Osnivanje fondacije i zadužbine u Srbiji

Iako prosečan ljudski život traje oko 79 godina, uticaj dobrotvornosti može ostati prisutan kroz više generacija.

Kroz istoriju, brojni filantropi posvetili su svoj život stvaranju boljeg i pravednijeg društva. Njihove ideje i delo i danas nadahnjuju, potvrđujući da dobra dela, za razliku od vremena, ne blede.

U Srbiji, jedan od najorganizovanijih i najtrajnijih načina da se doprinese zajednici jeste kroz osnivanje fondacije ili zadužbine. Obe su neprofitne pravne forme sa zajedničkom svrhom: služenjem opštem dobru. Ipak, iako im se ciljevi preklapaju, njihov pravni okvir razlikuje se u ključnim aspektima.

Osnivanje fondacije i zadužbine u Srbiji – ključne razlike

Prema Zakonu o zadužbinama i fondacijama, u Srbiji postoje dve jasno definisane pravne forme namenjene organizovanom filantropskom delovanju: zadužbine i fondacije. Obe su pravna lica bez članova sa udelima, osnovana radi opštekorisnih ciljeva, ali se način njihovog osnivanja i struktura rada značajno razlikuju.

I zadužbine i fondacije posluju u okviru istog sveobuhvatnog zakonskog okvira i dele istu osnovnu svrhu: delovanje u javnom interesu. Zabranjeno im je učestvovanje u aktivnostima koje su u suprotnosti sa Ustavom ili pravnim poretkom, uključujući promovisanje nasilja, diskriminacije ili interesa političkih partija.

Njihovo poslovanje mora biti transparentno, sredstva se mogu koristiti isključivo za ostvarivanje utvrđenih ciljeva, a upravljanje mora biti organizovano u skladu sa principima odgovornosti i javnog interesa.

Iako obe organizacije mogu sprovoditi slične aktivnosti, glavna razlika leži u njihovom početku. Zadužbina nastaje iz konkretnog čina davanja; počinje sa imovinom i gradi svoju misiju oko toga. Fondacija, s druge strane, počinje idejom, vizijom društvene koristi, i oslanja se na postepeno prikupljanje podrške i resursa kako bi tu viziju realizovala.

Zadužbina

Zadužbina predstavlja jednu od najstarijih i najuglednijih formi davanja, kada osnivač deo svoje imovine izdvoji kako bi služila trajnoj svrsi. To je filantropija pretočena u delo: donacija koja ne prestaje jednim činom dobrote, već nastavlja da stvara vrednost i donosi promene dugo nakon što je učinjena.

Imovina koja se unosi u zadužbinu može imati različite oblike — novac, nepokretnosti, intelektualna svojina ili druge vrednosti — ali ono što je zaista određuje jeste trajnost. Jednom kada je imovina izdvojena za tu svrhu, zakonski je zaštićena i mora uvek služiti cilju zbog kojeg je namenjena. Na taj način vizija osnivača opstaje nezavisno od vremena, ljudi ili promenljivih okolnosti.

Prema srpskom pravu, zadužbina mora biti osnovana sa početnom imovinom u vrednosti od najmanje oko 30.000 evra. Ovaj zakonski prag obezbeđuje da organizacija ima stabilnu osnovu za održivo delovanje i ostvarivanje svoje namene.

Zadužbine mogu biti osnovane radi ostvarivanja različitih društveno korisnih ciljeva, u oblasti obrazovanja, nauke, kulture, zdravlja ili zaštite životne sredine, ali i privatnih, sve dok su zakoniti i etički prihvatljivi. Osnivač može osnovati zadužbinu osnivačkim aktom, ugovorom ili čak testamentom, omogućavajući da njegov čin velikodušnosti postane trajno nasleđe.

Kada se zadužbina osnuje, njena imovina je zaštićena od bilo kakve privatne koristi. Ni osnivač ni članovi organa upravljanja ne mogu se lično okoristiti tom imovinom. Ova stroga pravna zaštita daje zadužbinama posebnu moralnu i institucionalnu stabilnost: one postoje ne da bi nekoga obogatile, već da bi čuvale jednu ideju.

Zamislite, na primer, porodicu koja odluči da pretvori svoju porodičnu kuću i deo ušteđevine u zadužbinu posvećenu podršci talentovanim mladim muzičarima iz njihovog kraja. Nepokretnost se izdaje, a prihod koji ona svake godine generiše koristi se za stipendije, kupovinu instrumenata i organizovanje muzičkih radionica. Vremenom, zadužbina postaje lokalna tradicija, živi spomenik vrednostima te porodice i podsticaj drugima da na isti način doprinesu svojoj zajednici.

Fondacija

Za razliku od zadužbine, fondacija ne nastaje donošenjem imovine — ona nastaje iz ideje. U njenoj suštini nalazi se odlučnost osnivača da promoviše određeni društveno koristan cilj, a ne posedovanje materijalnih sredstava. Zakon omogućava da se fondacija osnuje isključivo na osnovu jasno definisane, zakonite i svrhovite namere da se doprinese opštem dobru.

Fondacije u Srbiji uvek moraju služiti javnom interesu, nikada privatnom. Mogu biti osnovane radi unapređenja obrazovanja, kulture, nauke, zdravstva, ljudskih prava, socijalne zaštite ili zaštite životne sredine — praktično svakog cilja koji jača zajednicu ili poboljšava kvalitet života. Ono što fondaciju određuje nije visina njene imovine, već vizija koju zastupa.

Ovakav model pruža izuzetnu fleksibilnost. Fondacija može biti osnovana odmah, čak i bez značajnih finansijskih sredstava. Mnoge počinju skromno, kao inicijative pokrenute ličnom posvećenošću, volonterskim radom i podrškom zajednice. Vremenom mogu da rastu, privuku donatore, obezbede grantove ili uspostave partnerstva sa institucijama koje dele njihove vrednosti. Upravo odsustvo obaveznog početnog kapitala čini fondaciju idealnim rešenjem za vizionare koji imaju ideju i energiju, ali još uvek ne i sredstva da je pretoče u trajnu instituciju.

Zakon takođe omogućava da se fondacija razvija organski. Njena upravljačka struktura, uključujući upravni odbor, obezbeđuje da aktivnosti ostanu usklađene sa misijom osnivača i javnim interesom. Time fondacija postaje održiv i transparentan okvir za organizovanu filantropiju, sposoban da se menja i raste kako se šire njen uticaj i kapaciteti.

Zamislite mladog preduzetnika, strastvenog zagovornika digitalnog obrazovanja, koji osniva fondaciju posvećenu razvoju programerskih i tehnoloških veština kod dece u manje razvijenim sredinama. Bez početnog kapitala, fondacija počinje organizovanjem besplatnih radionica u školama, angažovanjem volontera i saradnjom sa lokalnim kompanijama koje doniraju računare. Kako vest o programu počinje da se širi, fondacija obezbeđuje svoje prve grantove i partnerstva, proširuje aktivnosti i na kraju otvara mali inovacioni centar.

Osnivanje fondacije i osnivanje zadužbine – proces

U Srbiji se i fondacije i zadužbine osnivaju putem osnivačkog akta, koji predstavlja ključni pravni dokument organizacije i određuje njen osnovni okvir delovanja. Ovim aktom se precizno definišu svi bitni elementi: identitet osnivača, svrha pravnog lica, unutrašnja struktura upravljanja, pravila za donošenje odluka i zastupanje organizacije, a kod zadužbina i način upravljanja i zaštite imovine. Ukratko, osnivački akt postavlja temelje organizacije, osigurava da njeno funkcionisanje bude u skladu sa misijom od samog početka i pruža pravnu sigurnost da će ciljevi osnivača biti ostvareni na transparentan i organizovan način.

Za osnivanje fondacije, osnivački akt predstavlja jedini zakonit način osnivanja. Mora biti sastavljen u pisanoj formi i overen kod notara. Pošto fondacijama nisu potrebna početna sredstva, akt se primarno fokusira na opštekorisnu svrhu organizacije, unutrašnju strukturu upravljanja i okvir rada, uključujući moguće izvore finansiranja. Akt postavlja jasna pravila koja vode fondaciju u ostvarivanju njene misije, osiguravajući nezavisnost, transparentnost i usklađenost sa zakonima Republike Srbije.

Zadužbine, iako se takođe osnivaju putem osnivačkog akta, nude dodatnu fleksibilnost. One mogu biti osnovane ne samo osnivačkim aktom, već i ugovorom ukoliko postoji više osnivača, ili testamentom (mortis causa), pri čemu imovina prelazi u zadužbinu nakon smrti osnivača. Ključni zahtev za zadužbine je prenos imovine, obično u minimalnoj vrednosti od oko 30.000 evra, osim ako nadležni organ ne odobri manji iznos. Ovo obezbeđuje da zadužbina ima čvrstu materijalnu osnovu za održivo ostvarivanje svoje svrhe. Osnivački akt zadužbine stoga definiše kako misiju organizacije, tako i upravljanje i zaštitu njenog imovinskog fonda.

Nakon što je osnivački akt kompletiran, i fondacije i zadužbine moraju biti registrovane u Agenciji za privredne registre (APR) kako bi stekle status pravnog lica. Proces registracije podrazumeva dostavljanje osnivačkog akta, internih pravila, dokaza o identitetu osnivača ili njihovih predstavnika, a u slučaju zadužbina i dokaza o prenetoj imovini. Za zadužbine osnovane testamentom, potrebno je dostaviti i relevantne nasledne dokumente. Po registraciji, organizacija stiče pravo da zvanično posluje: može sklapati ugovore, samostalno upravljati imovinom, zapošljavati osoblje, primati donacije i delovati u skladu sa svojom svrhom.

Iako je osnivački akt centralan za obe forme, on odražava njihove suštinske razlike. Za fondacije, akt je ciljno orijentisan, fokusiran na opštekorisnu misiju i upravljačku strukturu. Za zadužbine, akt je imovinski orijentisan, formalizujući prenos i zaštitu sredstava koja će vremenom finansirati aktivnosti organizacije.

Ko upravlja fondacijom ili zadužbinom?

Upravljanje fondacijama i zadužbinama u Srbiji je zakonom pažljivo strukturisano kako bi se obezbedila odgovornost, transparentnost i efikasno funkcionisanje. Dva ključna tela u upravljanju su Upravni odbor i upravitelj.

Upravni odbor, koji mora imati najmanje tri člana, odgovoran je za strateško donošenje odluka, odobravanje budžeta i praćenje da organizacija ostane verna svojoj misiji. Odbor postavlja pravac i prioritete organizacije i nadgleda njeno delovanje.

Upravitelj nadgleda svakodnevne aktivnosti, implementira programe i izveštava upravni odbor. Deluje slično kao direktor, osiguravajući da dnevne operacije budu u skladu sa svrhom organizacije i efikasno sprovedene.

Dobra uprava i transparentnost nisu samo formalni zahtevi; oni su ključni za izgradnju poverenja kod donatora, korisnika i javnosti. Donatori žele sigurnost da se njihovi doprinosi koriste odgovorno i efektivno, a transparentno izveštavanje pomaže u privlačenju kontinuirane podrške.

Mogu li fondacije i zadužbine obavljati privredne delatnosti?

Iako su fondacije i zadužbine po svojoj prirodi neprofitne organizacije, srpski zakon im dopušta obavljanje određenih privrednih delatnosti pod specifičnim uslovima. Ove aktivnosti nisu usmerene na ostvarivanje privatne dobiti, već na podršku osnovnoj misiji i ciljevima organizacije.

Da bi privredna delatnost bila zakonski dozvoljena, mora da ispunjava sledeće uslove:

1. Direktna povezanost sa svrhom organizacije – aktivnost treba da podržava ili nadopunjuje misiju fondacije ili zadužbine.
2. Sporedna delatnost – privredna aktivnost ne može postati primarna funkcija organizacije.
3. Definisanost u statutu – statut mora eksplicitno dozvoljavati ovu aktivnost.
4. Registracija u APR-u – svaka privredna delatnost mora biti formalno upisana u zvanični registar.

Prihod od ovih delatnosti mora biti reinvestiran u programe i ciljeve organizacije, čime se obezbeđuje da poslovanje jača misiju organizacije, a ne donosi finansijsku korist osnivačima, članovima upravnog odbora ili upravitelju.

Ovaj okvir omogućava fondacijama i zadužbinama fleksibilnost da održe i prošire svoj uticaj, ostajući čvrsto neprofitne, što predstavlja praktičan način da se misija i održivost kombinuju.

Dodatno, zadužbine koje se osnivaju za opštekorisne svrhe i fondacije uživaju značajnu poresku pogodnost: sredstva dobijena putem dobrovoljnih doprinosa, donacija, poklona, grantova, nasledstva ili sličnih izvora nisu oporezovana prema zakonu. Ova finansijska olakšica omogućava organizacijama da maksimalno iskoriste resurse i u potpunosti se fokusiraju na društvenu misiju, čime se jača održivost i dugoročni uticaj.

Strane fondacije u Srbiji

Strane zadužbine i fondacije, kao i druga neprofitna pravna lica bez članova osnovana u inostranstvu, takođe mogu delovati u Srbiji. Međutim, pre nego što započnu bilo kakve aktivnosti, neophodno je da se registruju u Registru predstavništava stranih zadužbina i fondacija, koji vodi APR.

Prema srpskom zakonodavstvu, strana zadužbina ili fondacija se definiše kao neprofitno pravno lice bez članova, osnovano u drugoj državi u skladu sa zakonima te države, sa ciljem ostvarivanja zakonite i društveno korisne svrhe — koja nije u suprotnosti sa Ustavom ili zakonima Republike Srbije.

Važno je napomenuti da se ova definicija ne odnosi samo na organizacije formalno nazvane „zadužbinama“ ili „fondacijama“. Registar obuhvata svako neprofitno pravno lice bez članova, kao što su neprofitne korporacije ili privatne institucije, pod uslovom da njihova upravljačka struktura pokazuje da ne posluju putem skupštine članova. Drugim rečima, bitno je pravno svojstvo organizacije, a ne njen naziv — da li je neprofitno lice koje teži opštem dobru, a ne privatnoj koristi.

Kada se registruju, strane zadužbine i fondacije mogu sprovoditi dobrotvorne, kulturne, obrazovne ili humanitarne programe u Srbiji, samostalno ili u saradnji sa lokalnim partnerima. Ovaj okvir omogućava međunarodnim filantropskim organizacijama da doprinesu srpskom društvu uz punu transparentnost i usklađenost sa lokalnim zakonima.

Na primer, kulturna fondacija iz Nemačke koja promoviše programe omladinske razmene može otvoriti predstavništvo u Beogradu, registrovati ga u Registru stranih zadužbina i fondacija, i sarađivati sa lokalnim školama i nevladinim organizacijama na organizovanju radionica i razmenjivačkih projekata, sve pod nadzorom i zaštitom srpskog pravnog sistema.

Ukratko: Koja je razlika između fondacije i zadužbine?