ESG principi – zaštita životne sredine, društvena odgovornost i savesno korporativno upravljanje postaju sve značajniji za privredna društva širom sveta, uključujući i one u Srbiji.
Iako Srbija još uvek nema sveobuhvatan ESG regulatorni okvir sličan Direktivi o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD) ili Uredbi Evropske Unije o objavljivanju podataka o održivom finansiranju (SFDR), različiti propisi i međunarodni uticaji oblikuju očekivanja za poslovanje kompanija u zemlji.
Naime, određeni aspekti ESG-a obuhvaćeni su postojećim srpskim propisima:
- Zaštita životne sredine (E):
Privredna društva u Srbiji moraju se pridržavati ekoloških zakona, uključujući one koji se odnose na upravljanje otpadom, zaštitu vazduha i voda, te smanjenje emisija, koji su usklađeni sa regulativom Evropske Unije (u daljem tekstu: „EU“) u okviru procesa pristupanja Srbije EU.
- Društvena odgovornost (S):
Zakoni o radu, politike protiv diskriminacije, propisi o zdravlju i bezbednosti na radu, kao i inicijative korporativne društvene odgovornosti (CSR), doprinose društvenom aspektu ESG-a.
- Savesno Korporativno Upravljanje (G):
Korporativno upravljanje u Srbiji uređeno je Zakonom o privrednim društvima Republike Srbije, a privredna društva čije su akcije na berzi u obavezi su da poštuju kodekse korporativnog upravljanja, čime se obezbeđuju transparentnost i odgovornost.
Pored toga, privredna društva koja učestvuju u međunarodnim transakcijama – kao što su izvoz u EU ili partnerstvo sa multinacionalnim korporacijama – sve češće moraju da se pridržavaju ESG standarda koje nameću strani partneri.
Takođe, Direktiva EU o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD) može uticati na velika srpska privredna društva koja posluju u EU, zahtevajući od njih izveštavanje o ESG pitanjima.
Ekološki aspekt ESG-a u Srbiji
Ekološka (E) komponenta ESG-a usmerena je na uticaj privrednog društva na životnu sredinu, uključujući održivost, kontrolu zagađenja, upravljanje resursima i prilagođavanje klimatskim promenama.
U Srbiji postoji niz zakona i propisa koji regulišu ekološku odgovornost i obavezuju kompanije da posluju na održiv i pravno usklađen način. Među najznačajnijim su Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o klimatskim promenama, Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o zaštiti prirode itd.
Privredna društva u Srbiji, naročito ona koja se bave proizvodnjom, energetikom, građevinarstvom i poljoprivredom, dužna su da poštuju stroge ekološke propise.
Društveni aspekt ESG-a: Prava zaposlenih i korporativna odgovornost
Društvena komponenta ESG-a odnosi se na način na koji privredna društva postupaju prema svojim zaposlenima, klijentima i zajednicama. U Srbiji različiti propisi o radu i zapošljavanju već nameću obaveze u pogledu društvene odgovornosti društva.
Ključni propisi uključuju Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Zakon o rodnoj ravnopravnosti, Zakon o zabrani diskriminacije, kao i druge propise iz oblasti radnog prava.
Iako ovi zakoni nisu izričito kreirani sa ESG principima na umu, oni postavljaju osnovne obaveze koje su u skladu sa ESG standardima.
Na primer, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti štiti prava pojedinaca regulišući način na koji privredna društva prikupljaju, obrađuju i čuvaju podatke o ličnosti. Usklađenost sa ovim zakonom je od suštinske važnosti za kompanije koje rukuju podacima zaposlenih i klijenata, obezbeđujući transparentnost i etičko upravljanje podacima.
Slično tome, zakoni poput Zakona o rodnoj ravnopravnosti i Zakona o zabrani diskriminacije podstiču pravično postupanje u radnom okruženju, jačajući društveni stub ESG-a kroz obavezu privrednih društava da primene politike zabrane diskriminacije i obezbede jednake mogućnosti za sve zaposlene.
1. Prava zaposlenih i politike na radnom mestu
Zakon o radu Republike Srbije uspostavlja osnovne zaštitne mere za zaposlene, uključujući pravične zarade, bezbednost na radu i zabranu diskriminacije. Međutim, kako ESG principi postaju sve važniji, privredna društva sve češće idu dalje od zakonskih zahteva i uvode dodatne benefite, formalizujući ih kroz interne politike.
Od kompanija koje se rukovode ESG principima u Srbiji očekuje se da podstiču odgovorno i etičko radno okruženje kroz sprovođenje politika koje obuhvataju dobrobit zaposlenih, inkluziju i pravičnost.
U praksi, ovo podrazumeva:
- Obezbeđivanje bezbednog i inkluzivnog radnog okruženja
Privredna društva su dužna da poštuju propise o bezbednosti i zdravlju na radu i da usvoje obavezne politike i procedure protiv zlostavljanja na radnom mestu, kako bi sprečile nedolično ponašanje i diskriminaciju. Pored toga, mnoge kompanije uvode programe raznolikosti i inkluzije kako bi osigurale jednake mogućnosti za sve zaposlene.
- Podrška dobrobiti zaposlenih
Brojna privredna društva uvode inicijative za ravnotežu između poslovnog i privatnog života, kao što su politike rada na daljinu i hibridnog rada, fleksibilno radno vreme, programi podrške mentalnom zdravlju i proširene pogodnosti za plaćeno roditeljsko odsustvo. Ove mere doprinose produktivnosti, zadržavanju zaposlenih i njihovom zadovoljstvu.
- Usvajanje transparentnih politika zapošljavanja i napredovanja
Kako bi demonstrirale posvećenost ESG standardima, kompanije postavljaju jasne smernice za pravično zapošljavanje, napredovanje u karijeri i politiku jednakih zarada, čime eliminišu pristrasnost i promovišu rast zasnovan na zaslugama.
2. Raznolikost, jednakost i inkluzija (DEI)
Srbija ima obavezne antidiskriminacione zakone koji garantuju jednako postupanje i zaštitu od (radne) pristrasnosti. Međutim, privredna društva koja ne ostaju samo pri usklađenosti sa zakonom, već aktivno promovišu inicijative za raznolikost, jednakost i inkluziju (DEI), često ostvaruju prednosti u vidu povećane inovativnosti, većeg angažovanja zaposlenih i unapređene produktivnosti.
Kako bi unapredile DEI, privredna društva sve više koriste veštačku inteligenciju (AI) za podršku pravičnim i nepristrasnim odlukama u procesu zapošljavanja i upravljanja radnom snagom. Dok AI može poboljšati efikasnost u selekciji kadrova, smanjiti ljudsku pristrasnost i podstaći inkluzivnost na radnom mestu, istovremeno se javljaju izazovi u vezi sa algoritamskom pristrasnošću, transparentnošću i zaštitom podataka.
Ugrađivanjem DEI principa u AI sisteme, kompanije u Srbiji mogu ojačati usklađenost, kreirati pravednija radna okruženja i uskladiti se sa ESG obavezama. Međutim, moraju obezbediti da AI alati poštuju etičke standarde AI, radno zakonodavstvo Srbije i propise o zaštiti podataka, naročito u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
3. Ljudska prava i odgovornost u lancu snabdevanja
Kompanije koje posluju u Srbiji sve češće se suočavaju sa očekivanjima da obezbede etičke izvore nabavke i pravične radne prakse unutar svojih lanaca snabdevanja. Ovo je naročito važno za privredna društva koja sarađuju sa međunarodnim partnerima koji zahtevaju ESG usklađenost od svojih dobavljača.
Ključne obaveze uključuju:
- Sprovođenje provere dobavljača.
- Obezbeđivanje pravičnog tretmana radnika u lancu snabdevanja.
- Sprečavanje prinudnog i dečijeg rada.
Aspekt savesnog korporativnog upravljanja ESG-a: Transparentnost i etičke poslovne prakse
Savesno korporativno upravljanje je ključni stub ESG-a i od suštinskog je značaja za izgradnju poverenja kod investitora, regulatornih tela i javnosti. Privredna društva u Srbiji se suočavaju sa sve većim očekivanjima da usvoje transparentne upravljačke prakse kako bi zadržale konkurentsku poziciju na tržištu.
Dobar korporativni menadžment posebno je značajan za privredna društva koja traže strane investicije ili poslovna partnerstva, jer predstavlja pokazatelj kredibiliteta i stabilnosti poslovanja.
1. Regulatorna usklađenost i etičko poslovanje
Iako su pravila korporativnog upravljanja u Srbiji prvenstveno definisana Zakonom o privrednim društvima i Zakonom o tržištu kapitala, ESG standardi podstiču kompanije da idu dalje od zakonom propisanih minimuma.
U praksi, privredna društva sve češće uvode dodatne procedure i politike kako bi ojačale korporativno upravljanje i uskladile se i sa srpskim propisima i sa globalnim najboljim praksama. Ovo je naročito relevantno za filijale, predstavništva i ogranke međunarodnih kompanija, koje često moraju da usvoje politike na nivou grupe. Kako bi osigurale usklađenost sa srpskim pravom, kompanije bi trebalo redovno da preispituju i ažuriraju postojeće politike na nivou grupe u skladu sa lokalnim zakonskim zahtevima.
Ključne inicijative u oblasti savesnog korporativnog upravljanja uključuju:
- Politike protiv mita i korupcije
Uspostavljanje internih kontrola, procene rizika i mehanizama za prijavljivanje kako bi se sprečile prevare i korupcija. Mnoge međunarodne kompanije primenjuju jedinstvene okvire za borbu protiv korupcije na nivou grupe, koji moraju biti usklađeni sa srpskim zakonima o sprečavanju korupcije.
- Zaštita uzbunjivača
Prema srpskom zakonodavstvu, privredna društva sa više od 10 zaposlenih obavezne su da usvoje politiku zaštite uzbunjivača. Ova politika omogućava zaposlenima da prijave neetičko ponašanje, korupciju ili kršenje zakona bez straha od odmazde. Privredna društva koja su deo međunarodnih grupa trebalo bi da usklade svoje politike zaštite uzbunjivača sa srpskim pravnim okvirima kako bi obezbedile punu usklađenost.
- Odgovornost upravnog odbora i etičko liderstvo
Jasne strukture upravljanja treba da obezbede nezavisno donošenje odluka, etičko liderstvo i transparentnost u poslovanju. Mnoga privredna društva usvajaju kodekse etike i ponašanja koji regulišu sukobe interesa i osiguravaju odgovorno odlučivanje na nivou upravnog odbora.
2. Zaštita podataka i privatnost
Sa sve većom digitalizacijom i oslanjanjem na poslovne modele zasnovane na podacima, kompanije moraju dati prioritet zaštiti podataka i sajber bezbednosti kao ključnom delu svoje ESG strategije. U Srbiji, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (u daljem tekstu:“ZZPL“) je u velikoj meri usklađen sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) Evropske Unije, namećući stroge obaveze kompanijama koje prikupljaju, čuvaju i obrađuju podatke o ličnosti. Neusklađenost može dovesti do značajnih novčanih kazni, narušavanja reputacije i gubitka poverenja potrošača.
Kako bi ispunile ove obaveze i uskladile se sa najboljim praksama, privredna društva bi trebala da uspostave sveobuhvatne interne politike i procedure za očuvanje poverljivosti, integriteta i dostupnosti podataka o ličnosti. Ovo podrazumeva sprovođenje kontrola pristupa, enkripciju podataka, sigurno čuvanje i planove odgovora na incidente kako bi se smanjio rizik od narušavanja bezbednosti podataka i neovlašćenog pristupa.
Pored toga, periodične interne revizije pomažu u prepoznavanju nedostataka u usklađenosti, potencijalnih ranjivosti i oblasti za unapređenje. Kompanije bi trebalo da redovno procenjuju načine na koje prikupljaju, skladište, prenose i brišu podatke o ličnosti kako bi osigurale potpunu usklađenost sa srpskim zakonima o zaštiti podataka.
Na kraju, svest zaposlenih predstavlja jedan od najvažnijih aspekata bezbednosti podataka. Privredna društva bi trebala da organizuju redovne obuke kako bi edukovale zaposlene o pravilnom postupanju sa podacima o ličnosti, prepoznavanju pokušaja fišinga, sprečavanju ljudskih grešaka i razumevanju njihovih zakonskih obaveza prema ZZPL-u.
3. ESG izveštavanje i transparentnost
Iako ESG izveštavanje prema standardima EU još uvek nije obavezno u Srbiji, privredna društva koja imaju međunarodne poslovne veze mogu već sada biti suočena sa obavezama izveštavanja usled eksteritorijalne primene Direktive EU o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD).
Pored toga, osnovni okvir za nefinansijsko izveštavanje postoji u okviru Zakona o računovodstvu Republike Srbije, koji se primenjuje na određena velika pravna lica od javnog interesa u Republici Srbiji. Ova obaveza izveštavanja zahteva od privrednih društava u Srbiji da objave informacije o ekološkim, društvenim, ljudskim resursima, borbi protiv korupcije i ljudskim pravima, čime se stvara de facto ESG obaveza izveštavanja.
Zašto je ESG usklađenost poslovna prilika?
Dok neke kompanije ESG zahteve vide kao dodatno regulatorno opterećenje, vizionarska privredna društva ih prepoznaju kao priliku za rast. Kompanije koje primenjuju ESG principe postaju atraktivnije za investitore, uživaju veće poverenje potrošača i ostvaruju veću satisfakciju zaposlenih.
Pored toga, ESG usklađenost igra sve važniju ulogu u procesima spajanja i preuzimanja (M&A), naročito kada srpska privredna društva postaju meta akvizicije od strane kompanija iz EU ili SAD.
Kupci-privredna društva često sprovode ESG due diligence kako bi procenili rizike u vezi sa radnim pravima, regulatornom usklađenošću i strukturom korporativnog upravljanja.
Za privredna društva u Srbiji, loš ESG učinak može dovesti do:
- Smanjene vrednosti zbog reputacionih rizika ili potencijalnih obaveza.
- Prekida pregovora, jer investitori mogu oceniti ESG rizike kao prevelike.
- Problema u operativnoj integraciji, ako korporativne politike ili politike u oblasti društveno odgovornog poslovanja nisu usklađene sa međunarodnim standardima.
Proaktivnim unapređenjem ESG usklađenosti, kompanije u Srbiji mogu povećati svoju atraktivnost za strane investitore i osigurati bolje uslove u prekograničnim transakcijama.
Kako Vaša kompanija može započeti ESG usklađenost
Ako Vaše privredno društvo želi da unapredi svoj ESG učinak, sledeći koraci su ključni:
- Sprovedite ESG procenu
Identifikujte praznine u usklađenosti i oblasti koje je potrebno poboljšati.
- Razvijte interne politike
Ažurirajte interne akte i poslovne procedure privrednog društva kako biste uskladili poslovanje sa ESG obavezama.
- Obučite zaposlene
Osigurajte da svi nivoi osoblja razumeju svoju ulogu u ESG usklađenosti.
- Konsultujte se sa stručnjacima
Sarađujte sa pravnim i ESG ekspertima kako biste se lakše uskladili i razumeli regulatorne zahteve.
Kako ESG standardi nastavljaju da oblikuju poslovno okruženje, privredna društva u Srbiji moraju ostati korak ispred kroz integraciju odgovornih ekoloških, društvenih i upravljačkih praksi u svoje poslovanje.
