Elektronska komunikacija sa organima javne vlasti u Srbiji (ni)je Sizifov posao?

09.
Nov 2017.

Prijavi se za vesti i blog

Novi Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju[1] (u daljem tekstu: Zakon) počeo je da se primenjuje 27.10.2017. godine. Opšta javnost ne krije skeptičnost i kritike povodom novog Zakona, što nije potpuno neopravdano s obzirom na to da zvanične statistike pokazuju da četvrtina građana Srbije nikad nije koristila računar.[2] Nasuprot tome, nesporno je da savremeno društvo sve više postaje “informaciono”. Informaciono komunikacione tehnologije igraju najvažniju ulogu kako u poslovnim odnosima, tako i u svim sferama života.[3] Pored toga, novim Zakonom domaća regulativa usaglasiće se sa eIDAS (electronic ID And Services) regulativom EU, a i objediniće postojeće domaće propise i regulisati nove detalje vezane za elektronsko poslovanje.

Šta je novo a šta unapređeno u odnosu na raniju regulativu?

Zakoni koji su do sad delimično regulisali ova pitanja, Zakon o elektronskom dokumentu[4] i Zakon o elektronskom potpisu,[5] prestaju da važe.

Neki od potpuno novih termina koji su prvi put predviđeni u našem zakonodavstvu su: elektronski oblik podatka, elektronska transakcija, autentikacija, elektronska identifikacija, usluga od poverenja, napredni elektronski potpis, elektronski vremenski žig, konverzija dokumenta, elektronski pečat kao i napredni i kvalifikovani elektronski pečat, usluga elektronske dostave, autentifikacija veb sajtova, elektronsko čuvanje dokumenata i druge. Još jedna novina je i mogućnost korišćenja pseudonima umesto punih ličnih imena.

Novi Zakon unapređuje definicije pojmova: elektronski dokument, kvalifikovani elektronski potpis, elektronski sertifikat i kvalifikovani elektronski sertifikat i sličnih, a koji su već bili definisani u domaćem pravu. Predviđeni su i uslovi overe digitalizovanog akta, čime se otklanjaju nedoumice predviđene starim zakonom.

Dostavljanje elektronskih dokumenata između organa javne vlasti i stranaka kao i između organa javne vlasti međusobno je takođe definisano, kao uostalom i Zakonom o opštem upravnom postupku, ali i pored toga skreće se pažnja da dostavljanje dokumenata elektronskim putem i dalje predstavlja bezbednosni rizik.

Definisan je i pojam validacije – postupka provere i potvrđivanja ispravnosti elektronskog potpisa odnosno elektronskog pečata – kao ključni korak u njihovoj primeni, jer se u slučaju negativne validacije ceo dokument odbacuje.

Nakon početka primene Zakona, planirano je donošenje još 17 podzakonskih akata u cilju uspostavljanja i razvoja mreže pružanja e-usluga.

Kakve će ovo pogodnosti doneti građanima Srbije?

Primarno i najvažnije, doprineće uštedi vremena i novca. Značajno će se pojednostaviti procedure pred organima javne vlasti, ali i celokupno poslovanje pravnim licima. Smanjiće se i troškovi čuvanja dokumentacije. Početak primene ovog Zakona bitna je osnova za unapređenje regulative elektronskog poslovanja ali i za izgradnju svesti građana Srbije o njegovom značaju. Činjenica je da građani najbolje uviđaju značaj novina kada im se ukaže na pogodnosti koje će osvarivati njihovim prihvatanjem.

Omogućiće se jednostavna i jeftinija upotreba kvalifikovanih elektronskih sertifikata, razmena dokumentacije u elektronskom obliku, kao i uništavanje papirne dokumentacije za koju je obezbeđena usluga kvalifikovanog elektronskog čuvanja.

Krajnji, dugoročni cilj kome se teži je unapređenje celokupnog poslovnog ambijenta u Srbiji i usled toga privlačenje stranih investitora.

A do tad, više nećemo morati da čekamo u redovima.

[1] Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju (“Sl. glasnik RS”, br. 94/2017).
[1] Miladin Kovačević, Kristina Pavlović, Vladimir Šutić, Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, Republički zavod za statistiku, Beograd, 2017, str. 18, dostupno na: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/02/59/85/ICT2017s.pdf
[1] Ibid. str. 3.
[1] Zakon o elektronskom dokumentu (“Sl. glasnik RS”, br. 51/2009).
[1] Zakon o elektronskom potpisu (“Sl. glasnik RS”, br. 135/2004).

Najnovije:

Najnovije:

KONTAKT

NIS bespravno prisvojio deo profita iz 2011. godine na štetu zaposlenih

22.
Dec 2016.

Prijavi se za vesti i blog

Posle izuzetno dugih sudskih postupaka i vraćanja predmeta na ponovno suđenje, konačno je Osnovni sud u Novom Sadu ustanovio, a Apelacioni sud potvrdio da je NIS Gazprom Njeft AD NOVI SAD (u daljem tekstu: NIS) 2012. godine na štetu bivših radnika bespravno prisvojio deo profita iz 2011. godine, umesto da ispuni svoju obavezu i isplati ga u vidu godišnjeg bonusa. U ovim postupcima, Advokatska kancelarija Žunić je zastupala bivše zaposlene u NIS-u.

Osnovni i Apelacioni sud u Novom Sadu zauzeli su stav da nije bilo osnova da se radnicima kojima je prestao radni odnos pre isplate godišnjeg bonusa za 2011. godinu taj bonus ne isplati, s obzirom na to da su svi koji su radili u kompaniji tokom 2011. godine, duže od 3 meseca, ostvarili pravo na godišnji bonus.

Naime, poslodavac je Kolektivnim ugovorom iz 2011. godine predvideo pravo na godišnji bonus svim zaposlenima, koji se isplaćuje jednokratno i to za prethodnu godinu. Međutim, kako u NIS-u nije objavljena odluka na koji način i kada će se vršiti isplata bonusa za, konkretno, 2011. godinu, poslodavac i sindikat su se sporazumeli da se isplata godišnjeg bonusa za tu godinu izvrši prema istim uslovima prema kojima se izvršila isplata godišnjeg bonusa za 2010. godinu, odnosno prema odredbama Sporazuma o uvođenju godišnjeg bonusa za 2010. godinu. Obaveštenje o ovom sporazumu objavljeno je na sajtu Jedinstvene sindikalne organizacije uz citirane odredbe Soporazuma o uvođenju godišnjeg bonusa, koje su se odnosile da uslove za ostvarivanje ovog prava.

Nasuprot tome, poslodavac je 2012. godine, prilikom isplate godišnjeg bonusa, zloupotrebio okolnost što je veliki broj radnika napustio kompaniju pre te isplate, odnosno tokom 2011. godine, te je na njihovu štetu prisvojio iznos godišnjeg bonusa koji je njima trebalo da bude isplaćen za rad koji su obavljali, iako su ispunili uslove neophodne za ostvarenje prava na godišnji bonus. Imajući u vidu da je u ovoj kompaniji tokom 2010. i 2011. godine najviše zaposlenih prekinulo radni odnos, NIS je ovakvim postupanjem oštetio nezanemarljiv broj ljudi.

Kako, prema Zakonu o radu, bonus predstavlja deo zarade po osnovu doprinosa zaposenog uspehu poslodavca i zaposleni je se ne može odreći, sudovi u Novom Sadu odlučili su da je NIS AD NOVI SAD obavezan da svim zaposlenima koju su ovu kompaniju tužili u ovim predmetima isplati bonus koji im pripada.

Inače, ovo je samo jedna u nizu nezakonitosti koje je sprovodio NIS, na štetu svojih bivših zaposlenih i javnog interesa.

Najnovije:

Najnovije:

KONTAKT