Osnivanje firme u Srbiji 2026: koraci, oblici i troškovi

Srbija je u 2024. godini privukla 4,5 milijardi evra stranih direktnih investicija, što predstavlja rast od 12% u odnosu na prethodnu godinu, prema podacima Narodne banke Srbije. Taj podatak zvuči ohrabrujuće. Ali iza njega se krije jedna neprijatna istina: svake godine, deo tih investitora počne osnivanje firme bez razumevanja šta svaka odluka pravno povlači, i plati to skupo.

Osnivači koji su platili registraciju, ali propustili prvu poresku prijavu u roku od 15 dana, dobili su automatske penale. Strani investitori koji su izabrali DOO umesto preduzetnika jer je „zvučalo ozbiljnije" platili su višak poreza narednih nekoliko godina. Ili obrnuto.

Ovaj blog pokriva osnivanje firme u Srbiji 2026. od početka do kraja: koji oblik odabrati, koliko tačno košta registracija pred APR, kako izgleda proces korak po korak, šta ne sme da se promaši i koje poreske olakšice postoje. Bez generalizacija.

Ko može da osnuje firmu u Srbiji?

Svako fizičko ili pravno lice može registrovati privredni subjekt u Srbiji, bez obzira na državljanstvo ili državno poreklo. Nema posebnih uslova niti ograničenja za strane osnivače, osim onih koji važe za specifične regulisane delatnosti kao što su finansije, zdravstvo i energetika.

Osnivač i direktor društva mogu biti ista osoba ili različite osobe, domaće ili strane. Kod stranih klijenata Zunic Law najčešća je situacija u kojoj je osnivač strani državljanin koji živi van Srbije, a direktor po potrebi isto ili drugo lice.

Jedna stvar kojoj mnogi osnivači ne posvećuju dovoljno pažnje: sam čin osnivanja firme ne zahteva privremeni boravak. Ali čim strani državljanin zasnuje radni odnos u toj firmi ili preuzme ulogu direktora koji aktivno radi u Srbiji, u većini slučajeva mu je potrebna jedinstvena dozvola. Više o tome dostupno je u blogu o privremenom boravku za strance.

Oblici privrednih društava

Zakon o privrednim društvima predviđa četiri oblika privrednih društava: ortačko društvo (OD), komanditno društvo (KD), društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) i akcionarsko društvo (AD). Pored toga, preduzetnik je poseban oblik koji nije privredno društvo u pravnom smislu, ali je najzastupljeniji po broju registrovanih subjekata u Srbiji.

Za veliku većinu novih osnivača, relevantan je izbor između preduzetnika i DOO. Ostali oblici imaju specifičnu primenu.

Preduzetnik

Preduzetnik je fizičko lice koje obavlja delatnost radi ostvarivanja prihoda. Nema minimalnog osnivačkog kapitala. Registracija je najbrža i najjeftinija. Ključna razlika u odnosu na DOO: preduzetnik neograničeno lično odgovara za sve obaveze iz poslovanja celokupnom ličnom imovinom.

Analogija koja pomaže: preduzetnik je kao vozač koji vozi sopstveni automobil bez osiguranja od odgovornosti prema trećima. Ako dođe do štete, plaća je iz sopstvenog džepa. DOO je kao vozač koji vozi firmski automobil sa punim osiguranjem. Lični imovinski rizik je ograničen.

Preduzetnici imaju značajno niže poresko opterećenje i manje administrativnih obaveza. Za slobodnjake, konsultante, programere i uslužne delatnosti sa relativno niskim poslovnim rizikom, ovo je često optimalan izbor. Detalji registracije dostupni su u blogu o elektronskoj registraciji preduzetnika.

Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO)

DOO je ubedljivo najčešći pravni oblik pri osnivanju firme u Srbiji. APR registracija DOO traje između 3 i 5 radnih dana od podnošenja uredne dokumentacije. Član društva odgovara za obaveze isključivo do visine svog uloga. Minimalni osnivački kapital iznosi 100 RSD, što je simbolična suma. Za osnivače koji nameravaju da apliciraju za privremeni boravak po osnovu osnivanja društva, preporučuje se minimalni kapital od 250 EUR.

DOO može imati jednog ili više članova. Upravljanje se organizuje kroz direktora, nadzorni odbor ili odbor direktora.

Jedna stvar koja se često preskače: pravilo ograničene odgovornosti nije apsolutno. Ako je član zloupotrebio pravila o ograničenoj odgovornosti na način predviđen Zakonom o privrednim društvima (tzv. proboj korporativnog vela), poverilac može tražiti njegovu ličnu odgovornost. Ovo se redovno javlja u praksi, naročito u slučajevima mešanja poslovnih i privatnih finansija.

Akcionarsko društvo (AD)

AD je prikladano za veće kompanije, kotiranje na berzi i privlačenje institucionalnih investitora. Minimalni osnivački kapital za zatvoreno AD iznosi 3.000.000 RSD (oko 25.500 EUR). Za startape i SME kompanije, ovo obično nije relevantan oblik.

Ogranak i predstavništvo stranih firmi

Strana kompanija koja želi poslovnu prisutnost u Srbiji može, umesto osnivanja posebnog DOO, registrovati ogranak ili predstavništvo. Ogranak nije posebno pravno lice, već produžetak strane matične kompanije, i za obaveze ogranka odgovara i matično društvo. Predstavništvo može obavljati isključivo istraživačke, promotivne i marketinške aktivnosti, ne i privrednu delatnost. Više detalja dostupno je u blogu o osnivanju ogranka i predstavništva.

Poređenje oblika: Preduzetnik, DOO, Ogranak, Predstavništvo

Osnivanje firme korak po korak (7 koraka)

Korak 1: Odabir pravnog oblika i organizacione strukture

Definišete ko su osnivači, ko će biti direktor i kakva je vlasnička struktura. Ove odluke određuju koji pravni oblik je optimalan i koje obaveze nastaju odmah po osnivanju. Najčešća greška: ovu odluku osnivači donose intuitivno, bez kalkulacije poreskih posledica.

Korak 2: Odabir poslovnog naziva

Naziv firme mora biti jedinstven u APR registru. Provera dostupnosti može se obaviti pre zvaničnog pokretanja postupka, putem APR pretrage firmi. Naziv mora sadržati oznaku pravnog oblika (d.o.o., a.d. i sl.). Detaljna pravila i česti sporovi sa APR-om obrađeni su u blogu o odabiru naziva firme.

Korak 3: Određivanje sedišta i poslovne adrese

Firma mora imati registrovanu poslovnu adresu u Srbiji. Ovo može biti fizički poslovni prostor ili virtuelno sedište. Virtuelno sedište je legalno i dovoljno za registraciju, ali ne obezbeđuje automatski pravo na privremeni boravak direktora po osnovu te adrese.

Korak 4: Izrada osnivačkog akta

Osnivački akt (za jednočlano DOO: Odluka o osnivanju; za višečlano DOO: Ugovor o osnivanju) je ključni pravni dokument društva. Mora biti sačinjen i potpisan u elektronskoj formi. Advokat može da overi i podnese dokumentaciju putem specijalnog punomoćja, što je posebno praktično kada osnivač ne boravi u Srbiji.

Korak 5: Elektronsko podnošenje prijave APR-u

Registraciona prijava podnosi se APR-u isključivo elektronskim putem, neposredno ili kroz zastupnika. Rok za podnošenje je 15 dana od sačinjavanja osnivačkog akta. Uz prijavu se podnosi:

• Osnivački akt u elektronskoj formi
• Kopija identifikacionog dokumenta osnivača i direktora
• Posebni dokumenti za strane osnivače (apostilirani ili legalizovani, zavisno od države porekla)
• Dokaz o uplati naknade APR

Korak 6: Rešenje APR o registraciji

APR donosi rešenje o upisu u Registar privrednih subjekata u roku od 3 do 5 radnih dana od podnošenja uredne dokumentacije. Registracija firme u Srbiji smatra se okončanom tek u trenutku dostavljanja tog rešenja. Rešenjem se dodeljuju: PIB (poreski identifikacioni broj), matični broj (MB) i broj RZZO osiguranja.

Korak 7: Otvaranje poslovnog tekućeg računa u banci

Nakon dobijanja rešenja APR, firma mora otvoriti tekući račun u banci. Firma ne može legalno obavljati plaćanja dok račun ne bude otvoren. Banka vrši KYC (Know Your Customer) proveru, što može potrajati od jednog dana do nekoliko nedelja, u zavisnosti od banke i vlasničke strukture.

Troškovi osnivanja firme 2026: tabela APR naknada

Navedeni iznosi za APR naknade aktuelni su na datum ažuriranja ovog teksta (mart 2026). Registracija firme u Srbiji spada među jeftinije u regionu, ali ukupni trošak zavisi od pravne forme i angažovanih stručnjaka. Naknade se povremeno menjaju uredbom Vlade, pa preporučujemo proveru na zvaničnom sajtu APR pre podnošenja prijave.

Osnivanje firme u Srbiji za strane državljane

Strano lice može biti jedini osnivač i jedini direktor firme u Srbiji, bez ikakvog ograničenja u pogledu udela ili upravljanja. Procedura je identična kao za domaće lice, uz neke tehničke razlike u dokumentaciji.

Strani osnivač koji ne boravi u Srbiji može celokupan proces obaviti putem ovlašćenog punomoćnika, na osnovu specijalnog punomoćja. To uključuje i potpisivanje osnivačkog akta, ako je punomoćnik za to posebno ovlašćen.

Legalizacija i apostil

Da bi strani dokumenti, poput punomoćja, bili prihvaćeni u Srbiji, po pravilu moraju biti overeni. Postoje tri modaliteta:

1. Puna legalizacija za države koje nisu potpisale Hašku konvenciju
2. Apostil za države potpisnice Haške konvencije, što je najčešći slučaj
3. Bilateralni sporazum: Srbija ima sporazume o uzajamnom oslobađanju od legalizacije sa nizom zemalja, uključujući Austriju, Češku, Sloveniju, Italiju, Grčku, Hrvatsku, Bugarsku, Mađarsku, Rusku Federaciju, Ukrainu i druge

Za proveru koji režim važi za specifičnu državu, konsultujte nas direktno ili proverite bazu bilateralnih ugovora na sajtu Ministarstva pravde.

Privremeni boravak putem osnivanja firme

Osnivanje firme može biti osnov za dobijanje privremenog boravka u Srbiji, ali ta veza nije automatska. Strani državljanin mora ispuniti dodatne uslove. Kompletan vodič dostupan je u blogu o privremenom boravku za strance.

Otvaranje firme online u Srbiji

Od maja 2023. godine, sva registracija privrednih subjekata pred APR odvija se isključivo elektronski. Fizičko podnošenje dokumenata na šalteru APR više nije opcija za osnivanje DOO i preduzetnika.

Za elektronsku registraciju DOO potrebno je:

• Kvalifikovani elektronski sertifikat (elektronski potpis)
• Instaliran čitač lične karte i NEXU aplikacija za potpisivanje
• MasterCard, Visa ili DinaCard platna kartica za plaćanje APR naknade

Ograničenje koje se često previdi: elektronska registracija dostupna je za jednočlana DOO gde je osnivač domaće fizičko ili pravno lice ili strano fizičko lice. Višečlana DOO sa stranim pravnim licem kao osnivačem moraju koristiti zastupnika za elektronsko podnošenje. Detaljniji vodič dostupan je u blogu o otvaranju firme online u Srbiji.

Otvaranje poslovnog računa u banci

Firma mora otvoriti tekući (poslovni) račun u banci registrovanoj u Srbiji odmah po dobijanju rešenja APR. Firma ne može primati niti vršiti plaćanja dok račun ne bude aktiviran.

Banke koje prihvataju zahteve nerezidenata i stranih firmi uključuju Raiffeisen banku, UniCredit banku, Intesa Banku, OTP banku i Erste banku. Svaka banka ima sopstvene uslove.

Standardna dokumentacija za otvaranje poslovnog računa:

• Rešenje APR o registraciji
• Osnivački akt
• Identifikacioni dokument direktora i zastupnika
• OP obrazac (overeni potpisi ovlašćenih lica)
• Depo karton (karton deponovanih potpisa za banku)
• KYC dokumentacija o vlasničkoj strukturi (UBO) za strane osnivače

Vreme otvaranja računa varira od jednog radnog dana do nekoliko nedelja. Složenija vlasnička struktura i strani osnivači produžavaju ovaj proces zbog KYC provere. Detalji za nerezidente dostupni su u blogu o otvaranju nerezidentnog računa u Srbiji.

Obaveze posle osnivanja: porez, računovodstvo, PDV

Registracija pred APR je samo prvi korak. Odmah po osnivanju nastaju zakonske obaveze koje mnogi osnivači potcenjuju.

Akontaciona poreska prijava (rok: 15 dana)

U roku od 15 dana od dana registracije, firma mora podneti PPPDG-1S (za DOO) ili PP OPJ-K (za preduzetnike). Ovom prijavom firma prijavljuje procenjene prihode za tekuću godinu, na osnovu kojih se određuje visina mesečnih akontacija poreza na dobit. Penali za kašnjenje su automatski. Više o poreskom sistemu na sajtu Poreske uprave.

Računovodstvo

Svaka registrovana firma u Srbiji dužna je da vodi poslovne knjige u skladu sa Zakonom o računovodstvu. Za mala privredna društva i preduzetnike preporučuje se angažovanje računovodstvene kuće od samog početka osnivanja, ne naknadno.

PDV registracija

Obaveza PDV registracije nastaje kada firma dostigne prag od 8.000.000 RSD (oko 68.000 EUR) godišnjeg prometa. Dobrovoljna registracija je moguća i pre toga, što ima smisla za firme koje posluju pretežno sa PDV obveznicima. Više o PDV pravilima na propisi.gov.rs.

Evidencija zaposlenih i porez na zarade

Svako zapošljavanje podrazumeva prijavljivanje radnika Fondu PIO i RZZO, plaćanje poreza na zarade i doprinosa. Osnivač koji radi u firmi mora biti prijavljen i plaćati doprinose, čak i ako ne isplaćuje sebi zaradu.

Poreske olakšice za strane osnivače i inovativne startape

Srbija nudi nekoliko poreskih olakšica relevantnih pri osnivanju firme. Već u fazi planiranja osnivanja, vredi razumeti koji podsticaji postoje.

Olakšice za zapošljavanje povratnika i stranaca

Lice koje zasniva radni odnos u Srbiji nakon boravka u inostranstvu od najmanje tri meseca može koristiti olakšice na porez na zarade. Više o ovoj temi dostupno je u blogu o poreskim olakšicama za startape.

Poreske olakšice za inovativne startape

Firme registrovane u Registru nacionalnog inovacionog sistema (NIS) mogu koristiti oslobađanje od poreza na zaradu za zaposlene koji rade na R&D aktivnostima. Osnivači inovativnih startapa koji se upišu u NIS registar imaju pristup ovim benefitima.

Najčešće greške pri osnivanju firme u Srbiji

U praksi, nekoliko grešaka pojavljuje se sa neuobičajenom redovnošću.

1. Propuštanje roka za prvu poresku prijavu

Rok od 15 dana od registracije za podnošenje akontacione prijave se redovno propušta, naročito kod osnivača koji sami vode administraciju. Penali za kašnjenje su automatski i ne postoji diskreciono pravo poreskog organa da ih ne primeni.

2. Pogrešan izbor pravnog oblika

Česta situacija: osnivač bira DOO jer zvuči ozbiljnije, ali mu je preduzetnik optimalan zbog nižeg poreskog opterećenja i delatnosti bez visokog poslovnog rizika. Ili obrnuto: osnivač se registruje kao preduzetnik da bi uštedio, pa godinu dana kasnije shvata da mu klijenti, pravna lica, nerado plaćaju PDV i zahtevaju DOO strukturu.

3. Virtuelno sedište bez razmišljanja o privremenom boravku

Strani osnivač koji namerava da aplicira za privremeni boravak putem firme mora da razume da sama registracija firme na virtuelnoj adresi ne garantuje pravo na privremeni boravak. Postoje i drugi uslovi koji moraju biti ispunjeni.

4. Nekompletan KYC za banku

Strani osnivači često potcenjuju dokumentacione zahteve banke. KYC procedura za strana pravna lica može zahtevati desetak overenih dokumenata. Priprema cele dokumentacije unapred skraćuje vreme otvaranja računa sa nedelja na dane.

5. Mešanje poslovnih i privatnih finansija

Preduzetnici koji koriste sopstveni privatni račun za poslovne transakcije ne samo da krše zakon, već i ugrožavaju svoju pravnu poziciju. Proboj korporativnog vela daleko je lakši kada je jasno da je osnivač mešao imovinu.

Najčešće postavljana pitanja

Ko može da osnuje firmu u Srbiji?

Svako fizičko ili pravno lice, bez obzira na državljanstvo. Nije potrebno biti rezident Srbije. Oba osnivač i direktor mogu biti strani državljani.

Koliko košta osnivanje DOO u Srbiji 2026. godine?

Administrativna naknada APR iznosi 5.900 RSD (oko 50 EUR) za online registraciju ili 6.500 RSD (oko 55 EUR) za klasičnu proceduru. DOO u Srbiji je najjeftiniji oblik privrednog društva za osnivanje sa ograničenom odgovornošću. Ukupni realni troškovi, uključujući notarsku overu i pravnu pomoć, kreću se od 500 do 1.500 EUR.

Koliko traje osnivanje firme u Srbiji?

Od podnošenja uredne dokumentacije APR-u, rešenje o osnivanju stiže za 3 do 5 radnih dana. Ceo proces, uključujući pripremu dokumentacije i otvaranje bankovnog računa, traje najčešće 10 do 15 radnih dana.

Da li strani državljanin može biti jedini vlasnik firme u Srbiji?

Da. Nema ograničenja u pogledu stranog vlasništva nad srpskim privrednim subjektima. Strani osnivač može imati 100% udela u DOO.

Da li je potrebno fizički doći u Srbiju da biste osnovali firmu?

Ne. Ceo proces može obaviti ovlašćeni punomoćnik na osnovu specijalnog punomoćja. Osnivač ne mora biti prisutan, ali punomoćje mora biti pravilno apostilirano ili legalizovano.

Koji je minimalni osnivački kapital za DOO?

Formalno: 100 RSD (manje od 1 EUR). Za osnivače koji nameravaju da apliciraju za privremeni boravak u Srbiji po osnovu osnivanja firme, preporučuje se minimalni kapital od 250 EUR.

Da li DOO mora imati direktora koji je rezident Srbije?

Ne. Direktor DOO može biti strani državljanin koji nije rezident Srbije. Ukoliko taj direktor treba da radi u Srbiji, biće mu potrebna jedinstvena dozvola za privremeni boravak i rad.

Kada nastaje obaveza PDV registracije?

Obaveza nastaje kada firma dostigne prag od 8.000.000 RSD godišnjeg prometa (oko 68.000 EUR). Firma se može dobrovoljno registrovati za PDV i pre toga.

Planirate osnivanje firme u Srbiji?

Zunic Law pruža kompletnu pravnu podršku pri osnivanju privrednih subjekata u Srbiji: izbor optimalne pravne forme, priprema osnivačke dokumentacije, zastupanje pred APR i koordinacija sa bankom. Kontaktirajte nas putem naše stranice korporativno i privredno pravo.