Šta je ugovor između članova društva prema srpskom pravu?
Sporovi između članova društva u praksi su među najčešćim i najskupljim privrednim sporovima. Oni po pravilu nastaju onda kada odnosi više nisu dobri, a pravila nisu jasno postavljena unapred. Situacije poput izlaska jednog člana iz društva, ulaska investitora, neslaganja oko strateških odluka ili prodaje biznisa često prerastaju u dugotrajne i skupe sudske postupke koji mogu ugroziti samo poslovanje.
Posebno u startap i investicionim projektima, investitori gotovo redovno insistiraju na zaključenju shareholders agreement-a (SH ugovora) kao uslova za ulaganje. Razlog za to je da zakonska pravila i osnivački akt društva obično nisu dovoljni da precizno urede međusobne odnose, raspodelu kontrole, zaštitu manjinskih članova ili izlazne mehanizme iz društva.
Upravo zato Zakon o privrednim društvima (u daljem tekstu: ZPD) u članu 15 predviđa mogućnost da članovi društva zaključe poseban ugovor u pisanoj formi sa jednim ili više članova istog društva, kojim regulišu pitanja od značaja za svoje međusobne odnose u vezi sa društvom (SH ugovor).
Važno je naglasiti da SH ugovor proizvodi dejstvo isključivo između članova koji su ga zaključili. Drugim rečima, ako svi članovi društva nisu potpisnici SH ugovora, njegova pravila se ne primenjuju na one koji mu nisu pristupili, jer se radi o obligacionom ugovoru koji stvara prava i obaveze samo za njegove potpisnike, a ne i za društvo kao pravno lice niti za treća lica.
Specifičan naziv ovog ugovora zavisi od pravne forme društva, pa tako ZPD propisuje sledeće nazive:
- kod ortačkog društva – ugovor ortaka,
- kod komanditnog društva i društva sa ograničenom odgovornošću – ugovor članova,
- kod akcionarskog društva – ugovor akcionara.
U praksi se, međutim, najčešće koristi termin „shareholders agreement“ ili skraćeno „SH ugovor“, bez obzira na pravnu formu društva.
Zašto zaključiti ugovor između članova društva?
Različiti interesi članova društva, neravnomerna vlasnička struktura, ulazak investitora ili planiranje buduće prodaje društva otvaraju brojna pitanja koja prevazilaze standardna zakonska rešenja. U takvim okolnostima, SH ugovor je važan instrument pravne sigurnosti i strateškog planiranja odnosa među članovima. Upravo zato se postavlja pitanje – zašto je u praksi često neophodno zaključiti SH ugovor?
1. Zaštita osetljivih poslovnih dogovora i investicionih aranžmana
Svako društvo je u obavezi da poseduje osnivački akt, jer on predstavlja konstitutivni akt bez koga se društvo ne može osnovati. Osnivačkim aktom uređuju se osnovni statusni i organizacioni elementi društva, kao što su podaci o članovima, poslovno ime i sedište, delatnost, visina i struktura osnovnog kapitala, udeli članova i organi društva i njihove nadležnosti.
Reč je o dokumentu koji postavlja opšti pravni okvir funkcionisanja društva i čija je obavezna sadržina predviđena ZPD-om. Pored toga, on se registruje kod Agencije za privredne registre (APR) i javno je dostupan, što znači da su njegove odredbe vidljive svim zainteresovanim licima.
Nasuprot tome, SH ugovor predstavlja privatni ugovor između članova društva, koji se ne registruje u APR-u i ne objavljuje javno. Upravo ta činjenica daje mu poseban značaj u praksi, jer omogućava članovima da detaljnije, fleksibilnije i diskretnije urede svoja međusobna prava i obaveze.
Na primer, dok se osnivačkim aktom može predvideti da se određene odluke donose većinom glasova, SH ugovorom se može precizirati da je za konkretne strateške odluke (npr. zaduživanje preko određenog iznosa, prodaju imovine velike vrednosti, ulazak novog člana ili promenu delatnosti) potrebna saglasnost svih ili određenih članova, ukoliko je to naravno u skladu sa imperativnim zakonskim normama.
Takođe, članovi mogu detaljno urediti politiku raspodele dobiti, mehanizme finansiranja društva, ograničenja prenosa udela ili posebna prava investitora, tj. sva ona pitanja koja prevazilaze standardni sadržaj osnivačkog akta.
Zahvaljujući tome što se SH ugovor ne objavljuje javno, on omogućava zaštitu osetljivih poslovnih dogovora i investicionih aranžmana, čime se obezbeđuje veća pravna sigurnost i stabilnost odnosa među članovima.
2. Prevencija sporova između članova
Veliki broj sporova među članovima društva nastaje zbog nejasno definisanih očekivanja. SH ugovor omogućava da se unapred odgovori na pitanja kao što su:
- Šta se dešava ako jedan član želi da izađe iz društva?
- Da li ostali članovi imaju pravo preče kupovine?
- Da li postoji obaveza zajedničke prodaje udela (tag-along klauzula)?
- Da li većinski član ima pravo da „povuče“ manjinske članove u slučaju prodaje (drag-along klauzula)?
U praksi, situacija u kojoj jedan član želi da izađe iz društva često predstavlja početak ozbiljnih nesuglasica, naročito ako način izlaska nije unapred dogovoren.
Ugovor između članova društva može precizno urediti uslove i postupak izlaska – da li je potrebna saglasnost ostalih članova, na koji način se utvrđuje cena udela (npr. unapred definisana formula, procena nezavisnog procenitelja), kao i rokove za realizaciju prenosa. Time se izbegava blokada poslovanja i neizvesnost u pogledu vlasničke strukture.
Pravo preče kupovine dodatno doprinosi stabilnosti odnosa, jer omogućava postojećim članovima da, pod istim uslovima, kupe udeo koji se namerava prodati trećem licu. Na taj način se sprečava ulazak nepoželjnog ili konkurentskog lica u vlasničku strukturu društva, što je naročito važno kod porodičnih biznisa ili društava zasnovanih na ličnom poverenju između članova.
Institut zajedničke prodaje (tag-along) štiti manjinske članove u situaciji kada većinski član prodaje svoj udeo trećem licu. U tom slučaju, manjinski članovi imaju pravo da pod istim uslovima prodaju svoj udeo kupcu.
Na primer, ako većinski član prodaje 85% udela investitoru, manjinski član može zahtevati da i njegov udeo bude uključen u istu transakciju, po istoj ceni i pod istim uslovima, čime se sprečava da ostane „zarobljen“ u društvu sa novim, njemu nepoznatim partnerom.
Sa druge strane, drag-along klauzula štiti većinskog člana, jer mu omogućava da u slučaju prodaje svog udela obaveže manjinske članove da takođe prodaju svoje udele istom kupcu.
Ovo je naročito značajno u investicionim i M&A transakcijama, gde kupac često insistira na sticanju 100% vlasništva. Bez ovakve klauzule, manjinski član bi mogao da blokira transakciju koja je u interesu većine i samog društva.
Uređivanjem ovih pitanja unapred, SH ugovor značajno smanjuje prostor za nesporazume, emotivne reakcije i dugotrajne sporove, jer članovi već u fazi dobrih odnosa definišu pravila za potencijalno konfliktne situacije.
3. Zaštita manjinskih članova društca
U praksi, naročito kod investicija i startap projekata, investitori često stiču manjinski udeo u društvu. Iako ZPD predviđa određene mehanizme zaštite manjinskih članova, ti mehanizmi predstavljaju minimalni standard zaštite. Upravo zato SH ugovor dobija poseban značaj kao instrument kojim se prava manjinskih članova mogu preciznije definisati i proširiti iznad zakonskog minimuma.
Ugovor između članova društva može predvideti: pravo veta na ključne odluke, pravo na imenovanje člana uprave ili nadzornog organa ili posebna informativna prava (koja prevazilaze ona garantovana zakonom).
Primera radi, pravo veta omogućava manjinskom članu da blokira donošenje odluka koje bi mogle bitno uticati na njegovu investiciju ili položaj u društvu, kao što je npr. odluka o promeni delatnosti društva, statusna promena ili prodaja imovine velike vrednosti. Iako takav član nema većinu glasova, ugovorno pravo veta mu daje realan mehanizam kontrole nad strateškim pitanjima.
U tom smislu, ugovor između članova društva može predstavljati ključni mehanizam za izgradnju ravnoteže moći unutar društva, na način da dopunjuje zakonski okvir i pruža manjinskim članovima realne instrumente zaštite njihovih interesa.
4. Uređenje izlaznih strategija iz društva
SH ugovor može unapred i precizno regulisati različite scenarije izlaska člana iz društva. Među najčešćim mehanizmima su: dobrovoljna prodaja udela, prinudni otkup, izlazak u slučaju povrede ugovornih obaveza, kao i smrt ili gubitak poslovne sposobnosti člana.
Posebnu pažnju potrebno je posvetiti situacijama smrti ili gubitka poslovne sposobnosti člana društva. U skladu sa pravilima naslednog prava, naslednici preminulog člana stiču njegov udeo, čime stupaju u pravni položaj člana društva. Iako je takvo rešenje logično sa stanovišta naslednog prava, u praksi može izazvati značajne poteškoće, naročito u društvima zasnovanim na ličnom poverenju i aktivnom učešću članova u poslovanju.
Umesto dugogodišnjeg partnera sa kojim su odnosi i način rada već izgrađeni, u društvo može stupiti lice koje nema iskustvo u konkretnoj delatnosti niti interes da aktivno doprinosi poslovanju. Zbog toga, SH ugovor može predvideti obavezu otkupa udela od naslednika, uz unapred definisan metod određivanja cene, čime se obezbeđuje kontinuitet upravljanja.
U okviru izlaznih mehanizama često se ugovaraju i call i put opcije.
Call opcija daje određenom članu (ili društvu) pravo da u unapred definisanim situacijama zahteva kupovinu udela drugog člana, po unapred utvrđenim uslovima. Na primer, investitor može imati call opciju u slučaju povrede zabrane konkurencije od strane osnivača.
Put opcija, sa druge strane, daje članu pravo da zahteva od drugog člana ili društva da otkupi njegov udeo. Ovo je naročito značajno za manjinske članove ili investitore koji žele jasan izlazni mehanizam u slučaju određenih događaja (npr. neispunjenje poslovnog plana, promena kontrole ili dugotrajna blokada odlučivanja).
Najčešće greške pri zaključenju ugovora između članova drušzva
Jedna od najčešćih grešaka javlja se kod grupa društava, kada se preuzima „template“ ugovor matične kompanije ili stranog društva bez adekvatnog usklađivanja sa srpskim pravom. Po pravilu, takvi ugovori sadrže institute koji nisu prepoznati ZPD-om ili su formulisani na način koji nije kompatibilan sa domaćim korporativnim pravilima. U takvim situacijama kao posledica javlja se pravna neizvesnost, nemogućnost sprovođenja određenih klauzula ili čak njihova ništavost.
Druga česta greška jeste neusaglašenost SH ugovora sa osnivačkim aktom, koji predstavlja hijerarhijski najviši akt društva. Iako SH ugovor obavezuje njegove potpisnike, on ne može derogirati imperativne odredbe ZPD niti biti u suprotnosti sa osnivačkim aktom.
Treća značajna greška jeste nedovoljno precizno definisanje ključnih mehanizama, naročito kod izlaznih klauzula (tag-along, drag-along, call/put opcije). Nejasno određen način utvrđivanja cene, rokovi za realizaciju, uslovi aktiviranja opcije ili način plaćanja mogu dovesti do sporova, a ne do sigurnosti između članova što bi bio slučaj da je ugovor ispravno napisan.
Zbog svega navedenog, ugovor između članova društva ne bi trebalo posmatrati kao formalnost ili „standardni dokument“, već kao strateški pravni instrument koji mora biti pažljivo prilagođen konkretnoj vlasničkoj i upravljačkoj strukturi društva, kao i važećem pravnom okviru Republike Srbije.
Kada je posebno preporučljivo zaključiti ugovor između članova društva?
Zaključenje ugovora između članova društva je naročito preporučljivo u sledećim situacijama:
- kada društvo ima dva ili više članova sa jednakim udelima (rizik blokade odlučivanja),
- kada u društvo ulazi investitor,
- kod porodičnih biznisa,
- kod startap projekata sa više osnivača,
- kada postoji razlika između upravljačkih i vlasničkih uloga,
- kod planiranja buduće prodaje društva ili ulaska strateškog partnera.
Posebno rizična situacija jeste društvo sa dva člana koji imaju po 50% udela. Dok su odnosi dobri, ovakva struktura može delovati kao idealan balans. Međutim, u slučaju ozbiljnog neslaganja oko pitanja kao što su strategije razvoja, reinvestiranja dobiti, novog zaduživanja ili prodaje društva – dolazi do potpune blokade odlučivanja.
Ukoliko takva blokada potraje, odnosno na najmanje dve uzastopne sednice skupštine društva se ne donese odgovarajuća odluka (dakle partneri ne mogu da se usaglase oko neke odluke) može doći do prestanka društva po tzv. likvidacijskoj tužbi nekog od člana.
Sa druge strane ukoliko se dve godine uzastopno ne usvoji odluka o finansijskim izveštajima, te zbog te nesaglasnosti članova finansijski izveštaji ne budu objavljeni kao krajnja posledica može uslediti pokretanje postupka prinudne likvidacije društva
Zamislimo, na primer, dva osnivača IT kompanije koji imaju po 50% udela. Jedan želi agresivnu ekspanziju i ulazak investitora, dok drugi insistira na organskom rastu bez spoljnog kapitala. Kako nijedna odluka o povećanju kapitala, zaduživanju ili promeni strukture vlasništva ne može biti doneta bez saglasnosti obojice, društvo ostaje blokirano u odlučivanju. Nakon višemesečne blokade i narušenih odnosa, jedan od njih pokreće postupak za prestanak društva. Umesto rasta i razvoja, kompanija ulazi u sudski spor i potencijalnu likvidaciju.
Upravo u ovakvim situacijama SH ugovor može predvideti mehanizme za prevazilaženje blokade, kao što je to navedeno u tekstu iznad. Time se potencijalno destruktivna situacija transformiše u ugovorom predviđeni izlazni mehanizam, bez ugrožavanja opstanka društva.
Zaključak
Ugovor između članova društva predstavlja važan instrument korporativnog upravljanja i zaštite interesa članova društva. Iako nije zakonska obaveza, u praksi je često neophodan za stabilno i predvidivo funkcionisanje društva, naročito u situacijama složenijih vlasničkih i upravljačkih odnosa. Pravovremeno i stručno sačinjen SH ugovor može sprečiti ozbiljne sporove, zaštititi investiciju i omogućiti dugoročan razvoj poslovanja.
Međutim, imajući u vidu složenost korporativnih odnosa i potrebu usklađivanja sa Zakonom o privrednim društvima, osnivačkim aktom i konkretnom vlasničkom strukturom, izrada SH ugovora zahteva angažovanje advokata specijalizovanih za privredno i korporativno pravo.
Preuzimanje generičkih šablona ili neadekvatno prilagođavanje stranih modela može dovesti do pravne neizvesnosti i ozbiljnih posledica u momentu kada ugovor treba da pruži zaštitu. Upravo zato kvalitetno strukturiran i pažljivo prilagođen SH ugovor predstavlja investiciju u pravnu sigurnost i dugoročnu stabilnost poslovanja.
