Tokom procesa ulaska u Evropsku Uniju, Srbija je godinama radila na tome da unapredi mogućnosti investiranja i uvela izmene različitih zakona kako bi privukla strane investitore. Izmene zakona donete su sa ciljem usklađivanja sa zakonodavstvom EU, kao i da bi Srbija postala konkurent kada su u pitanju investicije.
Ove značajne promene dovele su do toga da se Srbija našla na visokom mestu na listi zemalja koju investitori širom sveta uzimaju u obzir prilikom donošenja odluke gde da investiraju.
Razlog broj 1: Sloboda ulaganja
U skladu sa zakonima u Srbiji, strani investitori uživaju slobodu ulaganja.
Odmah na početku želimo da razjasnimo da se stranim investitorom smatra privredno društvo ili fizičko lice koje ima registrovano sedište ili prebivalište u inostranstvu, a koji investira u poslovne aktivnosti u Srbiji.
Važno je istaći da se prema stranim investitorima za njihova ulaganja, odnosi jednako kao prema državljanima Srbije. Ovo podrazumeva da imaju ista prava i obaveze kao srpski investitori, osim ukoliko Zakon o ulaganjima ne propisuje drugačije.
Nakon plaćanja svih poreza i izmirivanja drugih obaveza po osnovu javnih prihoda, strani investitori mogu da izvrše prenos svojih prihoda, poput dividendi, taksa za korišćenje prava intelektualne svojine, kao i drugih sredstava vezanih za investiciju u Srbiji.
Razlog broj 2: Strateška pozicija za poslove koji su povezani sa Evropskom Unijom
Kako se Srbija nalazi u jugoistočnoj Evropi, nudi izuzetno pogodnu geografsku poziciju.
Dunav koji protiče kroz Srbiju povezuje čak 10 evropskih zemalja.
Svi važni putevi prolaze kroz Srbiju, zahvaljujući njenoj poziciji između zapadne i istočne Evrope. Takođe, putevi i pruge iz severne, zapadne i centralne Evrope prolaze kroz Srbiju na putu ka jugoistočnoj Evropi i jugozapadnoj Aziji.
Razvijen saobraćaj kao i pogodna geografska pozicija su veoma značajne za razvoj poslovanja, prisustvo na tržištu, kao i pojednostavljen način da se povežete sa svojim poslovnim saradnicima i dobavljačima iz svih delova Evrope i sveta.
Razlog broj 3: Prihvatljivi porezi i poreski podsticaji
Tokom donošenja odluke da li ćete ulagati i/ili započeti svoj posao u Srbiji, jedna od glavnih stvari o kojima morate biti dobro informisani jesu poreski zakoni i poreske olakšice u Srbiji.
Nakon što uporedite poreze koji su propisani zakonima u Srbiji sa drugim evropskim zemljama, sigurno ćete uvideti prednost investicije u Srbiji.
Takođe, jedan od najvažnijih poreza za privredna društva jeste porez na dobit pravnih lica. Tabela koja se nalazi ispod prikazuje neke primere poreza na dobit pravnih lica u evropskim zemljama. Uzimajući u obzir kvalitet života, ostale troškove za poslovanje, zajedno sa drugim pogodnostima za vlasnike privrednih društava u Srbiji, čvrsto verujemo da je Srbija pogodno mesto da započnete svoj posao.
Povoljne poreske stope poreza na dobit pravnih lica nisu jedina stvar koja motiviše investitore širom sveta da započnu svoj posao u Srbiji.
Činjenica da relevantni zakoni sadrže veoma pogodne odredbe, naročito u inovativnim delatnostima, čini Srbiju odličnim tržištem za ulaganje u postojeća društva ili osnivanje nove firme u Srbiji. Glavni razlog zašto se trend uvođenja poreskih olakšica iz godine u godinu nastavlja jeste unapređenje inovativnih delatnosti i razvoj IT sektora.
Konkretno, od početka 2020. godine kvalifikovanim poslodavcima koji ispunjavaju zakonom predviđene uslove dostupni su poreski podsticaji za zapošljavanje stranaca i povratnika.
Povoljne poreske odredbe postoje za svaku poresku kategoriju. Ukoliko pogledate naš blog o poreskim olakšicama za društva u Srbiji, možete pronaći informacije o svakoj od njih, i proverite da li ispunjavate uslove za neke od tih olakšica.
Razlog broj 4: Jednostavno, brzo i finansijski pogodno osnivanje firme u Srbiji
Novo pravno lice se osniva nakon registracije u Agenciji za privredne registre i nakon otvaranja poslovnog bankovnog računa.
Proces registracije firme u Agenciji za privredne registre je poprilično jednostavan, a uz pravnu pomoć advokata specijalizovanog u oblasti kompanijskog prava, ne biste imali mnogo obaveza tokom ovog postupka. Ceo proces osnivanja se može završiti u roku od 3-5 dana, s obzirom da je Agenciji za privredne registre potrebno toliko vremena kako bi doneli odluku. Pre toga, u zavisnosti od složenosti strukture osnivača, potrebno je određeno vreme kako bi se pripremila sva dokumentacija i kako bi se sastavio najvažniji dokument svake kompanije – Osnivački akt.
Srbija ima vrlo konkurentne cene u poređenju sa ostalim evropskim zemljama kada uzmemo u obzir naknade za osnivanje firme koje se plaćaju Agenciji za privredne registre, kao i to da su moguće promene svih vrsta (na primer, promena adrese sedišta).
Osnovni kapital društva može da se sastoji iz novčanog ili nenovčanog uloga. Minimalni iznos osnovnog kapitala u društvu sa ograničenom odgovornošću iznosi 100 RSD, dok za osnivače koji žele da se da prijave za dozvolu za privremeni boravak na osnovu njihove funkcije u društvu, minimalna suma iznosi 250 EUR (odgovarajuća suma u RSD).
Razlog broj 5: Osnivanje firme u Srbiji bez fizičkog prisustva
Brojne poslovne obaveze i užurban stil života često sprečavaju lica da doputuju u Srbiju zarad birokratskih formalnosti. U toku osnivanja firme, ove formalnosti podrazumevaju overu Osnivačkog akta, fizičko prisustvo u banci tokom otvaranja računa, kao i ostale radnje.
S obzirom na gorenavedeno, Srbija je posebno privlačna stranim investitorima, budući da se sve radnje vezane za osnivanje firme mogu obaviti bez fizičkog prisustva osnivača.
Razlog broj 6: Virtuelno sedište
Društvo mora da ima registrovano poslovno sedište u Srbiji, odakle obavlja svoju poslovnu delatnost.
Kako se dobar deo poslovnih radnji u okviru društva izvode na daljinu (ovo posebno važi za društva koja se bave inovativnim delatnostima u IT sektoru), povoljna opcija za registraciju poslovnog sedišta u Srbiji jeste da se odlučite za uslugu virtuelnog sedišta za svoje društvo u Srbiji.
Razlog broj 7: Carinske povlastice za investicije u Srbiji
Strana lica koja žele da investiraju u Srbiju u vidu uvoza opreme (izuzimajući putnička vozila i opreme za igre na sreću), mogu biti oslobođena od plaćanja carinskih dažbina i drugih dažbina u slučaju da je oprema koja se uvozi u skladu sa propisima o zaštiti životne sredine u Srbiji.
Razlog broj 8: Poštena tržišna utakmica
Komisija za zaštitu konkurencije u Srbiji godinama dobija pozitivnu evaluaciju za svoj rad kao i za drastično poboljšanje transparentnosti. Savet stranih investitora preporučuje korišćenje naprednijih ekonomskih analiza u procesima analiziranja kršenja konkurencije, kao i korišćenje naprednijih softvera koji poboljšavaju kvalitet ekonomskih analiza.
Jasno je da Srbija ne zaostaje iza razvijenih evropskih zemalja kada je u pitanju fer konkurencija na tržištu.
Razlog broj 9: Posebni poreski podsticaji za investitore
Pored podsticaja koji su dati svim pravnim licima u Srbiji, postoje podsticaji i bespovratna novčana sredstva koji su posebno namenjeni stranim investitorima.
Kao vid finansijske podrške, Republika Srbija pruža posebna bespovratna novčana sredstva za Grinfild i Braunfild investicije, kao dva vida direktnih stranih investicija u Srbiji.
Za podršku investicije od državnog značaja, kao i investicije koja unapređuje domaći ekonomski razvoj, Republika Srbija može da proda investitoru građevinsko zemljište po nižoj ceni od tržišne vrednosti.
Za investitore koji zaposle više od 100 radnika i investiraju više od 8,5 miliona evra, Republika Srbija nudi poreski kredit u trajanju od deset godina na porez na dobit pravnih lica.
Razlog broj 10: Ostale relevantne finansijske povlastice
Obavljanje poslovne delatnosti u okviru nekih od 15 slobodnih zona u Srbiji pruža određen preferencijalni poreski režim. Ono što je ključno jeste da se izuzima PDV na dohodak koji je stvoren kroz poslovnu delatnost.
I domaća i strana pravna lica imaju pravo da iskoriste prednosti slobodnih zona. Slobodne zone su ogromna prednost svim vrstama poslovnih delatnosti, uključujući proizvodnju, skladištenje, trgovinu, bankarstvo i osiguranje.
Profit ostvaren u slobodnoj zoni može da se prenese u bilo koju zemlju u svetu, bez ikakvih dozvola i bez ikakvih poreza i troškova.
Investitori u slobodnoj zoni mogu da iznajme skladišta, poslovne prostorije kao i druge vrste prostora sa povlašćenim uslovima.
Razlog broj 11: Radnopravno zakonodavstvo
Za 2022. godinu najavljene su nove izmene Zakona o radu, koje za cilj imaju da Srbija postane konkurentna država drugim evropskim zemljama na tržištu rada.
Razlog broj 12: Veliki broj mladih diplomiranih stručnjaka i poznavanje engleskog jezika na visokom nivou
Kao poslodavac, bez problema možete pronaći mlade diplomirane stručnjake koji govore engleski jezik na izrazito visokom nivou, s obzirom na to da Srbija zauzima visoku 15. poziciju prema EF EPI indeksu poznavanja engleskog jezika na listi zemalja širom sveta.
Zahvaljujući visoko-kvalitetnom obrazovnom sistemu u Srbiji, uslovi na srpskom tržištu rada pružaju optimistični pogled.
Razlog broj 13: Zapošljavanje stranaca u Srbiji
Od važnog značaja kako za strane poslodavce tako i za zaposlene jesu odredbe Zakona o strancima (u daljem tekstu: ZOS) kao i Zakon o zapošljavanju stranaca (u daljem tekstu: ZOZS) s obzirom na to da je zapošljavanje stranaca u Srbiji regulisano ovim Zakonima.
Sva pitanja u vezi sa dozvolom za boravak stranaca u Srbiji regulisana su Zakonom o strancima.
Kada je reč o odredbama Zakona o strancima, pravi se razlika između stranaca kojima je potrebna dozvola za boravak i rad (jedinstvena dozvola) i onih kojima nije.
Jedinstvena dozvola nije obavezna za stranca kome je odobren privremeni boravak po osnovu humanitarnog boravka, vlasništva nad nepokretnošću, studiranja i međunarodne razmene studenata, naučno istraživačkog rada, volontiranja, verske službe itd.
Jedinstvena dozvola se izdaje u slučaju privremenog boravka po osnovu zapošljavanja ili stručne specijalizacije, obuke i prakse. Na osnovu nje stranac ima pravo na i na boravak i na rad u Srbiji.
Ono što je značajna novina, jeste mogućnost podnošenja zahteva za izdavanje, odnosno produženje jedinstvene dozvole elektronski putem.
Što se tiče njenog važenja, može da se izda na period do tri godine i može se produžavati na isti period.
Razlog broj 14: Poreski podsticaji za zapošljavanje mladih povratnika i stranaca
Srbija ima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa 59 zemalja širom sveta i ova činjenica je jedan od glavnih razloga koji čine Srbiju veoma povoljnom za otvaranje firme ili premeštanje postojeće firme.
Pored toga, poslednje izmene Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o obaveznim doprinosima za socijalno osiguranje (u daljem tekstu: ZODSO) uključuju i neke nove poreske podsticaje.
Bilo da ste zainteresovani za zapošljavanje stranaca u Srbiji ili kao stranac, želite da stupite u radni odnos sa srpskim poslodavcem, postoje određene odredbe koje su veoma povoljne za Vas, a tiču se poreza i doprinosa za socijalno osiguranje.
Zakon o obaveznim doprinosima za socijalno osiguranje propisuje da poslodavci koji zaposle mlade povratnike porezi i doprinosi im se umanjuju za 70%. Dalji uslovi za korišćenje ovih umanjenja na poreze i doprinose su propisani Zakonima, a detaljnije objašnjenje možete pronaći u našem blogu.
Pored toga, novonastanjeni obveznici koji su zaposleni od strane poslodavca koji vrši inovativnu delatnost i ispunjava druge uslove propisane Zakonom, takođe mogu da koriste podsticaje za poreze i doprinose.
Pitanje zapošljavanja stranaca je uvek direktno povezano sa boravkom stranaca u Srbiji. Još tokom 2020. godine, srpske vlasti uvele su značajne podzakonske akte koji uređuju ova pitanja kako bi dozvolili strancima da ostanu u Srbiji, kao i da učine Srbiju primamljivijim poslovnim tržištem.
U skladu sa odredbama Pravilnika o kriterijumima koji određuju koje su to kategorije stranaca, kao i kojim kategorijama stranaca se može izdati privremeni boravak u Srbiji, bez obzira na osnov za izdavanje privremenog boravka (u daljem tekstu: Pravilnik), dozvola za privremeni boravak može da se odobri sledećim kategorijama stranaca:
- stranci koji su osnovali firmu u Srbiji čija je inovativna delatnost potvrđena od strane Naučno-tehnološkog parka (čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, Beograd ili druga domaća vladina organizacija) – takozvani, „startup“
- stranci koji su investirali u već registrovano društvo u Srbiji, odnosno da su u delatnost društva investirali osnovnu materijalnu i nematerijalnu imovinu, takozvani „investitor“
- stranci kojima je priznato više obrazovanje koje izdaju nadležna tela Republike Srbije, takozvani „talenat“.
- stranci koji imaju srpsko poreklo
