Krajem 2024. godine su usvojene brojne izmene poreskih zakona, poput Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Zakona o porezu na dodatu vrednost, Zakona o poreskom postupku i administraciji, Zakona o porezu na dohodak građana, i drugih zakona. Primena ovih zakona je počela od 1. januara 2025. godine. Nove izmene poreskih propisa donose važne obaveze za privredna društva koja prestaju da postoje u postupcima likvidacije i stečaja, kao i pravne sledbenike u slučajevima statusnih promena koje za posledicu imaju prestanak postojanja nekog privrednog društva.
Naime, došlo je do sledećih bitnih izmena u vezi sa poreskim obavezama prilikom sprovođenja statusnih promena:
- U slučaju spajanja, pripajanja ili podele, dužnost podnošenja poreske prijave je na pravnom sledbeniku društva koje prestaje da postoji (umesto, kako je do sada važilo, na društvu koje prestaje da postoji).
- U slučaju podele ili izdvajanja društva, pored gore navedene obaveze, pravni sledbenici imaju dodatnu obavezu da Poreskoj upravi dostave izveštaj o realizaciji podele prava i obaveza pravnog prethodnika.
- Ukoliko je rezultat statusne promene prestanak PDV obveznika, pravni sledbenik obveznika je dužan da o tome obavesti Poresku upravu u roku od 15 dana od dana sprovođenja statusne promene. Dodatno, na mnogo precizniji način se uređuje PDV tretman prenosa imovine u postupku statusne promene.
Svrha ovih izmena jeste da se olakša izvršavanje poreskih obaveza i ostvarivanje prava koja proističu iz pravnih odnosa prethodnika, kao i da se u poreskom računovodstvu izvrše sve neophodne promene koje odražavaju novu strukturu obveznika.
Dodatno, početkom godine je po hitnoj proceduri izmenjen i Zakon o privrednim društvima u delu koji se odnosi na odredbe o prekograničnim statusnim promenama i evropskim formama društava (Evropskog akcionarskog društva – SE i Evropske ekonomske interesne grupacije – EEIG). Njihova primena je odložena na 1. januar 2027. godine.
Ko podnosi poresku prijavu u postupku statusne promene?
Do sada je praksa bila opterećena brojnim dilemama kada je trebalo podneti poresku prijavu za pravno lice koje je prestalo da postoji, a rok za prijavu je nastupio nakon brisanja društva iz registra. Ovakve situacije su stvarale koliziju između poreskih i normi kompanijskog prava, jer formalno više nije postojalo lice koje bi podnelo prijavu, dok je poreska obaveza ipak ostajala na snazi.
Ovaj problem je rešen dopunom Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („ZPPPA“), kojom se propisuje da poresku prijavu podnosi zakonski zastupnik pravnog sledbenika ili drugo lice u skladu sa zakonom, u slučaju kada je rok za podnošenje prijave nastupio nakon prestanka postojanja poreskog obveznika kroz statusnu promenu.
Dodatna usklađivanja sprovedena su i u Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, gde je predviđeno sledeće:
- poresku prijavu za pravno lice koje je prestalo da postoji u statusnoj promeni podnosi pravni sledbenik;
- rok za podnošenje ove prijave je 60 dana od dana upisa statusne promene u APR-u;
- u slučaju više pravnih sledbenika, prijavu podnosi zastupnik društva koje je prestalo da postoji statusnom promenom. Ovo ima za cilj da se obezbedi jedinstveno postupanje i izbegne neusaglašenost između sledbenika.
Ova rešenja donose očekivano administrativno rasterećenje i omogućavaju pravovremeno ispunjavanje poreskih obaveza bez dodatnih formalnosti ili zahteva za posebna ovlašćenja. Pravnim sledbenicima je na ovaj način omogućeno i da ostvaruju poreska prava svojih prethodnika, uključujući pravo na povraćaj više plaćenog poreza, korišćenje poreskih kredita i poreskih gubitaka.
Da li i kada postoji obaveza sačinjavanja Izveštaja o realizaciji podele prava i obaveza?
Kao deo novih zakonskih obaveza, uvedeno je i podnošenje Izveštaja o realizaciji podele prava i obaveza pravnog prethodnika u slučaju statusnih promena podele i izdvajanja. Ovaj izveštaj je obavezno podneti u roku od 60 dana od dana upisa statusne promene u APR-u, a Poreska uprava je propisala obrazac koji se popunjava i podnosi zajedno sa propratnom dokumentacijom.
Izveštaj sadrži:
1. Tabelarni pregled svih javnih prihoda, sa navođenjem vrste javnog prihoda, računa za uplatu, iznosa glavnog duga, iznosa kamate, iznosa eventualne preplate i poziva na broj odobrenja;
2. Prikaz poreskih pogodnosti koje su prenete na pravnog sledbenika kao rezultat statusne promene (npr. pravo na poreski kredit, preneti poreski gubici itd.);
3. Popis imovine i obaveza koje su prenete na sledbenika, a koje su evidentirane u njegovim poslovnim knjigama (najčešće na obrascu bilansa stanja koji se prilaže uz izveštaj).
Cilj izveštaja jeste da se jasno dokumentuje način raspodele poreskih obaveza i prava, kao i da se obezbedi transparentnost u daljem postupanju Poreske uprave i pravnih sledbenika. Takođe, ovakav izveštaj omogućava preciznu kontrolu prenosa poreskih pozicija i obezbeđuje kontinuitet u poreskoj evidenciji.
Izmene Zakona o PDV u vezi sa statusnim promenama: nova pravila za brisanje obveznika i poreski tretman prenosa imovine
Jedna od značajnih i praktično veoma važnih izmena koje su stupile na snagu 1. januara 2025. godine odnosi se na ukidanje obaveze obveznika koji prestaje da postoji statusnom promenom da podnosi zahtev za brisanje iz PDV evidencije, kao i na preciznije uređivanje PDV tretmana prenosa imovine u tim slučajevima.
1. Brisanje iz PDV registra u slučaju statusne promene – novo pravilo
Pre izmena Zakona o porezu na dodatu vrednost, važilo je opšte pravilo da obveznik PDV koji prestaje da obavlja delatnost mora da podnese zahtev za brisanje iz PDV registra najmanje 15 dana pre dana prestanka postojanja. Ovo pravilo se pokazalo kao teško primenjivo u praksi statusnih promena, jer pravno lice koje se gasi usled statusne promene prestaje da postoji tek na dan sprovođenja promene, a do tog trenutka formalno i dalje posluje kao obveznik PDV.
Zato su izmene Zakona o PDV donele izuzetak za statusne promene:
U slučaju kada obveznik PDV prestane da postoji usled statusne promene, pravni sledbenik obveznika je dužan da o tome obavesti Poresku upravu u roku od 15 dana od dana sprovođenja statusne promene. Na taj način:
- ukida se obaveza podnošenja zasebnog zahteva za brisanje iz PDV registra od strane obveznika koji prestaje da postoji,
- omogućava se efikasnije ažuriranje PDV registra bez formalističkih prepreka,
- odgovornost za informisanje PU o prestanku PDV obveznika prelazi na njegovog sledbenika.
Ovo je važno administrativno rasterećenje, ali i praktičan mehanizam koji odražava realno poslovanje u slučajevima spajanja, pripajanja i sličnih promena.
2. Novi režim PDV-a na prenos imovine u okviru statusne promene
Posebnu pažnju zaslužuje i izmena Zakona o PDV, koja precizira kako se obračunava PDV kod prenosa celokupne ili dela imovine u okviru statusne promene.
Prema tome, ugovorom ili planom podele na osnovu koje se vrši statusna promena može se predvideti da će se na promet dobara i usluga koji čine prenos imovine obračunati PDV, i to u skladu sa standardnim pravilima Zakona o PDV. Ovo predstavlja izuzetak od tzv. „prenos imovine kao celine“, koji se ranije automatski primenjivao i značio da se PDV ne obračunava.
Drugim rečima, zakon sada omogućava fleksibilnost: strane u statusnoj promeni mogu ugovoriti da se prenos imovine posmatra kao oporezivi promet. Ovo je naročito značajno kada se prenose dobra i usluge koje imaju različit poreski tretman – npr. neke su oslobođene PDV-a, a druge podležu opštoj ili posebnoj stopi.
U tom slučaju, za svako pojedinačno dobro ili uslugu koje se prenosi u okviru prenosa imovine, moraće se posebno utvrditi:
- da li je promet oporeziv ili oslobođen PDV,
- koja stopa PDV se primenjuje,
- da li postoji pravo na odbitak prethodnog poreza kod primaoca prenosa.
Ova izmena ima praktične posledice i za poresko planiranje, posebno u situacijama kada se prenosi imovina sa značajnim iznosom prethodnog PDV-a.
Da li Zakon o privrednim društvima donosi neke ključne izmene?
Najnovijim izmenama Zakona o privrednim društvima dodatno se precizira i proširuje pravni okvir za sprovođenje prekograničnih statusnih promena, kao i za osnivanje evropskih poslovnih formi, u cilju usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije. Ove odredbe prvobitno su unete u domaće zakonodavstvo još 2018. godine, uz predviđeni početak primene od 1. januara 2025. godine. Međutim, do njihove primene nije došlo u planiranom roku. Umesto toga, početkom godine usvojene su izmene i dopune Zakona kojima se predmetna pitanja regulišu znatno detaljnije i sveobuhvatnije, u cilju potpune harmonizacije domaćeg prava sa pravnim okvirom Evropske unije. Istovremeno, novi rok za početak primene ovih odredbi pomeren je na 1. januar 2027. godine.
1. Prekogranično pripajanje i spajanje
Zakonom se po prvi put precizno definišu pojmovi prekograničnog pripajanja i prekograničnog spajanja.
- Prekogranično pripajanje podrazumeva statusnu promenu u kojoj učestvuju najmanje dva društva, od kojih je jedno registrovano na teritoriji Republike Srbije, a drugo na teritoriji države članice Evropske unije ili države potpisnice Sporazuma o Evropskom ekonomskom prostoru (EEP).
- Kod prekograničnog spajanja, dva ili više društava se ujedinjuju osnivanjem novog društva na koje se prenosi celokupna imovina i obaveze, dok društva prenosioci prestaju da postoje bez sprovođenja postupka likvidacije.
Zakon propisuje i izuzetke – pravo učešća u prekograničnim statusnim promenama nemaju zadruge (čak ni ako su po pravu druge države članice organizovane kao društva kapitala), kao ni društva za upravljanje investicionim fondovima i sami investicioni fondovi.
U cilju obezbeđivanja pravne sigurnosti i transparentnosti, proces prekograničnog pripajanja i spajanja zahteva izradu zajedničkog nacrta ugovora, koji mora biti dostupan javnosti najmanje 30 dana pre donošenja odluke o njegovom usvajanju. Nadležni organi društava koja učestvuju u prekograničnoj statusnoj promeni pripremaju izveštaje o pravnim i ekonomskim efektima spajanja, dok nezavisni revizori procenjuju pravičnost odnosa zamene akcija ili udela.
Javnobeležnička isprava predstavlja ključni dokument kojim se potvrđuje da je ceo proces sproveden u skladu sa zakonom. Ako je sticalac sa sedištem u Srbiji, uz registraciju se prilaže potvrda nadležnog organa druge države o zakonitosti postupka s njene strane. Brisanje pripojenog društva iz registra u Srbiji moguće je tek nakon što se dostavi dokaz o upisu promene u registru druge države.
2. Osnivanje Evropskog akcionarskog društva (SE)
Posebno je regulisan proces osnivanja Evropskog akcionarskog društva (Societas Europea – SE). SE se može osnovati prekograničnim pripajanjem ili spajanjem akcionarskih društava, među kojima je najmanje jedno registrovano u Srbiji. Alternativno, može se osnovati i kao holding ili kontrolisano društvo. Minimalni osnovni kapital SE iznosi 120.000 evra, a svi finansijski iznosi iskazuju se u evrima, dok se plaćanja vrše u dinarima po zvaničnom kursu Narodne banke Srbije.
Zakon takođe propisuje niz proceduralnih koraka, uključujući obavezu izrade zajedničkog nacrta ugovora, izveštaje o efektima transakcije, procenu pravičnosti zamene akcija od strane nezavisnih revizora, kao i obavezu objavljivanja relevantnih dokumenata najmanje mesec dana pre donošenja odluke.
Nakon registracije evropskog društva, Registar privrednih subjekata dužan je da u roku od 30 dana dostavi podatke o osnivanju, brisanju ili prenosu sedišta Kancelariji za zvanična izdanja Evropskih zajednica radi objavljivanja u Službenom listu Evropske unije.
3. Evropske ekonomske interesne grupacije (EEIG)
Zakon uvodi i mogućnost osnivanja Evropske ekonomske interesne grupacije kao posebne pravne forme čiji je cilj olakšano ostvarivanje i usklađivanje poslovnih interesa njenih članova. Grupaciju mogu osnovati najmanje dva pravna ili fizička lica, od kojih je najmanje jedno registrovano u Srbiji, a drugo u drugoj državi članici EU ili EEP.
EEIG ne može obavljati sopstvenu privrednu delatnost u cilju ostvarivanja dobiti, već isključivo aktivnosti koje su pomoćne i dopunske u odnosu na delatnost njenih članova. Takođe, grupacija ne može upravljati ili nadzirati aktivnosti članova u pogledu zaposlenih, finansija ili investicionih odluka.
Koje su praktične posledice izmenjenih propisa?
Izmene poreskih propisa koje su stupile na snagu početkom 2025. godine predstavljaju značajan korak ka modernizaciji i preciznijem regulisanju poreskog tretmana statusnih promena. Pitanja kao što su brisanje iz PDV registra, legitimacija za podnošenje poreskih prijava i raspodela poreskih prava i obaveza, sada su zakonski definisana na način koji omogućava efikasniju primenu u praksi.
Pravni sledbenici privrednih društava moraju preuzeti aktivnu ulogu u izvršavanju poreskih obaveza koje proističu iz prethodnog pravnog subjektiviteta. U tom kontekstu, preporučuje se angažovanje pravnih i poreskih savetnika prilikom planiranja i sprovođenja statusnih promena, kako bi se sve poreske obaveze identifikovale, pravilno raspodelile i blagovremeno izvršile.
Kao dodatna preporuka, neophodno je da sve odluke i ugovori koji prate statusne promene sadrže jasne klauzule o poreskom tretmanu prenosa imovine, što uključuje eksplicitne odredbe o PDV obavezama i načinu raspodele poreskih prava i obaveza. Transparentnost i preciznost u ovoj fazi direktno utiču na smanjenje rizika i poboljšanje pravne sigurnosti u daljem poslovanju pravnih sledbenika.
Sa druge strane, izmenjene odredbe Zakona o privrednim društvima, kada dođe vreme za njihovu primenu pojednostaviće poslovanje domaćih društava na evropskom tržištu i obezbediti pravnu sigurnost za strane investitore koji žele da posluju u Srbiji putem evropskih poslovnih formi. Time se dodatno doprinosi harmonizaciji sa pravom EU i unapređuje konkurentnost domaće privrede na jedinstvenom evropskom tržištu, što je svakako cilj kom bi trebalo težiti.
