Pokrećete biznis u Srbiji? Osnivanje ogranka, predstavništva i nerezidentni račun u Srbiji

04.
Apr 2019.

Autor teksta: Kristina Vuljaj

Autor teksta: Miloš Radosavljević

Ukoliko ste zainteresovani za proširenje ili preseljenje svog poslovanja u Srbiju, dobra vest za strane državljane predstavlja veliki broj mogućnosti za poslovanje stranih državljana u Srbiji, pri čemu svaku od njih karakteriše skup jedinstvenih karakteristika prigodnih za širok spektar poslovnih planova.

U skladu sa time, stranim državljanima se na raspolaganju nalaze:

Već smo pisali o postupku osnivanja privrednog društva i postupku registracije preduzetnika u Srbiji u našim blogovima Osnivanje firme u Srbiji u 7 koraka i Elektronska registracija preduzetnika.

U ovom blogu želimo da se usredsredimo na druge mogućnosti za uspostavljanje vašeg poslovanja u Srbiji, koje biste takođe mogli razmotriti. Iz tog razloga smo odlučili da pružimo više informacija o konceptima osnivanja ogranka, predstavništva i otvaranju nerezidentnog bankovnog računa u Srbiji.

Šta je ogranak stranog privrednog društva?

Ogranak stranog privrednog društva je izdvojeni organizacioni deo stranog privrednog društva na teritoriji Republike Srbije preko koga društvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom. 

Govoreći o obavljanju delatnosti, pretežna delatnost ogranka može se razlikovati od pretežne delatnosti društva osnivača.

Slično tome, zastupnik ogranka i zastupnik društva osnivača ne moraju da budu isto lice, već se mogu razlikovati.

Shodno tome, možete slobodno da izaberete da li želite da registrujete istu pretežnu delatnost kao i društvo osnivač ili različitu pretežnu delatnost kojom će se ogranak baviti. Takođe, možete da izaberete koje lice će zastupati ogranak. Međutim, u skladu sa zakonom, pretpostavlja se da lice koje je registrovano kao zastupnik ogranka zastupa i društvo osnivača.

Za razliku od društva osnivača, ogranak nema status pravnog lica, već status organizacione jedinice društva osnivača koja deluje u ime i za račun društva osnivača. Uz to, društvo osnivač upravlja poslovanjem ogranka.

Što se odgovornosti za obaveze tiče, društvo osnivač je neograničeno odgovorno za obaveze svog ogranka prema trećim licima koje proisteknu iz poslovanja ogranka. Navedeno je u skladu sa činjenicom da ogranak ne može imati svoju imovinu, već koristi imovinu društva osnivača.

Kako osnovati ogranak?

Ogranak se osniva donošenjem odluke o osnivanju ogranka, koju donosi skupština društva osnivača.

Zatim, potrebno je podneti registracionu prijavu za osnivanje ogranka Agenciji za privredne registre Republike Srbije, koja nakon toga donosi rešenje o registraciji ogranka i registruje ga u Registru privrednih društava.

Društvo osnivač nije ograničeno u pogledu broja ogranaka koje želi da osnuje u Srbiji. Drugim rečima, može osnovati jedan ili više ogranaka.

Agencija za privredne registre je nadležna i za registraciju promena registrovanih podataka o ogranku, kao i za registraciju brisanja ogranka.

Kako prepoznati ogranak?

Kao što se razlikovanje između privrednih društava vrši na osnovu njihovih poslovnih imena, da biste ustanovili da li je reč o ogranku, potrebno je da (pažljivo) pogledate poslovno ime. Naime, poslovno ime ogranka je isto kao i poslovno ime društva osnivača, uz naznaku da je reč o ogranku i naznaku adrese ogranka. Ogranak takođe može imati svoj naziv, zajedno sa poslovnim imenom društva osnivača.

Uz to, ogranci se razlikuju na osnovu matičnog broja i poreskog identifikacionog broja koji su jedinstveni za svaki ogranak.

Bankovni računi

U skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju, ogranci stranih privrednih društava smatraju se rezidentima, te posluju preko svojih rezidentnih bankovnih računa u Srbiji.

Kako bi ogranak mogao da prenese novčana sredstva sa svog rezidentnog bankovnog računa u inostranstvo, neophodno je da prvo podnese sertifikat izdat od strane nadležnog organa koji potvrđuje da ne postoje neizmirene poreske obaveze ogranka po osnovu te transakcije.

Sa druge strane, da bi primio novčana sredstva, ogranak može da dobije pozajmice i bankarske kredite od društva osnivača, pri čemu je rok otplate duži od godinu dana. Kao preduslov za korišćenje tih sredstava, neophodno je da se iznos pozajmice odnosno bankarskog kredita deponuje na bankovni račun ogranka.

Knjigovodstvo

Budući da se Zakon o računovodstvu primenjuje na ogranke stranih privrednih društava, ogranci su dužni da vode knjigovodstvo u skladu sa odredbama ovog zakona. Uz to, ogranci stranih privrednih društava su zakonski obavezani da podnose finansijske izveštaje Agenciji za privredne registre.

Kako Zakon o deviznom poslovanju ogranke stranih privrednih društava tretira kao rezidente, ogranci su dužni da podnose izveštaje Narodnoj Banci Republike Srbije na osnovu Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom.

Međunarodni promet

Ogranak može da se bavi uvozom i izvozom robe i usluga, bez ograničenja, u skladu sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju i Zakonom o deviznom poslovanju.

Porez na dodatu vrednost (PDV)

Konačno, usled primene Zakona o porezu na dodatu vrednost (PDV) na ogranke stranih privrednih društava, ogranci su obavezni da podnesu prijavu za registraciju PDV poreskog obveznika nadležnom poreskom organu ukoliko je njihov promet premašio iznos od 8.000.000,00 RSD (dinara) u prethodnih 12 meseci.

Šta je predstavništvo strane firme?

Predstavništvo stranog privrednog društva je njegov izdvojeni organizacioni deo koji može obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zaključenja pravnih poslova tog društva. Predstavništvo nema svojstvo pravnog lica i može zaključivati samo pravne poslove u vezi svog tekućeg poslovanja.

Kao i u slučaju ogranka, društvo osnivač odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu u okviru poslovanja njegovog predstavništva.

Kako se osniva predstavništvo?

Predstavništvo se osniva na osnovu odluke nadležnog organa društva osnivača.

Nakon usvajanja pomenute odluke, neophodno je registrovati predstavništvo kod Agencije za privredne registre putem podnošenja registracione prijave Agenciji, nakon čega Agencija donosi rešenje o registraciji predstavništva i registruje ga u Registru privrednih društava.

Međunarodni promet

Pošto Zakon o privrednim društvima svodi aktivnosti predstavništva na aktivnosti prethodnog i pripremnog karaktera u ime društva osnivača, predstavništva su u tom smislu ograničena kada je reč o prometu robe i usluga.

Knjigovodstvo i obaveze izveštavanja

Zakon o računovodstvu se ne primenjuje na predstavništva. Prema tome, predstavništva ne vode knjigovodstvo i ne podnose godišnje finansijske izveštaje Agenciji za privredne registre.

Uz to, predstavništva ne podnose DI-1 izveštaj Narodnoj Banci Srbije, budući da se Odluka o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom ne primenjuje na lica i entitete određene kao nerezidenti u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju.

Nerezidentni bankovni račun društva osnivača

Predstavništva ne mogu da otvore sopstvene bankovne račune u Srbiji. Umesto toga, nerezidentni bankovni račun društva osnivača u Srbiji se koristi za poslovanje predstavništva.

Nerezidentni bankovni računi stranih državljana

Konačno, ukoliko želite samo da se bavite vašim poslovanjem bez osnivanja neke od prethodno nabrojanih pravnih entiteta, možete se opredeliti za poslovanje preko vašeg nerezidentnog računa.

Zakon o deviznom poslovanju pod srpskim rezidentima smatra:

      a) Fizička lica sa prebivalištem u Srbiji,

     b) Strano fizičko lice koje je pribavilo odobrenje za privremeni boravak u Srbiji i ,eventualno, radnu dozvolu, koje boravi u Srbiji duže od godinu dana.

Sa druge strane, fizička lica koja ne spadaju u kategorije pod a) i b) smatraju se nerezidentima u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju.

Otvaranje nerezidentnih bankovnih računa

Nerezidenti mogu da otvore svoje lične dinarske i devizne račune u Srbiji.

Kako bi to uradili, moraju da podnesu zahtev za otvaranje bankovnog računa u banci po svom izboru, uz popunjavanje pratećih bankovnih obrazaca. Pri tome, zaključuje se okvirni ugovor o platnim uslugama između banke i korisnika računa (fizičkog lica), koji reguliše uslove za otvaranje, vođenje i zatvaranje bankovnog računa.

Transakcije ka inostranstvu i iz inostranstva

Smetnja može biti otklonjena preventivno i naknadno.

Preventivni način bi bio predviđanje osnivačkim aktom koji poslovi ne predstavljaju povredu dužnosti poštovanja zabrane konkurencije.

Ako već nije predviđeno osnivačkim aktom, isti efekat se može postići i naknadnim dobijanjem odobrenja za obavljanje poslova koji bi inače predstavljali ovu povredu.

Odobrenje za privremeni boravak

Nerezidenti koji žele da apliciraju za odobrenje za privremeni boravak u Srbiji obavezni su da otvore svoj bankovni račun/e u Srbiji, na koji bi deponovali novac ili preneli novčana sredstva iz inostranstva. Svrha ovog uslova jeste dokazivanje srpskim državnim organima da je podnosilac zahteva za odobrenje za privremeni boravak finansijski nezavisan da se stara o sebi u periodu za koji podnosi zahtev za privremeni boravak.

Kupovina nepokretnosti

Govoreći o odobrenju za privremeni boravak, vlasništvo nad nepokretnostima u Srbiji predstavlja jedan od zakonskih osnova u skladu sa novim Zakonom o strancima na osnovu kojeg strani državljani mogu da apliciraju za odobrenje za privremeni boravak. U skladu sa time, nerezidenti  mogu slobodno da vrše plaćanja u cilju sticanja vlasništva nad nepokretnostima u Srbiji, u skladu sa Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Sticanje i prenos udela u privrednim društvima

Uz vlasništvo nad nepokretnostima, svojstvo člana privrednog društva registrovanog u Srbiji je još jedan od puteva ka odobrenju za privremeni boravak u Srbiji. Pored osnivanja novog privrednog društva u Srbiji, strani državljani mogu i da steknu udele u već postojećem privrednom društvu. Shodno tome, Zakon o deviznom poslovanju predviđa da nerezidenti mogu da vrše plaćanja i primaju uplate radi sticanja ili prodaje udela u srpskim privrednim društvima, a što se ne smatra direktnom investicijom.

[1] Radi jasnoće, strano privredno društvo koje je osnivač ogranka ili predstavništva, u daljem tekstu će biti označeno kao društvo osnivač.
[2] Iako je ogranak obavezan da registruje jednu delatnost kao pretežnu, može obavljati sve druge delatnosti, u skladu sa zakonom.
[3] Zakon o deviznom poslovanju (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 i 30/2018)
[4] Zakon o računovodstvu (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2013 i 30/2018)
[5] Odluka o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom (“Sl. glasnik RS”, br. 87/2009 i 40/2015 – dr. odluka)
[6] Zakon o porezu na dodatu vrednost (“Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., … i 4/2019 – usklađeni din. izn.)
[7]  RSD (dinar) je zvanična valuta u upotrebi u Republici Srbiji.
[8] Zakon o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018 i 95/2018)
[9] Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa (“Sl. list SFRJ”, br. 6/80 i 36/90, “Sl. list SRJ”, br. 29/96 i “Sl. glasnik RS”, br. 115/2005 – dr. zakon)

Najnovije:

NEWSLETTER

NEWSLETTER

KONTAKT

KONTAKT