Naknada štete zbog nezakonitog otkaza – kolika je naknada koja pripada zaposlenom?

naknada štete zbog nezakonitog otkaza, naknada štete zbog otkaza

Kao neminovna posledica zapošljavanja, u svakoj kompaniji će se u jednom trenutku javiti potreba sprovođenja otkazne procedure. Otkaz od strane poslodavca je, naravno, dozvoljen, ali samo pod određenim uslovima. Potrebno je da otkaz bude zakonit i da se ispoštuje pravilna procedura. U suprotnom, poslodavac može da plati jako visoku cenu zbog teških posledica nezakonitog otkaza.

Šta predstavlja nezakonit otkaz?

Nezakonit otkaz ugovora o radu predstavlja prekid poslovne saradnje između poslodavca i zaposlenog pri čemu:

  • nije postojao pravni osnov

i/ili

  • nije ispoštovana zakonska procedura.

Koliko je važno pravilno sprovesti proceduru otkaza govore i podaci o broju aktivnih radnih sporova. Samo za 2019. godinu ukupno, u radu predmeta radnih sporova pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu bilo je 9.727[1] aktivnih predmeta.  Taj broj za 2020. godinu pred Osnovnim sudom u Novom Sadu bio je 4.114[2] aktivnih predmeta.

Ovi brojevi nam govore da je procedura otkaza veoma zahtevna. Najmanja greška u proceduri može dovesti do poništaja otkaza i obaveze naknade štete zbog nezakonitog otkaza.

Ako planirate da otkažete ugovor o radu nekom od svojih zaposlenih, dobro razmislite o neophodnoj proceduri.

Posledice nezakonitog otkaza prema Zakonu o radu Republike Srbije mogu biti:

  • Vraćanje zaposlenog na rad, ukoliko on to zahteva;
  • Naknada štete u vidu izgubljene zarade;
  • Naknada štete u visini od najviše 18 ili 36 mesečnih zarada (kasnije detaljnije objašnjeno kada se primenjuje koji limit);
  • Uplata poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje;
  • Naknada štete za neiskorišćen godišnji odmor;
  • Kamate i troškovi sudskog postupka;
  • Prekršajna odgovornost;
  • Loša reputacija firme.

Zaposleni može u jednom postupku tražiti i utvrđenje nezakonitosti otkaza i naknadu štete zbog nezakonitog otkaza. Međutim, zaposleni može zbog nezakonitog otkaza pokrenuti i više sudskih postupaka protiv poslodavca. U inicijalnom postupku može tražiti da sud samo utvrdi nezakonitost otkaza. Kada sud utvrdi da je otkaz bio nezakonit onda zaposleni može u novom postupku potraživati naknadu štete zbog nezakonitog otkaza.

Poslodavac se u ovoj situaciji nalazi u veoma nezavidnom položaju. Pored šteta koje će možda morati da isplati, više postupaka znači i više sudskih i advokatskih troškova.

Nakon utvrđenja nezakonitosti otkaza, poslodavac će biti obavezan da zaposlenog vrati na posao samo ako je zaposleni postavio takav zahtev.

1. Kako se računa šteta kada zaposleni traži da se vrati na posao?

naknada štete zbog nezakonitog otkaza sudska praksa, nezakonit otkaz

Ako se utvrdi da je zaposlenom radni odnos prestao bez pravnog osnova sud će naložiti poslodavcu da zaposlenog vrati na posao (ukoliko to zaposleni traži) i da kao naknadu štete zbog nezakonitog otkaza zaposlenom uplati:

1. Izgubljene zarade za period u kojem nije radio i

2. Pripadajuće poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio.

  • Naknada štete u vidu izgubljene zarade utvrđuje se na sledeći način:

u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose u skladu sa zakonom;

u visinu izgubljene zarade ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca;

  • Naknada štete u vidu izgubljene zarade se isplaćuje na sledeći način:

u visini izgubljene zarade, koja je umanjena za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade u skladu sa zakonom;

  • Pod zaradom se smatra zarada koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi otkazu;
  • Porez i doprinos za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio obračunava se i plaća na utvrđeni mesečni iznos izgubljene zarade.

2. Koliki je iznos naknade štete kada zaposleni ne zahteva da se vrati na posao?

Ukoliko zaposleni ne zahteva da se vrati na posao, ali zahteva naknadu štete šta se dešava?

Sud će obavezati poslodavca da mu isplati naknadu štete zbog nezakonitog otkaza u visini od najviše 18 mesečnih zarada. Koliko će mesečnih zarada biti dosuđeno utvrđuje se u zavisnosti od:

1. Vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca

2. Godine života zaposlenog

3. Broja izdržavanih članova porodice

Zaposleni u ovom slučaju može da potražuje i

  • Naknadu štete u visini od maksimalnih 18 zarada;
  • Naknadu štete u vidu izgubljenih zarada i naknada doprinosa.

Naknada štete u vidu izgubljenih zarada predstavlja štetu čiju naknadu zaposleni uvek može tražiti kada se utvrdi nezakonit otkaz.

Period za koji može potraživati ovu naknadu predstavlja ceo period za koji nije radio uključujući i vreme trajanja postupka.

3. Šta se dešava ukoliko se zaposleni nakon otkaza zaposli na drugom radnom mestu?

wrongful termination, Wrongful termination lawyer

Da li će zaposleni u slučaju da se posle otkaza zaposli na drugom radnom mestu imati prava na naknadu štete zbog nezakonitog otkaza?

Odgovor će biti pozitivan ukoliko mu je zarada koju ostvaruje kod novog poslodavca manjeg iznosa od one koju bi ostvarivao kod bivšeg poslodavca.

Ukupna naknada štete zbog nezakonitog otkaza će se umanjiti za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada po prestanku radnog odnosa.

Tako, na primer, lice A ostvaruje kod poslodavca zaradu u iznosu od 80.000,00 dinara. Nakon otkaza se zaposli kod drugog poslodavca gde ostvaruje zaradu u iznosu od 60.000,00 dinara. Lice A će imati pravo na naknadu štete u iznosu od 20.000,00 dinara mesečno od momenta davanja otkaza pa sve do isplate. Takođe će imati i pravo da podnese zahtev da se vrati na prethodno radno mesto.

4. Kolika je naknada štete ukoliko zaposleni zahteva da se vrati na radno mesto, ali to nije moguće?

Jedna od čestih situacija u praksi jeste da sud utvrdi nezakonitost u otkazu, ali postoje okolnosti koje ukazuju da nastavak radnog odnosa nije moguć. Okolnosti koje mogu ukazati na to da nastavak radnog odnosa nije moguć su, primera radi:

  • Trajno poremećeni odnosi među zaposlenog i poslodavca nastali tokom suđenja ili pre spornog otkaza;
  • Organizacione promene kod poslodavca usled kojih je radno mesto bivšeg zaposlenog ugašeno, a ne postoji mogućnost da se premesti na drugo radno mesto u skladu sa svojim kvalifikacijama;
  • Kod zaposlenog nastupe duševne ili druge bolesti usled kojih postoji nemogućnost da se zaposleni vrati na posao.

U tom slučaju na ime naknade štete zbog nezakonitog otkaza će sud moći da:

  • Obaveže poslodavca da nadoknadi štetu zaposlenom u novčanom iznosu, bez vraćanja na posao;
  • Novčani iznos u ovom slučaju može iznositi dvostruki iznos u odnosu na slučaj kada zaposleni zahteva da se vrati na posao;
  • Ovo znači da poslodavac može biti obavezan da kao naknadu štete zbog nezakonitog otkaza isplati ukupno 36 mesečnih zarada.

5. Postoji razlog za otkaz ali je poslodavac pogrešio u proceduri – kolika je šteta?

Naknada štete zbog nezakonitog otkaza, nezakonit otkaz

Šta se dešava ukoliko je poslodavac imao pravnog osnova za davanje otkaza zaposlenom ali nisu ispoštovane sve zakonske norme?

  • Ukoliko je zaposleni zahtevao povratak na rad sud će zahtev odbiti i
  • Zaposlenom će biti dosuđena naknada štete zbog nezakonitog otkaza u iznosu do 6 mesečnih zarada.

Ovde se radi o pitanju formalne greške. Poslodavac može da propusti da pravilno sprovede proceduru otkaza. Poslodavac tada može doći u situaciju gde ima očiglednog razloga za otkaz ali mora da plati naknadu štete zbog nezakonitog otkaza.

Na primer: zaposleni ne poštuje radnu disciplinu na radu i dođe na radno mesto u vidno alkoholisanom stanju. Iako ovo predstavlja apsolutno opravdan razlog za otkaz da li poslodavac može jednostavno odmah da donese rešenje o otkazu ugovora o radu?

Odgovor je negativan. Pre nego što donese rešenje o otkazu ugovora o radu poslodavac mora da pisanim putem upozori zaposlenog na postojanje razloga za otkaz. Takođe mora i da mu ostavi rok od najmanje 8 dana da se izjasni.

Ovo je samo jedan primer situacije koja može da se desi, gde se čini da poslodavac u potpunosti ima pravo da otkaže ugovor o radu zaposlenom ali i ovde vidimo da procedura mora biti pažljivo sprovedena.

6. Zaposleni nije iskoristio godišnji odmor – kolika je šteta?

naknada stete zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu, advokat za naknadu stete

Još jedna od posledica otkaza je i naknada štete na ime neiskorišćenog godišnjeg odmora. Naime, ukoliko je zaposlenom prestao radni odnos, a nije iskoristio godišnji odmor u celosti ili delimično, poslodavac je dužan da mu isplati:

  • Novčanu naknadu umesto korišćenja odmora;
  • Naknada se utvrđuje u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci;
  • Naknada se utvrđuje srazmerno visini neiskorišćenih dana odmora;

Ova naknada se isplaćuje kao regres da bi se uspostavila ravnoteža. Smisao ove odredbe zakona je da bi godišnji odmor zaposleni sigurno iskoristio da je znao za otkaz.

Dakle, ukoliko zaposlenom prestaje radni odnos on ima pravo na regres u vidu novčane naknade za neiskorišćene dane godišnjeg odmora.

7. Kaznene odredbe

Zakon o radu propisuje i kaznene odredbe ukoliko se postupi suprotno zakonu. Ovde se radi o prekršajnoj odgovornosti. Postupak se prvo inicira pred organom inspekcije koji potom može inicirati prekršajni postupak pred sudom.

Kazne koje prekršajni sud izrekne poslodavcu se izriču nevezano za to da li je pokrenut sudski postupak. Dakle nebitno je da li je zaposleni podneo tužbu zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu.

Kazna koja se izrekne u prekršajnom postupku se plaća državi a ne zaposlenom. Kazne koje se izriču u ovom postupku mogu biti izuzetno visoke, pa tako ukoliko poslodavac:

  • otkaže ugovor o radu zaposlenom, suprotno odredbama Zakona, može se kazniti novčanom kaznom od 800.000,00 dinara do 2.000.000,00 dinara.

8. Koliki su troškovi postupka i kolika je kamata?

aknada štete iz radnog odnosa, naknada nematerijalne štete
  • Ukoliko dužnik (u ovom slučaju poslodavac) izgubi spor, on će dugovati zakonsku zateznu kamatu od momenta nastanka štete.
  • Momenat nastanka štete se računa od dana kada je šteta nastala. To bi značilo da od momenta davanja otkaza teče kamata. Kamata teče za svaki pojedinačni mesec u kojem je zaposleni trebalo da primi platu, pa sve do isplate.

Ne treba pominjati činjenicu kako sudski postupci nekad mogu teći i neprimereno dugo, često i po nekoliko godina. Lako se može izvući zaključak da iznos kamate može biti veoma visok.

Takođe, prema Zakonu o parničnom postupku[3] strana koja izgubi spor je dužna da u potpunosti nadoknadi troškove suprotnoj strani. Troškovi postupka uključuju:

  • Troškove advokata suprotne strane;
  • Troškove advokata koje je ona imala;
  • Sudske takse.

Visina troškova postupka zavisi od visine predmeta spora, pa će samim tim troškovi biti veći ukoliko je naknada štete koja se potražuje veća.

9. Reputacija kompanije

U dvadeset prvom veku, fluidnost zaposlenih je mnogo veća, a situacija u kojoj zaposleni čitav svoj životni vek provede kod jednog poslodavca predstavlja relikt prošlosti. Iz tog razloga je reputacija kompanije od suštinske važnosti u privlačenju zaposlenih, pogotovo u IT sferi. Presuda kojom se utvrđuje da je nezakonit otkaz dala kompanija zaposlenom može samo oterati moguće zaposlene od vaše kompanije.

Naknada štete zbog nezakonitog otkaza se može iskazati novčano. Šteta koja se nanela time što se reputacija firme „svela na loš glas“ se ne može ni predvideti.

Takođe pogledajte još neke od slučajeva kada možete prevencijom sprečiti kvarenje reputacije vaše kompanije zaključivanjem ugovora o poverljivosti sa vašim zaposlenima.

Kako izbeći moguću naknadu štete zbog nezakonitog otkaza?

  • Pre svega poslodavci treba da vode računa da donesu odgovarajuće interne akte i pravilnike. Ovi interni akti treba detaljno da regulišu otkaznu proceduru i da pruže odgovarajuću prevenciju poslodavcu. Dobro organizovan sistem i interni akti će poslodavcu dati dobru podlogu za zakonit otkaz. Takođe i kasnije, u slučaju eventualnog sudskog postupka ojačaće položaj poslodavca;
  • Čak i ukoliko su interni akti i pravilnici u potpunosti dobro napisani, potrebno je da se sprovede odgovarajuća zakonska procedura. Ukoliko se napravi i najmanja formalna greška može doći do naknade štete zbog nezakonitog otkaza;
  • Na kraju, ukoliko dođe do eventualnog spora važno je imati dobru podršku i tim stručnjaka specijalizovanih za radno pravo. Tim koji će pokušati da pomogne poslodavcu da „što bezbolnije prođe“.

Stoga, ukoliko planirate da otkažete ugovor o radu nekom od svojih zaposlenih,  vodite računa da svaki korak preduzmete u skladu sa zakonom i da pravilno sprovedete proceduru.

Kako biste se upoznali sa još korisnih saveta  o radnim odnosima pogledajte naše prethodne objave o radnom pravu u Srbiji – 8 najznačajnijih aspekata, i primer jedne važne i zanimljive presude u predmetu u kojem je sud presudio u korist zaposlenog povodom ništavih odredaba koje su se unosile u sporazume o prestanku radnog odnosa.

[1] https://www.prvi.os.sud.rs/files/Izvestaj%20za%202019.%20godinu.docx
[2] https://www.ns.os.sud.rs/files/iz010120do311220.pdf
[3] Zakon o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020)

Najnovije:

NEWSLETTER

Budite u toku sa najvažnijim informacijama