Posle same odluke o osnivanju privrednog društva, može se reći da je odluka o izboru direktora druga najvažnija odluka prilikom započinjanja biznisa. Naime, iako je važno da svaki korak koji se napravi prilikom osnivanju društva bude dobro promišljen i isplaniran, a o čemu možete pročitati više u tekstu Osnivanje firme u Srbiji u 7 koraka, izbor direktora, kao i obim njegovih ovlašćenja osim formalnog ima i strateški značaj.
Odluke menadžmenta su te koje određuju tok poslovanja društva, te bez obzira na kvalitet poslovne ideje ili povoljnu situaciju na tržištu, one su ključ za uspeh ili propast vaše kompanije.
Stoga bi svako društvo treba da posveti značajnu pažnju prilikom izbora direktora.
Veoma često, kompanije traže nekog ko ima takozvane „soft skills“ u određenoj oblasti, a naročito kada su u pitanju specifične industrije, koje su orijentisane na međunarodno ili određeno strano tržište. U ovakvim situacijama nije neuobičajeno da se na srpskom tržištu ne može naći adekvatan kandidat koji bi želeo da se priključi kompaniji u ulozi direktora. Iz tog razloga, kompanije se često odlučuju za angažovanje stranog državljanina na mestu direktora.
Stoga, neka od najčešćih pitanja su: Da li mogu slobodno da odlučim da li će direktor biti domaći ili strani državljanin? Koje su prednosti i mane ovog izbora?
Odgovor na prvo pitanje je potvrdan. Generalno, srpsko zakonodavstvo ne pravi razliku između domaćih i stranih državljana u ovom pogledu. Pre nego što odgovorimo na drugo pitanje, hajde da vidimo kako sve direktor može da bude angažovan.
Menadžerski ugovor
Zakon o radu propisuje moguće načine za angažovanje direktora, dok je okvir njegovih ovlašćenja, prava i dužnosti regulisan Zakonom o privrednim društvima.
Kada je u pitanju oblik angažovanja direktora, Zakon o radu predviđa dve vrste ugovora. Prvi jeste angažovanje direktora van radnog odnosa, a na osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora (takozvani ugovor o angažovanju direktora ili menadžerski ugovor), dok je drugi standardan ugovor o radu, po osnovu kog direktor zasniva radni odnos sa društvom.
Najznačajnija karakteristika menadžerskog ugovora je ta što u ugovorni odnos stupaju, u načelu, dve ravnopravne strane, slobodno uređujući svoj odnos, bez bilo kakvih striktnih uslovljenosti i ograničenja.
Dakle, menadžerski ugovor omogućava ugovornim stranama da se dogovore o načinu, mestu, vremenu i dinamici rada direktora, kao i da slobodno odrede naknadu za takav rad.
Sa druge strane, ukoliko direktor i društvo zaključe ugovor o radu, direktor će imati sva prava i obaveze kao i svi drugi zaposleni, te takav ugovor mora sadržati mandatorne odredbe propisane Zakonom o radu.
Angažovanje direktora koji je strani ili domaći državljanin?
Bez obzira na to da li je direktor domaći ili strani državljanin, on može biti angažovan po bilo kom od dva napred navedena osnova.
Međutim, važno je imati u vidu da angažovanje stranog državljanina kao direktora, sa sobom može nositi dodatne korake koje je potrebno preduzeti. Konkretno, potencijalno regulisanje statusa direktora u Republici Srbiji, a u vezi sa privremenim boravkom i dozvolom za rad.
Privremeni boravak direktora u Srbiji:
Ukoliko strani državljanin namerava da provede u Srbiji više od 90 dana u periodu od 180 dana, on mora pribaviti odobrenje za privremeni boravak. Dodatno, odobrenje za privremeni boravak je i prethodni uslov za dobijanje radne dozvole u Srbiji.
Kao zastupnik društva registrovanog u Agenciji za privredne registre, stranac ima pravo da podnese zahtev za privremeni boravak u Srbiji. O uslovima za dobijanje odobrenja za privremeni boravak možete pročitati više u našem tekstu Osnovi za sticanje prava na boravak stranaca u Srbiji.
Dakle, pribavljanje odobrenja za privremeni boravak i, nakon toga, radne dozvolu je pravo direktora. Međutim, ukoliko direktor zaključi ugovor o radu sa kompanijom ili ako je angažovan po osnovu menadžerskog ugovora ali boravi u Srbiji duže od 90 dana u okviru perioda od 180 dana, on mora pribaviti odobrenje za privremeni boravak i radnu dozvolu.
Kako pribaviti odobrenje za privremeni boravak direktora u Srbiji?
Specifičnost postupka za pribavljanje privremenog boravka po osnovu zaposlenja (uključujući i angažovanje van radnog odnosa) jeste jedan neophodan korak koji je neophodno preduzeti pre samog podnošenja zahteva za dobijanje privremenog boravka. Taj korak jeste pribavljanje izveštaja o tzv. ispitivanju tržišta rada kroz test tržišta rada.
Cilj testa je da se ustanovi da li na tržištu rada postoji bilo koji nezaposleni srpski državljanin sa odgovarajućim kvalifikacijama za radno mesto na koje bi došao stranac. Ako takvo lice postoji, poslodavcu će biti naloženo da i to lice uzme u obzir pri odluci o zapošljavanju.
Sada se verovatno pitate, kako bi tržište rada moglo da Vas uslovi u tome koga ćete imenovati za tako važnu poziciju kao što je pozicija direktora?
Ipak, koliko god da su, osim profesije i iskustva, kao vodećih parametara na tržištu rada, prilikom izbora direktora jednako su značajne i karakteristike ličnosti. Međutim, test tržišta rada je nešto što se ne može izbeći ni u ovom slučaju.
Dozvola za rad:
Nakon pribavljanja dozvole za privremeni boravka u Srbiji, neophodno je pribaviti i radnu dozvolu. Iako se radna dozvola izdaje za direktora, kompanija je ta koja je mora podneti ovaj zahtev.
Više detalja o postupku pribavljanja radne dozvole možete pročitati u našem blogu Radne dozvole za strance u Srbiji.
Kako smo gore naveli, ukoliko direktor i kompanija zaključe ugovor o radu, pribavljanje radne dozvole je neophodno. S druge strane, potreba za pribavljanje radne dozvole za direktora koji je angažovan po osnovu menadžerskog ugovora zavisi od vremena koje on zapravo provodi u Srbiji.
Načelno, za angažovanje koje nema odlike radnog odnosa stranac mora imati dozvolu za rad. Međutim, kako rad direktora van radnog odnosa pruža veću slobodu u uređenju odnosa između direktora i kompanije, njegovo vreme i mesto rada može apsolutno da se prilagodi njihovim potrebama i uslovima.
Na primer, direktor svoje zadatke može da obavlja iz bilo koje države, a da u Srbiju dođe tek jednom godišnje ili ređe. U ovakvoj situaciji, direktor ne mora da ima radnu dozvolu.
Sa druge strane, ukoliko direktor u Srbiji želi da provodi više od 90 dana u periodu od 180 dana, on mora da ima dozvolu za privremeni boravak, kao i radnu dozvolu.
Šta strancu donosi radna dozvola?
Važno je imati u vidu da se dozvola za rad odnosi se na onaj rad zbog kod je dozvola tražena, i to čak na rad kod konkretnog poslodavca.
Dakle, ukoliko strani državljanin za kog je pribavljena radna dozvola želi da bude angažovan u drugoj kompaniji ili u istoj kompaniji, ali na drogom radnom mestu, neophodno je pribavljati novu radnu dozvolu.
Ovo ne treba da Vas čudi, s obzirom da je za svako radno angažovanje stranca kod domaćeg poslodavca potrebno pribavljati izveštaj o stanju na tržištu rada u Srbiji.
Naknade za rad direktora van radnog odnosa:
Imajući u vidu to da zaključenjem ugovora o pravima i obavezama direktora direktor ne stupa u radni odnos, on za svoj rad ne prima zaradu. Međutim, angažovani direktor ima pravo na odgovarajuću naknadu za svoj rad.
Međutim, iako nije u pitanju zarada, pravo na naknadu za rad sa sobom donosi i:
1) Obavezu plaćanja poreza na dohodak građana i
2) Obavezu plaćanja doprinosa za penziono i invalidsko;
3) Obavezu plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje lica, ukoliko ono već nije osigurano po nekom drugom osnovu.
Sada kada ste saznali da na naknadu za rad direktora morate da plaćate porez i doprinose, verovatno se pitate koja je to osnovica za ove obaveze?
U osnovicu za porez i obavezno socijalno osiguranje koje plaćate za direktora koji je angažovan po osnovu menadžerskog ugovora, pored naknade koju mu direktno isplaćujete, uračunavaju se i sve naknade troškova i finansijske beneficije koje direktoru ostvaruje. Sa druge strane, ukoliko je direktor angažovan po osnovu ugovora o radu, osnovica za plaćanje poreza i doprinosa je njegova zarada.
Da li je direktor poreski rezident Republike Srbije?
Lica koja imaju obavezu plaćanje poreza za ostvareni dohodak određuje Zakon o porezu na dohodak građana. To su:
1) fizička lica koja na teritoriji Republike Srbije imaju prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa; ili
2) fizička lica koja na teritoriji Republike Srbije provode 183 dana ili više u toku jedne poreske godine.
Važno je imati u vidu da, iako se prema pravilima o kretanju i boravku na teritoriji Srbije neka lica ne smatraju rezidentima, za utvrđivanje statusa rezidenta u smislu obaveze plaćanja poreza relevantan je Zakon o prezu na dohodak građana. Takođe, važno je imati u vidu da su poreski rezidenti obveznici poreza na dohodak građana kako na prihod ostvaren u Srbiji, tako i na prihod ostvaren u inostranstvu.
Međutim, radi izbegavanja dvostrukog oporezivanja lica, uvek bi trebalo razmotriti da li između Republike Srbije i druge odnosne države postoji sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. U slučaju postojanja ovakvog sporazuma, jedna od dve države će na račun druge uvek imati primat u pravu na oporezivanje.
A šta je sa poreskim nerezidenta?
Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, svako lice koje ostvari prihod na teritoriji Srbije je obveznik poreza na dohodak građana, bez obzira na njegovu poresku ili drugu rezidentnost.
U svakom slučaju, bez obzira na to da li je direktor poreski rezident ili ne, prihod direktora stranaca, koji je u skladu sa navedenim pravilima predmet oporezivanja u Republici Srbiji, uračunava se u ukupan godišnji prihod koji može biti predmet godišnjeg poreza na dohodak građana, u slučaju da ukupan iznos tog prihoda prevazilazi zakonski limit.
Šta je adekvatna naknada za rad direktora?
Jasno je da postoji mnogo različitih oblika angažovanja direktora, pogotovo u slučaju privrednih društava čiji su osnivači strana lica ili prosto bilo kog društva koje zbog određenih potreba angažuje direktora koji je strani državljanin.
Upravo zbog takve raznolikosti, praktično je nemoguće je za sve slučajeve odrediti isti parametar na osnovu kog bi se mogla utvrditi adekvatna naknada za rad direktora.
Angažovanje nekih direktora zasniva se samo na upravljanju kompanijom van Srbije uz samo povremeno prisustvo u sedištu društva u Srbiji. Kako onda odrediti koja je to adekvatna naknada za takve oblike angažovanja?
Upravo iz tih razloga mnogim menadžerskim ugovorima je određena simbolična naknada za rad direktora. Ovo je sistem koji za dosta privrednih društava funkcioniše, jer obično je direktor angažovan u povezanom pravnom licu gde ostvaruje zaradu.
Istovremeno osnivač i direktora društva?
Još jedno važno pitanje jeste da li isto lice može biti i osnivač i direktor društva. I na ovo pitanje odgovor je potvrdan. Čak šta više, nije retka pojava da je isto lice i osnivač i direktor društva.
Veoma često osnivači društva žele, barem u početku da budu i direktori društva, kako bi bili sigurni da će biznis biti započet na željeni način. Nakon postavljanja osnova poslovanja društva, osnivači mogu potražiti i drugo lice koje će obavljati poslove direktora društva.
Dakle, angažovanje direktora društva predstavlja veoma značajno pitanja i to iz različitih aspekata, uključujući poreski, statusni i strateški aspekt.
Međutim, ono što je sigurno, to je da imate izbor i mogućnost da način i odgovornost za vođenje Vašeg društva prilagodite svojim potrebama.
