U poslednjih nekoliko godina, Srbija postaje sve privlačnija destinacija za strane radnike i međunarodne kompanije. Od ubrzanog razvoja IT sektora do velikih infrastrukturnih i građevinskih projekata, potražnja za stranim kadrovima neprestano raste. Ovaj trend donosi brojne koristi i za poslodavce i za zaposlene, ali istovremeno otvara i važna pitanja usklađenosti sa propisima.
Zapošljavanje stranaca u Srbiji podložno je posebnim zakonskim regulativama koji se razlikuju od onih koji važe za domaće zaposlene. Poslodavci neretko zanemare te specifičnosti, što može dovesti do zastoja u postupcima, neočekivanih troškova ili čak izricanja kazni. Nedovoljno razumevanje značaja neophodnih dozvola, neadekvatno sastavljeni ugovori ili propuštanje zakonskih rokova predstavljaju samo neke od najčešćih izazova sa kojima se kompanije susreću u praksi.
Razumevanje ovih izazova i blagovremena priprema od presudnog su značaja za poslodavce koji žele da svoje timove ojačaju međunarodnim stručnjacima. U nastavku izdvajamo najčešće probleme koji se javljaju u praksi, uz preporuke kako ih uspešno izbeći.
Najčešći izazovi i rizici u praksi
1. Izbor pravilnog pravnog osnova za zapošljavanje stranaca
Jedna od najčešćih grešaka pri zapošljavanju stranaca u Srbiji jeste pogrešan izbor pravnog osnova za njihov angažman. Pojedine kompanije pokušavaju da izbegnu formalne procedure zapošljavanja tako što koriste ugovore o delu ili rad angažovanog označe kao „freelance“, iako se zapravo radi o radnom odnosu.
Iako na prvi pogled takav pristup može izgledati jednostavnije ili jeftinije, on nosi značajne rizike. Inspektorat za rad u Srbiji ne proverava samo ugovor; on ispituje stvarne uslove rada. Faktori kao što su radno vreme, neophodnost izveštavanja i kontinuitet posla ukazuju na to da li je osoba zapravo zaposlena. Pogrešna klasifikacija može dovesti do novčanih kazni, narušavanja reputacije i ograničenja u budućem zapošljavanju, a takođe može dovesti i do neuspeha pri testu samostalnosti.
Da bi se to izbeglo, kompanije bi unapred trebalo pažljivo da odrede način angažovanja svakog stranog radnika. Pri tome je važno uzeti u obzir samu poziciju, vrstu posla, trajanje angažovanja i činjenicu da li je lice direktno zaposleno, upućeno iz inostranstva ili samozaposleno. Ispravna klasifikacija obezbeđuje usklađenost sa propisima i olakšava sprovođenje procedure za dobijanje jedinstvene dozvole.
Nakon što se utvrdi pravni osnov, važno je razumeti i vrste dozvola i opcjia za boravak, budući da svaka od njih nosi specifične uslove i potrebnu dokumentaciju:
- Standardni radni odnos – ugovor o radu u skladu sa Zakonom o radu Republike Srbije.
- Samozapošljavanje – stranac osniva i vodi sopstveni biznis.
- Upućeni radnici – privremeno upućeni od strane strane kompanije na rad u Srbiji.
- Kretanje u okviru privrednod sruštva – premeštaj zaposlenih unutar iste multinacionalne kompanije.
- Nezavisni kontraktori – freelanceri ili specijalisti koji rade nezavisno.
- Osposobljavanje i usavršavanje – prakse, specijalizacije ili programi praktične obuke.
Svaka od ovih kategorija ima svoje specifičnosti i zahteva podnošenje odgovarajuće dokumentacije. Blagovremena i adekvatna priprema obezbeđuje usklađenost sa srpskim propisima i nesmetano sprovođenje procedure za izdavanje jedinstvene dozvole.
2. Rokovi
Još jedna česta greška u praksi u vezi sa usklađenošću odnosi se na blagovremenost podnošenja zahteva. U mnogim slučajevima, zahtevi za jedinstvenu dozvolu podnose se prekasno, ponekad nakon što je stranac već proveo značajan period u Srbiji bez odgovarajuće dozvole. Još problematičnije je kada zaposleni počne sa radom pre nego što je dozvola izdata, što je strogo zabranjeno prema zakonima Republike Srbije i može dovesti do novčanih kazni i za poslodavca i za zaposlenog.
Dobra vest je da proces dobijanja jedinstvene dozvole može otpočeti i pre dolaska zaposlenog u Srbiju. Pravilnim pripremanjem i blagovremenim podnošenjem zahteva, poslodavci mogu obezbediti da dozvola bude izdata do momenta kada zaposleni stigne u zemlju. Ovakav proaktivan pristup ne samo da smanjuje pravne rizike, već i sprečava prekide u radnom rasporedu zaposlenog i poslovanju kompanije.
Kašnjenje u podnošenju zahteva ili započinjanje rada pre izdavanja dozvole može kasnije izazvati ozbiljne probleme. Nadležni organi mogu smatrati da poslodavac ne postupa u skladu sa zakonom, što može zakomplikovati buduće postupke i podnošenje novih zahteva. Zato je blagovremeno planiranje ključno kako biste ostali u potpunosti usklađeni sa propisima i izbegli nepotrebne komplikacije.
3. Nepotpuna dokumentacija
Jedna od najčešćih prepreka pri zapošljavanju stranaca u Srbiji jeste nepotpuna ili neusklađena dokumentacija. Stranci i kompanije ponekad potcenjuju stroge zahteve u vezi sa papirologijom. Čak i male nepravilnosti ili zastareli dokumenti mogu dovesti do odbijanja zahteva, izazivajući kašnjenja i nepotrebne komplikacije.
Za poslodavce, ovo često znači da interni dokumenti kompanije moraju biti pregledani i usklađeni pre podnošenja formalnog zahteva za angažovanje stranog radnika Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Preporučljivo je sprovesti pravnu proveru internih akata i evidencija, kako bi se osiguralo da je čitav proces zapošljavanja u potpunosti u skladu sa propisima Republike Srbije.
Strani zaposleni moraju dostaviti tačne i proverljive dokaze o svojim kvalifikacijama i ličnim dokumentima, pri čemu sve mora biti usklađeno sa internim pravilnicima kompanije i zakonskim zahtevima Srbije. Bilo kakve neslaganja mogu dovesti do odbijanja zahteva.
Ukratko, temeljna priprema i pažljiva provera svake pojedinačne dokumentacije od samog početka ključni su za uspešan proces. Kada su dokumenti kompanije i zaposlenog uredni i potpuno usklađeni, procedura protiče glatko, rizici se minimizuju, a put ka uspešnom zapošljavanju postaje znatno jasniji.
4. Posebni režimi za određene nacionalnosti
Prilikom zapošljavanja stranaca u Srbiji, kompanije moraju da se snađu u nizu različitih uslova i propisa. Jedan od važnih aspekata jeste da se uslovi ulaska u zemlju razlikuju u zavisnosti od nacionalnosti zaposlenog. Iako jedinstvena dozvola u Srbiji obezbeđuje i pravo na boravak i pravno na rad, određeni državljani moraju prethodno da pribave specifičnu vrstu vize kako bi ušli u zemlju. U takvim slučajevima, poslodavac obično mora da izda pozivno pismo i pruži određene garancije prilikom podnošenja zahteva za vizu.
„Rajesh je dobio ponudu za posao IT stručnjaka u Beogradu. Budući da je za državljane Indije potrebno da pribave vizu D pre ulaska u Srbiju, Rajesh ne može odmah da doputuje i počne sa radom. Umesto toga, mora najpre da podnese zahtev za vizu D u srpskom konzulatu u Nju Delhiju. Da bi podneo ovaj zahtev, njegov budući poslodavac u Srbiji izdaje pozivno pismo i potrebne garancije. Kada Rajesh dobije vizu i doputuje u Srbiju, može da podnese zahtev za jedinstvenu dozvolu na istom pravnom osnovu – zaposlenje. Tek nakon što jedinstvena dozvola bude izdata, Rajesh može legalno da počne sa radom.“
Za državljane većine zemalja nije potrebna viza pre ulaska u Srbiju, pa mogu direktno da podnesu zahtev za jedinstvenu dozvolu, čak i pre dolaska u zemlju. Za državljane drugih zemalja, poput Indije, potrebno je prethodno pribavljanje vize D, pri čemu se ceo postupak započinje u inostranstvu uz podršku srpskog poslodavca.
„Claire, marketinški stručnjak, takođe je dobila ponudu za posao u jednoj srpskoj kompaniji. Kao državljanka Francuske, uživa bezvizni režim za ulazak u Srbiju. To znači da Claire može jednostavno da doputuje u Beograd bez potrebe za vizom D. Po dolasku može odmah da započne postupak dobijanja jedinstvene dozvole na osnovu ugovora o radu. Budući da nije potrebna prethodna konzularna procedura, ceo proces je jednostavniji i često brži u odnosu na Rajeshov slučaj.“
Ova dva primera pokazuju zašto poslodavci moraju pažljivo da provere uslove ulaska u Srbiju u zavisnosti od nacionalnosti zaposlenog. U nekim slučajevima, proces uključuje dodatne korake u inostranstvu, dok u drugim može započeti direktno u Srbiji. Dobra priprema, uključujući izdavanje pozivnih pisama kada je potrebno, ključna je za izbegavanje kašnjenja i omogućavanje zaposlenom strancu da na vreme i legalno otpočne sa radom.
5. Ugovorni rizici
Prilikom zapošljavanja stranih državljana u Srbiji, ugovor o radu nije samo formalnost; on predstavlja osnovu kako za usklađenost sa radnopravnim propisima, tako i za imigracioni proces. Pažljivo sastavljen ugovor obezbeđuje jasnoću, sprečava nesporazume i pruža podršku prilikom podnošenja zahteva za jedinstvenu dozvolu.
Ugovor mora da sadrži puno ime i adresu sedišta poslodavca, kao i puno ime i adresu prebivališta zaposlenog, čime se definišu ugovorne strane. Takođe, potrebno je jasno navesti kvalifikacije koje se zahtevaju za radno mesto, naziv radnog mesta i opis poslova, kako bi i zaposleni i nadležni organi imali uvid u tačan obim radnih zadataka.
Mesto rada mora biti precizirano, jer je jedinstvena dozvola vezana za konkretnog poslodavca i lokaciju rada. Takođe, treba jasno navesti vrstu zaposlenja, da li je reč o zaposlenju na određeno ili neodređeno vreme, kao i trajanje i pravni osnov ukoliko je ugovor na određeno. Ugovor treba da sadrži i datum početka rada, radno vreme i bruto iznos zarade, pri čemu mora biti poštovan minimalni nivo zarade u skladu sa zakonima Srbije.
Za strane zaposlene, precizan i sveobuhvatan ugovor pruža sigurnost od prvog dana, pomaže i poslodavcima i zaposlenima da sa poverenjem i bez problema usklade poslovanje sa regulativom Srbije i izbegnu nepotrebne administrativne komplikacije.
6. Porezi i doprinosi
Jedna od čestih zabluda prilikom zapošljavanja stranih državljana u Srbiji jeste uverenje da oni podležu drugačijem poreskom režimu. U stvarnosti, stranci se tretiraju potpuno isto kao i domaći zaposleni kada je reč o porezima i doprinosima za socijalno osiguranje.
Za zaposlene koji su dužni da pre ulaska u Srbiju pribave vizu D, postoji važan uslov: nakon što im se izda viza D i nakon njihovog dolaska u Srbiju, poslodavac mora da ih registruje u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) pre nego što podnese zahtev za jedinstvenu dozvolu. Ovaj korak je zakonski preduslov, bez kojeg jedinstvena dozvola ne može biti izdata.
Za zaposlene kojima nije potrebna D viza, registracija u CROSO pre dobijanja jedinstvene dozvole nije samo nemoguća, već je i izričito zabranjena. U takvim slučajevima, pokušaj prerane registracije zaposlenog izlaže poslodavca riziku od nepoštovanja zakona.
S obzirom na ove razlike, najsigurniji pristup za poslodavce je da se konsultuju sa pravnim stručnjacima. Pravilni savet osigurava da se svi koraci sprovedu redom, izbegavaju nepotrebna kašnjenja ili odbijene prijave i garantuje punu usklađenost sa zakonima Srbije.
7. Promena poslodavca bez odobrenja
Mnogi strani državljani zaposleni u Srbiji veruju da, kada jednom dobiju jedinstvenu dozvolu, mogu slobodno da promene poslodavca ili osnov boravka. Međutim, jedinstvena dozvola nije fleksibilna dozvola – ona se izdaje za tačno određenog poslodavca, radno mesto i pravni osnov. To znači da svaka promena – bilo prelazak kod drugog poslodavca, bilo prelazak sa zaposlenja na drugi osnov, poput samozapošljavanja – zahteva poseban postupak pred nadležnim organima, pre svega pred Nacionalnom službom za zapošljavanje (NSZ).
Zakon jasno propisuje pravila i rokove za ove promene. Zahtev mora biti podnet pre prestanka trenutnog radnog odnosa ili u okviru kratkog zakonskog roka. Preskakanje ovog koraka ili propuštanje roka može imati ozbiljne posledice: zaposleni može izgubiti pravni status u Srbiji, suočiti se sa deportacijom ili imati poteškoće pri podnošenju budućih zahteva, dok poslodavac može biti kažnjen sa do 2.000.000 RSD.
Važno je napomenuti da promena pravnog osnova boravka, na primer prelazak sa zaposlenja na registraciju samostalne delatnosti, ne nastupa automatski. Postupak mora biti pokrenut i odobren od strane nadležnih organa, a dok nova odluka ne bude doneta, zaposleni ne može legalno obavljati svoju delatnost. Drugim rečima, svaka promena — bilo poslodavca, bilo pravnog osnova boravka — smatra se novim postupkom koji mora biti pažljivo sproveden.
Praktični saveti
Zapošljavanje stranih stručnjaka u Srbiji može predstavljati značajnu prednost za vaše poslovanje, ali nosi sa sobom i određene obaveze koje ne treba potceniti. Pažljivo planiranje i posvećenost detaljima čine ključnu razliku u uspešnom sprovođenju celog postupka.
Prvi korak je da odaberete ispravan pravni osnov za dobijanje jedinstvene dozvole i da se uverite da je dokumentacija, kako zaposlenog tako i kompanije, potpuna i tačna. Za lica koja moraju prethodno pribaviti vizu D, neophodno je da budu registrovana u CROSO sistemu pre podnošenja zahteva za jedinstvenu dozvolu, dok se u radni odnos ne može stupiti i dok dozvola ne bude izdata.
Najsigurniji način da se uspešno sprovede ovaj složen proces jeste da od početka angažujete pravne stručnjake. Uz odgovarajuće savetovanje, možete obezbediti punu usklađenost sa zakonom, zaštititi svoje poslovanje i omogućiti stranim zaposlenima lak i bezbrižan početak rada u Srbiji.
Pažljiva priprema ne samo da sprečava potencijalne probleme, već vam omogućava da maksimalno iskoristite prednosti međunarodnog kadra, dok vaše poslovanje ostaje potpuno usklađeno sa srpskim propisima.
