Šta znači EBITDA?
EBITDA (skraćenica od termina na engleskom jeziku: Earnings Before Interest, Taxes, Depreciation and Amortisation), je pojam koji predstavlja ostvarenu dobit firme pre obračuna kamate, poreza i amortizacije materijalne, odnosno nematerijalne imovine (dalje u tekstu: amortizacija). Upravo je EBITDA jedan od ključnih faktora prilikom donošenja konačne poslovne odluke po pitanju procene vrednosti pojedinog društva u kontekstu prodaje udela, statusnih promena (spajanja i preuzimanja), akvizicije ili investiranja.
Zbog čega je EBITDA važna u kontekstu M&A transakcija?
EBITDA služi eliminisanju faktora koji potencijalno mogu da utiču na formiranje realne slike ostvarenih poslovnih rezultata (načina finansiranja, poreskog aspekta poslovanja ili nenovčanih računovodstvenih rashoda). Kao takva, EBITDA stvara osnov za upoređivanje poslovanja kompanija i funkcionisanja određene industrije na tržištu.
Razumevanja radi, EBITDA se ne izražava eksplicitno u okviru redovnih finansijskih izveštaja. U kontekstu finansijskih izveštaja, uglavnom je reč o dobiti koja se ostvaruje poslovanjem društva. Ipak, EBITDA se utvrđuje na relativno jednostavan način. Potrebno je da pođete od dobiti ostvarene svojim poslovanjem, tome dodate amortizaciju, a potom i kamatu, kao i sve poreske obaveze kako biste u konačnici stekli jasniju sliku profita ostvarenog obavljanjem sopstvene delatnosti.
U tom smislu, EBITDA predstavlja objektivnu polaznu osnovu. Dodatno, u praksi predstavlja standardni način iskazivanja procenjene vrednosti kompanije u odnosu na pokazatelje koji se baziraju na prihodima i novčanim tokovima.
Važno je ukazati na činjenicu da EBITDA ne predstavlja savršen mehanizam za prikaz toka gotovog novca, budući da sama po sebi prikazuje rezultat pre nego što potencijalno dođe do ponovnog ulaganja novčanih sredstava u kapital kompanije ili do pokretanja novih inicijativa unutar društva. Uprkos tome, EBITDA kupcima neretko služio kao vrlo značajan orijentir u pogledu procene vrednosti firme.
Primera radi, ukoliko određeno društvo proceni svoju EBITDA na iznos od 2,5 miliona funti, kupac upravo iz tog ugla sagledava potencijal društva da kroz redovno poslovanje generiše stabilan novčani tok u opredeljenoj visini, pre obračuna tekućih kapitalnih ulaganja, ulaganja u unapređenja, kao i drugih reinvestiranja koja su neophodna za održivost poslovanja i ostvarivanje njegovog mogućeg budućeg rasta.
Obračunavanje EBITDA je vrlo korisno za svaku poslovnu transakciju koja podrazumeva prodaju društva, ali I transakciju u okviru koje određeno društvo posluje sa ciljem da privuče određenu investiciju. Ukratko, EBITDA omogućava vlasnicima firmi da sagledaju poslovanje društva očima potencijalnog kupca ili investitora.
Koja je razlika između pojmova EBITDA i EBIT?
EBIT (skraćenica od termina na engleskom jeziku: Earnings before interest and taxes), je najčešće upotrebljavani mehanizam koji služi kao pokazatelj realne operativne profitabilnosti jedne kompanije. Kako sam naziv kaže – ovaj mehanizam služi prikazivanju dobiti pre obračunavanja kamate i oporezivanja. Iako je poznato da su kamate i porezi vrlo realni gotovinski izdaci, oni ne proističu iz svakodnevnog poslovanja društva. Isključivanjem ovih elemenata, EBIT omogućava jasnije sagledavanje uspešnosti osnovnih poslovnih aktivnosti društva, nezavisno od načina na koji se poslovanje finansira, odnosno nezavisno od poreskog okvira u kom društvo posluje.
EBIT i EBITDA se koriste za procenu profitabilnosti osnovnih poslovnih aktivnosti društva, ali se razlikuju u pogledu opsega troškovne strukture poslovanja. EBIT podrazumeva da se vrednost na ime amortizacije oduzima od dobiti, dok se kod EBITDA ti troškovi ponovo dodaju. Iako su amortizacija i depresijacija nenovčani rashodi, oni odražavaju postepeno trošenje, upotrebu ili smanjenje vrednosti imovine društva tokom vremena.
Shodno tome, EBIT prikazuje operativnu profitabilnost nakon priznavanja ovih troškova povezanih sa imovinom, dok se EBITDA uže fokusira na zaradu ostvarenu pre takvih obračuna, naglašavajući sposobnost društva da kroz redovno poslovanje generiše novčane tokove.
Ipak, u većini transakcija upravo se EBITDA koristi kao relevantan pokazatelj prilikom vrednovanja društva.
Kada je važno da prodavac ima uvid u sopstvenu EBITDA vrednost?
EBITDA je koncept koji je potrebno da svaki prodavac u okviru poslovnih transakcija treba da razume i savlada već na samom početku planiranog poslovnog poduhvata.
Šta znači prilagođena EBITDA?
Za mnoge vlasnike društava, koji su uspešnost poslovanja prvenstveno pratili kroz operativnu dobit, vrednovanje zasnovano na EBITDA mehanizmu (a naročito na prilagođenom EBITDA sistemu) može da predstavlja značajan iskorak. Najčešći primeri se odnose na „fleksibilnost“ koja proističe iz upravljačke moći društva, a koja je nakon prodaje ili nekog drugog poslovnog poduhvata neodrživa.
Na primer, vlasnik može potpuno legitimno isplaćivati veće iznose po osnovu povlačenja novčanih sredstava ili raspoređivati svoje prihode između zarada i dividendi. Ovakav pristup je uobičajen u sistemu poslovanja u kom vlasnik neposredno upravlja društvom. Ipak, takav model ne mora odražavati troškovnu strukturu koju kupac očekuje nakon zaključenja transakcije, naročito ako se vlasnik povuče iz operativnog upravljanja ili se njegova naknada ubuduće formalizuje, shodno tržišnim uslovima. U takvim okolnostima, korigovanje EBITDA mehanizma je potpuno opravdano radi prikazivanja održive i perspektivne pozicije na tržištu.
Ista logika se primenjuje I na druge aspekte života i poslovanja. Primera radi, kada je nepokretnost u vlasništvu vlasnika društva, ili u vlasništvu sa njim povezanog lica, zakupnina može biti ugovorena iznad ili ispod tržišnog nivoa. U praksi, društvo može imati povoljnije uslove nabavke upravo zbog „prijateljskih“ cena od dobavljača koji su sa društvom povezana lica. Takozvana prilagođena EBITDA ima za cilj da identifikuje i normalizuje ovakve stavke, kako bi finalni prikaz realnije odražavao očekivanja poslovnog funkcionisanja firme sa novom vlasničkom strukturom.
Prema iskustvu našeg M&A tima, većina vlasnika malih i srednjih preduzeća u izvesnoj meri ima troškove, bilo da su manjeg ili većeg obima. Na kraju krajeva, reč je o društvima u direktnom vlasništvu koja imaju mogućnost da posluju na način koji im najviše odgovara. Međutim, ono što je važno i uobičajeno jeste da kupac tokom same transakcije pođe od pretpostavke da deo pomenutih troškova neće opstati nakon promene vlasništva. S tim u vezi, a imajući u vidu savremeni poreskopravni okvir, sve je češća pojava da prodavci prilikom ovakvih poslovnih poduhvata koriste različite strategije isplate sopstvenih primanja radi poreske optimizacije.
Značaj EBITDA u Distressed M&A transakcijama
U takozvanim Distressed M&A transakcijama, EBITDA i dalje ima važnu ulogu, ali joj treba pristupati sa posebnom dozom opreza.
Finansijski nestabilna društva često iskazuju nisku, nestabilnu ili čak negativnu EBITDA. Ovo se najčešće dešava usled prekomernog zaduženja, kratkoročnog pritiska na likvidnost ili pojedinih negativnih aspekata poslovanja, a ne nužno zbog suštinske neodrživosti inicijalnog poslovnog modela. Upravo zbog toga kupci ne posmatraju EBITDA mehanizam isključivo kao „konačnu“ meru u pogledu opredeljivanja vrednosti firme, već procenjuju koliki bi nivo operativne zarade društvo moglo generisati nakon otklanjanja faktora koji su doveli do finansijske nestabilnosti – na primer, nakon restrukturiranja duga, racionalizacije troškova ili izdvajanja, odnosno prodaje neprofitabilnih segmenata poslovanja.
Stoga je EBITDA mehanizam najcelishodnije posmatrati kao jedan od više analitičkih instrumenata: koristan je za sagledavanje osnovnog operativnog potencijala, ali samo u kombinaciji sa jasnom analizom likvidnosti, procenom potreba za kapitalnim ulaganjima i definisanjem mera koje je potrebno preduzeti radi stabilizacije poslovanja nakon zaključenja transakcije
Sledeći korak: primena Multiplikatora
Jedno od prvih pitanja koje vlasnici postavljaju kada razmišljaju o prodaji firme jeste prilično jednostavno: „Koji multiplikator može da bude primenjiv za poslovanje moje firme?“ To je razumljivo pitanje, ali na njega se retko može dati jednostavan odgovor.
Dugo je prisutan mit — često ponavljan u stručnoj literaturi i u neformalnim razgovorima – da postoji „standardni“ EBITDA multiplikator; kojim se multiplikuje opredeljena vrednost firme četiri do pet puta. Kao i kod mnogih drugih mitova, i u ovome ima istine. Kada se posmatra tržište u celini, moguće je uočiti da se prosečni multiplikatori neretko kreću upravo oko tog nivoa.
Međutim, proseci mogu lako da zavaraju. Umesto da se multiplikatori posmatraju kao jedna „tipična“ cifra, korisnije je zamisliti ih kao raspodelu u obliku zvona: neka preduzeća su na donjem kraju skale, najveći broj se grupiše oko sredine, dok pojedina ostvaruju znatno više multiplikatore. Na to gde će se konkretno poslovanje naći u toj raspodeli presudno utiču delatnost i sektor u kojem posluje.
U suštini, EBITDA multiplikator odražava spremnost kupca da plati određenu svotu novca spram očekivanog toka buduće zarade. U pojedinim industrijama, kupac može smatrati razumnim da plati iznos koji približno odgovara petogodišnjoj EBITDA vrednosti, jer su novčani tokovi stabilni i predvidivi, a rizici relativno uočljivi. U drugim sektorima, isti kupac može uočiti znatno veći potencijal rasta i biti spreman da plati znatno veći iznos.
Uzmimo za primer društvo čija se pretežna delatnost svodi na kreiranje softvera, čija se ukupna vrednost u velikoj meri vezuje za prava intelektualne svojine društva i poseduje visok stepen skalabilnosti. Ukoliko ta intelektualna svojina može da održi prihode na istom nivou u narednih 15 ili 20 godina, a rast je moguće ostvarivati bez proporcionalnog rasta troškova, kupac može biti spreman da plati multiplikator znatno iznad tržišne vrednosti u slučaju M&A transakcija. U tom kontekstu, multiplikator prvenstveno odražava budući potencijal rasta, dugoročnu održivost zarade i stratešku vrednost društva, a ne samo rezultate ostvarene u prethodnom periodu poslovanja.
Suština je da EBITDA multiplikatori nisu univerzalni i da ne postoji ta jedna „optimalna“ cifra koja je jednako primenjiva za sve igrače na tržištu. Na njih utiču kretanja u sektoru, potencijal rasta, nivo rizika, kao i to koliko se zarada smatra održivom i koliko se poslovanje može skalirati. Zato je mnogo važnije razumeti gde se vaše poslovanje nalazi u okviru svoje industrije i kako kupci u tom sektoru procenjuju vrednost, nego juriti neku „magičnu“ brojku koja zvuči dobro u naslovima.
