Stranac koji osnuje firmu u Srbiji i želi da ostane duže od turističkog roka mora da reši jedno ključno pitanje: kako legalizovati boravak i rad. Odgovor nije intuitivan jer domaće pravo formalno ne prepoznaje osnivanje firme kao samostalni osnov za boravak. A ipak, privremeni boravak za strance po tom osnovu moguć je i praksa ga potvrđuje svakodnevno.
Tokom poslednjih godina, ubrzan rast IT sektora, digitalizacija postupaka osnivanja firmi i niz poreskih olakšica doprineli su porastu broja stranaca koji Srbiju biraju kao poslovnu bazu. Prema Global Startup Ecosystem Index 2022 koji je izradio StartupBlink, Srbija je zauzela 52. poziciju na listi najpovoljnijih zemalja za osnivanje startapa, što prati realan trend doseljavanja stranih osnivača.
Ovaj tekst objašnjava ceo postupak: od osnivanja firme do dobijanja Jedinstvene dozvole, sa posebnim osvrtom na razliku između statusa osnivača i direktora.
(Ministarstvo unutrašnjih poslova RS)
Sadržaj
- Pravni osnov: zašto osnivanje firme daje pravo na boravak
- Jedinstvena dozvola za privremeni boravak i rad
- Osnivanje firme u Srbiji: prvi korak
- Koraci nakon osnivanja firme
- Podnošenje Objedinjenog zahteva
- Dobijanje Jedinstvene dozvole
- Osnivač vs. direktor: ključne razlike
- Test tržišta rada
- Šta se menja ako se registrujem kao preduzetnik?
- Najčešće postavljana pitanja
Pravni osnov: zašto osnivanje firme daje pravo na boravak
Domaće pravo poznaje privremeni boravak za strance isključivo po osnovu zapošljavanja. Osnivanje privrednog društva kao takvo nije zakonski prepoznat osnov. Međutim, status osnivača i/ili člana u srpskom privrednom društvu predstavlja valjan osnov za podnošenje zahteva za privremeni boravak, jer se ime osnivača pojavljuje u bazi APR-a i dokazuje poslovnu vezu sa domaćim entitetom.
Praktična posledica: stranac koji osnuje firmu može aplicirati za Jedinstvenu dozvolu po osnovu samozapošljavanja, dok stranac koji je registrovan kao direktor aplicira po osnovu zapošljavanja. Obe opcije dovode do istog rezultata, ali prolaze kroz različite procedure pred Upravom za strance i Nacionalnom službom za zapošljavanje.
Jedinstvena dozvola za privremeni boravak i rad
Pre 1. februara 2024. boravišna dozvola i radna dozvola bile su dve odvojene procedure. Stranac je morao najpre dobiti privremeni boravak, pa zatim aplicirati za radnu dozvolu. Ceo postupak trajao je znatno duže i bio je organizaciono opterećujući.
Uvođenjem Jedinstvene dozvole, ove dve procedure objedinjene su u jedan zahtev koji se podnosi Ministarstvu unutrašnjih poslova, a koji istovremeno odlučuje i Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ). Rezultat je jedna dozvola koja pokriva i boravak i rad u Srbiji.
Svaki stranac koji želi da legalno radi i boravi u Srbiji mora imati Jedinstvenu dozvolu koja obuhvata:
- Dozvolu za privremeni boravak – u oba slučaja (osnivač i direktor) izdaje se po osnovu zapošljavanja.
- Radnu dozvolu – razlikuje se u zavisnosti od vrste poslovnog angažmana u kompaniji.
Osnivanje firme u Srbiji: prvi korak
O procesu osnivanja firme u Srbiji detaljno smo pisali, pa ćemo se ovde kratko podsetiti ključnih tačaka relevantnih za privremeni boravak.
Potreban je osnivački akt koji sadrži sve obavezne podatke propisane zakonom. Ako ste jedini osnivač, akt se sačinjava kao odluka; ako osnivate sa drugim osnivačem, kao ugovor. Potpis osnivača mora biti elektronski, što znači da osnivač mora lično doći u Srbiju da preuzme kvalifikovani elektronski sertifikat. Ako dolazak nije moguć pre pokretanja postupka, rešenje je ovlašćenje advokata da potpiše osnivački akt punomoćjem overenim i legalizovanim u zemlji boravka osnivača.
Advokati su jedini ovlašćeni da dokumentaciju konvertuju u elektronski oblik za potrebe registracije, pored javnih beležnika. Za strance koji ne planiraju uskori dolazak u Srbiju, opcija otvaranja firme online je najpraktičniji put.
Koraci nakon osnivanja firme
Nakon registracije firme pri APR-u, pre podnošenja zahteva za Jedinstvenu dozvolu potrebno je preduzeti sledeće korake:
- otvaranje poslovnih bankovnih računa,
- deponovanje osnivačkog kapitala društva,
- pribavljanje elektronskog potpisa,
- registracija krajnjeg stvarnog vlasnika privrednog društva.
Paralelno sa ovim koracima, može se početi sa prikupljanjem dokumentacije za Jedinstveni zahtev, kako bi se proces ubrzao. Dokumentacija je obimna i njeno prikupljanje traje.
Podnošenje Objedinjenog zahteva
Zahtev za Jedinstvenu dozvolu podnosi se Ministarstvu unutrašnjih poslova, preko nadležne Uprave za strance. Fizičko prisustvo stranca u Srbiji pri podnošenju zahteva nije neophodno, što je praktična prednost za one koji su tek u fazi planiranja preseljenja.
Liste dokumentacije koje treba dostaviti MUP-u i NSZ-u su duge, a vrsta poslovnog angažmana (osnivač/direktor) utiče na tačan spisak dokumenata. Zbog složenosti dokumentacionog dela, pomoć advokata za prava stranaca je skoro uvek neophodna.
Dobijanje Jedinstvene dozvole
Nakon što NSZ odobri zapošljavanje, nadležni organ izdaje Jedinstvenu dozvolu strancu. Od tog trenutka stranac može zvanično i legalno boraviti i raditi u Srbiji.
Dozvola je vremenski ograničena i obnavlja se. Uslovi obnove, rokovi i eventualne promene angažmana (npr. prelazak sa osnivača na direktora ili obratno) zahtevaju posebnu pažnju jer svaka promena može uticati na osnov i vrstu dozvole.
Osnivač vs. direktor: ključne razlike
Razlika između statusa osnivača i direktora ima direktne posledice na vrstu Jedinstvene dozvole i dokumentaciju koja se podnosi. Ilustrujemo na konkretnom primeru iz prakse.
Zamislimo da su dva osnivača potpisala osnivački akt srpske firme i postala suvlasnici sa po 50% udela. Osnivač Marko želi da bude i direktor. Osnivač Ana ne želi biti direktoru. Pored Marka, angažuju i Nikolinu kao dodatnog direktora koji nije osnivač.
| Lice | Status | Pravni osnov boravka | Vrsta radne dozvole | Test tržišta rada |
|---|---|---|---|---|
| Marko | Osnivač + direktor | Zapošljavanje | Za samozapošljavanje | Ne |
| Ana | Osnivač (bez direktora) | Zapošljavanje | Za samozapošljavanje | Ne |
| Nikolina | Direktor (nije osnivač) | Zapošljavanje | Za zapošljavanje | Da |
Činjenica da je Marko i osnivač i direktor ne pravi razliku u pogledu pravnog osnova boravka ili vrste radne dozvole. Osnivač dobija isti osnov i istu vrstu dozvole bez obzira na to da li je i direktor ili nije.
Važna napomena vezana za direktora: direktor ne mora biti u radnom odnosu. Može biti angažovan i putem Ugovora o pravima i obavezama direktora bez zasnivanja radnog odnosa. Sa aspekta prava stranaca, vrsta ugovora (o radu ili o pravima direktora) nije relevantna za određivanje osnova Jedinstvene dozvole.
Test tržišta rada
Test tržišta rada sprovodi NSZ kako bi se proverilo da li postoje nezaposleni državljani Srbije registrovani u evidenciji NSZ-a koji ispunjavaju uslove za otvorenu poziciju. Cilj je da domaći radnici imaju prioritet nad strancima.
Ako takvi kandidati postoje i ispunjavaju uslove, odobrenje NSZ-a za stranca na toj poziciji ne može biti izdato i dozvola ne može biti dobijena. Test važi isključivo za direktore koji nisu osnivači kompanije. Za osnivače test nije potreban.
Šta se menja ako se registrujem kao preduzetnik?
Ne mnogo. Ista procedura koja važi za osnivača koji nije zasnovao radni odnos u firmi (samozapošljavanje) važi i za preduzetnike. Odluka da li se registrovati kao preduzetnik ili kao DOO zavisi od poslovnih ciljeva i strategije. Prednost preduzetničke forme je jednostavnost postupka, a elektronska registracija preduzetnika to potvrđuje u praksi.
Za detalje o razlikama između preduzetnika i DOO u kontekstu prava stranaca i boravka, preporučujemo konsultaciju sa advokatom specijalizovanim za prava stranaca.
Najčešće postavljana pitanja o privremenom boravku za strance
Da li stranac mora biti fizički u Srbiji da bi podneo zahtev za Jedinstvenu dozvolu?
Ne. Fizičko prisustvo stranca u Srbiji nije neophodno pri podnošenju zahteva za Jedinstvenu dozvolu. Zahtev se podnosi Upravi za strance MUP-a. Isti princip važi i za osnivanje firme ako se koristi punomoćje ovlašćenom advokatu. Za više informacija o pravima stranaca u Srbiji i postupku, preporučujemo konsultaciju sa advokatom.
Koliko traje postupak dobijanja Jedinstvene dozvole u Srbiji?
Zakonski rok za odlučivanje po zahtevu za Jedinstvenu dozvolu je 30 dana od urednog podnošenja kompletne dokumentacije. U praksi trajanje varira zavisno od opterećenosti Uprave za strance i NSZ-a. Prikupljanje dokumentacije, koja je obimna, najčešće je faktor koji produžava ukupno trajanje postupka. Pripremu treba početi što ranije, paralelno sa osnivanjem firme.
Mora li osnivač firme zaključiti ugovor o radu da bi dobio privremeni boravak?
Ne. Osnivač može aplicirati za Jedinstvenu dozvolu za samozapošljavanje bez zaključenog ugovora o radu. Dovoljno je da je vidljiv u APR bazi kao osnivač ili član privrednog društva. Ovo je jedna od ključnih prednosti osnivačkog statusa u odnosu na status direktora koji nije osnivač, jer se time izbegava test tržišta rada. Detalje o radnim dozvolama za strance u Srbiji možete naći u posebnom tekstu.
Šta je test tržišta rada i ko mora da ga prođe?
Test tržišta rada je provera NSZ-a kojom se utvrđuje da li ima nezaposlenih srpskih državljana podobnih za poziciju za koju stranac aplicira. Test važi isključivo za direktore koji nisu osnivači kompanije. Za osnivače koji apliciraju za samozapošljavanje test nije potreban. Ako NSZ pronađe podobnog domaćeg kandidata za poziciju direktora, dozvola strancu ne može biti izdata.
Da li stranac može da radi u Srbiji kao preduzetnik umesto da osnuje DOO?
Da. Preduzetnik i osnivač DOO prolaze kroz istu proceduru za dobijanje Jedinstvene dozvole po osnovu samozapošljavanja. Razlika je u pravnom obliku, poreskom tretmanu i poslovnoj odgovornosti, ne u samoj proceduri za dozvolu. Elektronska registracija preduzetnika je brža i jednostavnija od osnivanja DOO, što je praktična prednost za strance koji žele brzo da legalizuju status.
