Prilikom osnivanja društva sa ograničenom odgovornošću (DOO), vlasnici društva se često usredsređuju na vlasničku strukturu, poslovna ulaganja i operativno upravljanje. Međutim, jedan ključni aspekt koji se ponekad zanemaruje, a može imati dugoročne posledice, jeste odnos među članovima u DOO, koji ima presudnu ulogu u korporativnom upravljanju. Iako DOO nudi veliku fleksibilnost u pogledu strukture vlasništva i upravljanja, manjinski članovi neretko se suočavaju s izazovima u zaštiti svojih prava i interesa.
Uviđajući taj značaj, srpski zakonodavac je više puta jačao njihov položaj. Izmenama iz 2018. i 2021. godine proširena su prava manjine i uvedene dodatne zaštitne mere protiv mogućih zloupotreba većine. Svaki put su izmene Zakona o privrednim društvima unosile nove mehanizme zaštite manjinskih članova, čime se jasno potvrđuje tendencija uspostavljanja ravnoteže moći unutar DOO.
Maksimizacija prava manjinskih članova od prvog dana
Iako zakonska zaštita stalno napreduje, jedan od najučinkovitijih načina za uređivanje prava manjine jeste kroz Osnivački akt i Ugovor članova društva (Shareholders’ Agreement – SHA). Definisanjem glasačkih prava, pristupa informacijama, mehanizama za rešavanje sporova i strategija izlaska, ovi dokumenti sprečavaju da manjinski članovi ostanu nezaštićeni. Rano rešavanje ovih pitanja minimizira buduće konflikte i obezbeđuje stabilnu osnovu za korporativno upravljanje.
Pored zakonom propisanih obaveznih elemenata, osnivački akt može sadržati i opcione klauzule u sklau sa autonomijom volje prilikom zaključenja ugovora. Ove odredbe posebno su značajne za uređivanje odnosa među članovima ili između članova i društva na način drugačiji od zakonskih podrazumevanih pravila. Pošto je osnivački akt javan dokument registrovan kod Agencije za privredne registre, treća lica mogu lako pristupiti njegovom sadržaju, što doprinosi pravnoj sigurnosti i smanjenju asimetrije informacija u poslovanju.
Ipak, upravo javni karakter osnivačkog akta predstavlja i njegovu najveću manu. Članovi društva nerado otkrivaju unutrašnju organizaciju svojih odnosa, naročito kada je reč o osetljivim temama poput dogovora o glasanju na skupštini, proporcionalnosti ulaganja i glasačkih prava ili posebnih pragova odlučivanja. Kako bi se ti problemi prevazišli, srpsko pravo omogućava zaključenje Ugovora članova koji se ne registruje i ostaje poverljiv između ugovornih strana.
Ko su manjinski članovi?
Manjinski članovi su fizička ili pravna lica koja drže manji procenat vlasništva u DOO, obično manje od 20% udela. Njihov uticaj na donošenje odluka ograničen je nemogućnošću da kontrolišu većinu glasova na skupštini društva.
Prava članova u DOO pre svega uključuju pravo glasa na skupštini, pravo učešća u raspodeli dobiti i pravo na deo likvidacionog ostatka. Ta prava su u načelu srazmerna učešću člana u kapitalu društva, osim ako Osnivački akt ne predvidi drugačije.
Fiducijarna siva zona: mogu li manjinski članovi biti podvrgnuti istom standardu?
Prema srpskom kompanijskom pravu, fiducijarne dužnosti u DOO automatski se primenjuju samo na članove koji kontrolišu društvo ili imaju „značajno učešće”, koje je definisano kao više od 25 % glasačkih prava. Članovi ispod tog praga, po pravilu, oslobođeni su obaveza poput zabrane konkurencije, čuvanja poslovne tajne, izbegavanja sukoba interesa, i prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes.
Situacija se, međutim, menja čim Osnivački akt ili Statut izričito prošire dodatne članove društva kao nosioce fiducijarnih dužnosti. Kada osnivački dokumenti tako propisuju, i manjinski članovi moraju poštovati iste standarde lojalnosti – izbegavati konkurisanje društvu, čuvati poslovnu tajnu i prijavljivati svaku transakciju u kojoj imaju lični interes. Ukratko, dobro sastavljeni korporativni dokumenti mogu izjednačiti fiducijarni teren i proširiti osnovnu zaštitu društva na sve članove, bez obzira na veličinu njihovog učešća u društvu.
Pristup korporativnim dokumentima – pravo svih članova bez obzira na procenat vlasništva
Svi članovi, nezavisno od procenta učešća u osnovnom kapitalu društva, imaju zakonsko pravo uvida u dokumenta i poslovnu dokumentaciju društva. Ovo pravo ostvaruje se podnošenjem pisanog zahteva društvu, koji mora da sadrži podatke o identitetu člana, preciznu specifikaciju traženih dokumenata ili podataka, svrhu podnošenja zahteva, kao i, po potrebi, informacije o trećim licima kojima član namerava da prosledi pribavljene informacije.
Društvo može da odbije pristup određenim dokumentima samo u skladu sa zakonom propisanim ograničenjima za tu pravnu formu. Ako društvo ne postupi po zahtevu u roku od osam dana od prijema, član može podneti predlog nadležnom sudu da naloži dostavljanje traženih podataka; sud postupa po hitnom postupku. Budući da manjinski članovi nemaju uvid u svakodnevne aktivnosti društva i nisu potrebni za donošenje svake strateške odluke, ovaj mehanizam omogućava da budu u potpunosti informisani o svim korporativnim dešavanjima.
Glas koji se čuje: glasačka prava manjinskih članova i mehanizmi zaštite
Opšte pravilo glasi da glasačka snaga svakog člana odgovara ulogu koji je uneo u društvo i udelu koji je zauzvrat dobio. Ipak, Osnivački aktom može se odstupiti od ovog načela, pod uslovom da se članu ne uskrati pravo glasa u potpunosti. Time se obezbeđuje da, čak i kada se iskoristi ugovorna fleksibilnost, suštinsko pravo učešća u upravljanju društvom ostane sačuvano.
Još jedan važan zakonski mehanizam jeste mogućnost manjinskih članova da sazovu skupštinu i predlože tačke dnevnog reda. Po srpskom pravu, članovi koji poseduju najmanje 10 % osnovnog kapitala mogu zahtevati od direktora da sazove sednicu skupštine. Ako direktor ne postupi u propisanom roku, ti članovi mogu skupštinu sazvati sami.
Nadalje, Osnivački akt može predvideti da pravo na stavljanje dodatnih tačaka na dnevni red skupštine predlažu ne samo članovi koji poseduju najmanje 5 % kapitala, kako zakon propisuje, već i oni sa manjim udelom, čime se manjinska prava jačaju iznad zakonskog minimuma.
Kada je reč o odlučivanju, skupština obično donosi odluke prostom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa. Za pojedina ključna pitanja, poput promena kapitala, statusnih promena, stečaja ili likvidacije, potrebna je dvotrećinska većina svih glasačkih prava. Ipak, Osnivački akt može odrediti i drugačiju većinu, pod uslovom da nije manja od proste većine svih glasova. Na taj način omogućava se prilagođeno unutrašnje upravljanje u skladu s potrebama društva. Zakon o privrednim društvima time jača poziciju manjinskih članova kroz obavezne kvalifikovane većine za određene odluke, što sprečava da većina nametne fundamentalne promene bez saglasnosti manjine. S druge strane, ukoliko se ne postigne saglasnost, manjinski članovi imaju posebno pravo izlaska iz društva (videti dole).
Važno je i to da članovi u određenim situacijama ne mogu glasati kada postoji sukob interesa. Član nema pravo glasa o odlukama koje se odnose na njegovo oslobađanje od obaveza prema društvu, njegovo isključenje, pokretanje ili povlačenje postupka protiv njega, odobravanje transakcija između njega i društva, kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom ili osnivačkim aktom.
Ovakav pravni okvir obezbeđuje ravnotežu između zaštite manjine i fleksibilnosti putem ugovornih odredbi, uz očuvanje integriteta ključnih procesa odlučivanja u društvu.
Sudska zaštita manjinskih članova
Još jedan ključni mehanizam zaštite kojim manjinski članovi raspolažu po srpskom korporativnom pravu jeste derivativna tužba. Ovim pravnim sredstvom članovi mogu pokrenuti parnicu u ime i za račun društva kada ono samo ne reaguje protiv direktora ili trećih lica čijim je postupanjem društvu naneta šteta.
Članovi mogu podneti derivativnu tužbu ako u trenutku podnošenja poseduju najmanje 5% osnovnog kapitala društva, bez obzira na to da li je osnov za tužbu nastao pre ili posle sticanja udela. Kao uslov, članovi su prethodno dužni da podnesu pisani zahtev društvu da samo pokrene spor. Ako društvo zahtev odbije ili ne postupi u roku od 30 dana, članovi stiču pravni osnov da tužbu podnesu samostalno.
Moć manjinskih članova: Razumevanje prava na likvidaciju društva
Prava manjinskih članova, odnosno lica koja ne poseduju značajno učešće u društvu, mogu biti od presudnog značaja naročito kada društvo posluje na način koji ne zadovoljava njihove interese ili kada postoje ozbiljna neslaganja među članovima. Jedno od ključnih prava koje zakon priznaje manjinskim članovima jeste pravo da zahtevaju likvidaciju društva, odnosno da podnesu likvidacijsku tužbu.
Iako to pravo nije automatsko niti bezuslovno, može se ostvariti u određenim situacijama. Članovi koji drže najmanje 20% osnovnog kapitala imaju pravo da pred nadležnim sudom pokrenu postupak radi prestanka društva ili preduzimanja drugih korektivnih mera. Ovo je krajnje izuzetan pravni lek, pa zakon predviđa uzak, jasno definisan skup okolnosti pod kojima se može odobriti. Sud može naložiti likvidaciju (ili izreći alternativne mere) samo ako utvrdi:
1. da odbor direktora, odnosno u dvodomnom sistemu upravljanja izvršni i nadzorni odbor, nisu u stanju da upravljaju društvom zbog međusobnog neslaganja ili drugih razloga, a skupština članova nije u mogućnosti da prevaziđe blokadu, čime je onemogućeno upravljanje u interesu članova;
2. da postoji blokada u odlučivanju na skupštini članova u trajanju od najmanje dva uzastopna zasedanja, što sprečava da se poslovi društva vode u njegovom najboljem interesu;
3. da su direktori ili članovi nadzornog odbora postupali protivzakonito, nepošteno ili prevarno, suprotno interesima članova koji pokreću postupak;
4. da se imovina društva rasipa ili umanjuje.
Čak i u tim slučajevima, sud nije obavezan da odredi likvidaciju. Po sopstvenom nahođenju može izreći alternativne mere kojima se disfunkcija otklanja bez potpunog gašenja društva – na primer uvođenjem prinudne uprave, sprovođenjem vanredne revizije finansijskih izveštaja, razrešenjem direktora, izmene pravila korporativnog upravljanja ili, u posebnim situacijama, otkup udela od članova koju su podneli tužbu.
Dakle, iako manjinski članovi imaju pravo da traže likvidaciju, sud raspolaže nizom opcija koje mogu bolje zaštititi ukupne interese društva i svih zainteresovanih strana. Odluka o likvidaciji nije automatska i zavisi od različitih faktora, uključujući mogući uticaj na poslovanje društva i održivost alternativnih rešenja.
Upravo zato je dobro sastavljen Ugovor članova (Shareholders’ Agreement) nezamenljiv kada u društvu postoji više vlasnika udela. Prvo, omogućava ugovaranje izlaznih i otkupnih mehanizama, kao što su drag-along, tag-along ili call/put opcije, koje pružaju izvodljivu alternativu skupom i dugotrajnom postupku likvidacije. Drugo, unapred definisani postupci rešavanja sporova i većine za odlučivanje predstavljaju brz mehanizam za gašenje konflikata pre eskalacije, čuvajući kontinuitet poslovanja i vrednost za sve članove.
Zaštita nesaglasnih članova u DOO: Pravo na otkup udela
Iako su prava nesaglasnih članova prvenstveno uređena za akcionarska društva, Zakon o privrednim društvima dopušta njihovu mutatis mutandis primenu i na društva sa ograničenom odgovornošću, osim ako osnivački akt ne propisuje drugačije. Time se članovima u DOO pruža dragocen zaštitni mehanizam kada se donose ključne odluke bez njihove podrške.
Član koji glasa protiv ili se uzdrži od glasanja o određenim značajnim odlukama – poput promene pravne forme, statusnih promena, izmena osnivačkog akta koje utiču na članska prava, odobravanja velikih transakcija ili drugih radnji izričito navedenih u osnivačkom aktu – može zahtevati da društvo otkupi njegov udeo. Ako društvo ne ispuni ovu obavezu, nesaglasni član može zatražiti sudsku zaštitu. Sud može dosuditi punu ili preostalu vrednost udela, a doneta presuda koristi svim nesaglasnim članovima, čak i onima koji nisu podneli tužbu.
Ovo pravo obezbeđuje da članovi koji se ne slažu sa fundamentalim promenama u društvu ne budu primorani da ostanu u društvu čijom se budućom smernicom suštinski ne slažu. Reč je o ključnoj bezbednosnoj mreži za manjinske članove koja nudi strukturisanu i pravičnu izlaznu strategiju u trenucima korporativnog razilaženja. Još jednom, Ugovor članova (Shareholders’ Agreement – SHA) predstavlja sjajnu priliku da se od samog početka ugovore alternativni uslovi i mehanizmi za slučaj ovakvih situacija.
Zaštitite svoje interese: zašto je dobro sastavljen Ugovor članova ključan za Vaše poslovanje
Još jedno važno područje jeste Ugovor članova, kojim se mogu definisati ili proširiti prava manjine iznad zakonskog minimuma. Srpsko pravo omogućava članovima da zaključe sporazume kojima uređuju međusobna prava i obaveze, pod uslovom da ti sporazumi nisu u suprotnosti sa zakonom ili osnivačkim aktom. Putem Ugovora članova manjinski članovi (zapravo svi članovi društva) mogu obezbediti dodatnu zaštitu, kao što su pojačana prava veta, rezervisana pitanja odlučivanja, posebne procedure odobravanja ili tag-along pravo u slučaju prenosa udela većine, stvarajući uravnotežen okvir koji sprečava blokade u odlučivanju, a ne služi isključivo manjini. Ipak, iako ugovor članova obavezuje ugovorne strane, on ne proizvodi dejstvo prema samom društvu ako nije inkorporiran u osnivački akt, te je uvek preporučljivo uskladiti ga sa internim aktima društva.
Treba imati u vidu da mogućnosti Ugovora članova nisu neograničene. Njime se ne mogu derogirati obavezne odredbe Zakona o privrednim društvima. Na primer, pravo na pristup informacijama ne može se ograničiti, manjinski članovi ne mogu biti lišeni zakonskog prava da sazovu sednicu skupštine, niti se mogu odreći prava na izlazak iz društva u slučaju fundamentalnih korporativnih promena. Ove zaštitne odredbe garantuju da, čak i bez ugovora članova, pravni okvir obezbeđuje osnovni nivo zaštite za manjinske članove.
Iako je zakonski okvir u Srbiji relativno robustan, u praksi i dalje postoje izazovi. Manjinski članovi moraju biti proaktivni u ostvarivanju svojih prava i, gde je to moguće, pregovarati o dodatnim ugovornim garancijama. U zatvorenim društvima rizik od isključenja, opresije ili razvodnjavanja znatno je veći, te bi manjinski članovi trebalo da insistiraju na sveobuhvatnom ugovoru članova koji odražava njihova očekivanja i ublažava te rizike.
