Vodič kroz spajanja i preuzimanja u Srbiji 2024. godine

Ključne tačke u procesu spajanja i preuzimanja (M&A)

Spajanja i preuzimanja (M&A) predstavljaju ključne poslovne poduhvate koji omogućavaju kompanijama širenje, konsolidaciju i ulazak na nova tržišta. Za neke, M&A je put ka brzom rastu, dok je za druge strateški alat za eliminisanje konkurencije ili sticanje vredne imovine, poput tehnologije, intelektualne svojine ili ljudskog kapitala.

U Srbiji je aktivnost na polju M&A značajno porasla, zahvaljujući povećanim stranim direktnim investicijama i ulozi Srbije u regionalnoj ekonomskoj integraciji. Međutim, proces spajanja i preuzimanja u Srbiji je strogo regulisan, uz složene pravne zahteve i nadzor više regulatornih tela. Uspešno snalaženje kroz ovaj proces zahteva jasno razumevanje primenjivih zakona, nadležnih regulatornih tela i ključnih koraka za uspešnu realizaciju transakcije.
Ovaj vodič pruža sveobuhvatan pregled M&A procesa u Srbiji, uključujući pregled regulatornih tela, tipove transakcija, postupke odobravanja, pravne izazove i najnovije trendove. Bez obzira na to da li ste kupac, prodavac ili investitor, razumevanje pravnog okvira M&A transakcija u Srbiji ključno je za uspeh svake transakcije.

M&A predstavljaju poslovne strategije usmerene na spajanje ili preuzimanje kompanija kako bi se ostvario rast i proširio tržišni uticaj. Iako se često koriste zajedno, spajanja i preuzimanja se razlikuju po svojoj strukturi, ciljevima i procesu.

Spajanje (merger) predstavlja spajanje dva društva u jedan novi entitet, pri čemu oba društva prestaju da postoje kao nezavisni entiteti. Članovi oba društva obično dobijaju udele u novom entitetu, u skladu sa svojim prethodnim udelima. Cilj spajanja često je postizanje povećanja efikasnosti, smanjenja troškova ili ulazak na nova tržišta. Na primer, dve tehnološke kompanije mogu se spojiti kako bi objedinjavanjem resursa proširile svoju bazu klijenata.

Preuzimanje (acquisition) je postupak u kojem jedno društvo preuzima i stiče kontrolu nad drugim društvom. Kupac (acquirer) ostaje da postoji kao nezavisan entitet, dok preuzeto društvo može nastaviti poslovanje pod svojim brendom ili biti potpuno integrisana u poslovanje kupca. Cilj preuzimanja obično je povećanje tržišnog učešća, sticanje tehnologije ili povećanje operativnog kapaciteta. Kupac može steći vlasništvo nad udelima ciljnog društva (share deal) ili njegovom imovinom (asset deal). U nekim slučajevima, preuzimanja mogu biti „neprijateljska“ (hostile takeover), kada se preuzimanje dešava bez pristanka uprave ciljnog društva.

M&A su snažni alati za poslovni rast, ali uključuju različite pravne i operativne okvire. Dok spajanja kombinuju snage dva društva u jedan novi entitet, preuzimanja omogućavaju jednom društvu da apsorbuje drugo kako bi proširilo svoj domet ili kapacitete.

Uobičajeni oblici M&A

Većina M&A transakcija u Srbiji strukturisana je kao klasične transakcije „imovina za novac“ (asset-for-cash) ili „udeli za novac“ (share-for-cash), dok su transakcije „udeli za udele“ (share-for-share) ređe. Kako bi se optimizovali porezi i olakšala univerzalna sukcesija, neke transakcije „imovina za novac“ uključuju izdvajanje (spin-off) ili podelu (split-up), nakon čega sledi transakcija „udeli za novac“ (share deal). Povremeno, transakcije „udeli za udele“ (share-for-share) se realizuju kroz nenovčane uloge (contributions in kind), npr. kroz udele ili osnovna sredstva.

Spajanja se često javljaju u praksi, pri čemu se ciljno društvo apsorbuje od strane kupca (pripajanje) ili se delovi poslovanja spajaju radi formiranja novog entiteta (izdvajanje uz osnivanje).

Pored spajanja i pripajanja, često se sprovode i promene pravne forme, poput konverzije akcionarskog društva (AD) u društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO). Ove promene se mogu izvoditi pre ili nakon zaključenja transakcije. Ovaj pristup je naročito uobičajen u slučajevima privatizacije javnih preduzeća, gde se, nakon akvizicije, preduzeće skida sa berze (delisting) i konvertuje u privatno društvo kako bi se izbegli regulatorni izazovi, kao što su propisi o preuzimanju i regulativa o hartijama od vrednosti.

Pravni okvir za M&A u Srbiji

Proces spajanja, preuzimanja i reorganizacije privrednih društava u Srbiji uređen je jasno definisanim pravnim okvirom, koji ima za cilj obezbeđivanje pravne sigurnosti, zaštitu zainteresovanih strana i promociju fer konkurencije.
Nekoliko ključnih pravnih akata reguliše postupak spajanja, preuzimanja i statusnih promena društava.

1. Zakon o privrednim društvima – Osnova za spajanja i korporativne promene

Zakon o privrednim društvima predstavlja osnovni propis koji reguliše korporativno upravljanje u Srbiji. On propisuje pravila za osnivanje, poslovanje i restrukturiranje društava, uključujući spajanja, izdvajanja (deobe) i statusne promene.

Ključne odredbe koje se odnose na M&A transakcije objašnjene su u nastavku:

• Korporativno restrukturiranje: Zakon uređuje spajanja, preuzimanja i statusne promene društva. Propisuje postupke za spajanje dva ili više društava u jedan entitet (spajanje) ili podelu jednog društva na više novih entiteta (izdvajanje).
• Saglasnost članova: Članovi igraju ključnu ulogu u procesu M&A transakcija. Zakon propisuje postojanje saglasnosti članova putem formalnog glasanja na sednici skupštine društva. Plan statusne promene se unapred dostavlja članovima kako bi mogli doneti informisane odluke.
• Izveštaji o statusnim promenama i nezavisni revizori: Društva su dužna da pripreme izveštaj o statusnoj promeni koji pruža članovima detaljne informacije o finansijskim, operativnim i pravnim posledicama statusne promene. Nezavisni revizori pregledaju i potvrđuju tačnost izveštaja, čime se obezbeđuje fer i transparentan proces.
• Zaštita manjinskih članova: Zakon daje prava manjinskim članovima da ospore odluke koje bi mogle biti štetne za njihove interese. Ova odredba obezbeđuje da kontrolni članovi društva ne zloupotrebe svoju poziciju moći.

2. Zakon o obligacionim odnosima – definisanje samog ugovora

Zakon o obligacionim odnosima fokusira se na ugovorne aspekte M&A transakcija, pružajući pravni okvir za ključne ugovore poput Ugovora o kupoprodaji udela (SPA) i Ugovora o kupoprodaji imovine (APA).

Ključne odredbe koje se odnose na M&A transakcije uključuju:

• Ugovorne obaveze: Ovaj zakon uređuje ugovorne odnose između kupca (sticaoca) i prodavca (prenosioca) u M&A transakciji. Definiše prava, obaveze i odgovornosti obe strane.
• Garancije i obeštećenja: Prodavci često daju garancije (obećanja da su određene činjenice tačne) u okviru M&A ugovora. Ukoliko se ispostavi da te garancije nisu tačne, kupac može zatražiti obeštećenje na osnovu odredbe o naknadi štete.
• Rešavanje sporova: Zakon o obligacionim odnosima predviđa mehanizme za rešavanje sporova, bilo putem sudskog postupka ili vansudskog poravnanja. Odredbe o rešavanju sporova se često uključuju u M&A ugovore kako bi se obezbedila pravna sigurnost i izbegla odlaganja.

3. Zakon o zaštiti konkurencije

Zakon o zaštiti konkurencije osmišljen je kako bi se osigurala fer konkurencija na tržištu. On reguliše M&A transakcije koje mogu stvoriti „koncentracije“ tržišne moći, kao što je slučaj kada jedno društvo preuzme društvo konkurenta. Cilj je sprečavanje prakse koja narušava konkurenciju i šteti potrošačima.

Ključne odredbe uključuju:

• Kontrola koncentracija: Ukoliko kao posledica M&A nastane koncentracija učesnika na tržištu koja dostiže određene pragove (kao što su ukupni prihod ili tržišni udeo), nastaje obaveza prijavljivanja takvih transakcija Komisiji za zaštitu konkurencije (KZK) pre njenog izvršenja. Bez ove saglasnosti, transakcija može biti oglašena ništavom.
• Sankcije za nepoštovanje: Društva koja ne prijave KZK transakciju pre njenog izvršenja mogu se suočiti sa kaznama u visini do 10% njihovog ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog u Srbiji.

4. Propisi specifični za određene sektore – posebna pravila za regulisane industrije

Određeni regulisani sektori, kao što su bankarstvo, telekomunikacije, osiguranje i energetika, imaju dodatna pravila vezana za M&A koja moraju biti ispoštovana. Ove industrije se smatraju „strateškim“ i podležu strožijem nadzoru.

Ključne industrije i relevantne odredbe su sledeće:

• Bankarstvo: Narodna banka Srbije (NBS) reguliše M&A transakcije u bankarskom sektoru. Ukoliko ugovorna strana stekne „kvalifikovano učešće“ (značajan vlasnički udeo) u finansijskoj instituciji, NBS mora odobriti transakciju.
• Telekomunikacije: M&A transakcije koje uključuju telekomunikacione kompanije zahtevaju odobrenje Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) kako bi se zaštitili interesi potrošača.
• Energetika: Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) nadzire M&A aktivnosti u energetskom sektoru kako bi se osigurala energetska bezbednost i kontinuitet snabdevanja.
• Osiguranje: Preuzimanje osiguravajućih društava zahteva odobrenje Narodne banke Srbije (NBS) kako bi se zaštitila stabilnost finansijskog sistema.

Pored osnovnih zakona koji regulišu M&A transakcije u Srbiji, mogu se primeniti i neki drugi pravni propisi. Zakon o preuzimanju akcionarskih društava uređuje proces sticanja kontrole nad javnim akcionarskim društvima. Zakon o tržištu kapitala, zajedno sa propisima Komisije za hartije od vrednosti, Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti, kao i Beogradskom berzom, reguliše trgovinu hartijama od vrednosti i zaštitu investitora tokom M&A aktivnosti. Zakon o radu uređuje radna prava i obaveze tokom M&A procesa. Takođe, Zakon o privatizaciji reguliše privatizaciju društava u društvenom ili državnom vlasništvu, dok se Zakon o stečaju primenjuje na transakcije koje se odnose na kompanije koje su u stečajnom postupku.

Koraci u M&A procesu u Srbiji

1. Pregovaranje transakcije

Pregovori započinju definisanjem osnovnih uslova transakcije, ali se nastavljaju i razvijaju tokom celokupnog procesa. Ovo je naročito značajno ako je u transakciji uključen složen mehanizam plaćanja ili ako cena zavisi od nalaza u izveštaju o due diligence. U početku se određuje vrsta transakcije – da li će biti u pitanju kupovina imovine ili kupovina udela. U transakciji kupovine imovine, kupac stiče specifičnu imovinu, kao što su nekretnine, oprema i intelektualna svojina, dok u transakciji kupovine udela, kupac kupuje udele društva.

Ovi rani pregovori često uključuju diskusije o ceni, uslovima plaćanja i opštim uslovima, čime se postavlja osnova za transakciju. Ove diskusije se obično formalizuju putem Pisma namere (Letter of Intent – LOI) ili Memoranduma o razumevanju (Memorandum of Understanding – MOU), koji, iako nisu pravno obavezni, daju okvir transakcije i preciziraju međusobna očekivanja. Ipak, pregovori su veoma dinamični, naročito kako proces due diligence napreduje i kako nova saznanja mogu uticati na uslove transakcije.

2. Sprovođenje due diligence

U standardnim M&A transakcijama, due diligence je ključni postupak za identifikovanje i ublažavanje potencijalnih rizika. Kupci moraju temeljno oceniti vlasničku strukturu ciljnog društva, osiguravajući da ne postoje sporovi u vezi sa imovinom i udelima kao i da ne postoje tereti na udelima, jer oni mogu značajno uticati na uslove transakcije. Takođe, treba pregledati materijalne ugovore, finansijske dokumente i dugovanja, kako bi se identifikovale eventualne obaveze ili ugovorne odredbe koje mogu uticati na transakciju. Pored toga, bitno je ispitati odredbe o promeni kontrole u ugovorima koje mogu zahtevati saglasnost trećih strana ili stvoriti druge prepreke za završetak transakcije. Fokusiranje na ove ključne oblasti pomaže u izbegavanju skupih iznenađenja i omogućava lakši pregovarački proces. U zavisnosti od industrije, osiguranje može biti od presudne važnosti npr. za IT kompanije, važno je znati da li postoji osiguranje za računarsku opremu.

Takođe, bitno je obratiti pažnju na značaj radnih odnosa i regulatornih aspekata u due diligence izveštaju. Ovi faktori igraju ključnu ulogu u identifikovanju potencijalnih rizika ili obaveza koje mogu uticati na transakciju.

3. Finalizacija pregovora

Nakon sprovođenja due diligence, dolazi do finalnih pregovora. Ako se tokom due diligence otkriju novi podaci ili potencijalni rizici, oni će uticati na finalne uslove transakcije. Kupac i prodavac će u ovoj fazi transakcije prevazići sve probleme koji su se pojavili, naročito one koji mogu uticati na vrednost ili strukturu transakcije. Ova faza se formalizuje kroz izradu konačnog SPA ili APA, koji su pravno obavezni dokumenti koji finalizuju uslove i obaveze obe strane i postavljaju uslove za zaključenje transakcije.

4. Dobijanje dozvola i pridržavanje regulatornih razmatranja

M&A transakcije u Srbiji često zahtevaju različite regulatorne dozvole, u zavisnosti od strukture i tipa transakcije. Transakcije koje uključuju društva u državnom vlasništvu, na primer, moraju biti odobrene od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije. Takođe, ako iznos transakcije prevazilazi određene pragove, mora biti prijavljena KZK, koja procenjuje da li bi transakcija mogla štetiti konkurenciji na tržištu Srbije. Ako je potrebno, KZK može postaviti uslove ili rešenja. Regulatorna kontrola takođe uključuje usklađenost sa zakonima o stranim ulaganjima, specifičnim propisima industrija (npr. u telekomunikacijama ili bankarstvu), kao i zakonima o hartijama od vrednosti ako je društvo trgovalo na berzi. Razumevanje ovih zahteva unapred pomaže u izbegavanju odlaganju i osigurava da transakcija teče nesmetano.

5. Izrada i pregovaranje SPA

Kada je proces due diligence završen i regulatorne dozvole dobijene, strane počinju sa izradom SPA. Ovaj dokument reguliše celu transakciju, uključujući dogovorenu kupoprodajnu cenu, uslove plaćanja i izjave i garancije prodavca. SPA takođe postavlja uslove za zaključivanje, uključujući bilo kakve obaveze nakon zaključivanja (kao što su naknada štete ili pružanje tranzicione podrške). Proces pregovaranja može uključivati više krugova izmena kako bi se osiguralo da su svi problemi obe strane rešeni, naročito u vezi sa odgovornostima i potencijalnim rizicima identifikovanim tokom due diligence. Pravni i finansijski savetnici igraju ključnu ulogu u izradi i reviziji dokumenta kako bi osigurali usklađenost sa srpskim zakonodavstvom i specifičnostima transakcije.

6. Potpisivanje SPA

Potpisivanje SPA predstavlja ključnu tačku u procesu M&A. To se dešava kada su svi ključni uslovi finalizovani i kada su obe strane saglasne sa svojim pravima i obavezama. SPA je centralni pravni dokument koji formalizuje prodaju, navodeći ključne elemente kao što su kupoprodajna cena, uslovi plaćanja i uslovi za zaključivanje transakcije.

Za razliku od zaključenja transakcije, potpisivanje SPA ne prenosi odmah vlasništvo nad ciljnim društvom. Umesto toga, ono označava obavezu strana da završe transakciju, pod uslovom da se ispune svi prethodni uslovi. Ovi uslovi mogu uključivati dobijanje regulatornih dozvola, rešavanje zaostalih dugovanja ili prenos prava na intelektualnu svojinu.

Potpisivanje često predstavlja rezultat opsežnih pregovora i više izmena, jer obe strane nastoje da reše pitanja odgovornosti i ublaže rizike identifikovane tokom due diligence. Nakon što SPA bude potpisan, fokus se prebacuje na ispunjavanje uslova potrebnih za zaključivanje transakcije, što će okončati M&A proces i pravno preneti udele ili imovinu na kupca.

7. Zaključivanje transakcije

Poslednji korak u procesu M&A je zaključivanje transakcije. Do zaključivanja dolazi kada su ispunjeni svi uslovi iz SPA, a obe strane zadovoljne uslovima. Tokom zaključivanja, kupac prenosi dogovorenu kupoprodajnu cenu prodavcu, a vlasništvo nad imovinom ili udelima se pravno prenosi na kupca. Uslovi za zaključivanje mogu uključivati isplatu zaostalih dugova, prenos određenih prava intelektualne svojine ili pribavljanje odobrenja upravnog odbora. Po zaključivanju transakcije, sprovode se registracije promena, kao što je registracija promene članova u Agenciji za privredne registre u Srbiji. Ovaj korak zvanično zaključuje proces spajanja i akvizicija, a kupac preuzima kontrolu nad ciljnim društvom. Međutim, mogu postojati i radnje ili zahtevi nakon zaključivanja, kao što su finalizacija prenosa prava intelektualne svojine, potpisivanje dodatne dokumentacije ili ispunjavanje preostalih obaveza iz ugovora, kako bi se osigurala nesmetana integracija stečenog društva.

Ključna dokumentacija za M&A transakcije u Srbiji

U M&A transakcijama, kupci i prodavci obično zaključuju nekoliko ključnih dokumenata:

1. Ugovor o poverljivosti (NDA): Štiti poverljive informacije koje se razmenjuju tokom pregovora.
2. Memorandum o razumevanju: Utvrđuje opšte uslove i okvir transakcije.
3. Pismo ponude: Navodi cenu i uslove pod kojima prodavac prihvata transakciju.
4. Pismo o obelodanjenju: Navodi sve izuzetke ili ograničenja u vezi sa izjavama i garancijama koje prodavac daje u SPA. Ovim pismom se otkrivaju potencijalne obaveze, pravna pitanja ili rizici koji mogu uticati na poslovanje, čime se obezbeđuje transparentnost.
5. Prateća transakciona dokumentacija: Pomoćni transakcioni dokumenti, kao što su saglasnost supružnika, odluke odbora, ponude za otkup udela, obavezna obaveštenja i drugi dokumenti potrebni za realizaciju transakcije.
6. Okvirni ugovor: Definiše obim, rokove i uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se transakcija realizovala.
7. Ugovor o prenosu udela: Ovaj ugovor omogućava formalnu registraciju prenosa vlasništva u Agenciji za privredne registre. Ugovor o prenosu udela ima uži obim od SPA koji uređuje celokupnu transakciju.
8. SPA: Glavni dokument kojim se preciziraju detalji transakcije, uključujući cenu, garancije, izjave i uslove.
   

U transakcijama sticanja udela, dokumentacija može biti slična dokumentaciji za sticanje imovine, ali za transakcije imovine obično su potrebni specifičniji ugovori koji se odnose na prenos te imovine. U slučaju prenosa udela ili nepokretnosti, ugovori moraju biti overeni kod javnog beležnika. Takođe, za određene transakcije, kao što su prenosi udelа ili prava na nepokretnostima, potrebna su ručno potpisana papirna dokumenta, koja moraju biti overena kod notara – elektronski potpisi se ne priznaju za ove specifične transakcije. Ipak, elektronska prijava Poreskoj upravi je obavezna i može se podneti elektronskim potpisom. Od aprila 2019. godine moguće je elektronski podneti prijavu za registraciju u Agenciji za privredne registre.

Zaključak

M&A u Srbiji predstavljaju složene transakcije koje zahtevaju pravno, finansijsko i regulatorno usklađivanje. Svaka faza procesa – od osmišljavanja strukture transakcije i kontrole koncentracije do integracije nakon njenog završetka – zahteva temeljnu pripremu i stručno upravljanje. Uz odgovarajuću pravnu podršku, društva mogu s poverenjem iskoristiti ove prilike, obezbeđujući nesmetan proces i uspešan ishod. Saradnjom sa iskusnim profesionalcima možete umanjiti rizike, zaštititi svoje interese i maksimizirati koristi od svoje M&A investicije.