Porez na dobit pravnih lica u Srbiji 2026: Stopa, podnošenje prijave i pravila za strane kompanije

Ažurirano: April 2026  |  Sledeća revizija: Oktobar 2026

Klijent nas je prošlog meseca pitao: "Da li je stopa poreza na dobit od 15% u Srbiji stvarna ili postoje skriveni slojevi koji dižu efektivnu stopu?" Stvarna je. Porez na dobit pravnih lica u Srbiji iznosi fiksnih 15% na oporezivu dobit. Uporedite to sa Nemačkom (oko 29,9%) ili Francuskom (25%): Srbija se nalazi pri dnu evropske lestvice.^[1] Upravo taj broj je razlog zbog čega osnivači koji upoređuju jurisdikcije dosledno stavljaju Srbiju na svoju listu užeg izbora. Ono što još treba da razumeju jeste sve što okružuje taj broj: kako se obračunava poreska osnovica, kada se podnose prijave, koji porezi po odbitku se aktiviraju pri prenosu novca iz Srbije i koja pravila važe za strane kompanije koje ovde posluju bez lokalnog ogranka.

Za strukturni kontekst osnivanja privrednog društva koje će plaćati ovaj porez, pogledajte naš blog o osnivanju firme u Srbiji.

Stopa poreza na dobit od 15% i na koga se primenjuje

Porez na dobit pravnih lica u Srbiji uređen je Zakonom o porezu na dobit pravnih lica ("ZPDPL").^[2] Porez na dobit koji Srbija propisuje primenjuje se na sva pravna lica registrovana u Srbiji: društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.), akcionarska društva (a.d.) i ostale korporativne oblike. Preduzetnici se oporezuju po zasebnom režimu i nisu obveznici ZPDPL.

Ne postoji progresivna skala niti snižena stopa za mala društva. Startup koji ostvari prvu dobit od 10 miliona RSD plaća isti procenat kao velika korporacija. Rezidentnost se određuje prema mestu registracije: kompanija registrovana u Srbiji je poreski rezident Srbije i oporezuje se na svetsku dobit. Strana kompanija može biti obveznik srpskog poreza na dobit isključivo u meri u kojoj se njena dobit može pripisati stalnoj poslovnoj jedinici u Srbiji, ili pada u okvir pravila o porezu po odbitku opisanih u nastavku.

Zamislite srpski porez na dobit kao autoput s jednom putarinom: naplata je ista za sva vozila, ruta je jasna i nema iznenađenja na izlazu. Složenost nije u samoj stopi, već u pravilnom utvrđivanju šta se računa kao oporeziva dobit pre njene primene.

Kako se obračunava poreska osnovica za porez na dobit

Srbija primenjuje model konformiteta: polazna tačka za obračun poreza na dobit je računovodstvena dobit prikazana u finansijskim izveštajima, sačinjenim po srpskim računovodstvenim standardima. Skup zakonskih korekcija zatim tu cifru pretvara u oporezivu dobit.

Nepriznati rashodi

Rashodi koji nisu nastali radi ostvarivanja oporezivih prihoda u potpunosti se ne priznaju. Kamata na zajmove od povezanih lica iznad odnosa dug/kapital 4:1 ne priznaje se (ZPDPL, čl. 61).^[3] Novčane kazne i penali u potpunosti su nepriznati. Troškovi reprezentacije iznad zakonskog ograničenja delimično se ne priznaju.

Kapitalni dobici

Kapitalni dobici od prodaje akcija/udela, nepokretnosti i prava intelektualne svojine obuhvaćeni su poreskom osnovicom pravnih lica i oporezuju se stopom poreza na dobit od 15%. Kapitalni gubici od otuđenja imovine mogu se prebiti isključivo sa kapitalnim dobicima i ne mogu se koristiti za smanjenje poslovnog prihoda.

Prenos poreskih gubitaka

Poreski gubici mogu se prenositi narednih pet godina i prebijati sa budućom oporezivom dobiti. Prenos unazad nije dozvoljen. Pravo na prenos gubitaka generalno nije ugroženo promenama u vlasništvu, mada opšta anti-abuzivna pravila mogu biti primenjena.

Zaključak: za većinu srpskih d.o.o. kompanija, razlika između računovodstvene i oporezive dobiti je mala. Korekcije najviše pogadaju dve situacije: visoko zadužene strukture (tanušna kapitalizacija) i kompanije koje su proknjižile velike rezervacije ili obezvređenja koja još nisu realizovana u poreske svrhe.

Godišnja poreska prijava, akontacije i rokovi

Poslovna godina u Srbiji je kalendarska godina za većinu kompanija. Drugačija fiskalna godina zahteva odobrenje Ministarstva finansija.

Godišnja poreska prijava (PDP)

Godišnja poreska prijava (Poreski bilans i poreska prijava, "PDP") podnosi se elektronski putem portala ePorezi Poreske uprave u roku od 180 dana od kraja poslovne godine. Za obveznike koji koriste kalendarsku godinu, to je 30. jun. Prijava obuhvata poreski bilans i konačno obračunatu poresku obavezu, i mora se podneti zajedno sa godišnjim finansijskim izveštajima tamo gde reviziju ili pregled zahteva zakon.

Akontacije poreza na dobit

Mesečne akontacije dospevaju do 15. u mesecu, obračunate kao jedna dvanaestina poreske obaveze iz konačne PDP prijave prethodne godine. Kada se podnese godišnja PDP, ukupne uplaćene akontacije upoređuju se sa konačnom obavezom. Višak se uračunava u buduće obaveze ili vraća; manjak dospeva u roku za podnošenje prijave.

Novoosnovanom društvu ne postoji obaveza iz prethodne godine na osnovu koje bi se obračunale akontacije. Mora podneti akontacionu poresku prijavu (PPP DG-1S) u roku od 15 dana od registracije u APR-u i uplaćivati akontacije na osnovu procene dobiti. Ovo je obaveza koja se najčešće propušta među novim osnivačima. Penali se obračunavaju automatski od strane Poreske uprave bez mogućnosti diskrecione naplate.

Porez po odbitku na dividende, autorske naknade i usluge

Kada srpska kompanija isplaćuje određene kategorije prihoda nerezidentu, dužna je da obustavlja porez na bruto iznos pre prenosa sredstava. Domaća stopa iznosi 20%. Za strane investitore, najznačajnija izloženost odnosi se na isplatu dividendi matičnoj kompaniji. Pri domaćoj stopi od 20%, uticaj na neto povraćaj ulaganja je supstancijalan.

Obaveza obustave poreza po odbitku obuhvata: dividende, kamate, autorske naknade, naknade za zakup pokretnih i nepokretnih stvari, kao i naknade za određene usluge (istraživanje tržišta, računovodstvo, revizija, pravne i poslovne konsultantske usluge) koje se isplaćuju primaocima iz jurisdikcija sa kojima Srbija nema sporazum o razmeni poreskih informacija.

Ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja

Srbija je zaključila ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa više od 60 zemalja. Ovi ugovori obično snizuju stopu poreza po odbitku na dividende na 5% ili 10% zavisno od praga udela, a na autorske naknade i kamate na 10% ili niže. Da bi se primenila ugovorna stopa, nerezidentni primalac mora priložiti uverenje o poreskoj rezidentnosti izdato od strane poreskih organa matične države, i ono mora biti prikupljeno pre svake isplate.^[4]

Primena pogrešne stope, ili prikupljanje uverenja o rezidentnosti nakon isplate, za posledicu ima da srpska kompanija snosi punu stopu od 20% iz sopstvenih sredstava. Naš tim redovno savetuje klijente u pogledu poreza po odbitku pre isplate dividendi: analiza mora biti obavljena pre odobravanja isplate, a ne pošto novac već bude prebačen.

Aktuelna lista važećih ugovora dostupna je na sajtu Poreske uprave Srbije. Pre svake isplate u inostranstvo, proverite i primenjivu ugovornu stopu i obavezu pribavljanja uverenja o rezidentnosti.

Strane kompanije i rizik od postojanja stalne poslovne jedinice

Strana kompanija koja posluje u Srbiji bez posebno osnovanog pravnog lica može ipak biti dužna da plati srpski porez na dobit pravnih lica ako u Srbiji ima stalnu poslovnu jedinicu (SPJ). Definicija ZPDPL uglavnom sledi model OECD.

Stalno mesto poslovanja putem kojeg strana kompanija obavlja svoju delatnost predstavlja SPJ. Građevinski ili instalacioni radovi koji traju duže od šest meseci takode se kvalifikuju kao SPJ. Zavisni agent koji uobičajeno zaključuje ugovore u ime strane kompanije stvara SPJ čak i bez stalnog mesta poslovanja.

Za upoređivanje režima SPJ nasuprot osnivanja posebnog srpskog privrednog društva, pogledajte naš blog o osnivanju ogranka i predstavništva u Srbiji. Za višečlane grupe, naš blog o korporativnom pravu u Srbiji pokriva strukturna razmatranja.

Poreske olakšice koje smanjuju efektivnu stopu poreza na dobit

Nekoliko olakšica može snižavati efektivnu stopu poreza na dobit pravnih lica u Srbiji znatno ispod 15% za kompanije koje se kvalifikuju.

Poresko oslobođenje za velika ulaganja (10 godina)

Društvo koje uloži najmanje 1 milijardu RSD (oko 8,5 miliona EUR) u osnovna sredstva i zaposli najmanje 100 novih radnika kvalifikuje se za potpuno oslobođenje od poreza na dobit pravnih lica na period od 10 godina, počev od godine u kojoj su uslovi prvi put ispunjeni (ZPDPL, čl. 50a). Oslobođenje se primenjuje isključivo na dobit iz aktivnosti koja se kvalifikuje, a i ulaganje i nivo zaposlenosti moraju biti očuvani tokom celog perioda.

Superodbitak za istraživanje i razvoj (200%)

Troškovi istraživanja i razvoja koji nastanu u Srbiji odbitni su u iznosu od 200% stvarnih troškova, čime se stvara neto dodatni odbitak jednak 100% utrošenog iznosa. Kriterijumi slede definiciju iz OECD Frascati priručnika. Ovu olakšicu najčešće koriste IT product kompanije, farmaceutske firme i inženjering kompanije. Više detalja dostupno je u blogu o poreskim olakšicama za kompanije u Srbiji.

Olakšice na porez na zarade za zaposlene koji se presele u Srbiju

Novozaposleno lice koje nije bilo poreski rezident Srbije tokom najmanje 24 meseca može koristiti umanjenje poreza na zarade od 70% u trajanju od pet godina. Za kompanije koje u Beograd premeštaju međunarodne kadrove, ovo je komercijalno značajna olakšica. Detaljan pregled olakšica u oblasti zapošljavanja dostupan je u blogu o radnom pravu u Srbiji.

Za sveobuhvatne savete u oblasti poreskog planiranja, strukturiranja i usaglašenosti vašeg srpskog privrednog društva, naš tim za poresko pravo pokriva celokupan spektar korporativnih i prekogranih poreskih pitanja.

Najčešća pitanja

Koliki je porez na dobit pravnih lica u Srbiji?

Stopa poreza na dobit pravnih lica u Srbiji iznosi fiksnih 15% koja se primenjuje na oporezivu dobit. Ne postoji progresivna skala, snižena stopa za mala ili srednja društva, niti opštinski prirez. Ova stopa je nepromenjena od 2013. godine i jedna je od najnižih standardnih stopa poreza na dobit u Evropi.

Da li je Srbija poresko povoljno okruženje za strane kompanije?

Da, po većini komparativnih merila. Fiksna stopa poreza na dobit pravnih lica u Srbiji od 15% niža je od proseka EU koji iznosi oko 21%. Oslobođenje od oporezivanja primljenih dividendi, superodbitak za IR i desetogodišnja poreska olakšica za velika ulaganja dodatno snizuju efektivnu stopu za kompanije koje se kvalifikuju. Glavni poreski rizici za strane kompanije su porez po odbitku na izlazne isplate (uglavnom ublažen mrežom ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja) i izloženost po osnovu stalne poslovne jedinice kod pojedinaca sa sedištem u Srbiji koji rade za strane subjekte bez pravilno strukturiranog lokalnog prisustva.

Kada se podnosi poreska prijava za porez na dobit u Srbiji?

Godišnja poreska prijava (PDP) podnosi se elektronski u roku od 180 dana od kraja poslovne godine. Za obveznike koji koriste kalendarsku godinu, prijava za 2025. godinu podnosi se do 30. juna 2026. Mesečne akontacije dospevaju do 15. u mesecu. Novoosnovana kompanija mora podneti akontacionu poresku prijavu (PPP DG-1S) u roku od 15 dana od registracije u APR-u.

Koji porez po odbitku se primenjuje na dividende koje se isplaćuju stranoj matičnoj kompaniji?

Domaća stopa poreza po odbitku na dividende koje se isplaćuju nerezidentu iznosi 20%. Tamo gde se primenjuje ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, stopa se obično snizuje na 5% (za udele od 25% ili više) ili 10%. Srbija ima UIDO sa više od 60 zemalja. Da bi se primenila snižena stopa, srpska kompanija mora raspolagati važećim uverenjem o poreskoj rezidentnosti od poreskih organa matične države u trenutku isplate.

Da li strana kompanija koja sarađuje sa srpskim kontraktorom ima izloženost po osnovu poreza na dobit u Srbiji?

Angažovanje nezavisnog srpskog kontraktor samo po sebi ne stvara stalnu poslovnu jedinicu za stranu kompaniju. Ako je ta osoba funkcionalno zaposleni, radi isključivo za stranu kompaniju ili uobičajeno zaključuje ugovore u njeno ime, Poreska uprava Srbije može oceniti da postoji SPJ. Strane kompanije koje uvećavaju aktivnosti u Srbiji treba da prethodno pribave procenu rizika od nastanka SPJ.

Može li srpska kompanija poreske gubitke prebijati sa budućom dobiti?

Da. Poreski gubici mogu se prenositi narednih pet godina i prebijati sa budućom oporezivom dobiti. Prenos unazad nije moguć. Ovo je relevantno u M&A transakcijama u kojima ciljna kompanija ima akumulirane poreske gubitke.