Sistem elektronskog bolovanja (e-Bolovanje) počeo je da se primenjuje u zdravstvenom sistemu Srbije, čime je pokrenut proces digitalizacije jednog od ključnih segmenata zdravstvene administracije. Novi model omogućava da se postupak otvaranja i zatvaranja bolovanja obavlja potpuno elektronski, bez potrebe za fizičkim donošenjem potvrda o privremenoj sprečenosti za rad poslodavcu.
Rokovi za usklađivanje i implementaciju softvera
e-Bolovanje je deo šireg projekta digitalizacije zdravstvenog sistema, koji Ministarstvo zdravlja sprovodi u saradnji sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i Kancelarijom za IT i eUpravu, uz podršku Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Ovaj značajan projekat predstavlja jedan od prioriteta definisanih u okviru preporuka za unapređenje poslovnog ambijenta u Srbiji.
Poslodavci će od 1. januara 2026. godine morati da koriste softversko rešenje „e-Bolovanje-Poslodavac“, dok će preduzetnici koji zapošljavaju jednu ili više osoba sa primenom početi od 1. januara 2027. godine.
Kako funkcioniše sistem e-bolovanje u praksi?
Digitalizacija ovog procesa donosi višestruke koristi za zaposlene, lekare, poslodavce i zdravstveni sistem u celini. Procedura počinje u ordinaciji izabranog lekara, koji nakon pregleda unosi sve relevantne podatke u informacioni sistem zdravstvene ustanove. Potvrda o bolovanju se potom automatski prosleđuje portalu e-Zdravlje, gde je dostupna pacijentima koji su registrovani.
Portal e-Zdravlje postaje centralna tačka digitalne komunikacije između pacijenata i zdravstvenog sistema. Registracijom na portalu, građani mogu:
- Pratiti svoja bolovanja i trajanja
- Zakazivati preglede
- Pregledati elektronski karton
- Preuzimati elektronske recepte i potvrde
Za one koji nisu registrovani na portalu, potvrda se može dobiti u ordinaciji i dostaviti poslodavcu u papirnoj formi.
Pacijentima je ostavljena mogućnost da sami odluče da li će koristiti digitalnu verziju sistema ili i dalje pribavljati papirne potvrde, što omogućava fleksibilnost i uvažava različite nivoe digitalne pismenosti građana. U punoj fazi implementacije planirana je potpuna integracija sa poslodavcima i automatska razmena podataka u realnom vremenu, čime će se dodatno ubrzati i pojednostaviti čitav proces.
Sa kojim izazovima se suočavaju poslodavci u Srbiji?
U dosadašnjoj praksi iz radnog prava, jedan od ozbiljnijih problema sa kojima su se poslodavci suočavali bila je zloupotreba prava na privremenu sprečenost za rad. U određenim slučajevima, potvrde o privremenoj sprečenosti za rad su se koristile bez stvarnog medicinskog osnova, uz otežanu kontrolu i proveru njihove opravdanosti. Papirne potvrde, koje su se mogle donositi posredstvom trećih lica, dodatno su otežavale nadzor i otvarale prostor za zloupotrebe.
Nedostatak direktne veze između zdravstvenih ustanova, poslodavaca i RFZO često je dovodio do toga da poslodavci dobijaju obaveštenja sa zakašnjenjem, da se potvrde gube ili da se proces produženja bolovanja zloupotrebi. Takva praksa narušavala je poverenje između zaposlenih i poslodavaca.
U Srbiji, sistem bolovanja je regulisan Zakonom o radu i Zakonom o zdravstvenom osiguranju:
- U slučaju „običnog“ privremenog odsustva sa rada zbog bolesti, tokom prvih 30 dana bolovanja, zaposleni ima pravo na naknadu zarade koju isplaćuje poslodavac, u visini koju određuje Zakon ili kolektivni ugovor, ali ne manjoj od 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci. Nakon toga trošak naknade zarade prelazi na nadležni Fond.
- U slučaju bolovanja zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, celokupan trošak naknade zarade snosi poslodavac, i tokom prvih 30 dana, ali i nakon toga.
- Kod bolovanja radi održavanja trudnoće, zaposlenoj pripada naknada u iznosu od 100% zarade. U ovom slučaju, prvih 30 dana naknadu isplaćuje poslodavac, a nakon toga trošak naknade zarade prelazi na nadležni Fond, uz potrebnu dokumentaciju i odobrenje lekarske komisije, kada je to predviđeno.
Ovakav sistem stvara dodatni finansijski pritisak na poslodavce, naročito u slučajevima kada postoji osnovana sumnja u opravdanost bolovanja. U praksi je primećen sve češći slučaj korišćenja bolovanja i to tvrdnjom da je zaposlen izložen mobingu na radnom mestu, što dodatno komplikuje situaciju.
Zaposleni, suočeni sa konfliktima na radnom mestu ili nezadovoljstvom uslovima rada, neretko koriste institut mobinga kao osnov za privremenu sprečenost za rad, što za posledicu ima dugotrajna bolovanja i otežanu komunikaciju između zaposlenog i poslodavca.
Iako su prava zaposlenih na zaštitu od mobinga i na lečenje neosporna i zakonom zagarantovana, ovakve zloupotrebe narušavaju poverenje u sistem i otežavaju rešavanje stvarnih slučajeva zlostavljanja na radu.
U odsustvu objektivne provere i digitalnog praćenja, često dolazi do zloupotreba koje su teško dokazive, dok poslodavci snose finansijske posledice i suočavaju se sa ograničenim mogućnostima pravne zaštite.
Upravo tu sistem e-Bolovanja može igrati ključnu ulogu. Digitalizacijom unosa, kontrole trajanja i dokumentacije u vezi sa bolovanjem, smanjuje se mogućnost proizvoljnog otvaranja ili produžavanja bolovanja bez medicinske osnove.
Time se omogućava bolja zaštita prava stvarno obolelih zaposlenih, ali i zaštita poslodavaca od neopravdanih izostanaka i troškova, čime se uspostavlja uravnotežen i transparentan sistem u interesu svih strana.
Prednosti novog sistema e-bolovanje
Osim administrativnog rasterećenja, sistem e-Bolovanje omogućava i bolju kontrolu trajanja bolovanja – ukoliko pacijent do predviđenog datuma ne dođe na kontrolu, a ne zahteva produženje, bolovanje se automatski zatvara. U slučaju potrebe za nastavkom bolovanja, lekar može produžiti potvrdu i uneti novi datum kontrole.
Za bolovanja duža od 30 dana ili u posebnim slučajevima, sistem automatski generiše uput za lekarsku komisiju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), a celokupna dokumentacija se razmenjuje elektronski.
Uporedo sa uvođenjem e-Uputa i e-Bolovanja, radi se i na razvoju elektronskog zdravstvenog kartona (e-Karton), koji će objediniti celokupnu istoriju lečenja pacijenta i omogućiti lekarima na svim nivoima zdravstvene zaštite da imaju pristup relevantnim podacima. Time će se dodatno unaprediti kvalitet zdravstvene usluge, eliminisati potreba za ponavljanjem analiza i smanjiti troškovi zdravstvenog sistema.
Jedan od strateških ciljeva jeste i povezivanje državnog i privatnog zdravstvenog sektora kroz povezivanje informacionih sistema, čime bi se obezbedio kontinuitet zdravstvene zaštite bez obzira na mesto pružanja usluge.
Moguće prepreke prilikom implementacije rešenja
Dok se digitalizacija pozdravlja kao rešenje, u praksi postoje izazovi koje treba prevazići:
- Neujednačen nivo digitalne opremljenosti u domovima zdravlja
- Nedovoljna informisanost građana o portalu e-Zdravlje
- Tehnička nespremnost pojedinih poslodavaca da pristupe sistemu
- Potreba za dodatnom edukacijom lekara i administrativnog osoblja
Puna funkcionalnost e-Bolovanja zahteva ne samo tehničku spremnost već i promenu svesti o značaju digitalizacije – kao sredstva za transparentniji, pravičniji i brži sistem zdravstvene i radne zaštite. Uz pravovremeno rešavanje izazova, ovaj model može postati jedan od ključnih stubova modernog zdravstvenog sistema u Srbiji.
Zaključujemo da primena elektronskog bolovanja predstavlja važan iskorak u digitalnoj transformaciji zdravstva u Srbiji i deo je šire reforme koja ima za cilj da zdravstveni sistem učini efikasnijim, dostupnijim i održivijim, u skladu sa potrebama savremenog društva.
Često postavljena pitanja
1. Da li zaposleni može da otvori e-Bolovanje ako nije registrovan na portalu e-Zdravlje?
Da, lekar može izdati potvrdu i u papirnom obliku.
2. Da li poslodavac može da ima uvid u dijagnozu zaposlenog?
Ne. Poslodavac vidi samo podatke neophodne za obračun i trajanje bolovanja, ne i bolesti.
3. Šta se dešava u situaciji kada zaposleni zaboravi da se javi lekaru radi kontrole?
Bolovanje se automatski zatvara, osim ako nije drugačije dogovoreno sa lekarom.
4. Koliko dugo zaposleni može biti na bolovanju pre nego što RFZO nastavi isplatu naknade zarade?
Poslodavac isplaćuje naknadu prvih 30 dana bolovanja.
Nakon toga, isplatu naknade zarade preuzima RFZO, uz odobrenje lekarske komisije (za „obična“ bolovanja i bolovanja zbog održavanja trudnoće), dok za bolovanja zbog povrede na radu i profesionalnih oboljenja i nakon prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad, Poslodavac snosi celokupan trošak naknade zarade.
5. Da li se može otvoriti e-Bolovanje i iz privatne klinike?
Za sada, e-Bolovanje mogu izdavati samo izabrani lekari u javnom zdravstvenom sistemu (domovi zdravlja). Privatni ustanove nemaju pristup sistemu, ali Ministarstvo zdravlja planira integraciju i privatnog sektora.
6. Na koji način zaposleni može saznati da li mu je bolovanje uneto u sistem?
Ako ste registrovani na portalu e-Zdravlje, možete odmah videti svoj status bolovanja. Ako niste registrovani, proveru možete izvršiti kod izabranog lekara.
7. Može li se e-Bolovanje otvoriti retroaktivno?
U izuzetnim slučajevima i samo uz opravdanje, lekar može otvoriti bolovanje retroaktivno, najčešće unazad najviše tri dana. O tome odlučuje lekar na osnovu medicinske dokumentacije.
