Ukoliko ste zainteresovani za proširenje ili preseljenje svog poslovanja u Srbiju, dobra vest za strane državljane predstavlja veliki broj mogućnosti za poslovanje stranih državljana u Srbiji, pri čemu svaku od njih karakteriše skup jedinstvenih karakteristika prigodnih za širok spektar poslovnih planova.
U skladu sa time, stranim državljanima se na raspolaganju nalaze:
Već smo pisali o postupku osnivanja privrednog društva i postupku registracije preduzetnika u Srbiji u našim blogovima Osnivanje firme u Srbiji u 7 koraka i Elektronska registracija preduzetnika.
U ovom blogu želimo da se usredsredimo na druge mogućnosti za uspostavljanje Vašeg poslovanja u Srbiji, koje biste takođe mogli uzeti u obzir. Iz tog razloga smo odlučili da pružimo više informacija o konceptima osnivanja ogranka, predstavništva i otvaranju nerezidentnog bankovnog računa u Srbiji.
Šta je ogranak stranog privrednog društva?
Ogranak stranog privrednog društva je izdvojeni organizacioni deo stranog privrednog društva na teritoriji Republike Srbije preko koga društvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom.
Govoreći o obavljanju delatnosti, pretežna delatnost ogranka može se razlikovati od pretežne delatnosti društva osnivača.
Slično tome, zastupnik ogranka i zastupnik društva osnivača ne moraju da budu ista lica, već se mogu razlikovati.
Shodno tome, možete slobodno da izaberete da li želite da registrujete istu pretežnu delatnost, kao i društvo osnivač ili različitu pretežnu delatnost kojom će se ogranak baviti. Takođe, možete da izaberete koje lice će zastupati ogranak. Međutim, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima Republike Srbije, pretpostavka je da lice koje je registrovano kao zastupnik ogranka zastupa i društvo osnivača.
Za razliku od društva osnivača, ogranak nema status pravnog lica, već status organizacione jedinice društva osnivača koja deluje u ime i za račun društva osnivača. Uz to, društvo osnivač upravlja poslovanjem ogranka.
Što se odgovornosti za obaveze tiče, društvo osnivač je neograničeno odgovorno za obaveze svog ogranka prema trećim licima koje proisteknu iz poslovanja ogranka. Navedeno je u skladu sa činjenicom da ogranak ne može imati svoju imovinu, već koristi imovinu društva osnivača.
Kako osnovati ogranak?
Ogranak se osniva donošenjem odluke o osnivanju ogranka, od strane skupštine društva osnivača.
Zatim, potrebno je podneti registracionu prijavu za osnivanje ogranka Agenciji za privredne registre Republike Srbije, koja nakon toga donosi rešenje o registraciji ogranka i registruje ga u Registru privrednih društava.
Društvo osnivač nije ograničeno u pogledu broja ogranaka koje želi da osnuje u Srbiji. Drugim rečima, može osnovati jedan ili više ogranaka.
Agencija za privredne registre je nadležna i za registraciju promena registrovanih podataka o ogranku, kao i za registraciju brisanja ogranka.
Kako prepoznati ogranak?
Kao što se razlikovanje između privrednih društava vrši na osnovu njihovih poslovnih imena, da biste ustanovili da li je reč o ogranku, potrebno je da (pažljivo) pogledate poslovno ime. Naime, poslovno ime ogranka je isto kao i poslovno ime društva osnivača, uz naznaku da je reč o ogranku i naznaku adrese ogranka. Ogranak takođe može imati svoj naziv, zajedno sa poslovnim imenom društva osnivača.
Uz to, ogranci se razlikuju na osnovu matičnog broja i poreskog identifikacionog broja koji su jedinstveni za svaki ogranak.
Bankovni računi
U skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju, ogranci stranih privrednih društava smatraju se rezidentima, te posluju preko svojih rezidentnih bankovnih računa u Srbiji.
Kako bi ogranak mogao da prenese novčana sredstva sa svog rezidentnog bankovnog računa u inostranstvo, neophodno je da prvo podnese sertifikat izdat od strane nadležnog organa koji potvrđuje da ne postoje neizmirene poreske obaveze ogranka po osnovu te transakcije.
Sa druge strane, da bi primio novčana sredstva, ogranak može da dobije pozajmice i bankarske kredite od društva osnivača, pri čemu je rok otplate duži od godinu dana. Kao preduslov za korišćenje tih sredstava, neophodno je da se iznos pozajmice odnosno bankarskog kredita deponuje na bankovni račun ogranka.
Knjigovodstvo
Budući da se Zakon o računovodstvu primenjuje na ogranke stranih privrednih društava, ogranci su dužni da vode knjigovodstvo u skladu sa odredbama ovog zakona. Ogranci stranih privrednih društava moraju da podnose godišnje finansijske izveštaje Agenciji za privredne registre.
Kako Zakon o deviznom poslovanju ogranke stranih privrednih društava tretira kao rezidente, ogranci su dužni da podnose izveštaje Narodnoj Banci Republike Srbije na osnovu Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom.
Međunarodni promet
Ogranak može da se bavi uvozom i izvozom robe i usluga, bez ograničenja, u skladu sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju i Zakonom o deviznom poslovanju.
Porez na dodatu vrednost (PDV)
Konačno, usled primene Zakona o porezu na dodatu vrednost (PDV) na ogranke stranih privrednih društava, ogranci su obavezni da podnesu prijavu za registraciju PDV poreskog obveznika nadležnom poreskom organu ukoliko je njihov promet premašio iznos od 8.000.000,00 RSD (dinara) u prethodnih 12 meseci.
Šta je predstavništvo strane firme?
Predstavništvo stranog privrednog društva je njegov izdvojeni organizacioni deo koji može obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zaključenja pravnih poslova tog društva. Predstavništvo nema svojstvo pravnog lica i može zaključivati samo pravne poslove u vezi svog tekućeg poslovanja.
Kao i u slučaju ogranka, društvo osnivač odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu u okviru poslovanja njegovog predstavništva.
Kako se osniva predstavništvo?
Predstavništvo se osniva na osnovu odluke nadležnog organa društva osnivača.
Princip registracije ogranka i predstavništva stranog privrednog društva je veoma sličan. Naime,nakon usvajanja pomenute odluke, neophodno je registrovati predstavništvo kod Agencije za privredne registre putem podnošenja registracione prijave Agenciji, nakon čega Agencija donosi rešenje o registraciji predstavništva i registruje ga u Registru privrednih društava.
Međunarodni promet
Pošto Zakon svodi aktivnosti predstavništva na aktivnosti prethodnog i pripremnog karaktera u ime društva osnivača, predstavništva su u tom smislu ograničena kada je reč o prometu robe i usluga.
Knjigovodstvo i obaveze izveštavanja
Predstavništva stranih pravnih lica koja ne obavljaju privrednu delatnost u Srbiji, nisu zakonski obavezani da predaju redovne godišnje finansijske izveštaje Agenciji za privredne registre.
Uz to, predstavništva se u skladu sa odredbama Zakona o deviznom poslovanju smatraju nerezidentima. S tim u vezi, nisu dužna da podnose DI-1 izveštaj Narodnoj Banci Srbije, budući da se Odluka o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom ne primenjuje na lica i entitete određene kao nerezidenti.
Nerezidentni bankovni račun društva osnivača
Predstavništva ne mogu da otvore sopstvene bankovne račune u Srbiji. Umesto toga, nerezidentni bankovni račun društva osnivača u Srbiji se koristi za poslovanje predstavništva.
Nerezidentni bankovni računi stranih državljana
Konačno, ukoliko želite samo da se bavite Vašim poslovanjem bez osnivanja neke od prethodno nabrojanih pravnih entiteta, možete se opredeliti za poslovanje preko Vašeg nerezidentnog računa.
Zakon o deviznom poslovanju pod srpskim rezidentima, kada je reč o fizičkim licima, smatra:
- Fizička lica sa prebivalištem u Srbiji,
- Strano fizičko lice koje je pribavilo odobrenje za privremeni boravak u Srbiji i ,eventualno, radnu dozvolu, koje boravi u Srbiji duže od godinu dana.
Sa druge strane, fizička lica koja ne spadaju u ove dve kategorije smatraju se nerezidentima u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju.
Otvaranje nerezidentnih bankovnih računa
Nerezidenti mogu da otvore svoje lične dinarske i devizne račune u Srbiji.
Kako bi to uradili, moraju da podnesu zahtev za otvaranje bankovnog računa u banci po svom izboru, uz popunjavanje pratećih bankovnih obrazaca. Pri tome, zaključuje se okvirni ugovor o platnim uslugama između banke i korisnika računa (fizičkog lica), koji reguliše uslove za otvaranje, vođenje i zatvaranje bankovnog računa.
Transakcije ka inostranstvu i iz inostranstva
Eventualne pošteškoće koje mogu nastati prilikom transakcija iz Srbije ka inostranstvu, i u obrnutom smeru, mogu biti otklonjene „preventivno” i „naknadno”.
Preventivni način bi bio predviđanje osnivačkim aktom koji poslovi ne predstavljaju povredu dužnosti poštovanja zabrane konkurencije.
Ako već nije predviđeno osnivačkim aktom, isti efekat se može postići i naknadnim dobijanjem odobrenja za obavljanje poslova koji bi inače predstavljali ovu povredu.
Odobrenje za privremeni boravak
Nerezidenti koji žele da apliciraju za odobrenje za privremeni boravak, ili jedinstvenu dozvolu u Srbiji, između ostalih zahteva, obavezni su da uz zahtev za odobrenje prilože i dokaz o sredstvima za izdržavanje tokom planiranog boravka. To može biti potvrda o visini zarade, ugovor o radu, potvrda ili izvod o posedovanju sredstava na računu banke itd. Svrha ovog uslova jeste dokazivanje srpskim državnim organima da je podnosilac zahteva za odobrenje privremenog boravka, odnosno jedinstvene dozvole, finansijski nezavisan te da ne postoji mogućnost da dođe u situaciju korišćenja socijalne pomoći.
Kupovina nepokretnosti
Govoreći o odobrenju za privremeni boravak, vlasništvo nad nepokretnostima u Srbiji predstavlja jedan od pravnih osnova predviđenih u Zakonu o strancima, na osnovu kog strani državljani mogu da apliciraju za odobrenje za privremeni boravak. U skladu sa tim, nerezidenti mogu slobodno da vrše plaćanja u cilju sticanja vlasništva nad nepokretnostima u Srbiji, u skladu sa Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa.
Sticanje i prenos udela u privrednim društvima
Uz vlasništvo nad nepokretnostima, svojstvo člana privrednog društva registrovanog u Srbiji predstavlja još jedan od puteva ka odobrenju za privremeni boravak u Srbiji. Pored osnivanja novog privrednog društva u Srbiji, strani državljani mogu i da steknu udele u već postojećem privrednom društvu. Shodno tome, Zakon o deviznom poslovanju predviđa da nerezidenti mogu da vrše plaćanja i primaju uplate radi sticanja ili prodaje udela u srpskim privrednim društvima, a što se ne smatra direktnom investicijom.
