Osnivanje ogranka i predstavništva u Srbiji 2026. godine

Ažurirano: Mart 2026.  |  Sledeća revizija: Oktobar 2026.

Nemačka kompanija koja želi da pokrije srpsko tržište ne mora da osniva novo privredno društvo. Može da registruje ogranak, zadrži sve ugovore i imovinu u matičnoj firmi, i operativno posluje u Srbiji od prvog dana. Osnivanje ogranka je u praksi najbrži put za strane firme koje žele lokalnu prisutnost bez restrukturiranja vlasničke strukture u inostranstvu.

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), broj registrovanih ogranaka stranih privrednih društava u Srbiji raste iz godine u godinu, što direktno odražava sve veće interesovanje stranih investitora za srpsko tržište. Razlog je jednostavan: ogranak pruža rezidentni status za bankarske i poreske svrhe, a matična firma zadržava punu kontrolu.

Ovaj blog objašnjava šta je ogranak privrednog društva, kako se ogranak razlikuje od predstavništva i DOO, koji su praktični koraci i rokovi, i kako se sve to povezuje sa otvaranjem bankovnih računa i pitanjem privremenog boravka. Detaljan pregled svih oblika privrednih društava dostupan je u blogu o osnivanju firme u Srbiji.

Šta je ogranak stranog privrednog društva?

Ogranak stranog privrednog društva je izdvojeni organizacioni deo strane firme koji obavlja delatnost na teritoriji Srbije. Pravna suština je jasna: ogranak nije posebno pravno lice. Deluje isključivo u ime i za račun matične kompanije, kao njena produžena ruka na srpskom tržištu.

Ovo ima direktne praktične posledice. Matična firma neograničeno odgovara za sve obaveze svog ogranka prema trećim licima nastale iz poslovanja ogranka, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Ogranak ne može imati svoju imovinu, već koristi imovinu matičnog društva. Ako ogranak izgubi spor pred sudom, tužbom je izložena matična firma.

Ova pravna konstrukcija ima nekoliko praktičnih prednosti: pretežna delatnost ogranka može biti drugačija od pretežne delatnosti matice. Zastupnik ogranka i zastupnik matičnog društva ne moraju biti iste osobe. Matična kompanija može osnovati više ogranaka u Srbiji bez ograničenja u pogledu broja.

Analogija koja pomaže razumeti poziciju ogranka: ogranak funkcioniše kao filijala banke. Filijala ima adresu, osoblje i tekuće poslovanje, ali se sva imovina, odgovornost i ključne odluke zadržavaju u centrali. Filijala ne može bankrotirati odvojeno od banke.

Ogranak se prepoznaje po poslovnom imenu: ono je identično poslovnom imenu matičnog društva, uz naznaku da je reč o ogranku i oznaku adrese ogranka. Ogranak može imati i sopstveni naziv uz poslovno ime matičnog društva. Svaki ogranak ima jedinstveni matični broj i poreski identifikacioni broj (PIB).

Kako se osniva ogranak: koraci i dokumentacija

Postupak počinje na nivou matične kompanije. Skupština matičnog društva donosi odluku o osnivanju ogranka. Tek nakon toga kreće se sa procedurom pred srpskim organima.

Praktičan primer: IT kompanija iz Austrije želi da otvori ogranak u Beogradu. Uprava austrijske firme na skupštini donosi odluku o osnivanju ogranka, koja mora biti overena i apostilirana za upotrebu u Srbiji. Zatim advokat u Srbiji podnosi registracionu prijavu APR-u.

Dokumentacija potrebna za registraciju ogranka

Dokumentacija koja se podnosi APR-u uključuje odluku skupštine o osnivanju ogranka overenu i po potrebi apostiliranu, izvod iz stranog privrednog registra matičnog društva (ne stariji od šest meseci, apostiliran i preveden), akt o zastupanju kojim se određuje zastupnik ogranka, dokaz o adresi sedišta ogranka u Srbiji, te dokaz o uplati registracione naknade APR-u.

Sva dokumentacija podnosi se APR-u isključivo u elektronskoj formi. Advokat sa kvalifikovanim elektronskim potpisom može overiti originalne strane dokumente i podneti prijavu u vaše ime, što je naročito praktično kada zastupnici matičnog društva nisu fizički prisutni u Srbiji. Više o online registraciji dostupno je u blogu o otvaranju firme online u Srbiji.

APR po pravilu donosi rešenje o registraciji ogranka u roku od 3 do 5 radnih dana od urednog podnošenja dokumentacije. Isti organ je nadležan i za registraciju promena podataka o ogranku i za brisanje ogranka.

Osnivanje ogranka ili DOO: kada je ogranak bolji izbor?

Ovo je jedno od prvih strateških pitanja svake strane kompanije koja razmatra ulazak na srpsko tržište. Odgovor zavisi od konkretnih poslovnih ciljeva, a ne od jedne opšte preporuke.

Osnivanje ogranka je obično pogodnije kada matična firma želi da zadrži centralizovanu kontrolu nad svim ugovorima, poslovni model zahteva brzi ulazak bez promene vlasničke strukture, ili planirani obim poslovanja ne opravdava osnivanje posebnog pravnog lica. Mnoge grupe biraju ogranak kao prvu fazu, a DOO osnivaju tek kada obim poslovanja to opravdava.

Sa druge strane, osnivanje DOO je pogodnije za dugoročno prisustvo sa lokalnim zaposlenima, privlačenje lokalnih investitora ili izolovanje poslovnog rizika od matičnog društva. Kompletan pregled svih oblika privrednih društava dostupan je u blogu o osnivanju firme u Srbiji.

Bankovski računi i osnivanje ogranka

U skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju, ogranci stranih privrednih društava smatraju se rezidentima. To znači da ogranak otvara i vodi rezidentni bankovski račun u Srbiji, a ne nerezidentni.

Otvaranje bankovnog računa je praktično obavezan korak odmah po osnivanju ogranka. Bez aktivnog računa ogranak ne može primati uplate od klijenata, isplaćivati zaposlene niti izmiriti poreske i druge obaveze. Zbog toga se u planiranju osnivanja ogranka uvek paralelno analiziraju uslovi koje nude različite srpske banke.

Kada ogranak želi da prenese sredstva iz Srbije u inostranstvo, mora prethodno pribaviti potvrdu od nadležnog poreskog organa da ne postoje neizmirene poreske obaveze po osnovu te transakcije. Ovo je formalni uslov koji se u praksi retko zanemaruje, ali ga treba unapred planirati kako ne bi usporavao poslovanje.

Sa druge strane, ogranak može primati pozajmice i kredite od matičnog društva, pri čemu je rok otplate duži od godinu dana. Iznos pozajmice se deponuje na rezidentni račun ogranka pre nego što se može koristiti. Detalje o otvaranju poslovnih računa u Srbiji, dokumentaciji i proceduri za nerezidentne osnivače opisujemo u blogu o otvaranju nerezidentnog računa u Srbiji.

Računovodstvo, PDV i obaveze izveštavanja

Poreske i računovodstvene obaveze ogranka su identične obavezama DOO. To je jedna od stvari na koje strane firme pri osnivanju ogranka ponekad zaborave.

Zakon o računovodstvu primenjuje se na ogranke stranih privrednih društava u potpunosti. Ogranci su obavezni da vode poslovne knjige i da podnose godišnje finansijske izveštaje APR-u. Prepustiti računovodstvo improvizaciji u prvoj godini poslovanja često rezultuje kaznama koje premašuju cenu angažovane računovodstvene kuće za celu godinu.

Budući da se ogranak tretira kao rezident, obavezan je da podnosi izveštaje Narodnoj banci Srbije na osnovu Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom (DI-1 izveštaj). Ovo je obaveza koja se lako previdi pri planiranju osnivanja ogranka.

PDV obaveza nastaje kada promet ogranka u prethodnih 12 meseci premaši 8.000.000 RSD (oko 68.000 EUR). Dobrovoljna PDV registracija je moguća i pre dostizanja praga, što ima smisao kada ogranak posluje pretežno sa PDV obveznicima. Pitanje PDV treba otvoriti u fazi planiranja jer način fakturisanja direktno utiče na cash-flow ogranka.

Međunarodni promet robe i usluga

Ogranak privrednog društva može da se bavi uvozom i izvozom robe i usluga bez ograničenja. Ovo je važno za kompanije čiji je poslovni model inherentno međunarodni.

Za grupacije koje posluju u više država, prisustvo putem ogranka u Srbiji omogućava jasnu podelu transakcija između matice i ogranka. To olakšava i bankarske kontrole i poreske provere, posebno u pogledu transfernih cena i dokumentovanja poslovnih razloga za prekogranična plaćanja. Pravilno strukturisan ogranak može optimizovati poresko i troškovno opterećenje grupe.

Osnivanje predstavništva strane firme

Osnivanje predstavništva je odgovor na specifičnu potrebu: prisustvo na tržištu Srbije bez obavljanja privredne delatnosti. Ovo je ključna razlika od osnivanja ogranka.

Predstavništvo stranog privrednog društva je njegov izdvojeni organizacioni deo koji može obavljati samo prethodne i pripremne radnje u cilju zaključenja pravnih poslova matičnog društva. Može zaključivati jedino pravne poslove u vezi sa sopstvenim tekućim poslovanjem, kao što su ugovori o zakupu kancelarijskog prostora ili ugovori o radu sa lokalnim zaposlenima.

Čim kompanija počne aktivno da pruža usluge ili prodaje robu klijentima u Srbiji, mora preći na ogranak ili DOO. U praksi, kompanije koje počnu kao predstavništvo redovno se preorijentišu na ogranak u roku od godinu do dve.

Kako se osniva predstavništvo?

Princip registracije je isti kao za ogranak: nadležni organ matičnog društva donosi odluku o osnivanju, a zatim se podnosi registraciona prijava APR-u koji donosi rešenje o registraciji i upisuje predstavništvo u Registar privrednih društava.

Računovodstvo i obaveze izveštavanja predstavništva

Predstavništva koja ne obavljaju privrednu delatnost u Srbiji nisu zakonski obavezana da predaju redovne godišnje finansijske izveštaje APR-u. Uz to, predstavništva se u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju smatraju nerezidentima, te nisu dužna da podnose DI-1 izveštaj Narodnoj banci Srbije.

Bankovni račun predstavništva

Ovde leži jedna od ključnih praktičnih razlika: predstavništva ne mogu da otvore sopstveni bankovski račun u Srbiji. Za poslovanje koriste nerezidentni račun matičnog društva osnivača u Srbiji.

Nerezidentni račun kao alternativa osnivanju entiteta

Nerezidentni račun je opcija za strana fizička i pravna lica koja žele da posluju u Srbiji bez osnivanja bilo kakvog formalnog entiteta. Zakon o deviznom poslovanju precizno definiše ko je rezident, a ko nerezident kada su u pitanju fizička lica:

• Rezidenti su fizička lica sa prebivalištem u Srbiji i strana fizička lica koja su pribavila odobrenje za privremeni boravak u Srbiji i borave u njoj duže od godinu dana.
• Sva ostala fizička lica smatraju se nerezidentima.

Nerezidenti mogu otvoriti lični dinarski i devizni račun u banci po svom izboru, popunjavanjem bankovnih obrazaca i zaključenjem okvirnog ugovora o platnim uslugama. Kompletan vodič o dokumentaciji i proceduri dostupan je u blogu o otvaranju nerezidentnog računa u Srbiji.

Za preduzetnike i slobodnjake koji tek testiraju srpsko tržište, nerezidentni račun može biti prva faza. Registracija ogranka postaje sledeći logičan korak kada obim posla poraste i nastane potreba za lokalnim zaposlenima, kancelarijskim prostorom i ugovorima na srpskom jeziku.

Privremeni boravak, nekretnine i sticanje udela

Strani menadžeri koji dolaze da vode ogranak u Srbiji moraju regulisati privremeni boravak i radnu dozvolu ako aktivno rade na teritoriji Srbije. Ovo se često planira paralelno sa osnivanjem ogranka, jer dokumentacija za migracione postupke preklapa se sa dokumentacijom za registraciju.

Nerezidenti koji apliciraju za privremeni boravak obavezni su da dostave dokaz o sredstvima za izdržavanje tokom planiranog boravka: potvrdu o visini zarade, ugovor o radu, ili potvrdu o stanju na bankovnom računu. Cilj ovog uslova je da se dokaže finansijska nezavisnost podnosioca zahteva. Kompletan vodič o postupku dostupan je u blogu o privremenom boravku za strance u Srbiji.

Kupovina nekretnina i sticanje udela

Vlasništvo nad nekretninom u Srbiji je jedan od zakonskih osnova za privremeni boravak prema Zakonu o strancima. Nerezidenti mogu slobodno da vrše plaćanja radi sticanja vlasništva nad nekretninama u Srbiji.

Pored toga, svojstvo člana privrednog društva registrovanog u Srbiji je drugi put ka privremenom boravku. Strani državljani mogu da steknu udele u već postojećem privrednom društvu, a Zakon o deviznom poslovanju predviđa da nerezidenti mogu da vrše i primaju plaćanja radi sticanja ili prodaje udela u srpskim privrednim društvima.

U nekim slučajevima, grupacije biraju kombinaciju kupovine poslovnog prostora i osnivanja ogranka kako bi ogranak imao stabilnu poslovnu adresu, što pojačava kredibilitet pred klijentima, bankama i državnim organima.

Poređenje: ogranak, predstavništvo, DOO i nerezidentni račun

Najčešće postavljana pitanja

Registracija ogranka u Srbiji je proceduralno jasna, ali zahteva preciznu koordinaciju između matičnog društva u inostranstvu i pravnog tima u Srbiji: apostiliranje i prevod dokumentacije, izbor zastupnika, otvaranje bankovnog računa i ispunjavanje poreskih i računovodstvenih obaveza od prvog dana. Tim Zunic Law-a svakodnevno sprovodi ove postupke za strane firme različitih profila i veličina.

Za pitanja o konkretnom slučaju ili za pokretanje postupka, posetite stranicu korporativno pravo i statusne promene ili nas kontaktirajte direktno.