Intelektualna svojina čini srž kompanije 21. veka, označava pokretačku snagu inovacija, konkurentnosti i rasta poslovanja, kao i ekonomije u celini. Prema istraživanjima koje je poslednjih godina vršio Ocean Tomo, vrednost nematerijalne imovine je za samo dve decenije – od 1995. do 2015. godine skočila sa 68% na 84%[1]. Isto istraživanje je, štaviše, ažurirano 2020. godine u okviru analize ekonomskih efekata korona virusa i rezultat je pokazao da je vrednost nematerijalne imovine ponovo porasla, na čak 90%[2]. Shodno tome, opravdano se smatra da će u digitalno doba, krađa intelektualne svojine porasti u narednim godinama i potencijalno uticati na hiljade kompanija i startapa, posebno u okviru IT sektora. Internet je definitivno uticao da krađa intelektualne svojine postane lakša nego ikada ranije.
Krađa intelektualne svojine predstavlja noćnu moru za poslovne ljude koji vode svoje firme – to može značiti oduzimanje prednosti prvog ulaska na tržište, gubitak profitabilnosti ili, u najgorem slučaju, celokupnog poslovanja u korist konkurenata ili falsifikatora. Zbog toga, bez obzira da li ste tek na početku svog poslovanja ili već imate firmu koja uspešno posluje, nikad nije prerano da postavite zaštitnu ogradu oko svoje intelektualne svojine. Ne čekajte dok ne bude prekasno!
Šta sve spada u intelektualnu svojinu Vaše firme?
Intelektualna svojina označava tvorevine uma. U svakodnevnom životu neprestano smo okruženi nečijom intelektualnom svojinom. Na primer: dok čitate ovaj tekst naići ćete na fotografije koje su zaštićene autorskim pravom, možda sedite ispred kompjutera na kome je brend zaštićen žigom (recimo Lenovo), verovatno sedite na stolici koju je možda neko zaštitio dizajnom i držite olovku čiji je mehanizam, u nekom momentu, bio patentiran.
Postoji opšta saglasnost u vezi sa tim šta čini srž intelektualne svojine. To su književna, dramska, muzička i umetnička dela, fonogrami, filmovi i emisije, izumi, registrovani ili neregistrovani dizajn i trgovački znak, ime ili slika koji u prometu služi za razlikovanje proizvoda ili usluga. [3] Prema tome, ono što osoba stvori svojim intelektom, počevši od ideje kako da se razvije biznis do logoa ili kompjuterskog koda, može spadati u intelektualnu svojinu.
Na primer, ako govorimo o IT firmi, deo softvera koji ste razvili zaštićen je vašim autorskim pravima.
Intelektualna svojina je zaštićena pravom intelektualne svojine, koje se deli na:
- autorsko pravo,
- patente,
- dizajn,
- žigove,
- oznake geografskog porekla, kao i
- poslovnu tajnu. [4]
Prava intelektualne svojine svom tvorcu daju pravo da spreči ostale da na bilo koji način eksploatišu rezultate njegovog rada bez njegove prethodne saglasnostidozvole vlasnika intelektualne svojine u određenom vremenskom periodu. Iako postoji generalni konsenzus oko toga šta je predmet intelektualne svojine – knjiga, pesma ili film, okviri i ograničenja prava intelektualne svojine nisu sasvim jasni. [5] U ovom kratkom tekstu, osvrćemo se samo na najčešće tipove prava intelektualne svojine u našoj svakodnevnoj advokatskoj praksi: na žigove, autorsko pravo, patente i poslovne tajne. S druge strane, o industrijskom dizajnu kao još jednom pravu iz ove kategorije, kao i načinima njegove zaštite, pisali smo u odvojenom tekstu.
Zaštita intelektualne svojine – zašto je važna?
Kao tvorac imate pravo da uživate u benefitima svog rada i rezultatima svoje investicije u stvaranje i u konačan uspeh. To znači da treba da imate apsolutno pravo da odlučujete ko i na koji način može da koristi vašu intelektualnu svojinu.
Intelektualna tvorevina je često ključna za razvoj vašeg biznisa. Suštinski, ona vam može predstavljati mehanizam za ostvarivanje velike finansijske koristi. Sa druge strane, ako neko neovlašćeno upotrebljava vašu intelektualnu svojinu, znači da ostvaruje benefit na Vaš račun, čime Vas potencijalno onemogućava da ostvarite prednost na tržištu i nanosi štetu Vašem poslovanju. U digitalnom dobu u kome teško da prođe dan a da svako od nas ne “izgugla” nešto, nikada nije bilo lakše pristupiti informacijama i šanse da neko neovlašćeno iskoristi ili iskopira Vaše autorsko delo su veće nego ikada. Iz tog razloga, danas zaštita intelektualne svojine ima veći značaj nego što je to ikada ranije bio slučaj.
Ko može da ukrade intelektualnu svojinu Vaše firme?
Često se dešava da do krađe intelektualne svojine dođe od strane trenutno zaposlenih ili bivših radnika u određenoj kompaniji. Postoje različiti oblici krađe, od krađe određenih sekvenci softvera, pa do krađe dela poslovnog imena firme (naročito, ako firma pre toga nije izvršila registraciju žiga). Čest primer iz prakse je nedozvoljeno korišćenje poverljive informacije radi ugovaranja posla konkurentnoj firmi bivšeg poslodavca, do čega uglavnom dolazi usled odsustva dobro sastavljenog ugovora o poverljivosti podataka (NDA).
Kod IT firmi, pored zaposlenih, krađu intelektualne svojine neretko vrše i preduzetnici koji pružaju usluge razvoja softvera datoj IT firmi.
Ipak, nije neuobičajeno videti ni konkurente, profesionalne i amaterske hakere u krađi intelektualne svojine.
Kako se zaštititi?
Pojedina prava intelektualne svojine su automatski zaštićena zakonima o zaštiti intelektualne svojine (kao što je autorsko pravo), dok druga prava zahtevaju određenu aktivnost, odnosno preduzimanje neke vrste pravne radnje (žigovi, patenti, koji moraju biti adekvatno registrovani). Ipak, kada je u pitanju poverljivost informacija, morate se osigurati tako što ćete imati odgovarajuće interne procedure o zaštiti poverljivosti na snazi.
Šta je to što možete da učinite?
Iako ćete u nastavku teksta pronaći konkretne savete za svaku pojedinačnu vrstu prava intelektualne svojine, počećemo od nekih stavki koje su zajedničke za sve.
- Čuvajte se pomoći treće strane!
Ako ste unajmili treću osobu ili firmu da kreira intelektualnu svojinu i/ili proizvode za vas, od vitalnog je značaja da imate detaljan ugovor koji Vas štiti. To bi trebalo da osigura potpuni prenos prava vlasništva nakon plaćanja ili završetka radnje, budući da se ta prava ne prenose automatski na vas. Ovakvi sporazumi su posebno važni u IT sektoru.
- Pažljivo sastavite ugovore o radu.
Ako Vaši zaposleni stvaraju intelektualnu svojinu tokom svog rada, morate biti sigurni da intelektualna svojina ostaje u Vašoj firmi u svakom slučaju. Iako postoji zakonska pretpostavka u tom pogledu, velik broj pitanja je potrebno dodatno precizirati ugovorom o radu da biste se sveobuhvatno zaštitili.
- Ugovor o licenci intelektualnog vlasništva.
U slučaju da želite da dozvolite korišćenje Vaše intelektualne svojine drugoj strani, budite pažljivi sa ugovorom o licenci intelektualnog vlasništva, kako biste mogli maksimalno da ostvarite svoj profit i ujedno zadržite kontrolu nad njim.
Poslovna tajna i poverljivost informacija
U današnje vreme, najugroženiji oblik intelektualne svojine je zapravo poslovna ili korporativna tajna, za razliku od oblika intelektualne svojine koji je već u javnom vlasništvu (kao što su žigovi i patenti). Zbog čega je to tako? Zato što se brzo može unovčiti. Zato, za razliku od drugih vrsta sajber zločina, kao što su krađe kreditnih kartica ili podataka o ličnosti, za ovaj vid krađe može da prođe mnogo vremena da bi se otkrila.
Možemo slobodno reći da su među najugroženijim kategorijama podaci zaštićeni autorskim pravom, kao što je softverski kod. Druge popularne mete su takođe i poslovne strategije, liste kupaca, planovi za spajanje firmi, proizvodni procesi itd.
Dakle, kako da zaštitite svoj posao od zloupotrebe otkrivanja poslovne tajne?
Ovo su neki od načina:
- Uvedite procedure poverljivosti i sigurnosne procedure (što se u praksi čini sačinjenjem posebnog i detaljnog Pravilnika).
- Potpišite pažljivo sačinjene ugovore o poverljivosti informacija sa svojim zaposlenima, podizvođačima i poslovnim partnerima.
- Prikupite dokaze o procedurama poverljivosti i eventualnoj zloupotrebi istih.
- Ne zaboravite da u svoje ugovore uključite klauzule o zabrani konkurencije.
Žigovi
Žig je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe ili usluga jednog lica od iste ili slične robe/usluga drugog lica.
Na primer, ime brenda neke firme može da bude zaštićeno žigom.
Žigovi mogu da se sastoje od reči, imena, simbola, logoa ili kombinacije bilo čega prethodno navedenog, sa svrhom da običnom potrošaču omogući razlikovanje porekla robe ili usluga. Smatra se da je osnovna funkcija žigova upravo da spreče zabludu potrošača. Zbog toga, čak i ako posedujete veb domen ili registrujete kompaniju pod određenim poslovnim imenom, niste u potpunosti zaštićeni. Ako neko odluči da registruje žig koji sadrži, na primer, istu reč ili logotip, mogli biste biti primorani da rebrendirate celokupni posao.
Neretko je vrednost brenda određene kompanije veća od njene materijalne imovine. Ne čudi, stoga, izjava Dona Keougha, operativnog direktora i zastupnika kompanije Coca Cola u periodu od 1981. do 1993.: “Moja uloga kao rukovodećeg u Coca Coli je vrlo jednostavna: Zaštititi i unaprediti žig kompanije”.
Žig koji je podoban za zaštitu mora biti distinktivan na način da identifikuje robe i/ili usluge svog vlasnika. Da bi se dobila zaštita u vidu žiga, određeni znak mora da se registruje na nacionalnom, regionalnom (na nivou EU) ili međunarodnom nivou. U Srbiji, prijave za registraciju žiga se podnose Zavodu za intelektualnu svojinu u Beogradu. Žigovna prijava precizno definiše za koje robe i/ili usluge se žig registruje. Pre slanja prijave, ključno je da se izvrši detaljna analiza baze postojećih registrovanih žigova, sa ciljem da se izbegne da prijava bude odbijena ili da se kasnije otkrije povreda tuđeg žiga, što može rezultovati u vrlo skupoj parnici.
Autorsko pravo
Ideja, bez obzira koliko je originalna, ne može da uživa zaštitu dok se ne izrazi u određenoj formi – i to je trenutak kada na scenu stupa autorsko pravo. Međutim, međunarodno pravo intelektualne svojine izričito zabranjuje državama da uvode bilo kakve formalnosti u zaštitu autorskog prava. To znači da, za razliku od žigova i patenata, autor uživa zaštitu bez potrebe da registruje svoje autorsko pravo kod Zavoda za intelektualnu svojinu.
Autorsko pravo daje ekskluzivna prava autoru:
- pisanih dela (knjige, brošure, članci, prevodi, računarski programi),
- govornih dela (predavanja, govorii dr.),
- dramskih dela,
- dramsko-muzičkih, koreografskih i pantomimskih dela,
- muzičkih dela,
- filmskih dela,
- dela likovne umetnosti (slike, crteži, skice, grafike, skulpture),
- dela arhitekture,
- kartografskih dela (geografske i topografske karte),
- planova, skica, maketa i fotografija,
- pozorišne režije.
Kao što možete da vidite, autorstvo pokriva čitav dijapazon različitih dela. Da bi intelektualna tvorevina bila zaštićena autorskim pravom potrebno je da ispunjava samo jedan kriterijum – kriterijum originalnosti. Ipak, ne postoji jedinstveno tumačenje ovog pojma, niti postoji zakonska definicija, tako da u eventualnoj parnici sam sud utvrđuje da li je delo originalno ili nije.
Nosiocu autorskog prava garantuju se dve vrste prava – imovinska i moralna.
- Imovinska prava označavaju prava svojine koja su ograničena u vremenu i koja su prenosiva na druga lica na isti način kao što je to slučaj sa drugim vrstama svojinskih prava. Ona uključuju pravo na umnožavanje, pravo distribucije, pravo saopštavanja autorskog dela javnosti i pravo prerade.
- Moralna prava autora, između ostalog, uključuju pravo prvog objavljivanja, pravo na priznanje autorstva, kao i pravo na suprotstavljanje ugrožavanju ugleda ili časti autora. Moralna prava su usko vezana za autora i njegovu ličnost, zbog čega ih nije moguće preneti ugovorom na drugo lice.
Patenti
Pronalasci, bez obzira da li se radi o proizvodu ili novm postupku, koji su
- novi,
- imaju inventivni nivo,
- i koji su industrijski primenjivi,
mogu biti zaštićeni patentom.
Patent je apsolutno pravo koje pronalazaču daje država za određeni vremenski period u zamenu za otkriće pronalaska javnosti. Drugim rečima, patentom se štite novi pronalasci koji imaju određeni tehnološki značaj i doprinos.
Domaće zakonodavstvo propisuje da pronalasci mogu biti zaštićeni
- patentom, koji traje 20 godina od dana kada je prijava podneta, ili
- malim patentom, koji traje 10 godina od dana kada je prijava podneta.
Slično nekim od prava o kojima smo prethodno govorili, patent daje svom nosiocu širok krug prava: pravo korišćenja u proizvodnji, raspolaganja, stavljanja u promet… Ipak, imajući u vidu uslov da patent mora biti nov, pre podnošenja prijave za patent ili mali patent, krucijalno je da se izvrši detaljna analiza postojećeg stanja registrovanih patenata, sa posebnim fokusom na patente iz iste oblasti tehnologije.
Bez obzira na to da li je Vaš biznis prepoznatljiv po distinktivnom zaštitnom znaku ili razvijate inovativno tehničko rešenje do sada neviđeno na tržištu, jedno je sigurno: adekvatna zaštita Vaše intelektualne svojine jedan je od ključnih koraka u (uspešnom) ostvarivanju Vašeg biznis plana.
