Osnivanje DOO u Srbiji kao stranac: korak po korak vodič 2026.

Objavljeno: 28. april 2026.  |  Sledeća revizija: Oktobar 2026.

Osnivanje DOO u Srbiji kao stranac u 2026. godini moguće je bez srpskog državljanstva i bez ličnog dolaska osnivača. Ali osnivač ne mora doći, dok direktor mora. Ta razlika nije formalna. Ona određuje celu logistiku procesa i jedan je od razloga zašto angažovanje advokata od prvog dana znači razliku između uredno osnovane firme i firme koja startuje sa greškama.

Ko može da osnuje DOO u Srbiji kao stranac?

Prema članu 139 Zakona o privrednim društvima,^[1] DOO može osnovati jedno ili više fizičkih ili pravnih lica, domaćih ili stranih. Nema praga vlasništva, nema zahteva da srpski rezident bude suvlasnik, nema industrija u kojima su strani osnivači po automatizmu isključeni.

Strano fizičko lice može biti osnivač, direktor, ili oboje. Strana kompanija može biti jedini osnivač srpskog DOO. Oba su česta scenarija u praksi Zunic Law, i svaki nosi svoju specifičnost u pogledu dokumentacije i strukture.

Osnivač i direktor: ključna razlika za strance

Ovo je tačka na kojoj nastaju najčešći nesporazumi. Strani investitor pita: "Da li moram da dolazim u Srbiju?" Odgovor zavisi od toga koje uloge preuzima u novoformiranom društvu.

Osnivač, kao vlasnik udela, može u celosti ovlastiti advokata specijalnim punomoćjem da ga zastupa u postupku registracije pred APR-om. Investitor koji živi u Berlinu i osniva DOO u Beogradu ne mora napustiti Nemačku da bi firma bila upisana u registar.

Direktor je drugačija priča. Kvalifikovani elektronski sertifikat, koji je neophodan za sve naredne digitalne obaveze firme prema APR-u i poreskim organima, mora se preuzeti lično. Taj sertifikat se ne može izdati punomoćjem niti preuzeti u tuđe ime. To znači da direktor mora fizički doći u Srbiju samo jednom, na svega par sati ili jedan dan.

Kada je isti čovek i osnivač i direktor, dolazak je neophodan, ali se može planirati: firma se registruje na osnovu punomoćja, a dolazak direktora može se organizovati u roku od 30 dana od registracije.

Dokumentacija: šta se priprema i ko je priprema

Lista dokumentacije za stranog osnivača kraća je nego što većina pretpostavlja. APR za registraciju ne zahteva overenu kopiju pasoša osnivača fizičkog lica, dovoljan je skeniran dokument. Ono što mora biti overeno i apostilirano (ili legalizovano, zavisno od države iz koje dolazi osnivač) jeste izvod iz odgovarajućeg registra osnivača stranog pravnog lica. Pored toga, overeno i na odgovarajući način legalizovano mora biti i punomoćje kojim se ovlašćuje advokat za zastupanje. Punomoćje je javna isprava i kao takva mora proći standardne formalne zahteve za upotrebu u inostranstvu.^[2]

Advokat na osnovu dostavljenih podataka sačinjava osnivački akt, elektronskim putem podnosi prijavu APR-u i vodi kompletnu komunikaciju sa registrom do donošenja rešenja.

Osnivački akt: dokument koji određuje sve što sledi

Osnivački akt je ključni konstitutivni dokument DOO. Za jednočlano društvo sačinjava se kao odluka o osnivanju, za višečlano kao ugovor o osnivanju. Mora biti sačinjen u elektronskoj formi i prilagođen konkretnoj poslovnoj situaciji osnivača.

Standardizovani obrasci koji su dostupni online pokrivaju minimalne zakonske zahteve. Ne pokrivaju ono što dođe posle: prenos udela, pravo preče kupovine, razrešenje direktora, podelu dobiti, ulazak novog investitora. Svaka od tih situacija postaje komplikovana tamo gde osnivački akt nije predvideo ništa, ili je predvideo pogrešno.

Detaljan prikaz onoga što osnivački akt mora sadržati, koje su greške koje najčešće vidimo i koje klauzule su ključne za strane osnivače, dostupan je u tekstu o ugovoru o osnivanju DOO.

Obaveze posle registracije koje ne trpe odlaganje

Rešenje APR-a nije završetak, to je tek početak. Ono što sledi nosi konkretne rokove, a sankcije za propuštanje su automatske i ne zavise od volje poreskih organa.

Registracija stvarnih vlasnika

Ovo je obaveza koja u praksi prolazi nezapaženo, a nosi najveću odgovornost. Svako privredno društvo dužno je da u roku od 30 dana od registracije upiše podatke o stvarnim vlasnicima u Centralnom registru stvarnih vlasnika, koji vodi APR.^[3] Izmenom Zakona o registraciji stvarnih vlasnika iz 2025. rok je produžen sa prethodnih 15 na 30 dana, ali obaveza ostaje stroga. Registracija se vrši elektronski, uz korišćenje kvalifikovanog elektronskog sertifikata direktora i nije je moguće na drugačiji način izvršiti.

Poreska prijava i otvaranje računa

U roku od 15 dana od registracije firma mora podneti akontacionu poresku prijavu (PPPDG-1S), kojom prijavljuje procenjene prihode na osnovu kojih se utvrđuju mesečne akontacije poreza. Penali su automatski. Detaljan pregled poreskih obaveza DOO dostupan je u tekstu o porezu na dobit pravnih lica u Srbiji.

Firma ne može primati ni vršiti plaćanja bez poslovnog računa. Propisi predviđaju da društvo koje ne otvori račun u roku od 6 meseci od dana osnivanja može biti prinudno likvidirano. KYC procedura može trajati od jednog dana do nekoliko nedelja. Za osnivače koji žele nerezidentni račun, poseban tekst opisuje otvaranje nerezidentnog računa u Srbiji.

Troškovi osnivanja DOO u Srbiji 2026.

Troškovi obuhvataju naknade APR-u, overavanja i apostiliranje punomoćja u inostranstvu i advokatsku naknadu. Zakon propisuje minimum od 100 dinara za kapital, ali optimalan iznos zavisi od poslovnog modela. Detaljan pregled troškova registracije i tekućeg poslovanja dostupan je u posebnom blogu o troškovima osnivanja firme.

Zašto advokat, a ne drugi provajderi?

Najiskrenije pitanje koje strani osnivač može postaviti jeste: "Da li stvarno treba advokat, ili je to preskup luksuz?" Odgovor Zunic Law, zasnovan na godinama rada sa stranim klijentima, nije "da" iz ljubaznosti. To je "da" iz iskustva.

Sve prilagođeno konkretnom klijentu

Ni dva klijenta nisu ista. Osnivački akt, poreski tretman, struktura upravljanja, privremeni boravak i planovi za izlaz zahtevaju procenu specifičnu za situaciju. Online servis tu procenu ne radi. Advokat radi.

Poreske implikacije koje se vide tek posle

Poreske olakšice,^[4] PDV registracija, tretman naknade za upravljanje. Sve su to odluke koje se donose pre registracije, a čije posledice traju godinama. Advokat razgovara o opcijama pre nego što firma bude upisana.

Privremeni boravak direktora ili osnivača

Osnivanje DOO jedan je od najčešćih osnova za privremeni boravak stranaca u Srbiji. Oba procesa odvijaju se paralelno, i struktura firme mora biti prilagođena zahtevima MUP-a pre nego što se registracija pokrene.

Često postavljana pitanja

Da li stranac može biti jedini osnivač i jedini direktor DOO u Srbiji?

Da. Srpski Zakon o privrednim društvima ne zahteva srpsko državljanstvo osnivača ni direktora. Stranac može biti jedini osnivač, jedini direktor i jedini zaposleni. Zahtev za domaćim suvlasnikom ne postoji.

Mora li osnivač lično doći u Srbiju da bi registrovao DOO?

Ne. Osnivač može ovlastiti advokata posebnim punomoćjem overenim i apostiliranim u svojoj zemlji. Direktor, međutim, mora lično doći radi preuzimanja kvalifikovanog elektronskog sertifikata, koji se ne može pribaviti punomoćjem.

Koji je rok za registraciju stvarnih vlasnika?

30 dana od registracije DOO (izmena zakona iz 2025, produženo sa 15 dana). Registracija se vrši elektronski uz sertifikat direktora. Propuštanje povlači automatsku prekršajnu odgovornost.

Da li je potrebna overena kopija pasoša za osnivanje DOO u Srbiji?

Ne. APR prihvata skeniran identifikacioni dokument osnivača. Ono što mora biti overeno i apostilirano jeste punomoćje kojim osnivač ovlašćuje advokata za zastupanje i dokaz o identitetu pravnog lica koje osniva društvo u Srbiji.

Može li osnivač DOO dobiti i privremeni boravak u Srbiji?

Da. Osnivanje DOO jedan je od najčešćih pravnih osnova za privremeni boravak stranaca u Srbiji. Osnivač i direktori mogu podneti zahtev za Jedinstvenu dozvolu za boravak i rad.

Šta se dešava ako se ne registruju stvarni vlasnici u roku?

Kazna za privredno društvo iznosi od 500.000 do 2.000.000 dinara, za direktora od 50.000 do 150.000 dinara. Sankcije su automatske, bez diskrecije organa.