Novi Zakon o žigovima – iskorak u budućnost

Novi Zakon o žigovima stupio je na snagu 1. februara 2020. godine. Nova rešenja bi trebalo da približe domaće zakonodavstvo evropskim standardima u pravu žiga. Pored novina koje se tiču postupaka u vezi sa žigovima (registracija, produženje važenja itd.), Zakon donosi i novine, odnosno izmene koje su od velikog značaja sa komercijalnog aspekta.

Od novina i izmena izdvajamo sledeće:

Prigovor i nova struktura postupka

Prigovor predstavlja najznačajniju novinu koju je doneo Zakon, a koja se odrazila i na novu koncepciju postupka. Uvođenjem prigovora, postupak registracije žiga izgleda ovako:

Nosilac ranijeg prava može u roku od 3 meseca od objave prijave žiga da uloži prigovor zbog postojanja relativnih i posebnih razloga za odbijanje prijave. Važno je reći da je Zakon omogućio i podnosiocu prijave da se izjasni o podnetom prigovoru (u roku od 60 dana od dana prijema obaveštenja o prigovoru).

Objava prijave u službenom glasilu je takođe novost u službi sprovođenja instituta prigovora. Naime, od momenta objave prijave teče rok od 3 meseca u kom se može podneti prigovor. Cilj objave je da poveća transparentnost u procesu registracije žiga i omogući zainteresovanim licima da spreče registraciju žiga kojom bi njihova prava bila povređena.

Iscrpljenje prava – Paralelni uvoz

Uz pomenuti prigovor, izmena odredbe koja se tiče iscrpljenja prava predstavlja najznačajniju novinu Zakona u komercijalnom smislu. Privreda će zasigurno osetiti efekte ove izmene.

Izmena je sledeća:

Izmenom Zakona se zapravo omogućava paralelni uvoz. To znači da sada vlasnik žiga ne može da zabrani trećim licima da preprodaju robu koja je legalno stavljena u promet bilo gde u svetu. Imajući u vidu „borbu” nadležnih institucija oko ovog pitanja, novo rešenje predstavlja uspeh Komisije za zaštitu konkurencije i radost paralelnih uvoznika.

Novi – Posebni razlozi za odbijanje prijave

Pored apsolutnih i relativnih razloga za odbijanje prijave, Zakon uvodi i tzv. posebne razloge. Radi se o prigovoru privrednog društva koje je upisano u registar pre datuma podnošenja prijave za priznanje žiga u odnosu na koju se podnosi prigovor ili pre datuma prava prvenstva te prijave. Zakon predviđa da se ovim prigovorom može sprečiti registracija žiga, ako je naziv privrednog društva ili njegov bitan deo istovetan ili sličan znaku iz prijave, a roba ili usluge koji su predmet delatnosti tog privrednog društva istovetne ili slične onima iz prijave žiga i koriste se u prometu, osim ako je podnosilac prijave za priznanje žiga u trenutku podnošenja prijave imao privredno društvo sa istovetnim ili sličnim nazivom.

Takođe, po osnovu prigovora nosioca prava, žigom se ne može zaštititi znak za koji je podneo prijavu trgovački zastupnik ili punomoćnik podnosioca na svoje lično ime, bez njegovog odobrenja, osim ako ne opravda svoj postupak.

Produženje važenja žiga

Zahtev za produženje važenja žiga podnosi se najranije 6 meseci pre isteka registracije, uz uplatu propisane takse. Značajnu novinu predstavlja obaveza Zavoda za intelektualnu svojinu da obavesti (podseti) nosioca žiga o isteku registracije i to najranije u periodu od 6 meseci pre isteka registracije. Međutim, vodite računa da Zavod za intelektualnu svojinu ima dužnost da obavesti, ali nije odgovoran u slučaju propuštanja produženja od strane nosioca prava.

Žig kao predmet izvršenja

Žig sada može da bude predmet izvršenja, a ta činjenica se upisuje u Registar žigova.

Sudski postupak

Važna novina je da se tužba zbog povrede prava može podneti i protiv lica čije su usluge korišćene prilikom povrede prava (posrednik), a ne samo protiv onoga ko je pravo povredio. Novina je i da se privremena mera može odrediti protiv posrednika.

U vezi sa sudskim postupcima, Zakon predviđa veći broj mogućnosti prilikom izricanja privremenih mera, a i postupak obezbeđenja dokaza je sada mnogo detaljnije regulisan.

Datum prestanka žiga zbog nekorišćenja

Žig sada prestaje da važi na datum podnošenja zahteva za prestanak žiga zbog nekorišćenja.

Ranije je bilo predviđeno da žig prestaje istekom perioda od pet godina od dana kada je žig poslednji put korišćen, odnosno istekom perioda od pet godina od dana registrovanja žiga, ako žig nije korišćen.

Ustupanje prava korišćenja ugovorom o licenci

Nosilac žiga, odnosno podnosilac prijave može ugovorom o licenci ustupiti pravo korišćenja žiga, odnosno prava iz prijave. Novina je da u slučaju da postoji više nosilaca žiga, za zaključivanje ugovora o licenci potreban je pristanak svih, ukoliko između njih nije drugačije ugovoreno.

Novine i izmene navedene u tekstu nisu jedine, ali su izdvojene kao značajnije.

Najnovije:

NEWSLETTER

NEWSLETTER

KONTAKT

KONTAKT