Ugovor o poverljivosti sa kontraktorima: bolje sprečiti nego lečiti

ugovor o poverljivosti sa kontraktorima

Angažovanje nezavisnih profesionalaca-kontraktora radi izrade različitih projekata ili pružanja profesionalnih usluga već je godinama unazad veoma prisutan trend, naročito u IT industriji. Razlozi za uspostavljanje takvog vida saradnje su brojni, kako iz ugla nalogodavca tako i iz ugla kontraktora. Ipak, ovakva vrsta poslovnog odnosa, u poređenju sa tradicionalnim radnim odnosom, sa sobom može nositi dodatne rizike, a jedan od najvećih jeste „curenje” poverljivih informacija kompanije-nalogodavca.

Lica koja pružaju usluge kompanijama bez zasnivanja radnog odnosa sa njima, najčešće se u stručnim krugovima nazivaju kontraktorima. Za ovaj termin u našem jeziku ne postoji doslovan prevod, te se često u praksi čuju pojmovi „pružalac” ili „izvršilac” usluga. Kako bi se sprečile nedoumice do kojih ova jezička neujednačenost može dovesti, ovaj tekst pod kontraktorom podrazumeva svakog nezavisnog pružaoca usluga bilo da je zvanično registrovan u Agenciji za privredne registre kao preduzetnik, bilo da pruža usluge kao fizičko lice (za šta se kolokvijalno koristi pojam „frilenser”).

Tek se u poslednje vreme (iz različitih razloga) pojam frilensera mnogo učestalije spominje u javnosti, iako je u tehnološki osvešćenim krugovima ova vrsta radnog angažovanja već dosta dugo zastupljena, pa čak i dominantna u odnosu na klasičan radni odnos. Tome je doprineo kako nagli razvoj tehnoloških delatnosti, tako i rapidno povećanje broja perspektivnih samostalnih IT stručnjaka do kog je taj razvoj doveo. Kao rezultat, danas se sve češće susrećemo sa pojavom da za jednu IT kompaniju, pored formalno zaposlenih lica, radi i veliki broj nezavisnih programera angažovanih radi izrade pojedinih projekata ili pružanja konkretnih usluga.

Poput svakog drugog vida poslovne saradnje, odnos između kompanije i nezavisnog preduzetnika angažovanog radi rada na konkretnim projektima ima dve strane medalje, te se njegove prednosti i mane mogu posmatrati iz ugla oba njegova učesnika.

  • Kroz rad sa kontraktorima, IT kompanije mogu znatno uvećati svoju produktivnost i profit, budući da se angažovanjem samostalnih IT stručnjaka postiže najpoželjniji efekat: novi proizvodi i usluge stvaraju se i plasiraju na tržište, ali na povoljniji i efikasniji način. Prednost u odnosu na zaključenje ugovora o radu jeste što nalogodavac nema finansijske obaveze koje ima kada su zaposleni u pitanju, poput izmirenja poreza i doprinosa, obezbeđivanja prostora i sredstava za rad, isplate naknade za odsustvo sa rada i slično, čime se znatno smanjuju operativni troškovi.
  • Na drugoj strani, kontraktoru angažovanje od strane različitih nalogodavaca pruža znatno veću fleksibilnost, jer nije „vezan” isključivo za jednu firmu. Samim tim, to mu omogućava da istovremeno posluje sa više privrednih subjekata, koji čak međusobno mogu biti konkurenti u svojoj industriji (pri čemu se, naravno, ne smeju ispustiti iz vida eventualne klauzule zabrane konkurencije). Budući da je pravno gledano kontraktor najčešće registrovani preduzetnik, on svoje profesionalne aktivnosti uvek može obavljati potpuno samostalno, bez da ikada stekne status formalno zaposlenog lica.

Velika sloboda preduzetnika i nepostojanje obaveze da svoje usluge pruža isključivo jednom privrednom subjektu neminovno dovodi do pitanja: šta sprečava angažovanog nezavisnog kontraktora da otkrije poverljive informacije svog nalogodavca trećim licima, i time ugrozi njegovo celokupno poslovanje?

Prethodno smo u više navrata pisali o značaju ugovora o poverljivosti, a ovog puta se osvrćemo na još jedan mogući scenario u kome će Vam sveobuhvatan, pravovremeno zaključen NDA pružiti adekvatnu zaštitu i sprečiti raznovrsne rizike i opasnosti u kojima se Vaša kompanija može naći.

Nezavisni kontraktor vs zaposleno lice sa aspekta poverljivosti

Od uvođenja tzv. testa samostalnosti preduzetnika u stručnoj javnosti se često govori o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje da li je fizičko lice koje radi za određenu kompaniju samostalni preduzetnik koji ostvaruje prihod od samostalne delatnosti, u smislu Zakona o porezu na dohodak građana, ili je reč o de facto zaposlenom licu.

O suštinskim razlikama kojima se Poreska uprava vodi prilikom sprovođenja testa smo prethodno već pisali, ali kada je reč o zaključenju NDA ugovora one se oblikuju u donekle drugačiju formaciju. Stoga na ovom mestu izdvajamo samo nekoliko najvažnijih razlika između kontraktora i zaposlenih lica koje dolaze do izražaja kada se ovaj odnos posmatra sa aspekta poverljivosti i zaštite poslovne tajne.

ugovor o poverljivosti podataka

Nezavisno od navedenih razlika, treba imati u vidu i Zakon o zaštiti poslovne tajne, koji se odnosi na:

  • komercijalne informacije,
  • koje nisu opšte poznate ili dostupne trećim licima koja bi njihovim korišćenjem mogla ostvariti ekonomsku korist,
  • koje su zaštićene odgovarajućim merama od strane njenog držaoca,
  • čije otkrivanje bi držaocu moglo naneti štetu.

Budući da je osnov za čuvanje tako definisane poslovne tajne zakonski akt, obaveza poverljivosti postoji bez obzira na odnos lica između kojih se tajna informacija prenosi, te se oba odnosa o kojima ovde govorimo – odnos poslodavca i zaposlenog, kao i odnos nalogodavca i kontraktora – mogu posmatrati kroz prizmu navedenog zakona. Međutim, imajući u vidu da spisak poverljivih informacija često značajno prelazi okvire zakonske definicije poslovne tajne, pogrešno bi bilo misliti da samo oslanjanje na zakon, bez zaključenja NDA ugovora, pruža dovoljnu zaštitu poverljivim informacijama.

Nije teško zaključiti da su, uprkos brojnim sličnostima zaposlenog i nezavisnog kontraktora, njihove razlike ono ključno što treba imati u vidu prilikom sačinjavanja ugovora o poverljivosti sa ovim licima. Nezavisnost kontraktora ponekad može olakšati sam ulazak u poslovnu saradnju i regulisanje svih pratećih pitanja, dok nekada sloboda kontraktora ipak može predstavljati jednu brigu više za nalogodavca. Opet, sa druge strane, prilikom zasnivanja radnog odnosa treba razmišljati shodno prirodi te vrste odnosa, i paziti da ne napravite neku od čestih grešaka prilikom sačinjavanja ugovora o poverljivosti sa svojim zaposlenima.

O čemu naročito treba voditi računa pre ulaska u poslovni odnos sa kontraktorom?

Iako možda na prvi mah deluje jednostavnije i brže od zasnivanja radnog odnosa, uspostavljanje saradnje između nezavisnog kontraktora i kompanije ipak nije sasvim oslobođeno propratnih formalnosti: pre svega, neophodno je zaključiti odgovarajuće ugovore kojima se odnos strana u ovom odnosu precizno reguliše do detalja.

1. Ugovor o poverljivosti

contractor confidentiality agreement, independent contractor nda,

Za razliku od NDA ugovora sa zaposlenima, ugovor o poverljivosti koji ćete sačiniti za svog novog nezavisnog kontraktora u skladu sa prirodom Vašeg odnosa ponekad može biti manje detaljan, budući da se fokusira na konkretan projekat zbog kog je kontraktor i angažovan.

Stoga, ne iznenađuje da se nalogodavci često odlučuju za manje zahtevnu varijantu, te samo u glavni ugovor sa kontraktorom unesu klauzulu o poverljivosti, bez da se „zamaraju” sačinjavanjem i potpisivanjem zasebnog ugovora. Međutim, praktično iskustvo pokazalo nam je da se, bez obzira na trajanje poslovnog odnosa, u najvećem broju slučajeva potpuna zaštita značajnih informacija može postići samo kroz pažljivo sačinjen sveobuhvatan ugovor o poverljivosti sa kontraktorom.

Naravno, odluka o tome se može doneti tek nakon racionalne procene broja i vrste informacija koje će se deliti sa kontraktorom.

  • U nekim situacijama, priroda posla koji će kontraktor obavljati za Vas neće zahtevati otkrivanje velikog broja poverljivih podataka. Primera radi, ukoliko angažujete nekoga izvan kompanije da osmisli grafičko rešenje za Vašu novu internet stranicu, najverovatnije nećete deliti sa kontraktorom finansijske ili pravne informacije čije otkrivanje bi Vam moglo naškoditi. Naprotiv, u ovakvom slučaju imaćete mogućnost da svedete otkrivanje poverljivih informacija na minimum, te možda i neće biti nužno da sa kontraktorom zaključite zaseban NDA, već će klauzula u okviru glavnog ugovora biti dovoljna.
  • Ipak, kada je reč o IT industriji, češći slučaj je da se kontraktori angažuju radi pružanja usluga poput razvoja softvera, koje podrazumevaju otkrivanje većeg broja poverljivih informacija. Na primer, ukoliko Vaš izvorni kod nije javno dostupan svima (odnosno Vaš softver je vlasnički, a ne open-source), jasno je da je u takvim slučajevima NDA obavezan. Odnosno, ukoliko je otkrivanje izvornog koda neizbežno, ne dozvolite sebi da napravite grešku i uđete u poslovni odnos sa kontraktorom bez prethodnog potpisivanja NDA.

Šta sve treba da imate u vidu u tom slučaju?

  • Ukoliko definicija informacija koje su zaštićene NDA ugovorom ne obuhvata Vaš izvorni kod, automatski sami sebi uskraćujete pravo na bilo kakav vid zaštite, ukoliko kod bude neovlašćeno otkriven. Stoga, ne zaboravite da izvorni kod (i sve druge informacije do čijeg otkrivanja može doći!) svrstate pod definiciju poverljivih informacija.
  • Precizno definišite dozvoljenu upotrebu poverljivih informacija. Ako je kontraktor, na primer, angažovan radi testiranja softvera i otkrivanja bagova, potrebno je u samom NDA ugovoru nedvosmisleno predvideti da se upotreba koda koji tom prilikom dođe u ruke kontraktora ograničava samo na te konkretne zadatke, odnosno usluge. Sve van toga predstavljalo bi kršenje zabrane otkrivanja poverljivih informacija.
  • Nasuprot dopuštenoj upotrebi, korisno je da predvidite i da čuvanje ili umnožavanje koda nije dozvoljeno ni u kom slučaju. Budući da se čuvaju u elektronskom obliku, vrlo lako može doći do zloupotreba softvera i koda kroz različite vidove neovlašćenog raspolaganja, a Vaš primarni interes i zadatak je da to sprečite.
  • Vraćanje svih poverljivih informacija nakon okončanja zadatka zbog kog je kontraktor angažovan je jedna od ključnih karika u lancu zaštite poverljivosti, na koju se često u praksi može zaboraviti. Stoga, nemojte propustiti da u ugovoru o poverljivosti sa kontraktorom predvidite i obavezu kontraktora da Vam po prestanku ugovora vrati sve informacije do kojih je došao tokom obavljanja zadataka za Vas.

Sva navedena upozorenja imaju podjednako velik značaj bez obzira na to u čemu se sastoje Vaše poverljive informacije. Dakle, nije važno da li sa kontraktorom delite svoj izvorni kod, ili mu pak omogućavate pristup određenim finansijskim informacijama o Vašoj firmi: ukoliko Vam njihovo dalje širenje može naneti štetu, učinite pravu stvar za svoje poslovne tajne i zaključite ugovor o poverljivosti sa svojim kontraktorima.

2. Glavni ugovor sa kontraktorom

independent contractor non disclosure agreement, contractor non disclosure agreement

Visok stepen autonomije nalogodavca i kontraktora prilikom regulisanja njihovog međusobnog odnosa ostavlja slobodu ugovornim stranama da se same dogovore oko konkretnog tipa ugovora koji će zaključiti.

U praksi, najčešće se možemo susresti sa:

  • ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji,
  • ugovorom o profesionalnim uslugama,
  • ugovorom o konsultantskim uslugama, i slično.

Međutim, bez obzira na njegov naziv, postoji nekoliko elemenata koje svaki ugovor sa kontraktorom mora sadržati, kako bi se oformljena poslovna veza ozvaničila, time otklanjajući mogućnosti za potencijalne nesporazume ili komplikacije do kojih može doći ukoliko se ugovorne strane na vreme ne dogovore oko svih pitanja od značaja. Ne samo to, poverljive informacije koje se na osnovu ugovora otkrivaju često se prožimaju kroz čitav ugovor sa kontraktorom, čime se postiže i dodatna prevencija pored zasebnog NDA ugovora.

Nezavisan status kontraktora

Jedan od ključnih razloga zbog čega je neophodno formalizovati poslovni odnos sa kontraktorom kroz pisani ugovor jeste konstatovanje da je kontraktor angažovan upravo u tom svojstvu. Time se nedvosmisleno i ukazuje na činjenicu da kontraktor nije zaposlen kod nalogodavca, čime se otklanja svaka nedoumica u tom pogledu.

Detaljan opis usluga

Usluge koje se očekuju od kontraktora, pored toga što predstavljaju centralni predmet ugovora, moraju biti detaljno opisane i iz razloga što se radi njihovog izvršenja često angažuju podizvođači. Što je veći broj lica uključen u sam rad na projektu, jasno je da i opasnost od „curenja” podataka raste, te se ugovorom moraju obuhvatiti svi potencijalni primaoci poverljivih informacija, kako bi se u odnosu na njih adekvatno definisala obaveza poverljivosti.

Naknada i rok za ispunjenje obaveze

Jasno je da su ugovorena naknada i pružanje usluga glavni razlozi zbog kog se ugovor na prvom mestu i zaključuje, te bez ovih elemenata ugovor ne bi ni imao smisla. No, iako ove stavke nisu u neposrednoj povezanosti sa poverljivošću podataka, njihovo kršenje u najvećem broju slučajeva dovodi do prestanka ugovora, u kom trenutku se odredba o zaštiti poverljivosti „aktivira”.

Klauzula zabrane konkurencije

Usko vezana sa zabranom otkrivanja poverljivih informacija, zabrana konkurencije je još jedan efikasan mehanizam kojim nalogodavac može podići zaštitu svog poslovanja za stepenicu više. Suštinski, što preciznije definišete sa kime je Vašem kontraktoru dozvoljeno da sarađuje dok radi za Vas, to će uspešnija biti Vaša nastojanja da očuvate tajnost informacija od značaja za Vašu kompaniju.

Prestanak ugovora

independent contractor nda, nda for contractors

Bez obzira da li ugovor prestane raskidom, istekom roka na koji je zaključen ili ispunjenjem ugovorenih obaveza, veoma je važno utvrditi posledice prestanka. U tom svetlu, a naročito ukoliko se (pored odvojenog ugovora o poverljivosti sa kontraktorom) i u sam ugovor unese klauzula poverljivosti, od neizmernog značaja je predvideti da će takva klauzula nastaviti da važi i nakon što sam ugovor više ne bude na snazi. Na taj način, možete biti sigurni da će Vaše poslovne tajne ostati tajne čak i ukoliko se saradnja sa kontraktorom završi ranije nego što je planirano.

Intelektualna svojina

Ono što se nikako ne sme izgubiti iz vida jeste da se zakonska pretpostavka da autorsko delo nastalo u radnom odnosu pripada poslodavcu odnosi samo na zaposlene u smislu propisa iz oblasti radnog prava. S druge strane, kontraktori nisu obuhvaćeni tim pravilom, te je u ugovoru sa nezavisnim pružaocem usluga ključno nedvosmisleno predvideti da sve što kontraktor stvori po osnovu ugovora sa nalogodavcem, u celosti pripada nalogodavcu.

Koliko god primamljivo angažovanje nezavisnog kontraktora delovalo zbog brojnih prednosti u odnosu na uspostavljanje „redovnog” radnog odnosa, ovakav vid poslovnog odnosa može biti mač sa dve oštrice. Samim tim, lako je zaključiti da i najmanja nesmotrenost prilikom regulisanja važnih pitanja može dovesti do katastrofalnih posledica.

Stoga, iskoristite sve prednosti svoje industrije i mogućnosti koje ona pruža, ali ne zaboravite da prethodno preduzmete sve potrebne mere kako biste bezbrižno ušli u poslovnu saradnju sa Vašim kontraktorima, bez straha da ćete u nepovoljnom scenariju izvući deblji kraj. Budući da su poslovne tajne najveće blago Vaše kompanije, naš je savet da pre svega ugovorom o poverljivosti sprečite da Vaše poverljive informacije dođu u ruke konkurentima i time izgube svoju vrednost.

Najnovije:

NEWSLETTER

Budite u toku sa najvažnijim informacijama