Slobodne ekonomske zone u Srbiji: poreske olakšice i uslovi za korišćenje (2026.)
Strani proizvođač koji uvozi komponente u Srbiju, prerađuje ih i izvozi gotove proizvode to može da uradi bez plaćanja ni jednog dinara carine ili PDV-a, pod uslovom da posluje kroz jednu od srpskih slobodnih ekonomskih zona. Većina međunarodnih savetnika ovo pominje usput. Malo ko objašnjava kako to zapravo funkcioniše u praksi. Srbija trenutno ima 15 slobodnih ekonomskih zona, formalno ustanovljenih Zakonom o slobodnim zonama,[1] a ovaj režim se suštinski razlikuje od standardnog osnivanja privrednog društva. Ovaj vodič pokriva šta slobodne ekonomske zone u Srbiji nude, koje su aktivne, ko ispunjava uslove za korišćenje i kako izgleda postupak ulaska.
Sadržaj
Šta je slobodna ekonomska zona u Srbiji?
Slobodna zona je označena teritorija unutar carinskog područja Srbije na kojoj određena roba i poslovne aktivnosti uživaju odloženi ili suspendirani carinski i poreski režim. Slobodne zone u Srbiji posluju po Zakonu o slobodnim zonama,[1] koji je značajno izmenjen radi usklađivanja sa standardima EU u oblasti trgovine i ulaganja. Zone osniva Vlada Republike Srbije, a svaku zonom upravlja operator koji može biti u državnom, opštinskom ili privatnom vlasništvu.
Ključna pravna razlika jeste da roba koja ulazi u slobodnu zonu nije smatrana ušlom u carinsko područje Srbije za potrebe plaćanja carinskih dažbina i PDV-a. To znači da proizvođač koji uvozi sirovine u slobodnu zonu, prerađuje ih i ponovo izvozi gotove proizvode ni u jednom trenutku tokom proizvodnje ne plaća carinu niti PDV na te uvozne inpute. Obaveza nastaje tek kada roba izađe na ostatak srpskog tržišta.
Slobodne zone u Srbiji nisu ofšor konstrukcije. Kompanije koje u njima posluju registrovane su po srpskom pravu, plaćaju porez na dobit po standardnoj stopi od 15%, zapošljavaju radnike u skladu sa Zakonom o radu i u potpunosti su pod nadzorom srpskih regulatornih organa. Prednost je fiskalna i logistička, a ne mehanizam za izbegavanje korporativnih obaveza.
Poreske olakšice i carinske povlastice u slobodnim zonama
Fiskalne povlastice dostupne kompanijama koje posluju u srpskim slobodnim zonama su višeslojne. Razumevanje koje olakšice se primenjuju u kojoj fazi poslovanja ključno je pre donošenja odluke o ulasku u zonu.
Oslobođenje od carinskih dažbina
Roba uvezena u slobodnu zonu van carinskog područja Srbije u potpunosti je oslobođena plaćanja carinskih dažbina.[2] Oslobođenje se odnosi na sirovine, komponente, mašine i poluproizvode. Oslobođenje je bezuslovno dok roba ostaje unutar zone. Ako se ta roba naknadno pušta na srpsko domaće tržište, carinska obaveza nastaje u tom trenutku i obračunava se na vrednost robe u momentu puštanja.
Odlaganje i nulta stopa PDV-a
Roba isporučena unutar slobodne zone ili uvezena u slobodnu zonu tretira se kao isporuka po nultoj stopi PDV-a u skladu sa članom 24 Zakona o porezu na dodatu vrednost.[3] To znači da korisnik slobodne zone ne plaća PDV na robu primljenu od domaćeg dobavljača ako se ta roba direktno isporučuje u zonu i namenjena je za aktivnosti u zoni. Praktičan efekat jeste da obrtni kapital nije blokiran čekanjem na povrat PDV-a.
Državna pomoć za velika ulaganja
Korisnici slobodnih zona čija ulaganja u osnovna sredstva prelaze 500.000 evra i koji u roku od tri godine otvore najmanje 50 novih radnih mesta mogu da apliciraju za grant iz programa državnih podsticaja za ulaganja. Naš tim je pomagao klijentima u strukturiranju kvalifikujućih ulaganja kako bi ispunili uslove i završili aplikaciju Razvojnoj agenciji Srbije. Širi pregled ovih podsticaja dostupan je u našem tekstu o poreskim olakšicama za startape u Srbiji i u vodiču o ulaganju u Srbiju.
Porez na imovinu i lokalni podsticaji
Više opština koje su domaćini slobodnih zona nude dodatno smanjenje stopa poreza na imovinu ili obezbeđuju infrastrukturu po uslovima ispod tržišnih, u sklopu lokalnih programa ekonomskog razvoja. Ovi uslovi se dogovaraju od slučaja do slučaja sa operatorom zone i nadležnom lokalnom samoupravom. Zakon o slobodnim zonama ih ne garantuje, ali su praktičan faktor koji vredi ispitati pre odabira lokacije.
| Olakšica | Pravni osnov | Obuhvat |
|---|---|---|
| Oslobođenje od carinske dažbine | Carinski zakon | Sva roba uvezena u zonu iz inostranstva |
| Nulta stopa / odlaganje PDV-a | Zakon o PDV-u, čl. 24 | Roba isporučena u zonu ili unutar zone |
| Grant državne pomoći | Zakon o ulaganjima; Uredba o kriterijumima | Ulaganja > 500.000 EUR + 50 novih radnih mesta |
| Lokalni podsticaji za porez na imovinu | Odluke opština | Zavisi od zone; dogovara se pojedinačno |
15 aktivnih slobodnih ekonomskih zona (2026.)
Srbija od 2026. godine ima 15 slobodnih ekonomskih zona formalno ustanovljenih uredbama Vlade. Svaka zona ima fokus na različite grane industrije, a kvalitet infrastrukture, logistička povezanost i raspoloživo zemljište značajno se razlikuju između zona.
| Zona | Lokacija | Ključni fokus |
|---|---|---|
| Slobodna zona Novi Sad | Novi Sad, Vojvodina | Proizvodnja, skladištenje, trgovina |
| Slobodna zona Subotica | Subotica, Vojvodina | Izvozna proizvodnja, prehrambena industrija |
| Slobodna zona Pirot | Pirot, južna Srbija | Tekstilna industrija, industrijska proizvodnja |
| Slobodna zona Beograd | Beograd | Logistika, trgovina, laka industrija |
| Slobodna zona Zrenjanin | Zrenjanin, Vojvodina | Agro-prehrambena industrija, proizvodnja |
| Slobodna zona Kruševac | Kruševac, centralna Srbija | Automobilski lanac snabdevanja, proizvodnja |
| Slobodna zona Šabac | Šabac, zapadna Srbija | Laka industrija orijentisana na izvoz |
| Slobodna zona Smederevo | Smederevo | Prerada metala, teška industrija |
| Slobodna zona Vranje | Vranje, južna Srbija | Tekstilna industrija, laka industrija |
| Slobodna zona Užice | Užice, zapadna Srbija | Prerada drveta, proizvodnja |
| Slobodna zona Apatin | Apatin, Vojvodina | Prehrambena industrija, logistika |
| Slobodna zona Svilajnac | Svilajnac, centralna Srbija | Proizvodnja, logistika |
| Slobodna zona Preševo | Preševo, južna Srbija | Prekogranična trgovina, logistika |
| Slobodna zona Beograd (aerodrom) | Beograd i okolina | Vazdušni tovar, roba kratkih rokova isporuke |
| Slobodna zona Čačak | Čačak, zapadna Srbija | Prerada metala, izvozna proizvodnja |
Zone u Vojvodini imaju prednost zbog blizine Mađarske i Hrvatske (obe su članice EU), što ih čini atraktivnim za lance snabdevanja koji uključuju i EU i komponente van EU. Zone na jugu, u blizini Vranja i Preševa, nalaze se na glavnim drumskim i železničkim koridorima koji povezuju Srbiju sa Severnom Makedonijom i Grčkom.
Ko može da posluje u slobodnoj zoni?
Po Zakonu o slobodnim zonama, svako domaće ili strano pravno lice registrovano u Srbiji može da aplicira za status korisnika slobodne zone. Ne postoje ograničenja po osnovu državljanstva. Strani investitori koji žele da koriste olakšice slobodnih zona moraju najpre da osnuju pravno lice u Srbiji, najčešće DOO, pre apliciranja za status korisnika zone. Vodič za taj prethodni korak dostupan je u našem tekstu o osnivanju firme u Srbiji.
Delatnosti koje su dozvoljene unutar slobodne zone definisane su Zakonom i obuhvataju: proizvodnju i preradu robe; skladištenje i uskladištenje; trgovinu robom; bankarske i finansijske usluge (u određenim zonama); i prateće usluge koje podržavaju navedene delatnosti. Pretežno uslužene firme bez robne komponente ili maloprodajne aktivnosti namenjene krajnjim potrošačima po pravilu ne ispunjavaju uslove za slobodnozonovskim status.
Preduzetnici mogu da posluju unutar slobodnih zona, mada su u praksi većina korisnika pravna lica zbog obima ulaganja koja su neophodna. Operator zone zadržava pravo da proceni da li planirana delatnost aplikanta odgovara profilu i infrastrukturi zone.
Kako ući u slobodnu zonu: pravni postupak
Pravni postupak za uspostavljanje poslovanja u srpskoj slobodnoj zoni obuhvata nekoliko uzastopnih koraka. Standardan ulazak za proizvodnju ili skladištenje tipično traje 4–8 nedelja od podnošenja zahteva do početka poslovanja.
Korak 1: Registracija privrednog društva. Investitor mora da ima privredno društvo registrovano u Agenciji za privredne registre (APR) pre apliciranja za status korisnika slobodne zone. Ako društvo još ne postoji, registracija mora biti obavljena pre svega ostalog.
Korak 2: Zahtev operatoru zone. Investitor podnosi pisani zahtev operatoru zone u kome opisuje planiranu delatnost, obim robe koji će se obrađivati, potrebnu infrastrukturu (zemljište, skladišni prostor, komunalije) i planirani carinski i PDV tretman te robe. Operator zone ocenjuje da li raspoloživi kapaciteti i namena zone odgovaraju profilu podnosioca zahteva.
Korak 3: Ugovor o korišćenju zone. Ako zahtev bude odobren, investitor i operator zone zaključuju ugovor o korišćenju slobodne zone. Ovaj ugovor precizira: dozvoljene delatnosti; parcelu ili objekat koji se zakupljuju unutar zone; naknadu koja se plaća operatoru; trajanje korišćenja; i obaveze korisnika u pogledu vođenja evidencije, carinskog izveštavanja i poštovanja ekoloških propisa.
Korak 4: Registracija kod Uprave carina. Ugovor o korišćenju mora biti registrovan kod Uprave carina Srbije. Ovaj korak aktivira carinske i PDV povlastice. Uprava carina izdaje broj odobrenja koji mora pratiti sve carinske deklaracije koje korisnik slobodne zone podnosi za robu koja se uvozi u zonu i iznosi iz nje.
Korak 5: Tekuća usklađenost sa propisima. Korisnici slobodnih zona dužni su da vode detaljnu evidenciju zaliha sve robe unutar zone, podnose periodične izveštaje operatoru zone i Upravi carina, te da oba tela obaveštavaju o svakoj promeni delatnosti ili vlasničke strukture. Propusti u vođenju evidencije ili neprijavljene nepravilnosti mogu rezultirati retroaktivnim utvrđivanjem carinskih dažbina i novčanim kaznama po Carinskom zakonu.
Slobodna zona ili osnivanje firme: kada se isplati?
Odluka o poslovanju kroz slobodnu zonu umesto kroz standardno srpsko privredno društvo gotovo u potpunosti zavisi od poslovnog modela. Carinske i PDV olakšice imaju smisla kada je obim robe van EU koja se uvozi, prerađuje i ponovo izvozi veliki u odnosu na ukupni prihod. Kompaniji koja uvozi komponente vrednosti 5 miliona evra godišnje, uz prosečnu carinsku stopu od 10%, i koja gotove proizvode izvozi, godišnja ušteda na carini iznosi 500.000 evra. U takvom kontekstu, dodatni administrativni troškovi usklađenosti sa slobodnozonovskim pravilima su jasno opravdani.
Za uslužnu kompaniju, razvojnog inženjera softvera ili maloprodajnog preduzetnika koji prodaje pretežno srpskim potrošačima, jednačina je obrnuta. Carinska i PDV oslobođenja primenjuju se samo na robu, a ne na usluge, a povlastice prestaju u trenutku kada roba uđe na domaće tržište. Dodatno usklađenost opterećenje (carinsko odobrenje, evidencija zaliha, periodično izveštavanje Upravi carina) stvara troškove bez odgovarajuće finansijske koristi.
Postoji srednji scenario sa kojim se naš tim često sreće: kompanija koja uvozi robu delimično za ponovni izvoz, a delimično za domaću prodaju. U tom slučaju može se razmotriti odvojena struktura, gde entitet u slobodnoj zoni preuzima izvozni deo poslovanja, dok posebno srpsko privredno društvo upravlja domaćom distribucijom. Ovo zahteva pažljivu dokumentaciju transfernih cena i jasno razgraničenje delatnosti. Aranžman je zakonit, ali mora biti pravilno strukturiran od samog početka.
Za širi pregled investicionog ambijenta u Srbiji, pogledajte naš pregled o ulaganju u Srbiju. Za podsticaje usmerene ka startapima, naš tekst o poreskim olakšicama za startape u Srbiji pokriva relevantna pravila.
Najčešća pitanja
Koje carinske olakšice nude slobodne ekonomske zone u Srbiji?
Roba uvezena u srpsku slobodnu zonu van carinskog područja Srbije u potpunosti je oslobođena carinskih dažbina u skladu sa Carinskim zakonom. PDV se ne obračunava po nultoj stopi na robu isporučenu u zonu ili unutar zone po članu 24. Zakona o PDV-u. Ove povlastice važe dok roba ostaje unutar zone; carinske dažbine i PDV dospevaju u momentu kada roba bude puštena na srpsko domaće tržište.
Koliko slobodnih ekonomskih zona postoji u Srbiji 2026. godine?
Srbija ima 15 aktivnih slobodnih ekonomskih zona u 2026. godini. Glavne zone nalaze se u Novom Sadu, Subotici, Pirotu, Beogradu, Zrenjaninu i Kruševcu. Svaka zona ima specifičan industrijski fokus i različit nivo infrastrukture, logistička povezanosti i raspoloživog prostora.
Može li strana kompanija direktno da posluje u srpskoj slobodnoj zoni?
Strana kompanija ne može direktno da posluje u srpskoj slobodnoj zoni bez prethodnog osnivanja pravnog lica u Srbiji. Većina stranih investitora registruje DOO u Agenciji za privredne registre, a zatim aplicira za status korisnika zone kod operatora. Postupak aplikacije rezultira ugovorom o korišćenju koji, nakon registracije kod Uprave carina, aktivira carinske i PDV povlastice.
Da li kompanije u slobodnoj zoni plaćaju porez na dobit u Srbiji?
Da. Status korisnika slobodne zone ne pruža oslobođenje od poreza na dobit pravnih lica. Kompanije koje posluju u slobodnim zonama plaćaju standardnu stopu poreza na dobit od 15% na oporezivi prihod i podložne su istim pravilima transfernih cena kao i sva ostala srpska poreska obveznica.
Koje delatnosti su dozvoljene u srpskim slobodnim zonama?
Dozvoljene delatnosti po Zakonu o slobodnim zonama obuhvataju: proizvodnju i preradu robe, skladištenje i uskladištenje, trgovinu robom i prateće usluge. Bankarske i finansijske usluge dozvoljene su u posebno određenim zonama. Maloprodajne aktivnosti namenjene krajnjim potrošačima i pretežno uslužene delatnosti bez robne komponente po pravilu ne ispunjavaju uslove.
Koliko dugo traje postupak ulaska u slobodnu zonu?
Za standardan ulazak u svrhe proizvodnje ili skladištenja, postupak od podnošenja zahteva do početka poslovanja tipično traje 4 do 8 nedelja. Glavni koraci su: registracija privrednog društva (ukoliko već nije obavljena), podnošenje zahteva operatoru zone, zaključenje ugovora o korišćenju i registracija tog ugovora kod Uprave carina.
- Zakon o slobodnim zonama, Sl. glasnik RS, br. 62/2006, 30/2010, 213/2023. Dostupno na: propisi.gov.rs. ↩
- Carinski zakon, Sl. glasnik RS, br. 95/2018, 91/2019, 144/2020, sa izmenama. Dostupno na: propisi.gov.rs. ↩
- Zakon o porezu na dodatu vrednost, Sl. glasnik RS, br. 84/2004, sa izmenama do 2024. Dostupno na: propisi.gov.rs. ↩
