Angažovanje nezavisnih profesionalaca-kontraktora za izradu različitih projekata ili pružanja profesionalnih usluga već je godinama unazad veoma prisutan trend, naročito u IT industriji. Razlozi za uspostavljanje takvog vida saradnje su brojni, kako iz ugla nalogodavca tako i iz ugla kontraktora. Ipak, ovakva vrsta poslovnog odnosa, u poređenju sa tradicionalnim radnim odnosom, sa sobom nosi dodatne rizike, a jedan od najvećih jeste „curenje” poverljivih informacija kompanije-nalogodavca.
Lica koja pružaju usluge kompanijama bez zasnivanja radnog odnosa, najčešće se u stručnim krugovima nazivaju kontraktorima. Za ovaj termin u našem jeziku ne postoji doslovan prevod, te često u praksi možete čuti pojmove „pružalac” ili „izvršilac” usluga. Kako bi se sprečile nedoumice do kojih ova jezička neujednačenost može dovesti, ovaj tekst pod kontraktorom podrazumeva svakog nezavisnog pružaoca usluga bilo da je zvanično registrovan u Agenciji za privredne registre kao preduzetnik, bilo da pruža usluge kao fizičko lice (za šta se kolokvijalno koristi pojam „frilenser”).
U poslednje vreme (iz različitih razloga) pojam frilensera se učestalo spominje u javnosti, iako je u tehnološki osvešćenim krugovima ova vrsta radnog angažovanja već dosta dugo zastupljena, pa čak i dominantna u odnosu na standardan radni odnos. Tome je doprineo kako nagli razvoj tehnoloških delatnosti a srpskom tržištu, tako i rapidno povećanje broja perspektivnih samostalnih IT stručnjaka do kog je taj razvoj doveo. Kao rezultat, danas se sve češće susrećemo sa pojavom da za jednu IT kompaniju, pored formalno zaposlenih lica, radi i veliki broj nezavisnih programera angažovanih na izradi pojedinih projekata ili pružanja konkretnih usluga.
Poput svakog drugog vida poslovne saradnje, odnos između kompanije i nezavisnog preduzetnika angažovanog na konkretnim projektima ima dve strane medalje, te se njegove prednosti i mane mogu posmatrati iz ugla oba njegova učesnika.
- Radom sa kontraktorima, IT kompanije mogu znatno uvećati svoju produktivnost i profit, budući da se angažovanjem samostalnih IT stručnjaka postiže najpoželjniji efekat: novi proizvodi i usluge stvaraju se i plasiraju na tržište, ali na povoljniji i efikasniji način. Prednost u odnosu na zaključenje ugovora o leži u tome što nalogodavac nema finansijske obaveze koje ima kada su zaposleni u pitanju, poput izmirenja poreza i doprinosa, obezbeđivanja prostora i sredstava za rad, isplate naknade za odsustvo sa rada i slično, čime se znatno smanjuju operativni troškovi.
- Sa druge strane, kontraktoru angažovanje od strane različitih nalogodavaca pruža znatno veću fleksibilnost, jer nije „vezan” isključivo za jednu kompaniju. Samim tim, to mu omogućava da istovremeno posluje sa više privrednih subjekata, koji čak međusobno mogu biti konkurenti u svojoj industriji (pri čemu se, naravno, ne smeju ispustiti iz vida eventualne klauzule zabrane konkurencije koje treba ugovoriti). Budući da je pravno gledano kontraktor najčešće registrovani preduzetnik, on svoje profesionalne aktivnosti uvek može obavljati potpuno samostalno, bez da ikada stekne status zaposlenog lica u kompaniji za koju pruža usluge.
Velika sloboda preduzetnika i nepostojanje obaveze da svoje usluge pruža isključivo jednom privrednom subjektu neminovno dovodi do pitanja: šta sprečava angažovanog nezavisnog kontraktora da otkrije poverljive informacije svog nalogodavca trećim licima, i time ugrozi njegovo celokupno poslovanje?
Prethodno smo u više navrata pisali o značaju ugovora o poverljivosti, a ovog puta se osvrćemo na još jedan mogući scenario u kome će Vam sveobuhvatan, pravovremeno zaključen NDA pružiti adekvatnu zaštitu i otkloniti raznovrsne rizike i opasnosti u kojima se Vaša kompanija može naći.
Zaposleno lice VS nezavisni kontraktor, iz ugla poverljivosti
Od uvođenja tzv. testa samostalnosti preduzetnika u stručnoj javnosti se često govori o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje da li je fizičko lice koje radi za određenu kompaniju samostalni preduzetnik koji ostvaruje prihod od samostalne delatnosti, u smislu Zakona o porezu na dohodak građana, ili je reč o de facto zaposlenom licu.
O suštinskim razlikama kojima se Poreska uprava vodi prilikom sprovođenja testa smo već pisali, ali kada je reč o zaključenju NDA ugovora one se oblikuju u donekle drugačiju formaciju. Stoga ćemo na ovom mestu izvojiti samo nekoliko najvažnijih razlika između kontraktora i zaposlenih lica koje dolaze do izražaja kada se ovaj odnos posmatra sa aspekta poverljivosti i zaštite poslovne tajne.
Nezavisno od navedenih razlika, treba imati u vidu i Zakon o zaštiti poslovne tajne, koji se odnosi na:
- komercijalne informacije,
- koje nisu opšte poznate ili dostupne trećim licima koja bi njihovim korišćenjem mogla ostvariti ekonomsku korist,
- koje su zaštićene odgovarajućim merama od strane njenog držaoca,
- čije otkrivanje bi držaocu moglo naneti štetu.
Budući da je osnov za čuvanje tako definisane poslovne tajne zakonski akt, obaveza poverljivosti postoji bez obzira na odnos lica između kojih se tajna informacija prenosi, te oba odnosa o kojima je ovde reč – odnos poslodavca i zaposlenog, kao i odnos nalogodavca i kontraktora – podpadaju pod primenu navedenog zakona. Međutim, imajući u vidu da spisak poverljivih informacija često značajno prelazi okvire zakonske definicije poslovne tajne, pogrešno bi bilo misliti da samo oslanjanje na zakon, bez zaključenja NDA ugovora, pruža dovoljnu zaštitu poverljivim informacijama jedne kompanije.
Nije teško zaključiti da su, uprkos brojnim sličnostima zaposlenog i nezavisnog kontraktora, razlike u njihovom statusu ono ključno što treba imati u vidu prilikom sačinjavanja ugovora o poverljivosti sa ovim licima. Nezavisnost kontraktora ponekad može olakšati sam ulazak u poslovnu saradnju i regulisanje svih pratećih pitanja, dok nekada sloboda kontraktora ipak može predstavljati jednu brigu više za nalogodavca. Opet, sa druge strane, prilikom zasnivanja radnog odnosa treba razmišljati shodno prirodi te vrste odnosa, i biti oprezan kako ne biste napravili neku od čestih grešaka prilikom sačinjavanja ugovora o poverljivosti sa svojim zaposlenima.
Na šta posebno treba da obratite pažnju prilikom ulaska u poslovni odnos sa kontraktorom?
Iako možda na prvi mah deluje jednostavnije i brže od zasnivanja radnog odnosa, uspostavljanje saradnje između nezavisnog kontraktora i kompanije ipak nije sasvim oslobođeno propratnih formalnosti: pre svega, neophodno je zaključiti odgovarajuće ugovore kojima se odnos strana u ovom odnosu precizno reguliše do detalja.
1. Ugovor o poverljivosti
Za razliku od NDA ugovora sa zaposlenima, ugovor o poverljivosti koji ćete sačiniti za svog novog nezavisnog kontraktora u skladu sa prirodom Vašeg odnosa ponekad može sadržati manje detalja, budući da se fokusira na konkretan projekat zbog kog je kontraktor i angažovan.
Stoga, ne iznenađuje da se nalogodavci često odlučuju za manje zahtevnu varijantu, a to je unošenje klauzule o poverljivosti u glavni ugovor sa kontraktorom, bez da se „zamaraju” sačinjavanjem i potpisivanjem zasebnog ugovora. Međutim, praktično iskustvo pokazalo nam je da se, bez obzira na ponekad kratkotrajnu prirodu poslovnog odnosa, u najvećem broju slučajeva potpuna zaštita značajnih informacija može postići samo kroz pažljivo sačinjen sveobuhvatan ugovor o poverljivosti sa kontraktorom.
Naravno, odluka o tome se može doneti tek nakon detaljne procene količine i vrste informacija koje će se deliti sa kontraktorom.
- U nekim situacijama, priroda usluga koje Vam kontraktor pruža neće zahtevati otkrivanje velikog broja poverljivih podataka. Na primer, ukoliko angažujete nekoga izvan kompanije da osmisli grafičko rešenje za Vašu novu internet stranicu, najverovatnije nećete deliti sa kontraktorom finansijske ili pravne informacije čije otkrivanje bi Vam moglo naškoditi. Naprotiv, u ovakvom slučaju imaćete mogućnost da svedete otkrivanje poverljivih informacija na minimum, te možda i neće biti nužno da sa kontraktorom zaključite zaseban NDA, već će klauzula u okviru glavnog ugovora biti sasvim dovoljna.
- Sa druge strane, kada je reč o IT industriji, češći slučaj je da se kontraktori angažuju radi pružanja usluga poput razvoja softvera, koje podrazumevaju otkrivanje većeg broja poverljivih informacija. Primera radi,, ukoliko Vaš izvorni kod nije javno dostupan svima (odnosno Vaš softver je vlasnički, a ne open-source), jasno je da je u takvim slučajevima NDA neophodan. Odnosno, ukoliko je otkrivanje izvornog koda neizbežno, ne dozvolite sebi da napravite grešku i uđete u poslovni odnos sa kontraktorom bez prethodnog potpisivanja NDA.
Šta sve treba da imate u vidu u tom slučaju?
- Ukoliko definicija informacija koje su zaštićene NDA ugovorom ne obuhvata Vaš izvorni kod, sami sebi ste uskratili pravo na bilo kakav oblik zaštite, ukoliko Vaš kod bude neovlašćeno otkriven. Stoga, ne zaboravite da izvorni kod (i sve druge informacije do čijeg otkrivanja može doći!) obuhvatite definicijom poverljivih informacija.
- Precizno definišite dozvoljenu upotrebu poverljivih informacija. Ako je kontraktor, na primer, angažovan radi testiranja softvera i otkrivanja bagova, potrebno je u samom NDA ugovoru nedvosmisleno predvideti da se upotreba koda koji tom prilikom dođe u ruke kontraktora ograničava samo na te konkretne zadatke, odnosno usluge. Sve van toga predstavljalo bi kršenje zabrane otkrivanja poverljivih informacija.
- Nasuprot dopuštenoj upotrebi, korisno je da predvidite i da čuvanje ili umnožavanje koda nije dozvoljenoni u kom slučaju. Budući da se čuvaju u elektronskom obliku, vrlo lako može doći do zloupotreba softvera i koda kroz različite vidove neovlašćenog raspolaganja, a Vaš primarni cilj je da to sprečite.
- Vraćanje svih poverljivih informacijanakon okončanja zadatka zbog kog je kontraktor angažovan je jedna od ključnih karika u lancu zaštite poverljivosti, na koju se često u praksi može zaboraviti. Stoga, nemojte propustiti da u ugovoru o poverljivosti sa kontraktorom predvidite i obavezu kontraktora da Vam po prestanku ugovora vrati sve informacije do kojih je došao tokom obavljanja zadataka za Vas.
Sva od navedenih upozorenja imaju podjednako velik značaj bez obzira na to u čemu se sastoje Vaše poverljive informacije. Dakle, nije važno da li sa kontraktorom delite svoj izvorni kod, ili mu pak omogućavate pristup određenim finansijskim informacijama o Vašoj firmi: ukoliko Vam njihovo dalje širenje može naneti štetu, učinite pravu stvar za svoje poslovne tajne i zaključite ugovor o poverljivosti sa svojim kontraktorima.
2. Glavni ugovor sa kontraktorom
Visok stepen autonomije nalogodavca i kontraktora prilikom regulisanja njihovog međusobnog odnosa ostavlja slobodu ugovornim stranama da se same opredele za konkretan tip ugovora koji će zaključiti.
U praksi, najčešće se možemo susresti sa:
- ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji,
- ugovorom o profesionalnim uslugama,
- ugovorom o konsultantskim uslugama, i slično.
Međutim, bez obzira na sam naziv ugovora postoji nekoliko odredaba koje svaki ugovor sa kontraktorom treba da sadrži kako bi se izbegla buduća različita tumačenja i nesporazumi strana u vezi sa uslovima saradnje.. Ne samo to, poverljive informacije koje se na osnovu ugovora otkrivaju često se prožimaju kroz čitav ugovor sa kontraktorom, čime se postiže i dodatna prevencija pored zasebnog NDA ugovora.
Nezavisan status kontraktora
Jedan od ključnih razloga za formalizovanje poslovnog odnosa sa kontraktorom kroz pisani ugovor jeste konstatovanje da je kontraktor angažovan upravo u tom svojstvu. Time se naglašava činjenica da kontraktor nije zaposlen kod nalogodavca, čime se otklanja svaka nedoumica u tom pogledu.
Detaljan opis usluga
Jasno je da su ugovorena naknada i pružanje usluga glavni razlozi zbog kog se ugovor na prvom mestu i zaključuje, te bez ovih elemenata ugovor ne bi ni imao smisla. No, iako ove stavke nisu neposredno povezane sa poverljivošću podataka, njihovo kršenje u najvećem broju slučajeva dovodi do prestanka ugovora, u kom trenutku se odredba o zaštiti poverljivosti „aktivira”.
Rok za ispunjenje obaveze i naknada
Jasno je da su ugovorena naknada i pružanje usluga glavni razlozi zbog kog se ugovor na prvom mestu i zaključuje, te bez ovih elemenata ugovor ne bi ni imao smisla. No, iako ove stavke nisu u neposrednoj povezanosti sa poverljivošću podataka, njihovo kršenje u najvećem broju slučajeva dovodi do prestanka ugovora, u kom trenutku se odredba o zaštiti poverljivosti „aktivira”.
Klauzula zabrane konkurencije
Usko povezana sa zabranom otkrivanja poverljivih informacija, zabrana konkurencije je još jedan efikasan mehanizam kojim nalogodavac može podići zaštitu svog poslovanja za stepenik više. Konkretno, što preciznije definišete sa kime je Vašem kontraktoru dozvoljeno da sarađuje dok radi za Vas, to će više uroditi plodom biti Vaša nastojanja da očuvate tajnost informacija od značaja za Vašu kompaniju.
Prestanak ugovora
Bez obzira na to da li ugovor prestane raskidom, istekom roka na koji je zaključen ili ispunjenjem ugovorenih obaveza, veoma je važno utvrditi posledice prestanka. U tom smislu, a naročito ukoliko se (pored odvojenog ugovora o poverljivosti sa kontraktorom) i u sam ugovor unese klauzula poverljivosti, od neizmernog značaja je predvideti da će takva klauzula nastaviti da važi i nakon što sam ugovor više ne bude na snazi. Na taj način, možete biti sigurni da će Vaše poslovne tajne ostati tajne čak i ukoliko se saradnja sa kontraktorom završi ranije nego što je planirano.
Intelektualna svojina
Ono što se nikako ne sme izgubiti iz vida jeste da se zakonska pretpostavka da autorsko delo nastalo u radnom odnosu pripada poslodavcu odnosi samo na zaposlene u smislu propisa iz oblasti radnog prava. S druge strane, kontraktori nisu u radnom odnosu te za njih ova odredba ne važi. Stoga je ključnou ugovoru sa nezavisnim pružaocem usluga ključno nedvosmisleno predvideti da sve što kontraktor stvori po osnovu ugovora sa nalogodavcem, u celosti pripada nalogodavcu.
Koliko god primamljivo angažovanje nezavisnog kontraktora delovalo zbog određenih fleksibilnosti u odnosu na uspostavljanje „redovnog” radnog odnosa, ovakav vid poslovnog odnosa može biti mač sa dve oštrice.Upravo nedostatak zakonske regulative odnosa kompanije sa nezavisnim kontraktorom zahteva veću opreznost kompanije prilikom stupanja u takvu vrstu saradnje.
Stoga, iskoristite sve prednosti svoje industrije i mogućnosti koje ona pruža, ali ne zaboravite da prethodno preduzmete sve potrebne mere kako biste bezbrižno ušli u poslovni odnos sa Vašim kontraktorima, bez straha da ćete u nepovoljnom scenariju izvući deblji kraj. Budući da su poslovne tajne zasigurno najveće blago Vaše kompanije, naša preporuka da pre svega ugovorom o poverljivosti sprečite da Vaše poverljive informacije dođu u ruke konkurenata i time izgube svoju vrednost.
