U okviru dinamičnog tržišta rada, nezakonito otpuštanje zaposlenih može imati dalekosežne posledice na poslovanje kompanije, kako zakonske, tako i reputacione.
Svaka ozbiljna kompanija vodi računa o usklađenosti sa propisima i želi da zaštiti svoje poslovanje od bespotrebnih rizika, a jedan od njih je i naknada štete zbog nezakonitog otkaza. Međutim, poslodavci često ne promisle koji su to rizici i posledice koje otkaz ugovora o radu sa sobom nosi. S obzirom na to da poslodavci nisu svesni svih potencijalnih problema koji se mogu javiti, stihijski pristupaju ovoj proceduri bez jasno razrađene strategije i plana. Iako je otkaz od strane poslodavca dopušten i u velikom broju slučajeva u potpunosti osnovan, da bi taj otkaz bio zakonit, postoje određeni uslovi koji moraju biti zadovoljeni. U suprotnom, poslodavac može snositi ozbiljne posledice nezakonitog otkaza. Veoma je važno da poslodavci razumeju šta nezakonit otkaz sa sobom nosi i zašto je važno da procedura bude pravilno sprovedena jer je kasno razmišljati o aspektima otkazne procedure u trenutku kada zaposleni već inicira sudski spor.
Kada je otkaz nezakonit?
Nezakonit otkaz ugovora o radu predstavlja prekid poslovne saradnje između poslodavca i zaposlenog pri čemu:
- nije postojao pravni osnov za otkaz ugovora o radu
i/ili
- nije ispoštovana zakonska procedura davanja otkaza
Koliko je važno pravilno sprovesti proceduru otkaza govore i dostupni statistički podaci o broju aktivnih radnih sporova za prethodne godine. Samo za 2022. godinu na području Beograda aktivnih radnih sporova pred Prvim osnovnim sudom bilo je čak 12.528 [1], taj broj je manji kada govorimo u Drugom osnovnom sudu – 1.640[2], dok je u Trećem osnovnom sudu broj nerešenih radnih sporova na početku 2023. godine iznosio 2.564[3]. Ako bismo uporedili broj radnih sporova iz 2019 godine, a koji su vođeni pred Prvim osnovnim sudom koji prednjači po ovoj vrsti sporova, uočava se da se taj broj povećao za čak 2.801 novih sporova. Treba istaći da ovde govorimo samo o teritoriji Beograda, te da je taj broj dramatično veći ako uzmemo u obzir teritoriju čitave Srbije.
Opšti je utisak da zaposleni više nisu u strahu da se suprotstave poslodavcima, te u većoj meri nego ranije podnose tužbe radi zaštite svojih prava. S druge strane, poslodavci sve češće prave greške pri otkazu što dovodi do gubitka radnopravnih sporova. Upravo nam ovi podaci govore da je procedura otkaza veoma zahtevna, a da najmanja greška može dovesti do poništaja otkaza i pravnih posledica koje poništaj sa sobom nosi.
Šta treba da znate kao poslodavac o posledicama nezakonitog otkaza?
Budući da je procedura davanja otkaza zaposlenom veoma kompleksna,od poslodavaca se zahteva niz koraka koje moraju da preduzmu. Ukoliko dođe do propuštanja nekog od neophodnih koraka, rizikuje se poništaj otkaza koji sa sobom može povlačiti višestruke posledice.
Prema Zakonu o radu nezakonit otkaz može rezultirati:
- Vraćanjem zaposlenog na rad, ukoliko on to zahteva
- Naknadi štete u vidu izgubljene zarade zaposlenog
- Naknadi štete u visini od 6 zarada ukoliko poslodavac nije ispoštovao proceduru davanja otkaza
- Naknadi štete u visini od 18 zarada ukoliko zaposleni ne želi da se vrati na rad
- Naknadi štete u visini od 36 mesečnih zarada ako sud utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, ali poslodavac dokaže da nastavak radnog odnosa nije moguć
- Uplati poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje
- Naknadi štete za neiskorišćen godišnji odmor
- Isplati zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos naknade štete
- Troškovima sudskog postupka (uključujući advokatske troškove i sudske takse)
- Prekršajnom odgovornošću i novčanim kaznama;
- Lošoj reputaciji kompanije
Zaposleni može u jednom postupku tražiti i poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad zajedno sa naknadom štete zbog nezakonitog otkaza. Međutim, zaposleni može zbog nezakonitog otkaza pokrenuti i više sudskih postupaka protiv poslodavca. U inicijalnom postupku može tražiti samo da sud utvrdi nezakonitost otkaza. Kada sud utvrdi da je otkaz bio nezakonit zaposleni može u naknadnom postupku potraživati naknadu štete zbog nezakonitog otkaza.
Poslodavac se u ovoj situaciji nalazi u veoma nezavidnom položaju. Pored šteta koje će možda morati da isplati, više postupaka znači i samim tim i više sudskih i advokatskih troškova, pogotovo imajući u vidu da je praksa pokazala da ovi postupci traju čak i po nekoliko godina što doprinosi gomilanju velikih troškova.
U slučaju utvrđenja nezakonitosti otkaza, poslodavac će na zahtev zaposlenog biti obavezan da ga vrati na radno mesto koje odgovara vrsti i stepenu njegove stručne spreme, što može dovesti i do poremećaja u organizaciji same kompanije.
1. Zaposleni je tražio vraćanje na rad – kolika je naknada štete zbog nezakonitog otkaza koja mu pripada?
Ukoliko je zaposleni pokrenuo spor za poništaj otkaza ugovora o radu i zahtevao vraćanje na rad, ako se utvrdi da je zaposlenom radni odnos prestao bez pravnog osnova sud će naložiti poslodavcu da zaposlenog vrati na posao i da kao naknadu štete zbog nezakonitog otkaza zaposlenom uplati iznose:
- Izgubljene zarade i
- Pripadajućih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio.
Naknada štete u vidu izgubljene zarade utvrđuje se na sledeći način:
- u visini izgubljene zarade ulaze pripadajući porez i doprinosi u skladu sa zakonom;
- u visinu izgubljene zarade ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca;
Naknada štete u vidu izgubljene zarade se isplaćuje na sledeći način:
- zaposlenom se isplaćuje iznos u visini izgubljene zarade, koji se umanjuje za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade u skladu sa zakonom;
- porez i doprinos za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio obračunavaju se i uplaćuju se u Fondove socijalnog osiguranja.
Pod zaradom se smatra zarada koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi otkazu, a porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje obračunavaju se na utvrđeni mesečni iznos izgubljene zarade.
Ukoliko se zaposleni ponovo zaposli do okončanja postupka, to može biti olakšavajuća okolnost za poslodavcajer bi se iznos naknade štete na ime izgubljene zarade umanjio za iznos ostvarene zarade kod drugog poslodavca. Međutim, zaposleni u ovim slučajevima često obavljaju rad “na crno”, tako da se teško može ući u trag zaradi koju je zaposleni ostvario kod drugog poslodavca i primeniti eventualno umanjenje.
2. Zaposleni ne zahteva da se vrati na posao – koliki je iznos naknade štete u tom slučaju?
- Ukoliko zaposleni ne zahteva da se vrati na posao, ali zahteva naknadu štete, poslodavac i dalje neće biti pošteđen obaveze da isplati velike sume novca, kao i troškove parničnog postupka u slučaju da zaposlenom da nezakonit otkaz. Sud će obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete zbog nezakonitog otkaza u visini od najviše 18 mesečnih zarada. Koliko će mesečnih zarada biti dosuđeno utvrđuje se u zavisnosti od:
- Vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca
- Godina života zaposlenog
- Broja izdržavanih članova porodice
Bitno je naglasiti da naknada štete zbog nezakonitog otkaza ima svrhu da otkloni posledice nezakonitog otkaza i predstavlja svojevrsnu zamenu obaveze vraćanja zaposlenog na rad. Međutim, ona ne isključuje mogućnost da zaposleni pored toga ostvari pravo i na nadoknadu izgubljenih zarada. Dakle, zaposleni bi u ovom slučaju imao pravo na:
- Naknadu štete u visini od maksimalnih 18 zarada
- Naknadu štete u vidu izgubljenih zarada za period u kom nije radio
- Naknadu iznosa poreza i doprinosa
Dakle, naknada štete u vidu izgubljenih zarada predstavlja štetu čiju naknadu zaposleni uvek može tražiti kada se utvrdi nezakonit otkaz.
3. Šta se dešava ukoliko se zaposleni nakon otkaza zaposli na drugom radnom mestu?
Da li će zaposleni u slučaju zaposlenja na drugom radnom mestu, imati prava na naknadu zarade zbog nezakonitog otkaza?
Iako bi zaposlenje na drugom radnom mestu predstavljalo olakšavajuću okolnost za poslodavca, zaposleni će imati pravo na naknadu izgubljene zarade ukoliko mu je zarada koju ostvaruje kod novog poslodavca manja od one koju bi ostvarivao kod bivšeg poslodavca. Ukupna naknada štete zbog nezakonitog otkaza će se umanjiti za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada nakon prestanka radnog odnosa.
PRIMER A:
Lice A ostvaruje kod poslodavca zaradu u iznosu od 100.000,00 dinara. Nakon otkaza se zaposli kod drugog poslodavca gde ostvaruje zaradu u iznosu od 60.000,00 dinara. Lice A će imati pravo na naknadu štete u iznosu od 40.000,00 dinara mesečno od momenta otkaza pa sve do isplate (presuđenja). Prema tome, u ovom slučaju se poslodavčeva obaveza za isplatu naknade štete umanjuje za iznos od 60.000,00 dinara mesečno u odnosu na situaciju kada bi zaposleni ostao u potpunosti bez zaposlenja. Takođe, zaposleni će imati i pravo da zahteva plaćanje poreza i doprinosa na navedenu razliku, zakonsku zateznu kamatu, kao i pravo da podnese zahtev da se vrati na prethodno radno mesto kod bivšeg poslodavca.
Međutim, kao što je već naglašeno, ovo pravilo važi samo ukoliko je zaposleni bio prijavljen u Fondovima socijalnog osiguranja. Svaki neprijavljeni rad ostaje ispod radara, tako da čak i da je zaposleni ostvario veću zaradu od 100.000 dinara kod novog poslodavca, bivši poslodavac to teško može dokazati, te će biti u obavezi da nadoknadi pun iznos izgubljene zarade.
4. Zaposleni zahteva da se vrati na rad, ali to nije moguće -Kako se određuje iznos naknade štete u tom slučaju?
Jedna od čestih situacija u praksi jeste da sud utvrdi nezakonitost otkaza, ali postoje okolnosti koje ukazuju da nastavak radnog odnosa i vraćanje zaposlenog na rad kod bivšeg poslodavca nije moguće, kao što su:
- Trajno poremećeni odnosi među zaposlenog i poslodavca nastali tokom suđenja ili pre spornog otkaza;
- Organizacione promene kod poslodavca usled kojih je radno mesto bivšeg zaposlenog ugašeno, a ne postoji mogućnost da se premesti na drugo radno mesto u skladu sa svojim kvalifikacijama;
- Kada kod zaposlenog nastupe duševne ili druge bolesti usled kojih postoji nemogućnost da se zaposleni vrati na posao.
U tom slučaju, na ime naknade štete zbog nezakonitog otkaza, sud može obavezati poslodavca da nadoknadi štetu zaposlenom u novčanom iznosu, bez vraćanja na posao. Naknada štete zbog nezakonitog otkaza u ovom slučaju je prilično visoka i može iznositi čak do 36 mesečnih zarada zaposlenog.
Naravno, uz sve to važe i prethodno navedena prava zaposlenog da traži i naknadu izgubljene zarade sa zakonskom zateznom kamatom i plaćanje poreza i doprinosa.
5. Greške poslodavca prilikom sprovođenja postupka – da li je otkaz i dalje nezakonit?
Šta se dešava ukoliko je poslodavac imao validan osnov za davanje otkaza zaposlenom ali nije ispoštovana zakonska procedura davanja otkaza?
- Ukoliko je zaposleni zahtevao povratak na rad sud će zahtev odbiti i zaposlenom će biti dosuđena naknada štete zbog nezakonitog otkaza u iznosu do 6 mesečnih zarada.
Ovde se radi o formalnom propustu poslodavca. Poslodavac tada može doći u situaciju da uprkos očigledno opravdanom razlogu za davanje otkaza mora da isplati zaposlenom naknadu štete zbog nezakonitog otkaza.
PRIMER 1:
Zaposleni ne poštuje radnu disciplinu i dođe na radno mesto u vidno alkoholisanom stanju apsolutno nesposoban za bilo kakav rad. Iako ovakvo ponašanje zaposlenog predstavlja opravdan razlog za otkaz da li poslodavac može jednostavno odmah da donese rešenje o otkazu ugovora o radu sa trenutnim dejstvom?
Nažalost, ne može. Pre nego što donese rešenje o otkazu ugovora o radu zbog povrede radne obaveze ili discipline poslodavac mora da pisanim putem upozori zaposlenog na postojanje razloga za otkaz i da mu ostavi rok od najmanje 8 dana da se izjasni na navode iz upozorenja.
PRIMER 2:
Zaposleni je učinio povredu radne discipline i poslodavac je doneo rešenje o prestanku radnog odnosa. Pre toga, poslodavac je zaposlenom dostavio upozorenje, te je kao poslednji korak preostalo da formalno donese rešenje. Međutim, poslodavac nije pravilno formulisao izreku niti obrazloženje rešenja, propustio je da navede konkretne zakonske i ugovorne odredbe koje su prekršene od strane zaposlenog, tako da rešenje ne sadrže sve neophodne elemente. Iako je otkaz opravdan, rešenje opet može biti poništeno.
Ovo su samo neki od primera potencijalnih grešaka poslodavaca. Iako se čini da poslodavac u potpunosti ima pravo da otkaže ugovor o radu zaposlenom procedura sprovođenja otkaza mora biti pažljivo vođena i u potpunosti ispoštovana, od donošenja rešenja i druge neophodne dokumentacije do pravilnog dostavljanja svih akata zaposlenom u skladu sa Zakonom.
6. Šta ako zaposleni nije iskoristio godišnji odmor?
Još jedna od posledica otkaza jeste naknada štete zaposlenom za neiskorišćeni godišnji odmor. Naime, ukoliko je zaposlenom prestao radni odnos, a nije iskoristio godišnji odmor u celosti ili delimično, poslodavac je dužan da mu isplati novčanu naknadu umesto korišćenja odmora. Naknada se utvrđuje u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci i isplaćuje se srazmerno broju neiskorišćenih dana godišnjeg odmora. Zaposleni stiče pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora već posle punog meseca rada kod poslodavca. Prema tome, poslodavac će biti dužan da nadoknadi štetu za neiskorišćeni godišnji odmor svim zaposlenima kojima nije obezbedio adekvatnu naknadu.
7. Moguće novčane kazne za poslodavce
Zakon o radu propisuje i mogućnost izricanja novčanih kazni kao i prekršajnu odgovornost za poslodavce u slučaju da postupe suprotno zakonskim propisima.
Visina novčane kazne koja se izriče poslodavcu određuje se nezavisno od toga da li je pokrenut parnični postupak od strane zaposlenog ili ne. Drugim rečima, u slučaju da je zaposleni podneo tužbu zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu, poslodavac bi bio u obavezi da pored naknade štete, naknade iznosa izgubljenih zarada, poreza i doprinosa, sudskih I advokatskih troškova, plati i novčane kazne zbog postojanja prekršajne odgovornosti. Kazne koje se izriču u ovom postupku mogu biti izuzetno visoke, pa tako ukoliko poslodavac otkaže ugovor o radu zaposlenom, suprotno odredbama Zakona, može se kazniti novčanom kaznom od 800.000,00 dinara do čak 2.000.000,00 dinara.
8. Da li su troškovi sudskog postupka i kamate viši od iznosa naknade štete?
Ukoliko tuženi (u ovom slučaju poslodavac) izgubi spor, biće u obavezi da isplati i zakonsku zateznu kamatu od momenta nastanka štete, što u ovom slučaju znači od momenta davanja nezakonitog otkaza. Kamata teče za svaki pojedinačni mesec u kojem je zaposleni trebalo da primi zaradu, pa sve do isplate (koja se najčešće poklapa sa datumom donošenja presude).
Poslodavcu dodatno otežava položaj činjenica da sudski postupci često traju neprimereno dugo, čak i po nekoliko godina. Za to vreme, poslodavac ima potrebu da nadoknadi troškove svog advokata, dok mu sve vreme teče kamata na iznos neisplaćenih zarada.
Takođe, prema Zakonu o parničnom postupku strana koja izgubi spor je dužna da u potpunosti nadoknadi troškove suprotnoj strani kao i iznos sudskih taksi.
Svi ovi dodatni troškovi na kraju sudskog postupka mogu da dostignu iznos koji prevazilazi iznos glavnog potraživanja koje zaposleni zahteva u sudskom postupku.
Dakle, iako na prvi pogled deluje kao da je poslodavčeva jedina briga isplata naknade zarade zaposlenom, ne treba zaboraviti da sudski postupci sa sobom nose velike troškove koje će poslodavac, kao strana koja je izgubila spor, morati da nadoknadi u dvostrukom iznosu. U vezi sa tim, važno je napomenuti da zakon i sudovi gotovo uvek gledaju blagonaklono prema zaposlenima, budući da se oni nalaze u potčinjenom položaju u odnosu na poslodavca. Zato, potrebno je na vreme se konsultovati sa svojim pravnim savetnicima koji će vam biti najbolji saveznici u pravilnom postupku sprovođenja otkaza.
9. Reputacioni rizik
Imajući u vidu da je danas fluktuacija zaposlenih mnogo veća, situacija u kojoj zaposleni čitav svoj radni vek provede kod jednog poslodavca predstavlja relikt prošlosti. Iz tog razloga je reputacija kompanije od suštinske važnosti u privlačenju zaposlenih, pogotovo u IT sferi.
Presuda kojom se utvrđuje da je kompanija dala nezakonit otkaz zaposlenom stvara negativnu sliku o poslodavcu i odaje utisak nepouzdane kompanije koja ne vodi računa o pravima svojih zaposlenih. S druge strane, rizik je još veći za start up kompanije koje su svakako suočene sa ograničenim resursima i potrebom da opravdaju očekivanja investitora.
Usled velike krize u IT industriji, dolazi do masovnog otpuštanja zaposlenih, što nameće pitanje – da li su svi otkazi sprovedeni u skladu sa zakonom?
Iako se naknada štete zbog neztakonitog otkaza zaposlenom može novčano izraziti, visina štete koja nastaje zbog narušenog ugleda kompanije je vrlo često neprocenjiva. Upravo ovakva vrsta štete ima dugoročne posledice po poslovanje kompanije i čak može imati presudan značaj za opstanak kompanije.
Naravno, ugled kompanije može biti narušen ne samo usled sudskih postupaka već i usled velikog nezadovoljstva bivših zaposlenih koji neretko imaju tendenciju iznošenja neistinitih tvrdnji. Kako biste sprečili bivše zaposlene da šire negativne komentare o vašoj kompaniji potrebno je zaključivanje ugovora o poverljivosti sa zaposlenima.
Kako izbeći moguću naknadu štete zbog nezakonitog otkaza?
Iako Zakon pruža veliki broj otkaznih razloga, poput neposedovanja potrebnih znanja i sposobnosti, neostvarivanja rezultata rada, do različitih vidova povreda radnih obaveza i radne discipline, tu nije kraj. Naime, postoji mogućnost da poslodavci internim aktima predvide i druge razloge za prestanak radnog odnosa u okviru granica dozvoljenih Zakonom, a čega oni često nisu svesni.
Ovi interni akti treba detaljno da regulišu otkaznu proceduru i daju dobru podlogu za zakonit otkaz. Takođe, njima bi se kasnije, u slučaju eventualnog sudskog postupka ojačao položaj poslodavca u sporu.
Čak i ukoliko su interni akti i pravilnici u potpunosti dobro napisani, potrebno je da se sprovede odgovarajuća zakonska procedura. Ukoliko se napravi i najmanja formalna greška može doći do zahteva za naknadu štete zbog nezakonitog otkaza i brojnih posledica koje smo prethodno spomenuli.
Na kraju, kako ne bi došlo do eventualnog spora važno je imati dobru podršku i tim stručnjaka specijalizovanih za radno pravo koji će pružiti poslodavcu sva neophodna obaveštenja i smernice.
Takođe, poželjno je razmotriti i alternativna rešenja otkazu ugovora o radu pre upuštanja u bilo kakvu otkaznu proceduru, te strateški pristupiti svakom konkretnom slučaju radi minimiziranja svih negativnih posledica nezakonitog otkaza.
