3 min čitanja

Podeli ovaj članak

Rate this Post

Privremeni boravak u Srbiji preko osnivanja firme u 2024.

01/04/2024
privremeni boravak u srbiji

Da li zbog blage klime, ukusne hrane ili srdačnosti lokalnog stanovništva, Srbija poslednjih godina postaje sve atraktivnija lokacija za mnoge ambiciozne strance iz celog sveta koji žele da osnuju ili prošire svoj biznis van svojih država. Međutim, večito je pitanje da li se zaista bilo koji stranac može nastaniti, dobiti privremeni boravak u Srbiji i poslovati.

Šalu na stranu – evidentno je da su rast IT industrije, pojednostavljenje procedura osnivanja privrednih društava, kao i broj poreskih olakšica uvedenih poslednjih godina, zajedno rezultirali da veliki broj stranaca ima želju da dođe i da se nastani u Srbiji.

Mnoge države su već neko vreme prepoznate kao privlačne za strance kada je u pitanju osnivanje firmi. Prema Global Startup Ecosystem Index 2022  koji je izradio StartupBlink, zemlje kao što su, na primer, SAD, UK, Švedska i Nemačka, našle su se među 20 najboljih zemalja za osnivanje startapa. Prepoznata kao rastuće tržište za strane eksperte koji se odlučuju da svoje poslovne poduhvate geografski izmeste, Srbija je zauzela 52. poziciju, što je opravdano imajući u vidu sve veći broj stranaca koji su se ovde naselili u prethodnih nekoliko godina.

Jedina glavna „prepreka” na njihovom putu koju bi trebalo rešiti je sprovođenje neophodnih procedura kako bi njihov boravak i rad bili u skladu sa srpskim zakonodavstvom. Za one koji još nisu uspeli da se adekvatno informišu o ovoj temi, u ovom blogu dajemo kratko objašnjenje ovog procesa kako bi se razjasnili potrebni koraci ka životu i radu u Srbiji.

 

Da bi proveo određeno (duže) vreme u Srbiji, svaki stranac mora da dobije dozvolu za privremeni boravak u Srbiji u postupku koji se pokreće podnošenjem adekvatnog zahteva. Takav zahtev može biti zasnovan na više zakonskih osnova, a za svakog investiciono orijentisanog poslovnog čoveka posebno je interesantno apliciranje po osnovu osnivanja privrednog društva i/ili zaposlenja u srpskom entitetu.

Da razjasnimo na početku – domaće pravo poznaje samo privremeni boravak po osnovu zaposlenja, dok se ne pominje samo osnivanje privrednog društva kao pravni osnov za traženje privremenog boravka. Bez obzira na to, status osnivača i/ili člana u srpskom privrednom društvu predstavlja valjan osnov za podnošenje zahteva za privremeni boravak. Kako? Objasnićemo u kratkom primeru:

Ukoliko dolazite u Srbiju da osnujete sopstveno privredno društvo, odnosno kao osnivač, možete podneti zahtev za Jedinstvenu dozvolu koja uključuje dozvolu za privremeni boravak i radnu dozvolu.

Ukoliko dolazite u Srbiju da budete angažovani kao direktor u domaćoj kompaniji, moraćete da podnesete zahtev za Jedinstvenu dozvolu – bez obzira na to da li zaključujete ugovor o radu ili ugovor o pravima i obavezama direktora (bez radnog odnosa).

 

Stoga, da bi legalno živeo i radio u Srbiji, svakom strancu je potrebna Jedinstvena dozvola!

 

U oba slučaja, podnošenje zahteva za Jedinstvenu dozvolu proći će kroz slične, ali ne iste procedure i uslove. Ime stranca mora biti vidljivo u bazi podataka Srpske Agencije za privredne registre ( u daljem tekstu: APR) koja se odnosi na to privredno društvo u Srbiji, čime se dokazuje da taj stranac obavlja neku vrstu poslova u vezi sa tim privrednim društvom (na primer, kao osnivač, direktor, ostali zastupnik i sl.). Međutim, koja će od ovih mogućnosti biti povoljnija za Vas zavisi od konkretnih okolnosti – da bismo vam pomogli da odaberete koja više odgovara vašim potrebama, u nastavku ćemo objasniti obe opcije.

Međutim, pre nego što pređemo na pojedinosti, podsetimo se nekih osnovnih informacija u vezi sa osnivanjem privrednih društava kao pravnog osnova za dobijanje Jedinstvene dozvole. Na kraju krajeva, to je u oba slučaja prvi korak u ovom procesu.

 

Prvi korak: Osnivanje privrednog društva u Srbiji

Osnivanje firme u Srbiji je tema o kojoj smo prethodno pisali, tako da se nećemo dugo zadržavati na njoj, ali ipak predlažemo da počnemo sa kratkim podsetnikom.

Prvo, potreban vam je osnivački akt koji sadrži sve obavezne podatke propisane zakonom. Ovaj akt može biti sačinjen u obliku odluke (ako ste jedini osnivač) ili ugovora (ako osnivate firmu zajedno sa drugim osnivačem).

Potpis osnivača na osnivačkom aktu mora biti elektronski. Ovo znači da osnivači moraju doći u Srbiju kako bi lično preuzeli kvalifikovani elektronski sertifikat izdat od strane ovlašćenih tela, što može biti opterećujuće za strance koji ne mogu da dođu u Srbiju pre podnošenja Jedinstvenog zahteva i samog osnivanja firme. U takvim slučajevima može biti korisno ovlastiti advokata u Srbiji da u ime osnivača potpiše osnivački akt, u kom slučaju osnivač ne mora ni lično da dolazi u Srbiju da bi osnovao kompaniju. Ovakvo ovlašćenje se daje punomoćjem potpisanim i propisno legalizovanim u zemlji u kojoj se osnivač nalazi, i prevodom legalizacije na srpski jezik, nakon čega se takvo punomoćje može koristiti.

Advokati u postupku osnivanja privrednih društava jedini imaju ovlašćenje da dokumentaciju pretvaraju u elektronski dokument (pored javnih beležnika), svojevrsnom overom takve dokumentacije sopstvenim elektronskim potpisom. Mogući su različiti modaliteti i pristupa online osnivanju firmi, zavisno od ličnih preferencija i mogućnosti osnivača. U oba slučaja, kada se pripremi osnivački akt, zajedno sa potrebnom pratećom dokumentacijom, potrebno je da se isti elektronski dostavi APR-u. Zbog toga, posebno ukoliko niste planirali da uskoro dođete u Srbiju, opcija za otvaranje firme online će biti idealna za Vas.

 

Ok, privredno društvo je osnovano – šta je sledeće?

Kada se završi postupak osnivanja kompanije, potrebno je preduzeti nekoliko pratećih radnji:

  • otvaranje bankovnih računa
  • deponovanje osnovnog kapitala društva
  • pribavljanje elektronskog potpisa
  • registraciju krajnjeg(ih) stvarnog(ih) vlasnika privrednog društva

 

Istovremeno, ono što možete da uradite jeste da počnete da prikupljate dokumentaciju koju morate podneti nadležnim organima uz zahtev za izdavanje Jedinstvene dozvole. Za više detalja o podnošenju zahteva i pratećoj dokumentaciji – nastavite sa čitanjem.

 

Objedinjeni zahtev stupa na scenu

1.februara 2024. godine doneta je veoma toplo dočekana inovacija u oblasti srpskog zakonodavstva o imigraciji. Naime, uveden je Jedinstveni zahtev za izdavanje jedne dozvole koja istovremeno predstavlja dozvolu za boravak i rad u Srbiji. Ova velika inovacija omogućila je svakom strancu koji želi da radi i nastani se u Srbiji da podnese zahtev za obe dozvole istovremeno.

Pre uvođenja jedinstvenog zahteva, ovo su bile dve odvojene procedure – prema ranije važećem zakonodavstvu, svi stranci bili su obavezni da prvo dobiju privremeni boravak u Srbiji, a zatim da podnesu zahtev za radnu dozvolu. Kao rezultat, ceo postupak naseljavanja u Srbiji obično je trajao značajno duže za sve strance, što nije doprinelo privlačnosti života i rada u Srbiji.

Sada, dve nadležne institucije uključene u ovaj postupak (Ministarstvo unutrašnjih poslova, s jedne strane, i Nacionalna služba za zapošljavanje (u daljem tekstu: NSZ), s druge strane) zajedno odlučuju o ispunjenju uslova za obe dozvole.

Iako su procedure ujedinjene i rezultiraju izdavanjem samo jedne dozvole – jedinstvene dozvole, liste dokumentacije koje je potrebno dostaviti svakoj od dve nadležne institucije su dugačke. Vrsta poslovnog angažmana koji ćete tražiti takođe može uticati na listu potrebne dokumentacije.

Iz ovih razloga, ovaj deo procesa se obično čini najtežim, a pomoć stručnjaka za prava stranaca i imigraciono pravo je skoro uvek neophodna, koja će vam pomoći da razumete i prikupite potrebnu dokumentaciju.

 

Dobijanje Jedinstvene dozvole– kako dalje?

Kada je dokumentacija pripremljena, postoji nekoliko faza pre nego što se konačno dobije Jedinstvena dozvola:

Sam objedinjeni zahtev se podnosi Ministarstvu unutrašnjih poslova, preko nadležne Uprave za strance. Za stranca je praktično to što im njihovo fizičko prisustvo u Srbiji nije potrebno prilikom podnošenja zahteva.

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) odgovorna je za odlučivanje o odobravanju u vezi sa zapošljavanjem u okviru zahteva, pa je njen zadatak da proceni da li su ispunjeni uslovi za stranca da počne da radi u Srbiji. Nakon odobrenja, nadležni organ izdaje Jedinstvenu dozvolu strancu, što znači da stranac može zvanično i legalno boraviti i raditi u Srbiji.

 

Osnivač vs direktor

Na kraju, vratimo se na dva različita scenarija sa početka:

1. u kojoj ste osnivač srpskog privrednog društva

2. gde ste registrovani kao direktor srpske kompanije

Zamislimo da imamo dva osnivača koji su potpisali osnivački akt srpskog privrednog društva pod nazivom „Firma” i tako postali vlasnici po 50% udela u Firmi. I osnivač A (zvaćemo ga Marko) i osnivač B, Ana, žele da ostanu u Srbiji duži vremenski period i da apliciraju za privremeni boravak na osnovu toga što su osnivači srpskog privrednog društva. Međutim, Marko želi da bude direktor, dok Ana nije zainteresovana da bude registrovana kao direktor Firme. Uz to oni odlučuju da, pored Marka koja je jedan od direktora, dodatno angažuju Nikolinu, koja će takođe biti direktor Firme. U ovom primeru možemo uočiti razlike između zakonskog osnova i vrste zaposlenja za svakog od osnivača, kao i one koju će dobiti direktor koji nije osnivač.

 

Iz tabele se može primetiti da činjenica da je Marko i osnivač i direktor svoje kompanije ne pravi nikakvu razliku u pogledu pravnog osnova njenog privremenog boravka ili vrste radne dozvole u ​​Srbiji. Dakle, osnivač ima isti osnov i radnu dozvolu bez obzira na to da li je „samo” osnivač ili je i u radnom odnosu u svojoj firmi.

Spisak dokumentacije koju je potrebno dostaviti NSZ razlikuje se u zavisnosti od toga da li stranac podnosi Jedinstveni zahtev po osnovu zapošljavanja ili za samozapošljavanja.

Takođe, kao što se može primetiti, u slučaju sa pozicijom Direktora potreban je još jedan korak – test tržišta rada.

Test tržišta rada je ispitivanje koje sprovodi NSZ kako bi se proverilo da li ima nezaposlenih državljana Srbije koji bi mogli da popune neko od otvorenih radnih mesta kod domaćih poslodavaca. Cilj ovog testa je osigurati da domaći građani imaju prioritet nad strancima koji dolaze ovde da rade – ako postoje dostupni nezaposleni građani registrovani u evidenciji NSZ-a koji ispunjavaju uslove za rad na određenoj (otvorenoj) poziciji, odobrenje NSZ-a za stranca koji je aplicirao za jedinstvenu dozvolu za tu određenu poziciju ne može biti izdato. Kao posledica toga, dozvola ne može biti dobijena.

Takođe je važno imati u vidu da direktor ne mora da bude angažovan u privrednom društvu po osnovu ugovora o radu (tj. da zvanično bude zaposleno lice u privrednom društvu), već može biti angažovan i kroz Ugovor o pravima i obavezama direktora. Iako sa radno-pravne tačke gledišta ove dve vrste angažovanja imaju značajne razlike, kada se posmatra sa aspekta prava stranaca, nije od značaja koji je od ta dva ugovora zaključen sa direktorom.

Šta se menja ako se registrujem kao preduzetnik?

Ne mnogo. Ista procedura koja važi za Anu, koja nije zasnovala radni odnos u Firmi, ali je dobila Jedinstvenu dozvolu za samozapošljavanje, važi i za preduzetnike. Odluka da se (ne) registrujete kao preduzetnik zavisi od Vaših poslovnih ciljeva i strategije, a jednostavnost procedure za elektronsku registraciju preduzetnika je svakako njena najveća prednost.

Kao što se može zaključiti iz ovog kratkog vodiča, postoji način da stranac bude poslovno prisutan u Srbiji i istovremeno promeni okruženje preseljenjem ovde. Ključni preduslovi su dobro planiranje, organizacija i adekvatna informisanost o samom postupku. Nadamo se da je ovaj kratki vodič odgovorio na neka od najčešćih otvorenih pitanja u vezi sa ovom temom i podstakao najmanje jednog čitaoca da napravi prvi korak ka novom životu i poslovanju u inostranstvu.

Slični blogovi

Najnoviji blogovi

Niste sigurni odakle da krenete?

Ukoliko niste sigurni koji je prvi korak, zakažite konsultacije sa jednim od naših stručnjaka.

techlawafficiendo

privacywhisperer

cryptobuddy

evegreen

Ovo nije samo još jedan newsletter

Zaboravite dosadne pravničke analize i teoriju.
Saznajte za rokove i primajte vesti koje zaista pomažu vašem poslovanju.