Krađa intelektualne svojine sve češća – Da li je Vaša firma bezbedna?

25.

Aug 2018.

Autor teksta: Tijana Žunić Marić

intelektualna svojina

Intelektualna svojina čini srž kompanije 21. veka, označava pokretačku snagu inovacija, konkurentnosti i rasta poslovanja, kao i ekonomije u celini. Prema nedavnim istraživanjima koje je vršio Ocean Tomo, vrednost nematerijalne imovine je do 1. januara 2015. godine u proseku porasla na 84%.[1] Smatra se da će u digitalno doba, krađa intelektualne svojine porasti u narednim godinama i potencijalno uticati na hiljade kompanija i startapa, posebno u okviru IT sektora. Internet je definitivno uticao da krađa intelektualne svojine postane lakša nego ikada ranije.

Krađa intelektualne svojine predstavlja noćnu moru za poslovne ljude koji vode svoje firme – to može značiti oduzimanje prednosti prvog ulaska na tržište, gubitak profitabilnosti ili, u najgorem slučaju, celokupnog poslovanja u korist konkurencija ili falsifikatora. Zbog toga, bez obzira da li ste tek na početku svog poslovanja ili već imate firmu koja uspešno posluje, nikad nije prerano da postavite zaštitnu ogradu oko svoje intelektualne svojine. Ne čekajte dok ne bude prekasno!

Na koji oblik intelektualne svojine Vaša firma polaže pravo?

Intelektualna svojina označava tvorevine uma. U svakodnevnom životu neprestano smo okruženi nečijom intelektualnom svojinom. Na primer, dok čitate ovaj tekst naići ćete na fotografije koje su zaštićene autorskim pravom, možda sedite ispred kompjutera na kome je brend zaštićen žigom (recimo Lenovo), verovatno sedite na stolici koju je možda neko zaštitio dizajnom i držite olovku čiji je mehanizam, u nekom momentu, bio patentiran.

Postoji opšta saglasnost u vezi sa tim šta čini srž intelektualne svojine. To su književna, dramska, muzička i umetnička dela, fonogrami, filmovi i emisije, izumi, registrovani ili neregistrovani dizajn i trgovački znak, ime ili slika koji u prometu služi za razlikovanje proizvoda ili usluga.[2] Prema tome, ono što osoba stvori svojim intelektom, počevši od ideje kako da se razvije biznis do logoa ili kompjuterskog koda, može spadati u intelektualnu svojinu.

Ukoliko se radi o IT firmi, deo softvera koji ste razvili zaštićen je vašim autorskim pravima.

Intelektualna svojina je zaštićena pravom intelektualne svojine koje se deli na autorsko pravo, patente, dizajn, žigove, oznake geografskog porekla kao i poslovnu tajnu.[3] Ono tvorcu daje pravo da spreči ostale da na bilo koji način eksploatišu njegovu intelektualnu svojinu bez dozvole vlasnika intelektualne svojine u određenom vremenskom periodu. Iako postoji generalni konsenzus oko toga šta čini intelektualnu svojinu, to nije slučaj sa okvirima prava intelektualne svojine.[4] U ovom kratkom tekstu, osvrćemo se samo na najčešće tipove prava intelektualne svojine u našoj svakodnevnoj advokatskoj praksi: na žigove, autosko pravo, patente i poslovne tajne. Ukoliko želite da saznate više o tome kako zaštititi industrijski dizajn, pročitajte na našem blogu.

Zašto treba zaštiti intelektualnu svojinu?

Kao tvorac imate pravo da uživate u benefitima svog rada, investicije u stvaranje i u konačan uspeh. To znači da treba da imate apsolutno pravo da odlučujete ko, kako i na koji način može da koristi vašu intelektualnu svojinu.

Intelektualna tvorevina je često ključna za razvoj vašeg biznisa. Suštinski, ona vam može predstavljati mehanizam za ostvarivanje velike finansijske koristi. Sa druge strane, ako neko neovlašćeno upotrebljava vašu intelektualnu svojinu, znači da ostvaruje benefit na vaš račun, onemogućavajući vas da ostvarite prednost na tržištu i nanosi štetu vašem biznisu. U digitalnom dobu, sa upotrebom širokopojasnog interneta, nikada nije bilo lakše pristupiti informacijama i šanse da je vaša ideja neovlašćeno kopirana su veće nego ikada. Iz tog razloga, danas zaštita intelektualne svojine ima veći značaj nego ikada ranije.

Ko može da ukrade intelektualnu svojinu Vaše firme?

Često se dešava da do krađe intelektulne svojine dođe od strane trenutno zaposlenih ili bivših radnika. Postoje različiti oblici krađe, od krađe određenih sekvenci softvera, pa do krađe dela poslovnog imena firme (naročito ako firma pre toga nije izvršila registraciju žiga). Često se događa u praksi da se poverljive informacije nezakonito koriste u svrhu ugovaranja posla konkurentnoj firmi bivšeg poslodavca, što je čest propust zbog odsustva dobro sastavljenog ugovora o poverljivosti podataka (NDA).

Kod IT firmi, pored zaposlenih, krađu intelektualne svojie obično vrše i preduzetnici koji pružaju usluge razvoja softvera datoj IT firmi.

Ipak, nije neuobičajeno videti ni konkurente, profesionalne i amaterske hakere u krađi intelektualne svojine.

Kako mogu da zaštitim intelektualnu svojinu svoje firme?

Pojedina prava intelektualne svojine su automatski zaštićena zakonom o zaštiti intelektualne svojine (kao što je autorsko pravo), dok druga prava zahtevaju neku vrstu preduzimanja pravne radnje (žigovi, patenti). Ipak, kada je u pitanju poverljivost informacija, morate se osigurati tako što ćete imati odgovarajuće interne procedure o zaštiti poverljivosti na snazi.

Šta je to što možete da učinite?

Iako u nastavku teksta objašnjavamo kako treba postupati u vezi sa određenim oblicima intelektualne svojine, najvažnije je shvatiti sledeće:

1. Čuvajte se pomoći treće strane!

Ako ste unajmili treću osobu ili firmu da kreira intelektualnu svojinu i / ili proizvode za vas, od vitalnog je značaja da imate detaljan ugovor koji Vas štiti. To bi trebalo da osigura potpuni prenos prava vlasništva nakon plaćanja ili završetka radnje, budući da se ta prava ne prenose automatski na vas. Takvi sporazumi su posebno važni u IT sektoru.

2. Pažljivo sastavite ugovore o radu

Ako vaši zaposleni stvaraju intelektualnu svojinu tokom svog rada, morate biti sigurni da intelektualna svojina ostaje u vašoj firmi u svakom slučaju.

3. Ugovor o licenci intelektualnog vlasništva

U slučaju da želite da dozvolite korišćenje vaše intelektualne svojine drugoj stranci, budite pažljivi sa ugovorom o licenci intelektualnog vlasništva, kako biste mogli maksimalno da ostvarite svoj profit i zadržite kontrolu nad njim.

Poslovna tajna i poverljivost informacija

U današnje vreme, najugroženiji oblik intelektualne svojine je zapravo poslovna ili korporativna tajna, za razliku oblika intelektualne svojine koji je već u javnom vlasništvu (kao što su žigovi i patenti). Zbog čega je to tako? Zato što se brzo može unovčiti. Zato, za razliku od drugih vrsta sajber zločina, kao što su krađe kreditnih kartica ili ličnih podataka, za ovaj vid krađe može da prođe mnogo vremena da bi se otkrila.

Podaci zaštićeni autorskim pravom, kao što je softverski kod, su među najpopularnijim metama. Druge popularne mete su takođe i poslovne strategije, liste kupaca, planovi za spajanje firmi, proizvodni procesi itd.

Dakle, kako da zaštitite svoj posao od zloupotrebe otkrivanja poslovne tajne?

Ovo su neki od načina:

1. Uvođenje procedura poverljivosti i sigurnosnih procedura (ovo treba da bude navedeno u posebnom i detaljnom Pravilniku).

2. Potpišite pažljivo sačinjene ugovore o poverljivosti informacija sa svojim zaposlenima, podizvođačima i poslovnim partnerima.

3. Prikupite dokaze o procedurama poverljivosti i eventualnoj zloupotrebi istih.

4. Zaključite ispravno sačinjene ugovore sa klauzulama o zabrani konkurencije.

Žigovi

Zakon o žigovima, Zakon o žigu

Žig je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica. Na primer, ime brenda neke firme može da bude zaštićeno žigom. Žigovi mogu da se sastoje od reči, imena, simbola, dizajna, ili kombinacije bilo čega prethodno navedenog, sa svrhom da običnom potrošaču omogući razlikovanje porekla robe ili usluga. Smatra se da je osnovna funkcija žigova upravo da spreče potrošača da bude zaveden ili prevaren. Zbog toga, čak i ako posedujete veb domen ili registrujete kompaniju pod određenim poslovnim imenom, niste u potpunosti zaštićeni. Ako neko odluči da registruje, na primer, istu reč ili logotip, mogli bi da vas primoraju da rebrendirate celokupni posao.

Da bi se dobila zaštita u vidu žiga, određeni znak mora da se registruje na nacionalnom ili međunarodnom nivou. U Srbiji, prijave za registraciju žiga se podnose Zavodu za intelektualnu svojinu u Beogradu. Pre slanja aplikacije, ključno je da se izvrši detaljna analiza baze postojećih registrovanih žigova, sa ciljem da se izbegne da prijava bude odbijena ili da se kasnije otkrije povreda tuđeg žiga što može rezultovati u skupoj parnici. Osoba koja nije obučavana u sferi prava intelektualne svojine ne može izvršiti ovu analizu na adekvatan način.

Autorsko pravo

Zakon o autorskim i srodnim pravima, autorsko pravo, autorska prava

Autorsko pravo daje ekskluzivna prava autoru pisanih dela (knjige, brošure, članci, prevodi, računarski programi.), govornih dela (predavanja, govori, besede i dr.), dramskih dela, dramsko-muzičkih, koreografskih i pantomimskih dela, muzičkih dela, filmskih dela, autoru dela likovne umetnosti (slike, crteži, skice, grafike, skulpture i dr.), autoru dela arhitekture, autoru kartografskih dela (geografske i topografske karte), kao i autoru planova, skica, maketa i fotografija. Da bi intelektualna tvorevina bila zaštićena autorskim prvom potrebno je da ispunjava samo jedan kriterijum – kriterijum originalnosti. Ipak, ne postoji jedinstveno tumačenje ovog pojma, niti postoji zakonska definicija, tako da u eventualnoj parnici sam sud utvrđuje da li je delo originalno ili nije. Ideja, bez obzira koliko je orginalna, ne može da uživa zaštitu dok se ne izrazi u određenoj formi. Takođe, veoma je važno spomenuti da međunarodno pravo intelektualne svojine izričito zabranjuje državama da uvode bilo kakve formalnosti u zaštitu autorskog prava. To znači da, za razliku od žigova i patenata, autor uživa zaštitu bez potrebe da registruje svoje autorsko pravo kod Zavoda za intelektualnu svojinu. Pošto je Srbija potpisnica Bernske konvencije o zaštiti književnih i umetničkih dela, kao i Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelelektualne svojine (TRIPS sporazum), pravni principi i pravila iz međunarodnog prava intelektualne svojine se primenjuju u našem zakonodavstvu.

Nosiocu autorskog prava garantuju se dve vrste prava – imovinska i moralna. Imovinska prava označavaju prava svojine koja su ograničena u vremenu i koja su prenosiva na druga lica na isti način kao što je to slučaj sa drugim vrstama svojinskih prava. Ona uključuju pravo na umnožavanje, pravo distribucije, pravo saopštavanja autorskog dela javnosti i pravo prerade. Sa druge strane, moralna prava autora uključuju pravo prvog objavljivanja, pravo na priznanje autorstva, pravo na poštovanje autorskog dela i čast ili ugled autora i pravo pokajanja. Autorsko pravo se štiti pokretanjem parnice za zaštitu autorskog prava.

Patenti

Zakon o patentima, zaštita patenta

Pronalasci, bez obzira da li se radi o novom proizvodu ili novom postupku, koji su novi, imaju inventivni nivo i koji su industrijski primenjivi, mogu biti taštićeni patentom. Patent je apsolutno pravo koje pronalazaču daje država za određeni vremenski period u zamenu za otkriće pronalaska javnosti putem dostavljanja pisanog opisa pronalaska u patentnoj prijavi. Opis mora biti detaljan, tačan i dovoljno razumljiv, tako da lice koje poseduje znanje u tom polju tehnologije može da sačini taj pronalazak kada vreme zaštite patentom istekne. Obim ekskluzivnih prava je definisan u delu patentne prijave koji se naziva patentni zahtev. U Srbiji, da bi se pronalazak zaštitio patentom, potrebno je da se podnese prajava Zavodu za intelektualnu svojinu u Beogradu.

Srpsko zakonodavstvo propisuje da pronalasci mogu biti zaštićeni patentom, koji traje 20 godina od dana kada je prijava podneta, ili malim patentom, koji traje 10 godina od dana kada je prijava podneta. Osnovna razlika između ta dva tipa se sastoji u predmetu zaštite: malim patentom se štiti samo rešenje koje se osnosi na konstrukciju nekog proizvoda ili raspored njihovih sastavnih delova, dok se patentom štite proizvodi ili procesi, odnosno upotreba proizvoda i procesa. Pre podnošenja prijave za patent ili mali patent je krucijalno da se izvrši detaljna analiza postojećeg stanja registrovanih patenata, sa posebnim fokusom na patente iz iste oblasti tehnologije. Ovu analizu ne može adekvatno vršiti lice koje nema specijalizaciju za polje intelektualne svojine.

Da li je vaša firma zaštićena? Uradite test i poslaćemo vam besplatnu procenu

Ako želite da saznate da li je vaša firma zaštićena, uradite test Advokatske kancelarije Žunić i dobićete besplatnu procenu stanja zaštite intelektualne svojine unutar Vaše firme. Za više informacija, slobodno nam se obratite na office@zuniclaw.com.

[1] Dostupno na: http://www.oceantomo.com/2015/03/04/2015-intangible-asset-market-value-study/
[2] Prema članu 2 stav VIII Konvencije kojom se osniva Svetska organizacija za intelektualno vlasništvo (1967) “intelektualna svojina” obuhvata prava koja se odnose na: književna, umetnička i naučna dela, izvedbe umetnika izvođača, fonograme i radiotelevizijske emisije, izume u svim područjima ljudske djelatnosti, naučna otkrića,  industrijsko obličje, robne i uslužne žigove te trgovačka imena i trgovačke nazive, zaštitu od nepoštene utakmice, i sva druga prava koja proističu iz intelektualne aktivnosti u području industrije,  nauke, književnosti ili umetnosti.
[3] U državama koje pripadaju anglosaksonskoj pravnoj tradiciji postoji i tzv. “passing off”, što je pravo kojim se štiti neregistrovani trgovački znak tj. obeležje, dok se u državama evropsko-kontinentalne pravne tradicije ovo pravo štiti pravom nelojalne konkurencije.
[4] Ovakav stav je zauzeo Vrhovni sud Velike Britanije u predmetu Filips protiv Malkair (2012).

Najnovije:

NEWSLETTER

NEWSLETTER