Odgovornost direktora i članova društva u Srbiji: Kada direktor i vlasnici postaju lično odgovorni za dugove firme?

Ažurirano: April 2026.  |  Sledeća revizija: Oktobar 2026.

Mnogi direktori i vlasnici kompanija u Srbiji polaze od pogrešne pretpostavke da je odgovornost za dugove firme isključivo stvar kompanije, a ne njihova lična stvar. To po pravilu i jeste tako, ali od tog pravila postoje i određeni izuzeci koje bi svaki direktor ili vlasnik firme trebalo da zna. Zakon o privrednim društvima (ZPD) propisuje kada direktor može biti lično odgovoran, i to ne samo tokom mandata, već i godinama nakon što napusti funkciju. Ovaj tekst objašnjava pravni okvir koji se mora razumeti pre nego što neko lice preuzme direktorsku funkciju u srpskoj kompaniji ili postane njen vlasnik.

Šta direktor duguje firmi i zašto to nije samo moralna obaveza?

Direktor nije samo izvršni organ koji potpisuje ugovore i ostalu dokumentaciju. On ima posebne dužnosti prema društvu koje su definisane zakonom i čije kršenje direktno povlači ličnu odgovornost.

• Jedna od tih dužnosti jeste dužnost pažnje (Duty of Care / Business Judgment Rule), koja zahteva da direktor postupa savesno, sa pažnjom dobrog privrednika, u razumnom uverenju da deluje u interesu kompanije. Ova dužnost podrazumeva da nije dovoljno biti samo u dobroj veri, već direktor mora aktivno da traži relevantne informacije i konsultuje stručnjake (npr. advokate specijalizovane za korporativno pravo) kada to situacija zahteva. Ako prouzrokuje štetu, teret dokazivanja pada na njega, pa on mora da dokaže da je postupao savesno, a ne kompanija da dokaže da nije. Napominjemo da ovaj obrnuti teret dokazivanja važi specifično za tužbe po osnovu povrede posebnih dužnosti, dok u krivičnim i prekršajnim postupcima važi opšte pravilo da teret dokazivanja leži na tužiocu, odnosno nadležnom organu.

• Još jedna posebna dužnost direktora prema društvu je dužnost lojalnosti (Fiduciary Duty), koja podrazumeva da direktor ne sme da stavlja lični interes ispred interesa kompanije. Zakon veoma široko definiše pojam "ličnog interesa": obuhvata ne samo poslove između direktora i kompanije, već i poslove sa licima koja su finansijski povezana sa direktorom, korišćenje imovine kompanije u lične svrhe, zloupotrebu insajderskih informacija, kao i preusmeravanje poslovnih prilika kompanije u ličnu korist. Zakonom je propisano da je direktor dužan da prijavi svaki stvarni ili potencijalni sukob interesa pre zaključenja posla.

  Posebna posledica povrede pravila o ličnom interesu je da ako sud u postupku po tužbi utvrdi povredu pravila o odobravanju poslova u kojima postoji lični interes, obavezno izriče meru privremenog ograničenja prava vršenja funkcije direktora, člana nadzornog odbora, zastupnika ili prokuriste u trajanju od 12 meseci. Ova odluka se dostavlja Agenciji za privredne registre (APR) radi registracije i objave. Radi se o specifičnoj statusnoj posledici vezanoj isključivo za ovu vrstu povrede, odnosno ova posledica ne važi automatski za svaku povredu posebnih dužnosti.

• Zakonska obaveza podnošenja finansijskih izveštaja je obaveza koja se u praksi neretko potcenjuje kod određenih kompanija koje nisu naročito operativno aktivne, a čije kršenje može imati ozbiljne posledice. Direktor je kao zakonski zastupnik odgovoran za uredno podnošenje finansijskih izveštaja kompanije. Propuštanje podnošenja izveštaja za dve uzastopne godine predstavlja zakonski osnov za prinudnu likvidaciju kompanije. Strani direktori koji nisu upoznati sa srpskim računovodstvenim rokovima posebno treba da obrate pažnju na ovu obavezu.

• Posebno skrećemo pažnju da dužnost čuvanja poslovne tajne i dužnost zabrane konkurencije nisu vezane samo za period mandata. O tome detaljnije u nastavku teksta.

Ko može tužiti direktora i u kom roku?

Ovo je pitanje koje posebno zanima strane investitore i advokate koji savetuju klijente koji preuzimaju kompanije u Srbiji. Odgovor je: krug tužilaca je širi nego što većina pretpostavlja.

Tužbu protiv direktora za naknadu štete može podneti:

• Sama kompanija, kao direktno oštećeni subjekt;
• Član društva koji je pretrpeo štetu (individualna tužba);
• Jedan ili više članova, koji u svoje ime, ali za račun kompanije, podnose tzv. derivativnu tužbu pod uslovom da poseduju najmanje 5% osnovnog kapitala i da su prethodno pisanim putem zahtevali od kompanije da sama pokrene postupak, a ta je to odbila ili nije postupila u roku od 30 dana (obavezni preduslovi).

U pogledu rokova za podnošenje tužbi zbog povrede posebnih dužnosti direktora prema društvu, subjektivni rok je 6 meseci od dana saznanja za povredu, dok je objektivni rok 5 godina od dana kada je povreda učinjena. Za zahteve koji se odnose isključivo na naknadu štete pričinjene kompaniji, poseban rok zastarelosti iznosi 3 godine od nastupanja štete.

Praksa pokazuje da su derivativne tužbe u Srbiji retke i slabo razvijene, delom zbog neadekvatne informisanosti manjinskih članova, delom zbog nedovoljno razvijene sudske prakse u ovoj oblasti. Ipak, važno je naglasiti da sam pravni okvir postoji i da se primenjuje. Osnivači koji žele unapred da regulišu ova pitanja mogu to učiniti putem ugovora između članova društva, koji može precizirati procedure pre pokretanja derivativnih tužbi i uslove za smenu direktora.

Da li odgovornost direktora prestaje kada napusti funkciju?

Ne. Ovo je možda najčešća zabluda u praksi. Razrešenje ili ostavka, te posledično brisanje iz Agencije za privredne registre ne gasi odgovornost direktora za radnje preduzete tokom mandata. Objektivni rok od 5 godina teče od dana kada je povreda učinjena, što teorijski znači da bivši direktor može biti pozvan da odgovara i nekoliko godina nakon odlaska iz kompanije.

Posebno osetljivo pitanje je dužnost čuvanja poslovne tajne. Zakon propisuje da je direktor dužan da čuva poslovnu tajnu i najmanje 2 godine nakon prestanka funkcije. Osnivačkim aktom, odlukom društva ili ugovorom ovaj rok može biti produžen (ali ne duže od 5 godina). Poslovnom tajnom smatra se svaki podatak koji nije javno poznat, a čije bi otkrivanje moglo naneti štetu društvu. Izuzeci su uski: zakonska obaveza otkrivanja, neophodnost radi zaštite interesa kompanije, ili ukazivanje na krivično delo.

Slično važi i za dužnost zabrane konkurencije. Ona važi tokom celog mandata, a osnivačkim aktom može biti produžena i do 2 godine nakon prestanka svojstva direktora.

Iz praktičnog ugla, ključna preporuka je formalna primopredaja dužnosti sa preciznom dokumentacijom stanja u trenutku odlaska. Neformalni odlazak "na reč" ostavlja direktora u pravnoj nesigurnosti, odnosno bez dokaza o tome kakvo je stanje zatekao, a kakvo ostavio.

Kada direktor odgovara sopstvenom imovinom?

Osnovno pravilo kompanijskog prava je da firma odgovara za svoje dugove sopstvenom imovinom, a ne imovinom direktora ili članova društva. Ipak, srpski zakon predviđa situacije u kojima direktor može biti lično odgovoran i iz sopstvene imovine po osnovu povrede posebnih dužnosti propisanih ZPD-om.

Kada direktor povredom dužnosti pažnje, dužnosti lojalnosti, zabrane konkurencije ili dužnosti čuvanja poslovne tajne prouzrokuje štetu kompaniji, odgovara lično i iz sopstvene imovine jer je njegova odgovornost subjektivna i zasnovana na krivici, a ne na svojstvu koje ima u kompaniji. U tom pogledu, pravna ličnost kompanije ne štiti direktora od posledica njegovih sopstvenih protivpravnih radnji.

Pored odgovornosti prema kompaniji, direktor može odgovarati i prema poveriocima i trećim licima, ali samo u izuzetnim situacijama. To su slučajevi kada je šteta nastala kao posledica direktorovog ličnog postupanja van granica ovlašćenja, prevarnog ponašanja, ili davanja netačnih informacija na koje se treće lice pouzdalo. Klasičan primer je direktor koji lično garantuje izvršenje ugovora ili daje lažne informacije o solventnosti kompanije poslovnom partneru.

U određenim slučajevima, ako je direktor istovremeno i član društva, mogu se kumulirati oba osnova odgovornosti, tj. i po osnovu povrede dužnosti direktora i po osnovu probijanja pravne ličnosti kao člana. Ovo je česta situacija u manjim DOO kompanijama gde je osnivač ujedno i jedini direktor.

Odgovornost članova društva: izuzeci od pravila

Članovi DOO u Srbiji načelno ne odgovaraju za obaveze društva. To je osnovna karakteristika društva sa ograničenom odgovornošću. Ali postoje dva bitna zakonska izuzetka koja vlasnici firmi moraju poznavati.

1. Probijanje pravne ličnosti omogućava sudu da ukloni "štit" ograničene odgovornosti i direktno posegne za privatnom imovinom članova društva. To se može desiti u sledećim situacijama: član je koristio kompaniju da bi oštetio poverioce (na primer prebacivao imovinu na sebe ili na povezana lica; dolazilo je do mešanja imovine člana i kompanije, što je onemogućilo poverioce da naplate potraživanja; ili je kompanija korišćena kao instrument za postizanje ciljeva koji su inače zabranjeni članu kao fizičkom licu). Proboj pravne ličnosti se ne dešava automatski, već zahteva sudski postupak i dokazivanje ispunjenosti jednog od zakonskih osnova.

2. Odgovornost u postupku likvidacije: ako je kompanija brisana iz registra u postupku likvidacije, a imala je neizmirene obaveze, poverioci mogu tražiti namirenje direktno od članova društva koji su primili imovinu pri raspodeli likvidacionog ostatka, i to do visine primljene vrednosti. Dakle, nije dovoljno biti pasivan vlasnik: ako ste primili imovinu pri likvidaciji, a obaveze prema poveriocima nisu izmirene, postajete lično odgovorni. Sa druge strane, ukoliko je kompanija brisana iz registra u postupku prinudne likvidacije, ZPD predviđa važan izuzetak kojim kontrolni članovi društva odgovaraju neograničeno svojom ličnom imovinom za dugove firme (bez obzira koliki su likvidacioni ostatak primili i da li su uopšte nešto primili). Ovo je naročito važno u kontekstu planiranja izlaznih strategija i restrukturiranja. Strani investitori koji planiraju zatvaranje srpskog entiteta moraju biti svesni da raspodela imovine bez izmirenja dugova može stvoriti ličnu odgovornost članova. Regulisanje ovih scenarija u ugovoru između članova društva pre ulaska u likvidaciju može biti ključno za zaštitu svakog člana ponaosob.

Kolektivna odgovornost i problem uzdržanosti od glasanja

U kompanija u kojima postoji više direktora, obrazuje se odbor direktora. Kada odluku donosi odbor direktora kao kolektivni organ, za štetu odgovaraju svi direktori koji su glasali za tu odluku. Ovo je logično, ali ističemo da srpski zakon ide i korak dalje.

Direktor koji je bio uzdržan od glasanja tretira se, u pogledu odgovornosti, kao da je glasao za odluku. Jedini pravi način da se direktor oslobodi odgovornosti za kolektivnu odluku jeste da glasa protiv i da to neslaganje bude uneto u zapisnik. Direktor koji nije bio prisutan na sednici ima rok od 8 dana od saznanja za donesenu odluku da se pisanim putem usprotivi, dok se u suprotnom smatra da je glasao za donošenje te odluke.

Ovo je praktično veoma važno za direktore koji sede u odborima više kompanija ili koji su nominovani od strane stranih matičnih kompanija. Pasivnost i uzdržanost ne štite od odgovornosti. Od odgovornosti štiti isključivo glasanje protiv uz dokumentovano neslaganje.

Krivična, prekršajna i odgovornost za privredne prestupe

Pored građanskopravne, direktor snosi i krivičnopravnu odgovornost. Krivični zakonik Srbije predviđa niz dela relevantnih za direktore: zloupotreba poverenja u obavljanju privredne delatnosti, poreska utaja, odavanje poslovne tajne, narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti, pranje novca, falsifikovanje isprava i dr. Kazne su konkretne, za teže oblike krivičnih dela kada šteta premašuje 10 miliona dinara (oko 85.000 EUR), preti zatvor od 6 meseci do 5 godina uz novčanu kaznu. Za davanje lažnih izjava u postupcima propisanim ZPD-om, kada šteta prelazi taj prag zaprećena je i kazna zatvora od 1 do 10 godina. Krivična odgovornost je lične prirode i ne može se preneti na kompaniju.

Poseban segment koji se često zanemaruje je prekršajna odgovornost i odgovornost za privredne prestupe. Direktor kao odgovorno lice u pravnom subjektu može biti lično kažnjen ako kompanija ne poštuje poreske propise, računovodstvene obaveze, pravila bezbednosti i zdravlja na radu, propise o zaštiti podataka o ličnosti ili druge regulatorne obaveze. Na primer, ako kompanija ne podnese finansijske izveštaje u zakonskom roku, pored novčane kazne za kompaniju, propisuje se i novčana kazna za direktora kao odgovorno lice u pravnom licu. Važna praktična napomena je da u prekršajnom i postupku za privredne prestupe, kompanija može platiti novčanu kaznu i za direktora. Međutim, to ne uklanja samu odgovornost direktora. Zabrana obavljanja funkcije ili privremena zabrana poslovanja kompanije su sankcije koje se ne mogu "otkupiti" na ovaj način.

Kako se direktor može zaštititi?

Pravni okvir srpskog kompanijskog prava, kako zaključuje i domaća pravna teorija, više liči na pretpostavku odgovornosti direktora nego na pretpostavku savesnosti, bar kada su u pitanju građanske tužbe po osnovu povrede posebnih dužnosti. Direktor mora da dokaže da je postupao ispravno, a ne kompanija da dokaže da nije. To čini zaštitu od odgovornosti aktivnom obavezom, a ne pasivnim položajem.

Ključni zaštitni mehanizmi su:

• Formalna primopredaja dužnosti sa preciznom dokumentacijom stanja kompanije pri preuzimanju i napuštanju funkcije;
• Dokumentovanje poslovnih odluka: svaka važnija odluka treba da bude potkrepljena informacijama, analizama i mišljenjima stručnjaka. Investicija koja je bila opravdana u trenutku odlučivanja, a naknadno rezultirala gubitkom, načelno ne povlači odgovornost direktora;
• Glasanje "protiv" uz unos u zapisnik kada se direktor ne slaže sa odlukom odbora;
• Prijavljivanje ličnog interesa nadležnom organu pre zaključenja svakog posla u kome postoji potencijalni sukob interesa;
• Redovno praćenje računovodstvenih i regulatornih rokova, naročito rokova za podnošenje finansijskih izveštaja;
• D&O osiguranje (Directors & Officers Liability Insurance), standardna praksa u razvijenim korporativnim sistemima, sve prisutnija i u Srbiji, pokriva štetu nastalu iz obične nepažnje (ne i iz namere ili grube nepažnje).

Za strane direktore posebno preporučujemo zaključenje sveobuhvatnog ugovora kojim se precizno uređuju prava i obaveze direktora koji nije srpski državljanin, kao i usvajanje odgovarajućih internih akata kompanije. Odnos između direktora i članova društva može se detaljno urediti i putem ugovora između članova društva, koji je posebno koristan kada u kompaniji postoji više vlasnika sa različitim očekivanjima i ulogama. Za detaljniju analizu mehanizama zaštite direktora i struktuiranja upravljačkih aranžmana u srpskim kompanijama preporučljivo je konsultovati se sa advokatima specijalizovanim za korporativno pravo.

Zaključak

Odgovornost direktora u Srbiji nije ograničena ni mandatom ni imovinom kompanije. Ova odgovornost u srpskom pravu je šira, dugotrajnija i stroža nego što mnogi pretpostavljaju. Direktor može odgovarati lično (iz sopstvene imovine) za štetu prouzrokovanu kršenjem posebnih dužnosti predviđenih zakonom, i to u određenim slučajevima i do 5 godina nakon što je povreda učinjena. Povreda pravila o ličnom interesu nosi i dodatnu statusnu posledicu: privremenu zabranu vršenja direktorske funkcije od 12 meseci.

Probijanje pravne ličnosti može dosegnuti do privatne imovine članova društva, a u određenim slučajevima i do imovine direktora koji su istovremeno i osnivači kompanije. Krivična i prekršajna odgovornost nisu isključene. Pasivnost u odboru ne štiti, tako da jedino aktivno i dokumentovano glasanje "protiv" može osloboditi direktora od odgovornosti za kolektivne odluke.

Za one koji posluju u Srbiji ili razmatraju ulazak na srpsko tržište, razumevanje ovog okvira nije opcija nego je uslov odgovornog upravljanja.

Najčešće postavljana pitanja

Kada direktor u Srbiji odgovara sopstvenom imovinom?

Direktor odgovara sopstvenom imovinom kada povredom posebnih dužnosti propisanih Zakonom o privrednim društvima (dužnost pažnje, dužnost lojalnosti, zabrana konkurencije, dužnost čuvanja poslovne tajne) prouzrokuje štetu kompaniji. Odgovornost je subjektivna i zasnovana na krivici, ne na samoj funkciji. U izuzetnim slučajevima, odgovornost se proteže i prema trećim licima ako je šteta nastala prevarnim ponašanjem direktora ili davanjem lažnih informacija.

Da li odgovornost direktora prestaje brisanjem iz APR-a?

Ne. Brisanje iz Agencije za privredne registre ne gasi odgovornost za radnje preduzete tokom mandata. Objektivni rok zastarelosti je 5 godina od dana kada je povreda učinjena. Bivši direktor može biti tužen i nekoliko godina nakon odlaska, pod uslovom da subjektivni rok (6 meseci od saznanja) i objektivni rok (5 godina) još teku.

Šta je probijanje pravne ličnosti i kada se primenjuje?

Probijanje pravne ličnosti je sudski mehanizam koji omogućava poveriocima da zaobiđu načelo ograničene odgovornosti i direktno naplate od privatne imovine članova DOO. Primenjuje se kada je član koristio kompaniju za oštećivanje poverilaca, mešanje privatne i poslovne imovine, ili postizanje ciljeva koji su inače zabranjeni fizičkim licima. Ne dešava se automatski, već zahteva sudski postupak i dokazivanje zakonskog osnova.

Da li uzdržanost od glasanja u odboru direktora štiti od odgovornosti?

Ne. Srpski zakon direktora koji se uzdrži od glasanja tretira, u pogledu odgovornosti, identično kao direktora koji je glasao "za" odluku. Jedina zaštita je aktivno glasanje "protiv" uz unošenje neslaganja u zapisnik. Direktor koji nije bio prisutan na sednici ima 8 dana da se pisanim putem usprotivi.

Može li kompanija platiti kaznu umesto direktora i time osloboditi direktora odgovornosti?

U prekršajnom i postupku za privredne prestupe, kompanija može platiti novčanu kaznu za direktora, ali to ne uklanja ličnu odgovornost direktora. Zabrana obavljanja funkcije ili privremena zabrana poslovanja su sankcije koje se ne mogu na ovaj način "otkupiti". Direktor ostaje evidentiran kao odgovorno lice u postupku bez obzira ko je platio kaznu.

Koliko traju obaveze direktora po prestanku funkcije?

Dužnost čuvanja poslovne tajne traje najmanje 2 godine po prestanku funkcije (može biti produžena do 5 godina osnivačkim aktom ili ugovorom). Dužnost zabrane konkurencije važi tokom mandata i može biti produžena do 2 godine po prestanku. Odgovornost za radnje tokom mandata može se sudski goniti do 5 godina od kada je povreda učinjena.

Koji su ključni zaštitni mehanizmi za direktore u Srbiji?

Ključni mehanizmi su: formalna primopredaja dužnosti sa dokumentacijom stanja kompanije, dokumentovanje svake važnije poslovne odluke, glasanje "protiv" uz unos u zapisnik, prijavljivanje sukoba interesa pre zaključenja posla, redovno praćenje računovodstvenih rokova i D&O osiguranje (Directors & Officers Liability Insurance). Za strane direktore posebno se preporučuje sveobuhvatni ugovor koji uređuje prava i obaveze direktora koji nije srpski državljanin.

Da li strani investitor može biti lično odgovoran za dugove srpske kompanije u likvidaciji?

Da. Ako strani investitor primi imovinu pri raspodeli likvidacionog ostatka, a kompanija ima neizmirene dugove prema poveriocima, investitor odgovara do visine primljene vrednosti. U slučaju prinudne likvidacije, kontrolni članovi društva odgovaraju neograničeno sopstvenom imovinom za dugove kompanije, bez obzira na visinu primljenog likvidacionog ostatka.

Proverite svoju poziciju pre nego što spor počne

Zunic Law pruža savetodavnu podršku direktora i članova društva u oblasti korporativnog prava: strukturiranje upravljačkih aranžmana, priprema D&O dokumentacije i zastupanje u sporovima. Kontaktirajte nas putem naše stranice oblasti rada.

O autorima