7 preporuka Ministarstva za organizovanje rada od kuće

Prošlo je više od godinu dana od konstatovanja prvog slučaja zaraze SARS-COV-2 virusom. Krajem 2019. godine izgledalo je kao da je to samo pojava u dalekoj državi Kini, koja neće dosegnuti velike razmere. Međutim, 2020. godina dokazala je da smo pogrešili u predviđanjima.

Mnogi poslodavci su uvideli da jedina opcija koja preostaje, a da se poslovanje održi tokom karantinskih i postkarantinskih uslova, jeste rad od kuće. Naravno, sva uputstva i smernice koje slede primenljive su za one delatnosti, gde je vršenje rada van prostorija poslodavca, izvodljivo.

Vodič za bezbedan i zdrav rad – rad od kuće

Kao pomoć pri adaptiranju na rad od kuće, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, pri Ministarstvu za rad, donela je 14. januara 2021. godine Vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće.

Analizirajući Vodič, uvideli smo da postoje određene značajne smernice, koje bi umnogome poboljšale pozicije obe strane radnog odnosa. U narednim redovima približićemo čitaocima šta sve to mogu da preduzmu, kako bi i zaposleni i poslodavci, dobili optimalne rezultate u novim okolnostima.

Prvi korak i početna stanica: Dobra volja i zaključenje Ugovora o radu

Kako to Ministarstvo uviđa, zbog specifičnosti obavljanja poslova van prostorije poslodavca, na koju nisu naviknuti ni zaposleni, niti poslodavci, neminovno je da Ugovore o radu zaključe u dobroj volji. Imajući u vidu oblik rada koji do sada nije bio dominantan, neophodno je da poslodavci sa zaposlenima zaključe adekvatan Ugovor o radu kojim regulišu rad od kuće. Pravovaljano regulisanje rada od kuće dodatno dobija na važnosti od prestanka važenja Uredbe o organizovanju rada od kuće. Treba definisati sve uslove koji su izmenjeni, u odnosu na obavljanje rada u prostorijama poslodavca. Ono što je veoma interesantno je kako urediti naknade putnih troškova, naknade troškova zbog korišćenja sopstvenih materijala Zaposlenih, radno vreme i možda najdelikatnije, kontrolu poslodavca nad izvršavanjem zadataka zaposlenih koji rade od kuće. Samim tim, usled svih navedenih okolnosti, Ministarstvo apeluje da se dati Ugovor mora zaključiti u dobroj volji, sa razumevanjem za obe ugovorne strane.

Drugi korak koji se ne sme preskočiti: Adekvatni uslovi za rad i prava zaposlenih

Jedna od osnovnih obaveza poslodavaca, generalno posmatrano, a pogotovo u ovako delikatnim situacijama, jeste da obezbedi adekvatne uslove za rad zaposlenima, nabavi potrebnu opremu za obavljanje rada, vodi računa o radnom vremenu i odmorima.

Stavka koja je izuzetno značajna, a koja je posebno istaknuta u predmetnom Vodiču, jeste da prava koja uživa lice obavljajući poslove u prostorijama poslodavca, uživa i zaposleni koji radi od kuće. Radnopravna zaštita na isti način tretira oba vida obavljanja radnih zadataka, te poslodavci moraju posebno da obrate pažnju, pored opremljenosti svim tehničkim sredstvima za rad, da se poštuju radno vreme, odmori, odsustva, kao i druga prava iz radnog odnosa, prilikom rada od kuće.

Iako je došlo do izmene mnogih stvari, obavljanje rada od kuće ne sme biti izgovor da zaposleni ne uživaju isti obim prava kao ranije. Akcenat koji treba imati na umu, nevezano za konkretan Vodič, jeste poštovanje privatnosti i podataka o ličnosti zaposlenih, pogotovo u ovim okolnostima, kada mnogi aspekti prava bivaju modifikovani, ali ne i zaštita podataka o ličnosti.

Treći korak: Kontrolna lista – rad od kuće

Prilikom obavljanja rada od kuće, neophodno je da poslodavci prepoznaju i utvrde rizik na radu od kuće. Verovatno se pitate zašto bi tako nešto bilo potrebno, kada se nalaze u kućnim uslovima?

Odgovor na ovo pitanje nalazi se, između ostalog, u činjenici da Zakonom o zdravstvenom osiguranju, i Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, prilikom definisanja povrede na radu, pod radnim mestom, ne smatra se i rad od kuće. Samim tim, ukoliko bi zaposleni pretrpeo određenu povredu na radu, u svojim prostorijama, a ne u prostorijama poslodavca, prema odredbama ovih Zakona, ne bi imao pravo na naknadu pretrpljene štete i naknadu zarade.

Da bi se izbegle ove nemile situacije, savetuje se poslodavcima da poseduju Kontrolnu listu. Ovaj novitet, koji se nalazi kao prilog Vodiču, predstavlja pomoć pri prepoznavanju opasnosti, štetnosti i efikasan je za potencijalno preduzimanje preventivnih mera, te ako se koristi na način koji je odgovarajući, može se smatrati delom procene rizika. Nemoguće je kroz listu, na kojoj su pobrojane neke od opasnosti prilikom obavljanja rada od kuće, obuhvatiti sve rizike, tako da je ova lista samo sredstvo pomoći procene rizika. Razumljiva je, predstavlja prvi korak ka ozbiljnijim listama, u zavisnosti od toga o kojim delatnostima govorimo.

Ono što je značajno napomenuti – treba maksimalno iskoristiti datu listu, kao napredak i osnovu za procenu rizika, a ne samo da predstavlja još jedan u gomili papira, kada već može znatno da olakša situaciju.

Četvrti korak: Procena rizika

Iako su se mnoge stvari promenile zbog korona virusa, jedan aspekt radnog prava nije – procena rizika. Nevezano za to gde se obavljaju radni zadaci, da li u prostorijama poslodavca ili van njih, svako lice koje obavlja rad ima pravo da bude u bezbednim i zdravim uslovima, koji podstiču prosperitet i pružaju sigurnost. Ujedno govorimo i o obavezi poslodavca da obezbedi sigurnu radnu okolinu, gde zaposleni mogu bezbedno da obavljaju svoje poslove.

Budući da govorimo o obavezi poslodavaca, svaki je dužan da proveri da li je priroda delatnosti kojom se bavi takve strukture, da se posao može kvalitetno i bezbedno obaviti radom od kuće. Mora analizirati i uzeti u obzir da li svaki od zaposlenih ima dovoljno sredstava i prostora da bi posedovao neophodne uslove za propisani kvalitet rada od kuće. Preporuka Ministarstva je takva da je najpoželjnije da postoji posebna radna soba, radi održavanja svih higijenskih uslova i mirne radne okoline.

Vodičem se poslodavcima navode segmenti koje procena rizika mora obuhvatati, što znači da poslodavac mora da obradi stepen rizika i opasnosti u datim aspektima radnopravnog odnosa. Ti aspekti su: radna okolina, oprema za rad sa ekranom, rizik od požara, mentalno zdravlje zaposlenih.

Upravo mentalno zdravlje, vodi iz četvrtog u peti korak, koji je možda i najznačajniji za zaposlene, za zdrav rad van prostorija poslodavca.

Peti korak: Briga o mentalnom zdravlju zaposlenih kao nova obaveza

Kao što je navedeno, mentalno zdravlje predstavlja izuzetno bitnu stavku u premeštanju radne sredine u prostorije privatnog i porodičnog života. Pogotovo ako se uzme u obzir da većina ljudi živi sa svojim porodicama, još ukoliko više članova domaćinstva radi od kuće, te nema tišine na koju su navikli, dovodi se u pitanje koliko psihički tako može da se izdrži, a da ne opadne kvalitet izvršenih poslova i motivacije za novim.

Veoma je bitno, što na više mesta u Vodiču napominje i Ministarstvo za rad, da se nađe način usklađivanja porodičnog i poslovnog života, kao i da nepostojanje neposrednog kontakta sa poslodavcem i kolegama ne utiče na psihičko zdravlje zaposlenog. Kao jedan od načina da se premoste ove poteškoće preporučljivo je češće organizovanje online sastanaka. Umesto pauze za ručak u kantini poslodavca, sada se može organizovati online video poziv, da se pruži osećaj pauze zajedno sa kolegama, kao što je bilo i ranije.

Ministarstvo savetuje zaposlenima da treba redovno raditi vežbe istezanja i pravilnog disanja, zatim postaviti opremu za rad od kuće na takav način, da monitor i tastatura omogućavaju udobno pozicioniranje leđa u stolici za rad. Poželjni su kratki ali česti odmori, da bi se zaposlenom omogućilo da se fizički odalji od radnog mesta i radi vežbe za opuštanje.

Posebno se ističe da poslodavci treba da uzmu u obzir celokupnu situaciju sa pandemijom, te da prilikom komunikacije sa zaposlenima, postavljaju pitanja o stresu, uznemirenosti, strahu. Ukoliko smatra da je potrebno, poslodavac treba da obezbedi zaposlenom koji ima poteškoće sa prilagođavanjem kako novom obliku rada, tako i epidemiološkoj situaciji, razgovor sa stručnom osobom.

Šesti korak: Održavanje kontakata na relaciji poslodavac-zaposleni

Veoma bitna karika u kvalitetno obavljenom radnom zadatku, jeste komunikacija između poslodavca koji zadaje zadatke i zaposlenog, koji ih izvršava. Tu ne bi bilo nikakvih problema, da govorimo o redovnim i normalnim uslovima rada, kada bi zaposleni mogao bez maske i rukavica, da uđe u kancelariju svog nadređenog i zatraži pojašnjenja i uputstva. Očigledno da nova realnost podrazumeva i masku i socijalnu distancu, ali ne podrazumeva, niti sme da podrazumeva, nedostatak jasnih i neophodnih instrukcija zaposlenima prilikom rada od kuće. Zaposleni su već uskraćeni za svoju radnu sredinu, koja obuhvata i kolege, i mogućnost socijalizacije, razmene iskustava i unapređivanja znanja, te se ne sme dozvoliti da im nedostaje neophodnih instrukcija, zarad pravilnog ispunjavanja radnih zadataka.

Sedmi korak: Obaveze zaposlenih

Iako je celokupan Vodič posvećen zapravo olakšavanju zaposlenima da se prilagode radu od kuće, propisujući sve što im se mora obezbediti, definisane su i obaveze zaposlenih.

Prvenstveno, odgovornost za svoje zdravlje snosi svako sam za sebe, tako da su zaposleni dužni da primenjuju sve mere zarad održavanja zdravlja. Na konto primarne obaveze, dužnost je da se primenjuju sve mere koje je poslodavac propisao, da se namenski koristi oprema koja je obezbeđena i da se pažljivo ophodi prema celokupnoj opremi i spravama koje bi mogle da ugroze život ili zdravlje zaposlenih, ili članova njihovih porodica.

Neke od obaveza koje se ističu i spominju su dobro poznate za radnopravne odnose. Dužnost održavanja komunikacije sa nadređenima, prijavljivanje svih neprilika, poteškoća ili problema, pridržavanje uputstava i smernica poslodavca o uspostavljanju i održavanju određenog radnog prostora na zdrav način.

Destinacija – zdravi i bezbedni uslovi rada

Vodič treba da pruži poslodavcima ideje, šta sve mogu da preduzmu, da nivo radnog učinka ne opadne, a istovremeno, da se zaposleni osećaju prijatno i sigurno na svom radnom mestu.

Smernice sadržane u Vodiču su više instruktivnog i neobavezujućeg karaktera, koje se većinom baziraju na očuvanju fizičkog i psihičkog zdravlja zaposlenih. Ne postoje egzaktno definisane obaveze poslodavca, čije kršenje može da dovede do određenih sankcija, jer nisu propisane, niti upućuje na primene drugih kaznenih odredaba.

Iako nemaju imperativni ton, niti prete novčanim kaznama u slučaju neispunjenja, bilo bi poželjno da ih poslodavci prate, kao i da svoje poslovanje i organizaciju rada prilagode preporukama Ministarstva.

Primat je dat jednoj od osnovnih obaveza poslodavca, a to je obezbeđivanje bezbednih uslova rada. Upravo na obezbeđivanju takvih uslova rada se dodatno insistira ako određeni broj zaposlenih radi u prostorijama poslodavca.

Ukoliko poslodavci nailaze na poteškoće, Kontrolna lista sadrži detaljno nabrojane stavke koje bi bilo poželjno ispuniti, da ne bi došlo do neželjenih situacija ugrožavanja bezbednosti zaposlenih, koje povlače sa sobom odgovornost druge strane radnopravnog odnosa.

Namera Ministarstva koja se može primetiti analizom Vodiča, jeste da je obaveza i zaposlenih i poslodavaca jasno definisana – moraju da vode računa o očuvanju mentalnog zdravlja, koje se u ovim okolnostima nalazi na testu. Poslodavci više ne mogu da nadgledaju tok i proces rada za zaposlene koji rade od kuće, zabrinuti su kakve će sve biti posledice pandemije na poslovanje, a zaposlenima ostaje teret da iznađu ravnotežu između dve strane, poslovnog i privatnog života, sada kada se obe nalaze u istoj prostoriji.

Najnovije:

NEWSLETTER

Budite u toku sa najvažnijim informacijama

NOVI SAD

BEOGRAD

NOVI SAD

BEOGRAD