Prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima – šta je zakon doneo?

Zakon o poljoprivrednom zemljištu je uvek predmet interesovanja šire javnosti u Srbiji, što ne čudi, ako uzmemo u obzir da čak 70% njene ukupne teritorije čini poljoprivredno zemljište. Kao država čiji prirodni i klimatski uslovi pogoduju uzgajanju raznosvrsnih kultura (pšenica, kukuruz, suncokret, šećerna repa,duvan, maline, jagode, višnje, šljive, grožđe itd.) i kao zemlja koja je dom za gotovo 1.5 miliona poljoprivrednika, ovaj Zakon nesumnjivo budi pažnju u srpskoj javnosti. Iz tog razloga, obaveštavamo Vas koje su to izmene Zakona koje bi bilo korisno znati.

Izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Sl. glasnik RS”, br. 80/2017) koje su stupile na snagu 30. avgusta 2017. godine, a čija je primena otpočela 1. septembra 2017. godine.

Izmene Zakona odnose se na uslove za sticanje poljoprivrednog zemljišta od strane stranih fizičkih i pravnih lica, tačnije državljana država članica Evropske Unije.

Nekadašnji stav 4 člana 1 Zakona po kom stranci nisu mogli biti vlasnici poljoprivrednog zemljišta, menjan je i usklađen sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica sa jedne strane i, Republike Srbije sa druge strane. Nakon ovih promena nije moguće da svako strano fizičko ili pravno lice stiče poljoprivredno zemljište, osim ukoliko ovim Zakonom nije drugačije određeno, a sve u skladu sa ranije pomenutim Sporazumom o stabilizaciji I pridruživanju.

Prvi septembar 2017. Godine je dugo iščelivan kao datum koji je trebao da izjednači uslove za sticanje poljoprivrednog zemljišta građana Srbije i građana EU.

Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, dodat je novi član, koji detaljno reguliše  promet poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini, koji od 1. Septembra 2017. godine važe za državljane država članica Evropske Unije.

Poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini državljanin članice EU može steći pravnim poslom uz naknadu ili bez naknade, ukoliko je najmanje deset godina stalno nastanjen u jedinici lokalne samouprave u kojoj se vrši promet poljoprivrednog zemljišta, najmanje tri godine obrađuje poljoprivredno zemljište koje je predmet pravnog posla, bez prekida najmanje deset godina ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu, kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, te ima u vlasništvu mehanizaciju i opremu za obavljanje poljoprivredne proizvodnje.

Predmet pravnog posla može da bude ono poljoprivredno zemljište koje u skladu sa posebnim zakonom nije određeno kao građevinsko zemljište, koje ne pripada zaštićenim dobrima, ne pripada ili se ne graniči sa vojnim postrojenjem i vojnim kompleksom i ne nalazi se u zaštitnim zonama oko vojnih postrojenja, vojnih kompleksa, vojnih objekata i objekata vojne infrastrukture, niti pripada i ne graniči se sa teritorijom Kopnene zone bezbednosti. Predmet pravnog posla ne može da bude poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini koje se nalazi na udaljenosti do 10 km od granice Republike Srbije.

Državljanin članice EU, u skladu sa ostalim odredbama, može steći u svojinu najviše 2 ha poljoprivrednog zemljišta.

Bitno je još naglasiti da se dužina perioda stalnog nastanjenja, obrađivanja zemljišta i posedovanja poljoprivrednog gazdinstva u aktivnom statusu računaju počevši od dana početka primene ovog zakona.

Pravni posao kojim se vrši promet poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini zaključen suprotno odredbama ovog zakona, smatra se ništavim.

Ono što je u široj javnosti primećeno, kao preovlađujuća reakcija na pomenute izmene, jeste strah domaćih državljana da će „naša” zemlja postati „tuđa” vrlo brzo ovakvom liberalizacijom tržišta u Srbiji. Ministar je reagovao izjavom da poljoprivredno zemljište u državnoj svojini uopšte nije predmet rasprave i da uslov da stranac deset godina živi u Srbiji počinje da važi od dana usvajanja zakona.

No, ostaje da vidimo koliko će strancima poljoprvredno zemljište u Srbiji biti atraktivno, pored ovako restriktivnih uslova kupovine i kakve efekte će izmene Zakona u tom pogledu postići. Pitanje je samo da li ćemo morati da čekamo 10 godina na ovakve rezultate i šta će tih 10 godina doneti ili odneti Srbiji i njenom plodnom tlu.