnih državnih mera koje ograničavaju kretanje građana, samim tim i zaposlenih, u isto vreme prouzrokujući obavezu poslodavcima da svoje poslovanje organizuju drugačije: uvođenjem rada sa skraćenim radnim vremenom, preraspodele ili rada kod kuće, dok je kod poslodavaca čije poslovanje nije moguće organizovati na navedene načine, dovela do neizbežne obustave rada za vreme trajanja posebnih mera.
Prema Uredbi o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, poslodavac je dužan da omogući zaposlenima obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i rad od kuće), na svim radnim mestima na kojima je moguće organizovati takav rad u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Ako opštim aktom i ugovorom o radu nije predviđen način rada iz stava 1. ovog člana, poslodavac može posebnim rešenjem omogućiti zaposlenom obavljanje poslova van prostorija poslodavca, ukoliko mu to organizacioni uslovi dozvoljavaju.
Rešenje poslodavca mora da sadrži: trajanje radnog vremena zaposlenog, kao i način na koji će poslodavac vršiti nadzor nad radom zaposlenog.
Uredba takođe propisuje i obavezu poslodavca da vodi evidenciju o zaposlenima koji obavljaju rad van prostorija poslodavca.
Na poslodavcima je da odluče da li će potencirati na ostvarivanju zadatih ciljeva i postignutim rezultatima ili će se fokusirati na vršenje nadzora nad radom zaposlenog koji obavlja posao od kuće.
Ako ste Vi poslodavac, nakon prethodnih redova, sigurno ste se zapitali sledeće:
Pitanje od velikog značaja za poslodavce, koje međutim, nije regulisano novom Uredbom. Ipak, čak i da je Uredba predvidela poseban odgovor na ovo pitanje, primenile bi se odredbe Zakona o radu, jer Uredba nema pravnu snagu da derogira odredbe Zakona.
Ministarstvo rada izdalo je saopštenje da za vreme vanrednog stanja zaposleni nemaju pravo na nadoknadu troškova nastalih radom od kuće, međutim, naš stav je suprotan, a evo i zašto:
Zakon o radu predviđa da kada se radni odnos zasniva radi obavljanja poslova van prostorija poslodavca, ugovor o radu mora, između ostalog, regulisati i korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu, kao i naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja. Imajući to na umu, naš odgovor je DA, poslodavac ima obavezu naknade troškova.
Sa druge strane, poslodavac sada neće imati obavezu pokrića troškova prevoza zaposlenih do i od radnog mesta, s obzirom da te troškove zaposleni nemaju kada obavljaju rad od kuće. U većini slučajeva će troškovi rada od kuće, koje poslodavac sada mora da nadoknadi, i troškovi prevoza, koje zaposleni trenutno nemaju, biti jednaki, pa će samim tim troškovi poslodavca ostati nepromenjeni.
Ako ste Vi poslodavac, nakon prethodnih redova, sigurno ste se zapitali sledeće:
Zakon o radu jasno predviđa da poslodavac može da ugovori vršenje poslova van svojih prostorija koji nisu opasni ili štetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugrožavaju životnu sredinu.
Primenjujući i odredbe Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i obavezu poslodavca da obezbedi zaposlenima, uključujući i zaposlenog koji radi od kuće, rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, dolazimo do sledećeg odgovora: NE, zaposleni nema pravo da odbije da radi od kuće u konkretnoj situaciji.
Šta ako nije moguće organizovati rad van prostorija poslodavca?
Poslodavac čija je priroda delatnosti takva da nije moguće organizovati rad van prostorija poslodavca, mora svoje poslovanje da uskladi sa uslovima vanrednog stanja i to tako da:
- ukoliko je to moguće i ne iziskuje dodatna sredstva, organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji;
- omogući održavanje svih poslovnih sastanaka elektronskim, odnosno drugim odgovarajućim putem (video link, video poziv i dr.);
- odloži službena putovanja u zemlji i inostranstvu, u skladu sa odlukom nadležnog organa o zabrani, odnosno privremenom ograničenju ulaska i kretanja.
Nismo mogli, a da se ne zapitamo, da li je moguće vanredno stanje posmatrati kao neizbežan vid team building aktivnosti, s obzirom da svi zaposleni moraju da rade kao tim da bi se prilagodili novom načinu poslovanja svog poslodavca?
Uredba predviđa da je poslodavac dužan da u cilju osiguranja zaštite i zdravlja zaposlenih, radno angažovanih i stranaka obezbedi sve opšte, posebne i vanredne mere koje se odnose na higijensku sigurnost objekata i lica u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Takođe, Uredba propisuje da je za zaposlene i radno angažovane, koji su u neposrednom kontaktu sa strankama ili dele radni prostor sa više lica, potrebno obezbediti dovoljne količine zaštitne opreme u skladu sa posebnim propisima. S obzirom na nestašicu navedene opreme u apotekama, pored toga što ima pravnu obavezu da je priušti svojim zaposlenima, poslodavac pred sobom ima i pravi izazov.
Da li Uredba reguliše sva ostala bitna pitanja?
Uredba ne rešava još jedno veoma sporno pitanje – pitanje statusa zaposlenih koji zbog prirode svog posla ne mogu da rade od kuće, a imaju maloletnu decu na školovanju ili u obdaništu.
Prema Preporuci o organizaciji rada u državnoj administraciji i državnim institucijama koju je izdalo nadležno Ministarstvo na osnovu ove Uredbe, a koja bi se takođe trebalo primeniti na poslodavce u privatnom sektoru, ako porodica ima dete uzrasta do 12 godina, jednom roditelju treba omogućiti da posao obavlja od kuće.
Ako je priroda delatnosti poslodavca takva da rad od kuće nije moguć, potrebno je organizovati rad u smenama tako da se raspored rada jednog zaposlenog roditelja ne poklapa sa rasporedom rada drugog roditelja koji takođe mora da radi u prostorijama svog poslodavca.
Dok svi iščekujemo dalje regulisanje sporne situacije, zaključujemo da je vanredno stanje, kao i način na koje ono utiče na privredu, teško i za poslodavce, i za zaposlene. Međutim, ova Uredba ga olakšava time što eliminiše nedoumice i stvara barem delimičnu pravnu sigurnost.
