Registracija međunarodnog ili domaćeg žiga – Šta je pravi izbor za vašu firmu?

28.
Dec 2018.

Autor teksta: Tijana Žunić Marić

Autor teksta: Nina Raškov

zaštita žiga srbija

O razlozima zašto treba da zaštitite svoja prava intelektualne svojine pisali smo u okviru teksta „Krađa intelektualne svojine sve češća – da li je vaša firma bezbedna”.

Sada, kada ste odlučili da je registracija žiga pravi korak za vas, možda se pitate da li da registrujete domaći žig, komunitarni žig ili međunarodni žig? U ovom tekstu bavimo se razlikama između domaće i međunarodne prijave, nacionalnog i međunarodnog žiga, njihovim međusobnim odnosom, postupkom registracije i srodnim pitanjima.

NAČELO TERITORIJALNOSTI: ŽIG JE VEZAN ZA TERITORIJU

Pravo žiga deluje na teritoriji zemlje u kojoj se žig registruje. To znači da ako registrujete (nacionalni) žig u Srbiji, pred Zavodom za intelektualnu svojinu, zaštita će važiti na teritoriji naše zemlje. I obrnuto, žig registrovan u Srbiji kao nacionalan ne važi van granica naše zemlje. Otuda za imaoca prava žiga mogu nastati problemi ukoliko krene da izvozi svoju robu. Vrlo je verovatno da će se susresti sa problemom kopiranja. Moguće je i da neko drugo lice pre imaoca prava (nacionalnog) žiga registruje isti znak za (svoju) istu ili sličnu robu, npr. u Francuskoj i Austriji. Tu nastaje ogroman problem za vlasnika nacionalnog žiga, koji će suštinski biti onemogućen da u tim državama koristi svoj žig, čime njegov brend postaje ozbiljno ugrožen.

Iz rečenog možete zaključiti da je nacionalni žig „dovoljan” samo ako ćete svoju robu plasirati isključivo na domaćem tržištu, bez izvoza, odnosno ukoliko nećete svoje usluge pružati u inostranstvu. Čim roba/usluge napuste okvire Srbije, nacionalni žig prestaje da pruža sigurnost svom vlasniku. Tada važnost međunarodnog žiga izbija u prvi plan.

Na primer, proizvodite patike i nameravate da ih izvozite u inostranstvo, recimo u još 5 evropskih zemalja. Vi imate registrovan znak koji stavljate na te patike u Srbiji, zbog čega u Srbiji samo vi i niko drugi nema pravo da svoju istu ili sličnu robu obeleži tim znakom. Ipak, šta ćete u inostranstvu? Kako ćete se zaštititi u onih 5 zemalja u kojima nameravate da izvozite svoje patike? U tim zemljama niste registrovali svoj znak i postoji mogućnost da ga neki drugi proizvođać koristi za svoje patike. Time će i vaši i njegovi klijenti biti u zabludi čije patike kupuju. Tu dolazimo do smisla međunarodne zaštite žiga. Ona vam omogućava da svoje pravo na nacionalnom nivou proširite i na one zemlje u kojima nameravate da izvozite svoju robu, odnosno da pružate usluge.

registracija žiga

MEĐUNARODNA ZAŠTITA ŽIGA – KOJI SU KORACI?

Sjajna stvar je što ne morate da idete u npr. Francusku, Mađarsku i(li) Italiju i pred organima tih zemalja podnosite prijavu za zaštitu žiga, ukoliko tamo nameravate da proširite svoj posao. Zahvaljujući Madridskom sistemu (Madridski sistem za međunarodnu registraciju žigova), registracija žiga na međunarodnom nivou se postiže tako što prijavu za priznanje žiga podnosite u svojoj zemlji. To znači da u Srbiji, pred domaćim Zavodom (za intelektualnu svojinu), možete tražiti zaštitu žiga za teritoriju Srbije, ali i za teritorije drugih zemalja (zapravo, za više od 80 država!). I sve to podnošenjem samo jedne prijave na domaćem jeziku, i uz plaćanje jedne takse.1

Naravno, nije isključena ni mogućnost da prijavu podnesete organu zemlje za čiju teritoriju tražite registraciju žiga, ali se ta opcija pokazuje kao dosta sporija, skuplja i komplikovanija. U suštini, to bi značilo: koliko zemalja toliko pijava, koliko zemalja toliko različitih jezika, koliko zemalja toliko taksi. Priznaćete, nimalo jednostavno.

Pitate se koje uslove morate ispuniti da biste podneli jednu međunarodnu prijavu? Ako ćete prijavu podneti Zavodu za intelektualnu svojinu u Beogradu, a državljanin ste Republike Srbije, ili imate prebivalište u Srbiji, odnosno ako je podnosilac prijave pravno lice koje na teritoriji Srbije ima ozbiljno i stvarno industrijsko sedište – to je to! Ispunjavate uslov legitimacije. Zapažate da se za pravno lice traži ozbiljno i stvarno industrijsko sedište, a ne registrovano sedište u Agenciji za privredne registre. Povežite to sa intencijom u pravu žiga da se štite znakovi koji će suštinski biti korišćeni na tržištu da obeleže neku robu ili uslugu. Smisao je da se spreči gomilanje tzv. „mrtvih žigova“, odnosno znakova koji se u praksi ne koriste.

MADRIDSKI SISTEM REGISTRACIJE ŽIGA

Madridski sistem je pravno ustrojen Madridskim aranžmanom i Madridskim protokolom, kojima rukovodi Međunarodni biro Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO). U postupku međunarodne registracije žiga moraćete da se upoznate i sa Pariskom konvencijom za zaštitu industrijske svojine,2 ili jednostavnije: da to umesto vas uradi advokat specijalizovan za ovu granu prava. I za međunarodni i za nacionalni žig potrebno je da se upoznate sa Ničanskom klasifikacijom roba i usluga,3 kako biste što potpunije, pravilnije i urednije popunili žigovnu prijavu. Ovaj dokument sadrži spisak klasa u kojima su razvrstane robe i usluge. Pošto znak registrujete za određene robe/usluge, onda ih morate pronaći u ovoj klasifikaciji i navesti u svojoj prijavi.

To, na primer, izgleda ovako: ako se bavite računarskim programiranjem ili dizajniranjem računarskog softvera i za tu uslugu želite da registrujete žig, zanimaće vas klasa 42.

PRIJAVA PO MADRIDSKOM SISTEMU JE PODNETA, ŠTA DALJE?

Međunarodna zaštita se pokazuje malo neobično i „obrnuto” u odnosu na domaću. Kako to? Navikli smo da koje god prijave podnosimo, postupak funkcioniše tako što čekamo pozitivnu odluku nadležnog organa, nakon koje se pravo stiče (u ovom slučaju registruje žig). Tako je suštinski i sa nacionalnim žigom. Čekamo da dobijemo ispravu o žigu i tada znamo da je naš znak prošao sve testove i da je registrovan. Međutim, međunarodna zaštita funkcioniše malo drugačije, što se sa praktične strane da potpuno razumeti.

Kako to izgleda u praksi? Najpre se žig na međunarodnom nivou registruje, odnosno upiše u registar međunarodnih žigova. Od tog momenta organ one zemlje za čiju teritoriju se traži zaštita (najčešće je to neki inostrani zavod kao naš Zavod za intelektualnu svojinu) ima određeni rok (12-18 meseci) da obavesti podnosioca prijave da li je njegov znak registrovan u toj zemlji. Sada vidite zašto kažemo da je postupak pomalo „naopačke”: prvo vam registruju žig pa onda čekate da protekne rok u kome prijava može biti odbijena.

Možda je jednostavnije ako ovu proceduru shvatite više kao evidentiranje žiga od strane Međunardnog biroa, a ne suštinsku registraciju, iako se taj termin koristi. Dakle, Međunarodni biro vam prvo registruje (evidentira) međunarodni žig, ali žig time još uvek nije registrovan u konkretno traženoj zemlji (tzv. „naznačenoj zemlji“). Od momenta kada vam Međunarodni biro registruje žig kreće da teče rok (12-18 meseci) za konkretno označenu zemlju u kom roku ta država može odbiti registraciju žiga. Razloge za odbijanje treba tražiti u odredbama pomenute Pariske konvencije. Advokat će vam, u slučaju odbijanja biti potreban i da biste znali na koji način da se žalite na odbijajuću odluku, kome, u kom roku… Koliko je ova faza postupka komplikovana najbolje pokazuje činjenica da i sam Zavod za intelektualnu svojinu preporučuje da se u ovom slučaju angažuje advokat za intelektualnu svojinu. Takođe, ne računajte da ćete odbijajuću odluku dobiti na srpskom jeziku, jer se ista dostavlja samo na engleskom, francuskom i španskom jeziku.

KADA ZNATE DA STE USPELI SA MEĐUNARODNOM REGISTRACIJOM ŽIGA?

Odgovor je:

1) ako niste dobili odbijajuću odluku;

2) ako su protekli rokovi (12-18 meseci) u kojima naznačene zemlje za čiju teritoriju tražite zaštitu nisu odbile vaš žig;

3) ako su vam naznačene države poslale obaveštenje da je vaš žig odobren.

Ovakva procedura je razumljiva, jer bi postupak identičan nacionalnoj zaštiti bio u najmanju ruku neefikasan. U pomenutom roku od 12 odnosno 18 meseci zavodi zemalja u kojima tražite zaštitu ispituju vašu prijavu i ukoliko znak ispunjava uslove za zaštitu, on biva konačno registrovan, ukoliko ne – prijava se odbija i znak neće „ostati“ registrovan (evidentiran).

U praksi je normalna pojava da ne odlučuju svi zavodi o prijavi u isto vreme, međutim važno je znati da bez obzira na to, samo je jedan datum prestanka važenja žiga. Drugačije rešenje bi svakako zadalo glavobolje nosiocima ovog prava.

DOMAĆA vs MEĐUNARODNA PRIJAVA ŽIGA

Ukoliko želite da podnesete međunarodnu prijavu žiga, morate znati da to neće biti moguće bez nacionalne prijave. Preciznije, međunarodnu prijavu može podneti lice koje je:

(a) već podnelo nacionalnu prijavu Zavodu za intelektualnu svojinu (pri čemu se ove dve prijave mogu podneti i istovremeno) ili

(b) lice koje je već registrovalo svoj žig pred Zavodom za intelektualnu svojinu.

Veza između nacionalne i međunarodne prijave se ovde ne završava. Možda je to već na osnovu dosadašnjih informacija jasno, ali naglasili bismo da ove dve prijave moraju biti iste, odnosno da znak mora biti identičan, da lice koje prijavljuje žig treba da bude isto, kao i da spisak roba i usluga (koji se obavezno dostavlja uz prijavu) mora biti isti ili pak uži.

Verovatno se pitate koja je razlika između (a) podnošenja međunarodne prijave na osnovu nacionalne prijave i (b) podnošenja međunarodne prijave na osnovu nacionalno registrovanog žiga. Važno je znati da ukoliko se opredelite za opciju pod slovom (a) registrovan međunarodni žig će biti brisan iz međunarodnog registra ukoliko prijava za nacionalni žig bude odbijena.

Tu vidite da negativan ishod nacionalne prijave povlači sa sobom negativan ishod za međunarodnu prijavu.

KOLIKO TRAJE REGISTROVANI ŽIG?

(1) Nacionalni žig suštinski traje neograničeno, jer se neograničen broj puta može produžiti. Međutim, u praksi to znači da žig traje 10 godina za kojih ste platili taksu pri registraciji. Drugim rečima, kako to naš Zakon o žigovima navodi: Žig prestaje istekom roka od 10 godina za koji je plaćena propisana taksa, ako se njegovo važenje ne produži.4

(2) Međunarodni žig traje takođe 10 godina. Isto se može produžavati, i to neograničen broj puta.

ŽIG U EVROPSKOJ UNIJI

Imajući u vidu da je Srbija država u statusu kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (dalje: „EU”), trebalo bi se osvrnuti na zaštitu žiga na njenoj teritoriji. Takođe, važno je ukazati i na brojne prednosti komunitarnog žiga.

Postupak registracije se odvija pod okriljem EUIPO organizacije EU. Ova organizacija se pored zaštite žigom bavi i zašitom industrijskog dizajna. Sistem funkcioniše tako što se prijava podnosi EUIPO organizaciji, i to za teritoriju cele EU. Kada žig bude registrovan, odnosno priznat, zaštita važi na teritoriji svih zemalja članica EU. Posebno je važno naglasiti da je EU članica pomenutog Madridskog sistema. Takođe, treba imati u vidu da žig priznat u EU na osnovu opisanog sistema ne zamenjuje domaći žig. Nacionalni žig i tzv. EU žig egzistiraju paralelno.

U EU se može govoriti o 4 vrste registracije žiga:

registracije EU žiga

KAKO TEČE POSTUPAK ZA REGISTRACIJU ŽIGA?

kako registrovati žig

ODNOS MEĐUNARODNOG ŽIGA I EU ŽIGA

Sada kada smo se upoznali sa osnovnim karakteristikama Madridskog sistema i sistema prijve EU žiga, osvrnućemo se na prednosti i mane ovih sistema, njihovim poređenjem.

PREDNOSTI

EU žig, tj. komunitarni žig
(via EUIPO)
Međunarodna registracija korišćenjem Madridskog sistema (via WIPO)
– Zaštita se obezbeđuje za sve države članice EU.– Zemlje naznačenja (zemlje za čiju teritoriju se traži registracija žiga) su samo one države u kojima podnosilac zahteva zaista namerava da koristi žig. Što se EU država tiče, zaštita se može tražiti za sve države članice ili pojedinačne države članice.
– Ne traži se efikasno korišćenje žiga na teritorijama svih dražava članica EU. Dovoljno je da se žig efikasno koristi u jednom delu EU kako bi se održao za celu teritoriju EU.– Ukoliko se javi prigovor u jednoj naznačenoj državi, on ne utiče na ostale.
– Prethodna nacionalna prijava ili registracija žiga nije potrebna da bi se podneo zahtev za registraciju komunitarnog žiga.– Naknadno se mogu dodati naznačene zemlje, i to uz niže troškove nego kada bi se podnosila nova prijava.
– EUIPO ne ispituje žigovne prijave njihovim poređenjem sa već registrovanim žigovima (to ipak ne znači da se ne vodi računa o ovom segmentu, već samo da EUIPO ovu aktivnost prebacuje na vlasnike registrovanih žigova. Oni imaju pravo da reaguju i prigovore prijavama koje nalikuju da će povrediti njihovo pravo žiga. S druge strane, takvo rešenje štiti podnosioca prijave od tzv. „mrtvih žigova“). – Vrlo često ovaj sistem pruži zaštitu pre sistema pred EIPO-om.

MANE

EU žig, tj. komunitarni žig
(via EUIPO)
Međunarodna registracija korišćenjem Madridskog sistema (via WIPO)
– Ukoliko se u toku ispitivanja prijave pojavi osnovan prigovor čak i u odnosu na samo jednu državu članicu EU, to će dovesti do odbijanja prijave u celosti. Tačno je da u tom slučaju ostaje mogućnost konvertovanja prijave u nacionalnu, ali to je skuplje rešenje od samih nacionalnih prijava ili prijava putem Madridskog sistema.– Dejstvo registracije je takvo kao da ste žig registrovali pojedinačno u svakoj zemlji naznačenja. To rezultira i posebnim, nezavisnim pravima u svakoj naznačenoj zemlji. Zbog toga je potrebno korišćenje u svakoj zemlji da bi se održalo pravo žiga (izuzetak je naznaka EU, o kojoj smo govorili u ovkiru prednosti komunitarnog žiga).
– Prethodna prijava ili registracija žiga u samo jednoj državi članici EU može dovesti do odbijanja prijave. To je naročito problematično ako ta jedna država uopšte i nije zemlja u kojoj nameravate da koristite žig. – Neophodna je prethodna nacionalna/EU prijava ili registracija. Ne samo to, već i prvih 5 godina međunarodna prijava deli sudbinu nacionalne prijave koja joj je praktično osnov. Odbijanje nacionalne dovodi do odbijanja međunarodne.
– Spisak robe i/ili usluga u međunarodnoj prijavi mora da bude isti ili uži u odnosu na spisak u nacionalnoj prijavi/registraciji.
– Sistem ispitivanja prijave je bitno drugačiji u odnosu na EUIPO, jer se u nekim zemljama ono vrši poređenjem sa prijavljenim/registrovanim žigovima. To postaje prepreka registraciji, čak i ako se radi o žigovima koje vlasnici više ne koriste, niti su im od bilo kakvog značaja.

A KOMBINACIJA SISTEMA ZA REGISTRACIJU ŽIGA?

Žig se može zaštititi i kombinovanjem ova dva sistema, tako što se suštinski koristi Madridski sistem, s tim što se naznači EU na isti način kao i druge zemlje naznačenja.

Prednost ovog sistema je u nižim troškovima kada se u okviru prijave za međunarodni žig označi EU, nego kada se neposredno podnosi prijava za EU žig. Takođe, ukoliko prijava za EU žig bude odbijena, moguće je pretvaranje EU prijave u prijavu za žig u zemljama članicama EU5, što takođe smanjuje troškove u poređenju sa drugim opcijama u toj situaciji.

Mane su što je prethodna domaća prijava/registracija potrebna i što postoji ona vezanost međunarodne i domaće prijave/registracije u trajanju od prvih 5 godina, o kojoj smo već govorili.

ZAKLJUČAK

Kada odlučite da registrujete žig, prvo pitanje na koje bi trebalo da odgovorite jeste: Da li mi je zaštita potrebna samo na teritoriji Srbije? Drugim rečima, da li ćete izvoziti robu u inostranstvo, ili pružati usluge u inostranstvu? Ako da, u kojim zemljama? Da li su to samo zemlje EU ili i neke druge, ili te države uopšte nisu članice EU?

Zatim bi trebalo sagledati prikazane prednosti i mane različitih sistema zaštite i zapitati se preko kojih mana ne biste mogli „preći”, odnosno koje su to odlučujuće prednosti zbog kojih biste optirali za određen sistem.

Odgovori na ova pitanja dovešće vas do kraja lavirinta gde će vas čekati sistem zaštite žiga koji najviše odgovara vašim potrebama.

1. Preciznije, kada kažemo da se plaća samo jedna taksa, mislimo na jednu međunarodnu taksu, umesto da se plaća onoliko taksi koliko ima zemalja za čije teritorije se traži zaštita. Ta međunarodna taksa se plaća u korist Međunarodnog biroa Svetske organizacije za intekektualnu svojinu. Napominjemo da ona ne isključuje plaćanje tzv. domaće takse, odnosno republičke administrativne takse.
2. Pariska konvencija za zaštitu industrijske svojine od 20. marta 1883. godine, revidirana u Brislu 14. decembra 1900. godine, u Vašingtonu 2. juna 1911. godine, u Hagu 6. novembra 1925. godine, u Londonu 2. juna 1934. godine, u Lisabonu 31. oktobra 1958. godine i u Stokholmu 14. jula 1967. godine
3. Međunarodna klasifikacija roba i usluga – Ničanska klasifikacija: Ničanski sporazum o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga radi registrovanja žigova od 15. juna 1957. godine, revidiran u Stokholmu 14. juola 1967. godine i Ženevi 13. maja 1977. godine i izmenjen i dopunjen 28. septembra 1979. godine.
4. Član 57, stav 1 Zakon o žigovima (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009, 10/2013 i 44/2018 – dr. zakon)
5. Izuzetak se odnosi na Maltu, kao i na zemlje Beneluksa, koje se tretiraju kao jedna

Najnovije:

NEWSLETTER

NEWSLETTER