Važeći Zakon o žigovima stupio je na snagu 1. februara 2020. godine. Očekivalo se da će rešenja uvedena u srpsko pravo ovim zakonom približiti domaće zakonodavstvo evropskim standardima u pravu žiga. Pored novina koje se tiču postupaka u vezi sa žigovima (registracija, produženje važenja itd.), Zakon je doneo i novine, odnosno izmene koje su, pokazalo se, od velikog značaja sa komercijalnog aspekta.
Od značajnijih novina i izmena izdvojili bismo sledeće:
Prigovor i nova struktura postupka
Prigovor predstavlja najznačajniju novinu koju je doneo Zakon, a koja se odrazila i na novu koncepciju postupka. Uvođenjem prigovora, postupak registracije žiga izgleda ovako:
Nosilac ranijeg prava može u roku od 3 meseca od objave prijave žiga da uloži prigovor zbog postojanja relativnih i posebnih razloga za odbijanje prijave. Važno je reći da Zakon omogućava i podnosiocu prijave da se izjasni o podnetom prigovoru (u roku od 60 dana od dana prijema obaveštenja o prigovoru).
Objava prijave u službenom glasilu je takođe uvedena u službi sprovođenja instituta prigovora. Naime, od momenta objave prijave teče rok od 3 meseca u kom se može podneti prigovor. Cilj objave je da poveća transparentnost u procesu registracije žiga i omogući zainteresovanim licima da spreče registraciju žiga kojom bi njihova prava bila povređena.
Iscrpljenje prava – Paralelni uvoz
Uz pomenuti prigovor, izmena odredbe koja se tiče iscrpljenja prava predstavlja najznačajniju novinu Zakona u komercijalnom smislu. Privreda je zasigurno osetila efekte ove izmene.
Izmena je sledeća:
Izmenom Zakona je zapravo omogućen paralelni uvoz. To znači da vlasnik žiga ne može da zabrani trećim licima da preprodaju robu koja je legalno stavljena u promet bilo gde u svetu. Imajući u vidu „borbu” nadležnih institucija oko ovog pitanja, ovo rešenje predstavlja uspeh Komisije za zaštitu konkurencije i radost paralelnih uvoznika.
Posebni razlozi za odbijanje prijave
Pored apsolutnih i relativnih razloga za odbijanje prijave, Zakonom su uvedeni i tzv. posebni razlozi. Radi se o prigovoru privrednog društva koje je upisano u registar pre datuma podnošenja prijave za priznanje žiga u odnosu na koju se podnosi prigovor ili pre datuma prava prvenstva te prijave. Zakon predviđa da se ovim prigovorom može sprečiti registracija žiga, ako je naziv privrednog društva ili njegov bitan deo istovetan ili sličan znaku iz prijave, a roba ili usluge koji su predmet delatnosti tog privrednog društva istovetne ili slične onima iz prijave žiga i koriste se u prometu, osim ako je podnosilac prijave za priznanje žiga u trenutku podnošenja prijave imao privredno društvo sa istovetnim ili sličnim nazivom.
Po osnovu prigovora nosioca prava, žigom se ne može zaštititi ni znak za koji je podneo prijavu trgovački zastupnik ili punomoćnik podnosioca na svoje lično ime, bez njegovog odobrenja, osim ako ne opravda svoj postupak. Cilj ove odredbe jeste ostvarivanje zaštitne funkcije i sprečavanje zloupotreba do kojih je dolazilo u praksi.
Produženje važenja žiga
Zahtev za produženje važenja žiga podnosi se najranije 6 meseci pre isteka registracije, uz uplatu propisane takse. Zakonom je 2020. godine uvedena obaveza Zavoda za intelektualnu svojinu da obavesti (podseti) nosioca žiga o isteku registracije i to najranije u periodu od 6 meseci pre isteka registracije. Uvođene ove odredbe pokazalo se jako korisnim, jer se često dešavalo da nosioci svesno ili ne propuste rok za uplatu takes za produženje važenja žiga, i samim tim izgube žig. Međutim, vodite računa da Zavod za intelektualnu svojinu ima dužnost da obavesti, ali nije odgovoran u slučaju propuštanja produženja od strane nosioca prava.
Žig kao predmet izvršenja
Počev od 2020. godine, žig može da bude predmet izvršenja, a ta činjenica se upisuje u Registar žigova na zahtev stranaka ili nadležnog organa koji sprovodi postupak izvršenja.
Sudski postupak
Važna novina uvedena važećim Zakonom je da se tužba zbog povrede prava može podneti i protiv lica čije su usluge korišćene prilikom povrede prava (posrednik), a ne samo protiv onoga ko je pravo povredio. Protiv posrednika se može odrediti i privremena mera.
U vezi sa sudskim postupcima, Zakon predviđa veći broj mogućnosti prilikom izricanja privremenih mera u odnosu na ranije važeće propise, a i postupak obezbeđenja dokaza je mnogo detaljnije regulisan.
Datum prestanka žiga zbog nekorišćenja
U skladu sa važećim Zakonom, žig prestaje da važi na datum podnošenja zahteva za prestanak žiga zbog nekorišćenja.
Ranije je bilo predviđeno da žig prestaje istekom perioda od pet godina od dana kada je žig poslednji put korišćen, odnosno istekom perioda od pet godina od dana registrovanja žiga, ako žig nije korišćen.
Ustupanje prava korišćenja ugovorom o licenci
Nosilac žiga, odnosno podnosilac prijave može ugovorom o licenci ustupiti pravo korišćenja žiga, odnosno prava iz prijave. U slučaju da postoji više nosilaca žiga, za zaključivanje ugovora o licenci potreban je pristanak svih, ukoliko između njih nije drugačije ugovoreno.
Sada, kada ste upoznati sa novinama uvedenim u naše zakonodavstvo stupanjem na snagu Zakona o žigovima iz 2020. godine, da li smatrate da je usvajanjem novog Zakona učinjen korak ka unapređenju domaće regulative u ovoj oblasti? Ukoliko vam ova tema deluje kompleksno i želeli biste se da se upoznate sa osnovama žigovnog prava i postupka priznanja žiga, možete pročitati naš tekst o najčešćim nedoumicama u vezi registracije žiga.
