5 min čitanja

Podeli ovaj članak

Rate this Post

Lista poreskih olakšica za društva u Srbiji – da li plaćate ono što ne morate?

03/10/2023

U proteklih nekoliko godina u srpskom poslovnom okruženju pojavilo se mnogo poreskih olakšica i oslobođenja, što je dovelo do veće naklonjenosti tehnoloških kompanija razvoju svog poslovanja u našoj zemlji. Iz razgovora sa našim klijentima shvatili smo da su neki od ponuđenih podsticaja prepoznati kao izuzetno značajne prednosti i koriste se u punoj meri. Ipak, iako su sve ove prilike jednako transparentne i dostupne svima, čini se da su neki od ovih poreskih podsticaja prošli neprimećeno i, stoga, se ne koriste u punoj meri.

Bez obzira na to da li ste:

  • pravno lice koje komercijalno iskorišćava rezultat sopstvenog rada koji je zaštićen pravima intelektualne svojine (autorsko delo ili pronalazak), ili namerava da počne sa takvim korišćenjem,
  • kompanija koja namerava, ili već obavlja istraživanje i razvoj u Republici Srbiji,
  • osnivač već postojeće kompanije
  • investitor u domaći startap,
  • poslodavac koji je u procesu formiranja novog tima,
  • kompanija koja često koristi marketinške usluge,
  • ili jednostavno, kompanija koja organizuje tim bilding za svoje zaposlene,

trebalo bi da prođete kroz našu listu i proverite da li koristite sve olakšice koje imate na raspolaganju. Mogli biste otkriti barem jednu koju ste propustili.

1. IP BOX Režim – Smanjenje poreza na dohodak sa 15% na efektivnih 3%

Od 1. januara 2019. godine, deponovanje autorskih dela i predmeta prava srodnih autorskom može, sa poreskog gledišta, biti izuzetno korisno za autore i nosioce srodnih prava, kao i za nosioce patenta ili one koji razmišljaju o zaštiti pronalaska. Prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica i Pravilniku o uslovima i načinu izuzimanja kvalifikovanih prihoda iz osnovice poreza na dobit pravnih lica, moguće je iz poreske osnovice izuzeti do 80% prihoda od komercijalizacije predmeta prava intelektualne svojine.

Šta to praktično znači? -> Porez na dobit kompanije može se smanjiti sa 15% na 3%.

Ovo je posebno značajno za product-based IT kompanije, jer je softver (po pravilu) zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.

Da biste se kvalifikovali za ovu poresku olakšicu, potrebno je kod nadležnih organa deponovati autorsko delo, odnosno predmet srodnih prava, u skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Imajući u vidu da je tipično za softver, kao specifičnu vrstu autorskog dela, da se često menja, verujemo da će se pripadnici IT industrije opravdano postaviti pitanje šta se dešava u slučaju kasnijih promena ili prilagođavanja prvobitno deponovanog softvera. Da li se softver i dalje smatra deponovanim u takvoj situaciji? Ne brinite, i takav scenario je uzet u obzir, tako da možete i dalje koristiti ovu olakšicu čak i ako kasnije promenite svoj softver.

Da biste se kvalifikovali za ovu poresku olakšicu, potrebno je da patent bude registrovan ili da je podneta prijava za registraciju patenta Zavodu za intelektualnu svojinu.

Treba imati na umu i da nosilac autorskog, odnosno srodnog prava ima obavezu da iskaže kvalifikovani prihod (na koji se primenjuje poresko oslobođenje) u poreskom bilansu. Takođe, na zahtev Poreske uprave, obavezno je dostaviti određenu dokumentaciju na način i u formi propisanoj od strane Ministarstva finansija.

2. Podsticaji za istraživanje i razvoj (R&D)

“R&D” = Istraživanje i razvoj (na engleskom Research and Development)

Istraživanje = originalno ili planirano istraživanje preduzeto u cilju sticanja novog naučnog ili tehničkog znanja i razumevanja.

Razvoj = primena rezultata istraživanja ili primena drugog naučnog dostignuća ili dizajna proizvodnje novih značajno poboljšanih materijala, uređaja, proizvoda, procesa, sistema ili usluga pre pristupanja komercijalnoj proizvodnji ili korišćenju…[1]

a) Podsticaj za kompanije koje se bave istraživanjem i razvojem (R&D)

Prvi poreski podsticaj u vezi sa istraživanjem i razvojem, uveden 2019. godine, odnosi se na smanjenje poreza na dobit pravnih lica za kompanije koje sprovode istraživanje i razvoj u Srbiji. Naime, troškovi poreskog obveznika koji su direktno povezani s istraživanjem i razvojem u Republici Srbiji, mogu se priznati dvostruko u poreskom bilansu u odnosu na njihovu knjigovodstvenu vrednost.

Interesantno je da ovaj dodatni benefit za kompanije ne zavisi od uspeha samog istraživanja, već je njegov cilj da podstakne inovativnost, tako da se rezultat sam po sebi ne vrednuje toliko koliko inicijativa da se preuzmu rizici i stekne novo znanje.

U skladu s prethodno objašnjenim definicijama istraživanja i razvoja, troškovi koji proizlaze iz ovakvih aktivnosti u praksi obično uključuju:

  • troškove zarada za zaposlene koji direktno rade na poslovima istraživanja i razvoja,
  • troškove nabavke materijala direktno povezanih s istraživanjem i razvojem,
  • troškove nabavke nematerijalne imovine (npr. licence za neophodan softver),
  • konsultantske usluge primljene od pravnih lica koja nisu povezana s poreskim obveznikom (kao što su konsultacije s spoljnim računovodstvenim i pravnim savetnicima),
  • troškove zaštite intelektualne svojine i slično.

 

Ako vas prethodno objašnjeni podsticaj, zajedno s ovim, zaintrigira, sigurno ćete biti još više zainteresovani kad čujete da se IP Box i R&D olakšica mogu kombinovati, čime se smanjuje porez na dobit pravnih lica na 0%.

 

b) Podsticaji za zaposlene koji rade na poslovima istraživanja i razvoja (R&D)

Osim poreskog podsticaja za istraživanje i razvoj, koji je važan s aspekta poreza na dobit pravnih lica, verovatno će Vam zvučati primamljiva i druga olakšica koja je naknadno uvedena, a koja se primenjuje na porez na zarade zaposlenih koji su angažovani na poslovima istraživanja i razvoja. Naime, ovaj podsticaj propisuje da kompanija koja sprovodi R&D aktivnosti može ostvariti oslobođenje od 70% obračunatog i obustavljenog poreza na zarade zaposlenih direktno angažovanih na poslovima istraživanja i razvoja, proporcionalno vremenu koje provode na projektu istraživanja i razvoja.

Projekat istraživanja i razvoja je projekt u kojem najmanje 90% zaposlenih angažovanih u istraživanju i razvoju obavlja takve aktivnosti u Srbiji.

Kako biste lakše razumeli, evo praktičnog primera:

Osoba A zaposlena je u kompaniji za razvoj softvera XYZ i kompanija zadržava vlasništvo nad razvijenim softverom.

Osoba A provodi 50% radnog vremena na razvoju određenih softverskih rešenja, dok drugu polovinu vremena provodi na izradi izveštaja o prethodnim aktivnostima na projektu i daljem planiranju.

S obzirom na to da od tri navedene aktivnosti samo prva spada u kategoriju R&D aktivnosti, dok to nije slučaj sa preostale dve, kompanija XYZ može ostvariti oslobođenje od 70% plaćanja poreza na polovinu zarade osobe A, kao i 100% oslobođenje u vezi sa doprinosima koje kompanija XYZ plaća za osobu A.

Drugi podsticaji za zapošljavanje, sa kojima ćete bolje upoznati u nastavku, ne mogu se kombinovati s ovim. Međutim, ovaj podsticaj se može koristiti istovremeno s olakšicom koja podrazumeva dvostruko priznavanje troškova istraživanja i razvoja, objašnjenim u prethodnom odeljku a).

3. Oslobođenje od poreza na dohodak i doprinosa za osnivače – AŽURIRANO

Novost: Od trenutka kada je ovaj blog prvobitno napisan, poreski podsticaj koji je omogućavao osnivačima tzv. novoosnovanih poslodavaca (registrovanih nakon 31. decembra 2020. godine) da budu oslobođeni poreza i doprinosa na svoju zaradu, prestao je da važi, s obzirom na to da je njegovo ostvarivanje bilo moguće samo u roku od 12 meseci nakon registracije novoosnovanog poslodavca.

4. Oslobođenje od poreza i doprinosa na zarade osnivača startapa

Odlične vesti za sve osnivače startapa – ako stupite u radni odnos sa svojom vlastitom kompanijom, Zakon o porezu na dohodak građana Republike Srbije daje vam pravo da budete oslobođeni poreza i doprinosa na zaradu koju vam ta kompanija isplaćuje.

Da biste ostvarili ovu olakšicu, moraju se ispuniti određeni uslovi, a više o njima možete pročitati u našem tekstu Poreski podsticaji za inovativne startape u Srbiji u 2021. godini.

S obzirom na to da ovaj podsticaj omogućava potpuno oslobađanje od obaveze plaćanja poreza i doprinosa, čvrsto verujemo da vredi razmotriti potpisivanje ugovora o radu sa svojim startapom, ukoliko to već niste učinili.

5. Investiranje u startape

Neki od poreskih podsticaja predviđenih domaćim propisima mogu, takođe, biti interesantni kompanijama koje planiraju da investiraju u novoosnovanu kompaniju koja obavlja inovacione delatnosti, odnosno startap. Zakon o porezu na dobit pravnih lica propisuje mogućnost korišćenja poreskog kredita u visini od 30% izvršenog ulaganja, što znači da kompanija-investitor može smanjiti svoju poresku obavezu za taj iznos. Pravo na ovo oslobođenje može ostvariti kompanija koja ne poseduje 25% udela ili 25% prava glasa u startapu u trenutku investiranja u njega.

Poreski kredit se zasniva na u celosti uplaćenoj investiciji koja povećavaju osnovni kapital startapa. Uslov koji mora biti ispunjen je da investitor ne smanjuje svoju investiciju kontinuirano u roku od tri godine od dana prvobitne investicije. Stoga, investitor ima pravo na poresko oslobođenje samo ako ispuni svaki navedeni uslov.

Zakon takođe određuje maksimalni iznos poreskog kredita za investiranje u startape, koji ne može premašiti 100 miliona dinara ukupno, odnosno 50 miliona dinara po poreskoj godini.

6. Zapošljavanje kvalifikovanih novozaposlenih lica – AŽURIRANO

Od 1. januara 2020. godine uveden je novi vid podsticaja s ciljem motivisanja kompanija da povećaju broj svojih zaposlenih u naredne tri godine (do kraja 2022. godine), počevši od 31. decembra 2019. godine. U međuvremenu, od kada smo prvobitno pisali o ovoj temi, mogućnost korišćenja ovog podsticaja je proširena, pa sada može biti primenjen i u nekim dodatnim situacijama.

Koje su novine?

Kada je ovaj podsticaj prvi put uveden, navedeni uslov za ostvarivanje poreskog kredita smatran je ispunjenim ako se zaposli lice koje nije bilo u radnom odnosu u periodu od 1. januara 2019. godine do 30. aprila 2020. godine, kao i preduzetnik koji ispunjava isti uslov u vezi sa prethodnom nezaposlenošću, odnosno koji je “pao” test samostalnosti.

Sada isti podsticaj može koristiti i poslodavac koji je uspostavio, odnosno uspostavi radni odnos s kvalifikovanim novozaposlenim licem u bilo kojem trenutku između 1. januara 2020. i 31. decembra 2021. godine, odnosno između 1. januara 2022. i 31. decembra 2025. godine. Takav poslodavac može ostvariti ovaj podsticaj do 31. decembra 2025. godine. Međutim, dodatni uslov koji mora biti ispunjen je da isti poslodavac nije imao više od 30 zaposlenih dana 31. decembra 2020. godine.

Poresko oslobođenje za kvalifikovana novozaposlena lica je propisano odredbama Zakona o porezu na dohodak građana Republike Srbije i Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojima se utvrđuje da će poslodavac koji ispunjava navedene uslove biti oslobođen plaćanja poreza i doprinosa za zarade takvih lica.

U svakom slučaju, znate li ko se smatra kvalifikovanim novozaposlenim licem?

Lice koje:

  • cele 2019. godine nije imalo status osiguranika zaposlenog/osiguranika samostalnih delatnosti kao preduzetnik ili kao osnivač/član privrednog društva koji je u radnom odnosu u tom privrednom društvu, a koje je taj status steklo od 01.01.2020. do 30.04.2020. godine,
  • od 01.01.2019. do 30.04.2020. godine nije imalo status osiguranika zaposlenog/osiguranika samostalnih delatnosti kao preduzetnik ili kao osnivač ili član privrednog društva koji je u radnom odnosu u tom privrednom društvu, a koje je taj status steklo od 01.05.2020. do 31.12.2020. godine,
  • od 01.01.2019. do 31.12.2021. godine nije imalo status osiguranika zaposlenog/osiguranika samostalnih delatnosti kao preduzetnik ili kao osnivač ili član privrednog društva koji je u radnom odnosu u tom privrednom društvu, a koje je taj status steklo od 01.01.2022. do 30.04.2022. godine, zasnivanjem radnog odnosa kod poslodavca koji je na dan 31.12.2020. godine imao najviše 30 zaposlenih.

Da pojednostavimo – ova olakšica se primenjuje na one koji u određenim periodima a) nisu bili preduzetnici, zaposleni, niti osnivači domaće kompanije, pa su b) stekli takvo svojstvo naknadno, pri čemu su precizno definisane vremenske odrednice za oba ova uslova.

Oslobođenje od poreza i doprinosa određuje se u procentima i efektivno iznosi:

  • 70% poreza i 100% doprinosa na zarade u 2020. godini,
  • 65% poreza i 95% doprinosa na zarade u 2021. godini,
  • 60% poreza i 85% doprinosa na zarade u 2022. godini,
  • 50% poreza i 75% doprinosa na zarade u 2023. godini,
  • 40% poreza i 65% doprinosa na zarade u 2024. godini,
  • 30% poreza i 55% doprinosa na zarade u 2025. godini.

Osim podsticanja mladih da ostanu u Srbiji i motivacije poslodavaca da zapošljavaju nove radnike, ovaj novi podsticaj direktno odgovara na određene nejasnoće u vezi s tretmanom nezavisnih izvođača koje kompanije angažuju, što je posebno značajno za IT sektor.

7. Umanjenje osnovice za poreze i doprinose za zapošljavanje novonastanjenih obveznika

Poseban vid poreske olakšice, koja obuhvata dve kategorije lica, propisan je Zakonom o porezu na dohodak građana Republike Srbije Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za novonastanjene obveznike koji zasnivaju radni odnos sa domaćim poslodavcem na neodređeno vreme – za njih se osnovica poreza i doprinosa umanjuje za čitavih 70%.

Pravilnik o načinu ostvarivanja prava na umanjenje osnovice poreza na zarade za novonastanjenog obveznika, koji do detalja reguliše uslove za ostvarivanje ovog podsticaja.

Dve vrste lica spadaju u kategoriju novonastanjenih poreskih obveznika:

Mladi povratnik – lice koje:

  • ima manje od 40 godina u trenutku zaključenja ugovora o radu,
  • je u periodu od 12 meseci koji prethode zaključenju ugovora o radu sa kvalifikovanim poslodavcem pretežno boravilo van teritorije Republike radi daljeg školovanja, odnosno stručnog usavršavanja.,
  • ostvaruje minimalno 200.144 dinara mesečno (napomena: iznosi se periodično usklađuju, pa je ovaj iznos promenjen u odnosu na naš prvobitni tekst, u skladu sa trenutnom verzijom zakona).

Povratnik/stranac – lice koje:

  • u periodu od 24 meseca pre dana zaključenja ugovora o radu sa domaćim poslodavcem nije pretežno boravilo na teritoriji Republike Srbije,
  • na mesečnom nivou ostvaruje zaradu u minimalnom iznosu od 300.216 dinara (usklađeni iznos podložan promenama)

U prvom slučaju, pretežno boravak se smatra svaki period duži od 183 dana u toku 12 meseci pre zaključenja ugovora o radu, dok se u drugom slučaju pretežno boravkom smatra boravak duži od 366 dana u periodu od 24 meseca pre zaključenja ugovora o radu.

Kako bi uslovi za ostvarivanje ove poreske olakšice bili ostvareni, potrebno je da novonastanjeni obveznik zasniva radni odnos na radnom mestu za koje postoji potreba da zaposleni ima posebno stručno obrazovanje i za kojim postoji potreba koja se ne može lako zadovoljiti na domaćem tržištu rada. Posmatrano sa aspekta IT industrije a imajući u vidu enorman broj različitih poslova koji svakodnevno raste, u praksi ovaj uslov najčešće nije teško ispuniti.

Dodatni uslov jeste da se zaposleno lice istovremeno sa zasnivanjem radnog odnosa nastanjuje na teritoriji Republike Srbije, te se može smatrati njenim ’poreskim rezidentom’ po osnovu centra poslovnih i životnih interesa u Srbiji.

Interesantno je da jednom ostvarena poreska olakšica za novonastanjenog obveznika, traje narednih 5 godina od dana zasnivanja radnog odnosa, nezavisno od promene poslodavca. Dakle, zaposleni je “nosi” sa sobom.

8. Najnoviji podsticaj za strane zaposlene

Pored ranije objašnjenog podsticaja za strane zaposlene, vlasti su u junu 2022. godine uvele još jedan podsticaj koji ima za cilj značajno smanjenje poreza za sličnu kategoriju zaposlenih. Međutim, postoje neke primetne razlike koje vam mogu pomoći da se odlučite između ova dva podsticaja i odaberete onaj koji vam više odgovara.

U svrhu ovog teksta, ovaj podsticaj ćemo nazvati “novim” podsticajem za strane zaposlene, dok ćemo onaj objašnjen u prethodnom odeljku definisati kao “stari” podsticaj.

Ovaj “novi” podsticaj sastoji se od povraćaja u sledećim iznosima:

  • 70% obračunatog i plaćenog poreza na zaradu

I

  • 100% obračunatih I plaćenih doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO)

Za razliku od “starog” podsticaja, ovaj podsticaj može se koristiti i od strane srpskih kompanija koje zapošljavaju osobe koje su prethodno radile za povezanu kompaniju, što je među glavnim prednostima ovog podsticaja.

Na primer, ako matična kompanija želi da uputi neke od zaposlenih na rad za srpsku ćerku kompaniju, ovaj podsticaj bi mogao biti korišćen od strane srpske kompanije ako se ispunjavaju svi drugi uslovi.

Trajanje podsticaja je ograničeno na 5 godina, odnosno do kraja 2028. godine. Pravo na ovaj podsticaj može se ostvariti novonastanjeni obveznik koji je zaposlen do 31. decembra 2023. godine.

Postoje i zahtevi u vezi sa zaradom – mesečna zarada zaposlenih ne sme biti manja od 300.000 RSD. Kao i kod “starog” podsticaja, zaposleni mora biti zaposlen na neodređeno vreme, i obavezno je da u periodu od 24 meseca pre uspostavljanja zaposlenja nije proveo više od 180 dana u Srbiji.

9. Podsticaj za zapošljavanje nezaposlenih lica

Poslodavac koji zaposli nezaposleno lice ima pravo na delimičan povraćaj poreza na dohodak i doprinosa koje je platio za to lice do 31. decembra 2023. godine.

Poslodavci mogu dobiti povraćaj na sledeći način

  • 65% ako uspostave zaposlenje sa najmanje jednim, ali ne više od devet novozaposlenih lica.
  • 70% ako uspostave zaposlenje sa najmanje 10, ali ne više od 99 novozaposlenih lica.
  • 75% ako uspostave zaposlenje sa najmanje 100 novozaposlenih lica.

Ko se smatra “novozaposlenim licem”? To je osoba sa kojom je poslodavac zasnovao radni odnos (na određeno ili neodređeno vreme) i prijavio je za obavezno socijalno osiguranje, a koja je bila prijavljena kao nezaposlena kod Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) najmanje 6 meseci pre zaključenja ugovora o radu.

10. Novozaposlena lica – nove olakšice za novu kategoriju

Ako vaš poslovni plan uključuje angažovanje osoba bez obimnog (ili bilo kakvog) prethodnog iskustva, na ovom putu susrešćete se sa osobama koje prethodno nisu bile osigurane ni po kojem osnovu, pa će vas ovaj podsticaj sigurno zanimati. Počevši od 1. marta 2022. godine, Zakon o porezu na dohodak građana Republike Srbije uveo je novu kategoriju “novozaposlenih lica”, koja mogu biti oslobođene 70% poreza i 100% doprinosa kada je reč o zaradi koja im se isplaćuje od strane njihovog poslodavca.

Ova pogodnost može se primenjivati na zaradu isplaćenu najkasnije do 31. decembra 2024. godine.

Ko se smatra novozaposlenim licem?

To je lice koje u periodu od 01.01.2019. godine do 28.02.2022. godine nije imalo status osiguranika zaposlenog/osiguranika samostalnih delatnosti kao preduzetnik ili kao osnivač/član privrednog društva koji je u radnom odnosu u privrednom društvu čiji je osnivač odnosno član, a koje je taj status steklo od 01.03.2022. do 31.12.2022. godine zasnivanjem radnog odnosa kod poslodavca, i koje ostvaruje mesečnu zaradu veću od 76.500 dinara.

11. Nema više oporezivanja kapitalne dobiti ostvarene unosom IP u društvo – i to sa dva aspekta!

Među poslednje uvedenim poreskim podsticajima našla su se još dva, koja se odnose na unos prava intelektualne svojine u domaće privredno društvo. Iako vrlo slični, ključna razlika između njih je što se odnose na različite kategorije subjekata.

a) Podsticaji za fizička lica

Prvi, predviđen Zakonom o porezu na dohodak građana Republike Srbije, oslobađa poreza na kapitalnu dobit ono fizičko lice koje unese autorsko ili srodno pravo, odnosno pravo industrijske svojine, kao nenovčani ulog u domaće privredno društvo.

Šta ovo u praksi znači? Zapravo, prilično je jednostavno – ukoliko član – fizičko lice, kao svoj nenovčani ulog u Vaš startap unese, na primer, softver deponovan kao autorsko delo ili hardver koji se može smatrati pronalaskom, bio bi oslobođen plaćanja poreza na kapitalnu dobit koju bi ostvario takvim prenosom.

Ipak, u ovom trenutku lako se mogu javiti različite nedoumice u pogledu praktičnog ostvarivanja ove olakšice. One će, nadamo se, biti otklonjene kada bude donet najavljeni podzakonski akt koji detaljnije reguliše ovaj podsticaj.

b) Podsticaj za pravna lica

Druga olakšica, uvedena Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, pruža opciju pravnom licu – članu drugog (domaćeg) pravnog lica da iz poreske osnovice poreza na dobit pravnih lica isključi kapitalnu dobit koju ostvari unosom autorskih i srodnih prava, odnosno prava u vezi sa pronalaskom, u vidu nenovčanog kapitala u to drugo, rezidentno privredno društvo. Vrednost prava koja treba da budu uneta utvrđuje se prilikom unosa od strane ovlašćenog procenitelja.

Uslov za ostvarivanje ove olakšice jeste da pravno lice u čiji kapital je unet ulog ne otuđi uneto pravo tokom 2 godine nakon sticanja unosom. Pored toga, ni ustupanje na korišćenje (u celini ili delimično) povezanom licu po nižoj ceni od procenjene, a po principu “van dohvata ruke”, nije dozvoljeno tokom istog vremenskog perioda.

Razlika u odnosu na vrlo sličan (prethodno opisan) podsticaj za fizička lica jeste što je u ovom slučaju predviđen ograničeniji krug prava intelektualne svojine koja treba da budu uneta u društvo kako bi se uslovi za olakšicu ispunili.

12. Bez poreza na kapitalnu dobit prilikom korišćenja kriptovaluta za osnivanje kompanije?

Dobre vesti za vlasnike kriptovaluta! Sada postoje načini da pojedinci smanje svoje poreske obaveze po osnovu poreza na kapitalnu dobit. Konkretno, ako neko proda digitalnu imovinu i reinvestira prihode u osnovni kapital srpske kompanije u roku od 90 dana, može se kvalifikovati za 50% oslobođenja od poreza na kapitalnu dobit.

S druge strane, kompanije takođe mogu imati koristi od kriptovaluta u smislu oporezivanja. Zakon omogućava kompanijama da izuzmu kapitalnu dobit od prodaje digitalne imovine iz svojih oporezivih prihoda, pod uslovom da se ovi prihodi reinvestiraju u domaću kompaniju ili investicioni fond.

Na primer, ako kompanija odluči da proda svoju digitalnu imovinu i iskoristi ovu poresku olakšicu za kompanije koje se odnose na kriptovalute, kao rezultat, može da obriše kapitalnu dobit iz svojih finansijskih izveštaja. Ovo ne samo da smanjuje ukupni oporezivi profit kompanije, već i stvara izvor finansiranja, možda za osnivanje ćerke firme ili ogranka.

13. Umanjenje godišnjeg poreza na dohodak građana

Svi čitaoci mlađi od 40 godina života sa prihodima preko granice za dobijanje statusa obveznika godišnjeg poreza na dohodak građana, sigurno će sa radošću dočekati vest o olakšici koja se odnosi baš na ovu vrstu poreza.

Naime, obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana koji poslednjeg dana kalendarske godine za koju se utvrđuje godišnji porez na dohodak građana imaju manje od 40 godina života, imaju pravo na umanjenje oporezivih prihoda na koja se inače plaća godišnji porez na dohodak građana.

Zakon o porezu na dohodak građana, koji je i predstavio ovu olakšicu, predviđa da umanjenje iznosi tri prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Srbiji u godini u kojoj se utvrđuje porez, u skladu sa podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

14. Potpuno umanjenje poreza na dobit za marketinške troškove

Troškovi reklamnih i propagandnih aktivnosti su se do izmena Zakona o porezu na dobit pravnih lica priznavala u poreskom bilansu kao rashod samo do iznosa od 10% prihoda poreskog obveznika. To je u praksi dovodilo do nezavidno visokih poreskih obaveza, naročito kod kompanija koje u svom poslovanju ulažu velike iznose u reklamiranje i propagandu.

Međutim, nakon izmena Zakona, ovo ograničenje je ukinuto, pa se sada navedeni izdaci priznaju u punom iznosu, što za rezultat ima značajno manje obaveze po osnovu poreza na dobit.

15. Rekreacija i team building zaposlenih oslobođeni od oporezivanja

Naročito lepe vesti mnogim poslodavcima donele su izmene Zakona o porezu na dohodak građana Republike Srbije iz 2019. godine, kojima je ukinuta obaveza plaćanja poreza i doprinosa na aktivnosti u okviru team buildinga. Za razliku od ranijeg rešenja koje je troškove rekreacije zaposlenih smatralo zaradom zaposlenih u smislu činjenja pogodnosti zaposlenom, navedeni troškovi su od uvođenja izmena svrstani u troškove poslovanja, te su oslobođeni od poreske obaveze.

Šta sve obuhvataju troškovi team buildinga? Zakon pod ovim terminom obuhvata sve izdatke koje poslodavac ima u vezi sa rekreacijom zaposlenih na radnom mestu, poput izgradnje i/ili nabavke opreme za rekreaciju, organizacije sportskih događaja i uopšteno izgradnje boljih odnosa između zaposlenih, kao i između zaposlenih i poslodavca.

Da bi se ostvarilo poresko oslobođenje na troškove team buildinga, potrebno je da se ispune određeni uslovi.

Ukoliko još ne znate koji su, pročitajte na našem blogu o poreskom oslobođenju na rekreaciju zaposlenih i team building.

Ako su Vam svi navedeni podsticaji već bilo poznati, čestitamo – na vreme ste se informisali!

[1] Zakon o porezu na dobit pravnih lica (“Službeni glasnik RS”, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – drugi zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – drugi zakon, 142/2014, 91/2015 – autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017, 95/2018, 86/2019, 153/2020 i 118/2021)

Slični blogovi

3 min čitanja

Zunic Law

17/06/2021

4 min čitanja

Nemanja Žunić

29/05/2022

Najnoviji blogovi

Niste sigurni odakle da krenete?

Ukoliko niste sigurni koji je prvi korak, zakažite konsultacije sa jednim od naših stručnjaka.

techlawafficiendo

privacywhisperer

cryptobuddy

evegreen

Ovo nije samo još jedan newsletter

Zaboravite dosadne pravničke analize i teoriju.
Saznajte za rokove i primajte vesti koje zaista pomažu vašem poslovanju.