Početak 2020. godine, najavio je mnoge podsticaje za privredu i inovacije u Republici Srbiji. Još pre početka 2020. godine, najavljivane su sveobuhvatne reforme privrede u Republici Srbiji, nazvane mere za razvoj inovativne privrede. Među njima najčešće su bile spominjane podsticajne mere za privlačenje mladih inostranih stručnjaka u Srbiju kroz olakšavanje njihovog zaposlenja, kao i garantovanje standarda života našim studentima, povratnicima iz inostranstva.
Krajem 2019. godine donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (dalje: Zakoni), kada je najavljivani projekat povratka naših stručnjaka iz inostranstva i privlačenja stranih stručnjaka dobio svoju normativnu formulaciju.
Odredbe Zakona o predviđenim podsticajima za zapošljavanje povratnika iz inostranstva i stranaca u Srbiji, zvanično su počele da se primenjuju 01.03.2020. godine. Međutim, postoje nejasnoće koje dovode u pitanje primenu celog pravnog instituta, te se primena ovih propisa dovodi u pitanje i 6 meseci nakon stupanja na snagu!
Nedoumica je na koga se tačno odnose ovi podsticaji? Koga to propisi smatraju novonastanjenim licima – samo domaće povratnike iz inostranstva ili i strane stručnjake, kako je to najavljivano?
U ovom tekstu ukazujemo na neusklađenost novih propisa o zapošljavanju stranaca i probleme u praksi.
O kakvim podsticajima je reč?
U cilju privlačenja stranih stručnjaka i naših državljana koji su se školovali u inostranstvu, a za čijim stručnim kadrom postoji potreba na domaćem tržištu, Republika Srbija predvidela je značajna poreska oslobođenja i oslobođenja od doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Naime, ukoliko poslodavac zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme sa novonastanjenim obveznikom, porez i doprinosi na zaradu tog zaposlenog obračunavaju se na osnovicu koja se umanjuje za čak 70%.
Uslov za to je da zarada novonastanjenog obveznika, koji bar 24 meseca pre stupanja na rad nije pretežno boravio u Srbiji, bude minimum 217.656 RSD (jedan stručni komentar pominje iznos od 221.154 dinara, te postoji neusklađenost i u tom delu), a zarada novonastanjenog obveznika, koji je poslednjih 12 meseci proveo na školovanju ili usavršavanju u inostransvu i lice je mlađe od 40 godina, minimum 145.107 RSD. Navedeni iznosi predstavljaju početne važeće minimume zarada, koji će se u narednim godinama menjati.
Novonastanjeni obveznik mora, istovremeno sa zaključivanjem ugovora o radu ili u razumnom roku po zaključenju ugovora, da se nastani u Republici Srbiji i da se smatra njenim poreskim obveznikom u smislu zakona Republike Srbije, a imajući u vidu i ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (ovi uslovi proveravaju se za svaku odnosnu zemlju pojedinačno).
Ova oslobođenja na zaposlenog novonasanjenog obveznika primenjivaće se tokom prvih 5 godina njegovog zaposlenja i to nezavisno od promene poslodavca. Odnosno, u slučaju promene poslodavca, ovu olakšicu zaposleni „nosi sa sobom”.
Ko ima pravo na olakšice za zapošljavanje?
Da bi poslodavac mogao da koristi ove beneficije, mora biti registrovan u Republici Srbiji.
Osim toga:
- poslodavac ne sme da bude povezano lice sa prethodnim poslodavcem novonastanjenog obveznika;
- poslodavac može da bude povezan sa prethodnim poslodavcem novonastanjenog obveznika, a da pri tom ostvari olakšice, samo ako zaključi ugovor o radu sa novonastanjenim obveznikom, koji je u prethodnih 25 godina, nekad, bar 3 godine imao centar životnih i poslovnih aktivnosti u Republici Srbiji.
Povezano lice je ono pravno lice koje ima mogućnost kontrole domaćeg poslodavca i značajnog uticaja na poslovne odluke. S tim što se smatra da ovakav uticaj postoji uvek kada pravno lice posredno ili neposredno poseduje bar 25 % udela domaćeg poslodavca ili 25% glasova u organima upravljanja.
Kada smo kod pravnih lica, povezanim se smatra i ono pravno lice u kome, kao i kod domaćeg poslodavca, ista fizička ili pravna lica neposredno ili posredno učestvuju u upravljanju, kontroli ili kapitalu, na prethodno pomenut način (dakle da u oba društva ista fizička ili pravna lica imaju bar 25% udela ili glasova).
S druge strane, fizička lica sa pravom osnivača ili upravljanja, zbog kojih bi se pravna lica takođe mogla smatrati povezanim licima, su bračni ili vanbračni drug, potomci, usvojenici i potomci usvojenika, roditelji, usvojioci, braća i sestre i njihovi potomci, dede i babe i njihovi potomci, kao i braća i sestre i roditelji bračnog ili vanbračnog druga. Osim toga, povezanim licem sa poslodavcem smatra se i svako nerezidentno pravno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom.
Ko je novonastanjeni obveznik?
Strance i povratnike, koje su tvorci ovih reformi želeli da privuku u poslovno okruženje Srbije, propisi nazivaju „novonastanjenim obveznicima”. Međutim, ko su novonastanjeni obveznici?
Prema Zakonu o porezu na dohodak građana to su:
- Lice koje na dan zaključenja ugovora o radu prethodnih bar 24 meseca nije pretežno boravilo u Republici Srbiji (u Srbiji imao centar poslovnih i životnih aktivnosti)
Ili
- Lice koje na dan zaključenja ugovora ima manje od 40 godina života
i
- u prethodnih 12 meseci, pre zaključenja ugovora o radu, je boravilo van Republike Srbije radi školovanja ili stručnog usavršavanja.
Da bi ovi novonastanjeni obveznici bili zaposleni za koje se može primeniti ova olakšica, sa novonastanjenim obveznikom poslodavac mora, kako smo spominjali, između ostalog, da zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme.
Znajući ovo i imajući u vidu da strani državljanin, koji se tek nastanjuje u Srbiji, ne može da zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme, jer je upravo uslovljen ograničenim trajanjem boravišne i radne dozvole, postavlja se pitanje, kako i da li ova oslobođenja uopšte važe za strance?
Neusklađenost propisa i odsustvo razjašnjenja
Najproblematičnija neusklađenost koju uviđamo jeste upravo pomenuta obaveza da sa novonastanjenim obveznikom bude zaključen ugovor o radu na neodređeno vreme, što je u suprotnosti sa propisima koji uređuju boravak i zapošljavanje stranaca u Republici Srbiji.
Pored toga bismo istakli i neizvesnost u smislu obaveze da novonastanjeni obveznik nije pretežno boravio u Republici Srbiji u periodu od 24 meseca pre dana zaključenja ugovora o radu. Nije izvesno niti poznato koji period tj. koji broj meseci Poreska uprava (ne)će smatrati pretežnim boravkom. U svakom slučaju, određeni vremenski period pre zaključenja ugovora o radu stranac mora da boravi na teritoriji Republike Srbije imajući u vidu da mora da aplicira za privremeni boravak i radnu dozvolu i sačeka odluke organa o svojim zahtevima. Ovaj period, prema našem tumačenju, nikako ne bi bilo pravedno uračunavati u „pretežni boravak”.
Advokatska kancelarija Žunić je nekoliko puta 2020. godine uputila pitanje Privrednoj komori Srbije i Poreskoj upravi, kako primenjivati ova pravila, a naročito kako primenjivati ove odredbe na strane državljane, odnosno nerezidente. Smatramo da je ovo važno pitanje imajući u vidu da u skladu sa propisima o zapošljavanju stranaca, stranci ne mogu da dobiju zaposlenje na neodređeno vreme, već samo za period važenja izdate dozvole za privremeni boravak.
Ipak, ono što je potvrđeno do sada od strane Privredne komore Srbije je da se predmetne odredbe i podsticaji odnose i na strance, novonastanjena lica, bez obzira na nesaglasnost odnosnih Zakona.
Novost: 13.11.2020. godine, konačno je donet Pravilnik o načinu ostvarivanja prava na umanjenje osnovice poreza na zarade za novonastanjenog obveznika. Ovim pravilnikom se bliže propisuje način ostvarivanja prava na umanjenje osnovice poreza na zarade za novonastanjenog obveznika, za zaradu koju ostvaruje kod kvalifikovanog poslodavca. O tome da li je relevantni pravilnik dao odgovore na sva postavljena pitanja možete pročitati u našem blogu: Umanjenje poreza za novonastanjene obveznike.
