Vaša kompanija je otkrila da neko koristi znak ili žig koji je identičan ili jako sličan njenom? Možda je neko već podneo prijavu za registraciju znaka koji ugrožava žig Vaše kompanije, ili još gore – proizvodi sa žigom Vaše kompanije već su se pojavili na tržištu bez njenog odobrenja? Ovakve situacije nisu retkost i mogu ozbiljno narušiti poslovanje kompanije, reputaciju i finansijsku sigurnost.
Kada dođe do povrede prava intelektualne svojine kompanije, ključna je brza i efikasna reakcija. Pravovremeno preduzimanje odgovarajućih koraka može sprečiti dalju zloupotrebu, zaštititi vrednost brenda i minimizovati potencijalnu štetu. U nastavku otkrivamo koje konkretne mere kompanije mogu preduzeti da osiguraju da njihov žig – i njihovo poslovanje – ostanu sigurni u njihovim rukama.
1. Da li Vaša kompanija ima registrovan žig? Ako ne, odmah reagujte!
Brend je dosta teško definisati, imajući u vidu da se javlja u rasponu od znaka, preko žiga, pa sve do ukupne reputacije određenog poslovnog subjekta (goodwill). Svrha žiga je da se zaštiti celokupno ulaganje u kreiranje brenda. Zbog toga, iako se žigom formalno štiti samo znak, posredno žig pruža zaštitu ne samo znaku, već i reputaciji i brendu.
Ukoliko kompanije nemaju registrovan žig, pravna zaštita im postaje značajno ograničena. Bez registrovanog žiga, teže se sprečavaju potencijalne zloupotrebe, a dostupni pravni mehanizmi biće komplikovaniji i neizvesniji. Registracija žiga je prvi i najvažniji korak u osiguranju tržišne prepoznatljivosti i pravne sigurnosti kompanija.
Postupak registracije žiga u Srbiji odvija se u nekoliko koraka:
i. Podnošenje prijave za priznanje žiga i pokretanje postupka
Prvi korak je podnošenje prijave Zavodu za intelektualnu svojinu (u daljem tekstu: „Zavod“). Ukoliko prijava sadrži sve propisane elemente, dodeljuje joj se datum podnošenja i upisuje se u Registar žigova.
U vezi sa ovim prvim korakom, treba razumeti zašto je važan datum podnošenja prijave. Naime, od tog trenutka se stiče pravo prvenstva u zaštiti znaka kompanije u odnosu na sva druga lica koja su za isti ili sličan znak kojim se obeležava ista ili slična roba, odnosno usluga kasnije podnela prijavu.
Takođe, ukoliko žig bude uspešno registrovan, smatraće se da je registrovan od dana kad je kompanija podnela prijavu a ne od dana kad je Zavod pozitivno odlučio o njoj.
ii. Ispitivanje urednosti prijave
Zavod ispituje da li je prijava „uredna“, odnosno da li sadrži sve zakonom propisane elemente. Ukoliko to nije slučaj, Zavod će kompaniju pisanim putem pozvati da uredi prijavu u određenom roku.
iii. Suštinsko ispitivanje prijave
Zavod ispituje da li su ispunjeni zakonom propisani uslovi za priznanje žiga. U toku ovog postupka ispitivanja, svako zainteresovano lice može podneti pismeno mišljenje u kome će obrazložiti koji uslov za priznanje žiga nije ispunjen.
iv. Objava prijave žiga u Službenom glasniku
Ukoliko je prijava uredna i ako Zavod smatra da ne postoje razlozi za odbijanje prijave za priznanje žiga, podaci iz prijave se objavljuju u Službenom glasniku Zavoda. Nosilac ranijeg prava može Zavodu podneti prigovor na registraciju žiga kompanije u roku od 3 meseca od datuma objave prijave, što je detaljnije objašnjeno u nastavku.
v. Plaćanje propisane takse za sticanje žiga i upis u Registar žigova
Ukoliko žigovna prijava kompanije ispunjava uslove za priznanje žiga i ako nije podnet prigovor, odnosno ako je prigovor konačnom odlukom odbijen ili odbačen, kompanija će biti pozvana da plati taksu za prvih 10 godina zaštite kao i za troškove objave žiga. Nakon dostave dokaza o relevantnoj uplati, Zavod priznato pravo upisuje u Registar žigova, a zatim izdaje ispravu o žigu.
2. Konkurent pokušava da zaštiti znak koji bi povređivao žig Vaše kompanije? Osporite registraciju na vreme!
Kada kompanija otkrije da je njen konkurent podneo prijavu za zaštitu znaka, a čijom registracijom bi žig kompanije bio povređen, važno je da odmah reaguje kako bi zaštitila svoj brend i poslovanje. Čekanje na reakciju Zavoda na takvu prijavu ili na završetak registracije može dovesti do komplikacija i otežati zaštitu prava. Zakon o žigovima (u daljem tekstu: „Zakon“) pruža dve ključne mogućnosti za pravovremenu reakciju: podnošenje mišljenja na žigovnu prijavu i prigovora na registraciju žiga.
a) Mišljenje na žigovnu prijavu – preventivna intervencija
Tokom postupka suštinskog ispitivanja prijave za priznanje žiga, svako zainteresovano lice ima pravo da podnese pismeno mišljenje Zavodu u kojem će obrazložiti razloge zbog kojih smatra da prijavljeni znak ne ispunjava uslove za zaštitu žigom. Razlozi mogu biti:
(a) činjenica da znak nije podoban za razlikovanje u prometu roba/usluga, odnosno ne omogućava jasno i precizno utvrđivanje predmeta zaštite,
(b) ispunjenost apsolutnih razloga za odbijanje zaštite, ili
(c) ispunjenost relativnih razloga za odbijanje zaštite.
Ovo nije „formalno“ sredstvo pravne zaštite i lice koje podnosi mišljenje nije stranka u postupku, ali može imati značajan uticaj na postupak registracije, jer Zavod može uzeti u obzir argumente pri donošenju odluke. U suštini, ovo je način da bez složenih pravnih procedura kompanija da do znanja da smatra da prijavljeni znak ne bi trebalo da bude registrovan i time pruži dodatne informacije koje mogu biti od značaja prilikom odlučivanja o registraciji žiga.
b) Prigovor na registraciju žiga – odlučna pravna zaštita
Institut prigovora u postupku registracije žiga, uveden u srpsko zakonodavstvo izmenama Zakona pre nekoliko godina, omogućava nosiocu ranijeg prava da proaktivno učestvuje u zaštiti svojih prava. Njegovo uvođenje promenilo je koncept postupka registracije, povećavajući njegovu transparentnost i omogućavajući nosiocu ranijeg prava da spreči registraciju žiga kojom bi njegova prava bila povređena.
Rok za podnošenje prigovora je striktno ograničen – nosilac ranijeg prava ima tri meseca od dana objave prijave u Službenom glasniku Zavoda da prigovori na registraciju žiga koji bi mogao ugroziti njegova prava. Prigovor se može podneti na osnovu relativnih i posebnih razloga za odbijanje žigovne prijave, pri čemu podnosilac prigovora mora podneti prigovor sa propisanom sadržinom u skladu sa Pravilnikom o sadržini registra žigova, sadržini zahteva, prigovora i predloga koji se podnose u postupku za priznanje i zaštitu žiga i podacima koji se objavljuju u službenom glasilu nadležnog organa, i uz sve propisane prateće priloge.
Nakon podnošenja prigovora, Zavod ispituje da li je prigovor uredan (odnosno da li je podnet sa propisanom sadržinom, u propisanom roku i od strane ovlašćenog lica), te ukoliko nije, Zavod rešenjem odbacuje prigovor.
Ukoliko podnosilac prijave ne odgovori na prigovor u propisanom roku, njegova prijava za žig će biti odbijena u granicama zahteva navedenog u prigovoru.
Nakon što utvrdi da prigovor ispunjava formalne uslove, Zavod vrši ocenu osnovanosti prigovora i donosi jednu od sledećih odluka:
- Odbijanje prigovora
Ako se utvrdi da prigovor nije osnovan, donosi se rešenje kojim se on odbija, a postupak registracije žiga se nastavlja.
- Usvajanje prigovora
Ako se utvrdi da je prigovor osnovan, donosi se rešenje kojim se odbija žigovna prijava u celini ili delimično, pri čemu se postupak registracije nastavlja samo za deo robe i usluga za koje zaštita nije odbijena (postupak se nastavlja samo ukoliko nije odbijena cela žigovna prijava).
I mišljenje i prigovor predstavljaju pravne mehanizme koji mogu pomoći kompaniji da spreči registraciju žiga koji ugrožava njena prava. Međutim, razlike između njih su postoje i one određuju koji institut će biti pogodniji za svaku konkretnu situaciju:
3. Iznenađenje u Registru Žigova – Kako se boriti protiv neosnovane registracije?
Kada se na tržištu pojavi žig koji ugrožava poslovanje neke kompanije koji ne bi trebalo da bude registrovan – bilo zbog povrede ranijih prava te kompanije, bilo zbog nesavesnog postupanja podnosioca prijave/nosioca žiga ili neispunjavanja zakonskih uslova za zaštitu – potrebna je pravovremena i adekvatna reakcija. Za razliku od prethodnog odeljka koji se odnosi na situaciju kada prijava žiga još nije usvojena, sada govorimo o scenariju kada je sporni žig već registrovan. Pravni okvir Zakona predviđa niz mehanizama koji omogućavaju zaštitu prava za kompanije. U nastavku se upoznajte sa ključnim institutima koje Zakon stavlja na raspolaganje.
a) Predlog za oglašavanje žiga ništavim
Žig se može oglasiti ništavim, u celini ili za određene robe/usluge, ako se utvrdi da u trenutku njegove registracije nisu bili ispunjeni određeni zakonski uslovi za priznanje žiga. Ovaj postupak se može pokrenuti u bilo kom trenutku tokom trajanja zaštite žiga, što znači da nema vremenskog ograničenja za osporavanje njegove pravne valjanosti.
Postupak se pokreće pisanim predlogom za oglašavanje žiga ništavim, koji mora imati propisanu sadržinu i biti potkrepljen relevantnim prilozima.
Predlog mogu podneti:
- Nosilac ranijeg prava ili lice koje on ovlasti
Kada se ništavost zahteva zbog relativnih ili posebnih razloga za odbijanje zaštite;
- Zainteresovano lice ili javni tužilac
Kada se ništavost zahteva zbog apsolutnih razloga za odbijanje zaštite ili zbog nepodobnosti znaka da omogući razlikovanje u prometu, odnosno jasno i precizno utvrđivanje predmeta zaštite.
Posle sprovedenog postupka, Zavod može doneti:
- rešenje o odbijanju predloga, ako oceni da su uslovi za ništavost neosnovani ili
- rešenje o oglašavanju žiga ništavim u celini ili samo za neke robe/usluge, u kom slučaju se smatra da žig nikada nije ni postojao, odnosno da nije proizvodio dejstva od samog početka.
b) Tužba zbog povrede žiga – kada i kako reagovati?
Neovlašćena upotreba zaštićenog znaka kompanije nije samo poslovni izazov – to je pravna povreda koja može ozbiljno ugroziti brend i tržišnu poziciju jednog privrednog društva. Ako bilo koje lice u prometu neovlašćeno koristi zaštićeni znak privrednog društva, na način kako to definiše Zakon, kompanija ima pravo da podnese tužbu zbog povrede prava.
Rok za pokretanje parničnog postupka je ograničen – tužba se može podneti u roku od tri godine od dana kada je kompanija saznala za povredu i učinioca, a najkasnije u roku od pet godina od dana učinjene povrede ili poslednje učinjene povrede ako se ona kontinuirano vrši. Tužilac u ovom postupku može biti nosilac žiga, podnosilac prijave ili sticalac licence na žigu, kao i korisnik kolektivnog žiga ili žiga garancije.
Dodatno, vrlo je važno imati u vidu i mogućnost izricanja privremene mere, koje omogućavaju brzo sprečavanje daljih povreda čak i pre okončanja sudskog postupka i to čak i protiv lica čije su usluge korišćene prilikom povrede prava (posrednik). Sud može izreći raznolike privremene mere (primera radi: oduzimanje robe, zabrana korišćenja spornog znaka, itd.) na predlog lica koje učini verovatnih da je njegovo pravo povređeno ili da će biti povređeno. Ove mere se mogu izreći i bez prethodnog izjašnjenja protivne strane ako postoji rizik od nenadoknadive štete.
U pravnom prometu, nepoznavanje relevantnih zakona nije opravdanje – ako je žig kompanije registrovan, njegovo postojanje je javno dostupna informacija. Svako lice koje posluje na tržištu dužno je da se upozna sa važećim pravima intelektualne svojine. Zato je tužba zbog povrede žiga jedno od najefikasnijih pravnih sredstava za zaštitu poslovnog identiteta jednog privrednog društva, sprečavanje nepoštene konkurencije i očuvanje tržišne reputacije.
a) Tužba za osporavanje žiga – Stop nesavesnosti
Ukoliko se kompanija suoči sa situacijom da je njen konkurent registrovao žig koji je u značajnoj meri sličan žigu kompanije, pri čemu je konkurent imao saznanja o ranije korišćenom znaku te kompanije, kao i o tržišnoj poziciji i ugledu kompanije, postavlja se pitanje zakonitosti takvog postupanja. Zakon ne dozvoljava registraciju žiga u slučaju nesavesnog postupanja, a kompaniji stoji na raspolaganju mogućnost pokretanja tužbe za osporavanje žiga.
Lice čiji je pravni interes povređen može tužbom tražiti da ga sud oglasi za podnosioca prijave odnosno nosioca prava u sledećim slučajevima:
- Ako je žigovna prijava podneta protivno načelu savesnosti i poštenja;
- Ako je znak registrovan na osnovu prijave koja je podneta protivno načelu savesnosti i poštenja;
- Ako je znak registrovan na osnovu prijave kojom je povređena zakonska ili ugovorna obaveza.
PRIMER: Zamislite da ste veoma uspešni u poslovanju prirodnom kozmetikom i da koristite žig „Bella Natural Cosmetics“ u svom poslovanju i da Vaš bivši zaposleni, koji je bio upoznat s Vašim žigom, reputacijom, njegovim korišćenjem u prometu, prijavi „Bella Organics“ kao sopstveni žig u nameri da otpočne svoje poslovanje prirodnom kozmetikom. Pošto je imao pomenuta saznanja, a ipak je podneo prijavu, možete podneti tužbu za osporavanje žiga. Ako sud utvrdi da je prijava podneta protivno načelu savesnosti i poštenja, doneće odluku kojom će Vas proglasiti za podnosioca takve žigovne prijave.
b) Tužba za priznanje prava na žig – kada konkurent prisvoji tuđi znak
Šta ako je kompanija godinama ulagala u prepoznatljivost svog brenda, ali se neko dosetio da njen znak registruje kao svoj pre nego što je kompanija to učinila? Ako je kompanija koristila znak za obeležavanje robe/usluga pre podnošenja sporne prijave/registracije spornog znaka drugog lica za obeležavanje iste/slične robe/usluga, ona može tužbom tražiti da je sud oglasi za podnosioca prijave, odnosno nosioca žiga – ako dokaže da je taj znak bio opštepoznat u smislu 6bis Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine, za obeležavanje njene robe/usluga pre nego što je druga strana podnela prijavu odnosno registrovala žig.
Dakle, ova tužba omogućava kompanijama da povrate pravo na znak koji su prvi koristile u prometu. Ključni dokaz je prepoznatljivost znaka kompanije. Međutim, ako tuženi dokaže da je znak koristio u prometu za obeležavanje iste/slične robe/usluga isto toliko dugo ili čak duže od kompanije, sud će odbiti zahtev kompanije. Rok za podnošenje tužbe je pet godina od upisa spornog žiga u Registar žigova. Propuštanjem ovog roka gubi se pravna mogućnost osporavanja registracije i zaštite prava kompanije.
4. Od carine do inspekcije: Carinska i administrativna zaštita prava
Pored procedura pred Zavodom, postoje i druge mere koje kompanije mogu preduzeti u slučaju da saznaju za potencijalnu ili stvarnu povredu njihovog prava intelektualne svojine.
a) Zaštita prava preko inspekcijskog nadzora
Zamislite da se na tržištu pojavila roba koju neko označava sa registrovanim žigom kompanije. Sudski postupak je jedno rešenje, ali šta ako kompaniji treba brza reakcija? Tu na scenu stupa država, sa moćnim merama koje mogu brzo sprečiti dalju povredu prava kompanija.
Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine preko tržišne inspekcije u postupku inspekcijskog nadzora kontroliše proizvodnju i promet robe kojom se povređuju žigovi, dok turistička inspekcija reaguje u slučajevima kada su ugrožena prava na žigove u oblasti turizma i ugostiteljstva. Ako je reč o lekovima, nadležnost prelazi na Ministarstvo zdravlja. Ključno je da nadležni organi ne moraju čekati prijavu kompanije – mogu delovati i po službenoj dužnosti.
Koje konkretne mere nadležni organi mogu preduzeti da zaštite pravo kompanije na žig?
Najoštrija sankcija je definitivno konačno oduzimanje i uništenje odnosno uklanjanje robe iz prometa, do koje dolazi odlukom u postupku pred nadležnim sudom ili od strane nadležnog organa po službenoj dužnosti ukoliko:
- postoji osnovana sumnja da se tom robom povređuje pravo na žig kompanije;
- oštećena strana ne pokrene postupak za zaštitu svojih prava pred nadležnim sudom u propisanom roku kada nadležni organ, nakon usvajanja njenog zahteva, privremeno oduzme robu i pozove je da pokrenete takav sudski postupak; i
- lice od kojeg je roba privremeno oduzeta se ne upusti u postupak osporavanja razloga za oduzimanje te robe.
PRIMER: Zamislite da ste vlasnik brenda luksuzne kozmetike i otkrijete da se na tržištu pojavio proizvod sa Vašim žigom – ali vi taj proizvod niste proizveli, niti ste ga ikada odobrili. Podnosite zahtev tržišnoj inspekciji, koja izlazi na teren i potvrđuje da sporni proizvodi nose Vaš zaštićeni znak bez dozvole. Nadležni organ odmah naređuje privremeno oduzimanje robe i poziva Vas da pokrenete sudski postupak. Ukoliko pokrenete takav postupak i on se okonča u Vašu korist, nadležni organ može doneti odluku o konačnom oduzimanju takvih proizvoda i njihovom trajnom uklanjanju sa tržišta.
b) Zaštita prava na državnoj granici
Carinski zakon jasno predviđa da se roba koja povređuje registrovan žig ili bilo koje drugo pravo intelektualne svojine ne može slobodno uneti niti izneti iz Republike Srbije.
U praksi to znači da carinski organi, postupajući prema domaćim propisima i međunarodnim ugovorima mogu obustaviti puštanje robe ili je zadržati i to:
- Po službenoj dužnosti
Ukoliko posumnja da takva roba koja se unosi ili iznosi povređuje neko pravo intelektualne svojine (primera radi, povređeno je pravo na softver, na žig, i drugo);
- Na zahtev kompanije
Ukoliko kompanija podnese detaljni zahtev Upravi Carina, na propisanom obrascu i sa propisanom sadržinom, uz sve relevantne priloge. Nadležni carinski organ će obavestiti kompaniju o tome da li odobrava ili odbija zahtev najviše u roku od 30 dana od dana kada je kompanija dostavila zahtev. Ukoliko se zahtev usvoji i ukoliko carinski organ bude identifikovao takvu robu obuhvaćenu zahtevom, obustaviće je odnosno zadržaće je.
Ukoliko gorepomenuti zahtev kompanije bude odobren, postoji mogućnost da se pod carinskim nadzorom uništi takva roba za koju se sumnja da povređuje žig kompanije uz ispunjenje propisanih uslova. Uništenje robe predstavlja njeno fizičko uništenje, recikliranje ili njeno uklanjanje iz trgovinskih tokova. Dakle, takva roba neće biti stavljena u slobodan promet, izneta izvan carinskog područja Srbije, izvezena, ponovo uvezena niti stavljena u poseban postupak.
Važno je istaći da carinski organi mogu preduzeti mere samo ako postoji uredno registrovan žig u Republici Srbiji. Zato je blagovremena registracija žiga neizostavni korak u obezbeđivanju stabilnog i sigurnog poslovanja. Na taj način, osim što kompanija jasno stavlja do znanja da ozbiljno shvata zaštitu svog brenda, reputacije i ulaganja, direktno i smanjuje rizik od pojave falsifikata i njihovog ulaska na tržište.
5. Nelojalna konkurencija: Tužba zbog nepoštene tržišne utakmice
U savremenom poslovnom okruženju, prepoznatljivost brenda predstavlja ključnu vrednost i rezultat dugogodišnjeg ulaganja i strateškog pozicioniranja na tržištu. Međutim, dešava se da konkurentski subjekti nastoje da iskoriste reputaciju već etabliranih privrednih subjekata, pri čemu pribegavaju praksama koje mogu dovesti do zablude kod potrošača i narušavanja fer tržišnih odnosa. Takve situacije zahtevaju pažljivo razmatranje pravnih mehanizama zaštite, pre svega tužbe zbog nepoštene tržišne utakmice.
PRIMER: Zamislite da godinama gradite prepoznatljiv brend i imate žig „Majstorska pekara“ – Vaša pekara je sinonim za kvalitet i ima verne kupce. Onda se u blizini otvori pekara „Pekara kod majstora“ sa gotovo istim izgledom znaka, pakovanjem i vrstom proizvoda. Kupci počinju da misle da je to Vaša nova lokacija, dok novi „konkurent“ zapravo iskorišćava Vaš ugled da bi preuzeo deo tržišta. U ovoj situaciji, imate mogućnost da podnesete tužbu zbog nepoštene tržišne utakmice i zaštitite svoj brend od zloupotrebe.
Važno je razumeti da nepoštena tržišna utakmica nije kompatibilna sa „redovnom“, lojalnom konkurencijom. Pravo na nadmetanje na tržištu ne znači pravo na iskorišćavanje tuđe prepoznatljivosti, odnosno na korišćenje žiga druge kompanije. Između ostalog, nepoštenom tržišnom utakmicom se naročito smatraju radnje kojima se u obavljanju delatnosti (što uključuje i usluge) prodaje roba koja sadrži tuđi znak, žig ili drugo obeležje/oznaku, uključujući i fizički izgled i oblik proizvoda, a kojima se opravdano stvara zabuna kod potrošača u pogledu izvora, kvaliteta i drugih svojstava te robe ili usluge.
Nelojalna konkurencija je zabranjena, ali se zaštita od nelojalne konkurencije pruža u sudskom postupku po tužbi lica koje je oštećeno takvim radnjama. Zakon o trgovini predviđa zaštitu u ovakvim situacijama, a ključni pravni mehanizam je tužba zbog nepoštene tržišne utakmice, koju oštećena kompanija može podneti u roku od 6 meseci od saznanja za štetu i štetnika, a najkasnije u roku od 3 godine od okončanja radnje povrede.
6. Obmanjujuće reklamiranje – još jedan osnov za tužbu
Oglašavanje nije samo način da se privuku kupci, već i moćan alat koji oblikuje tržišnu percepciju. Kada konkurent koristi neistinite ili obmanjujuće tvrdnje kako bi iskoristio reputaciju neke kompanije i naveo potrošače na pogrešan izbor, to nije samo neetički – to je nezakonito. Zakon o oglašavanju jasno definiše obmanjujuće oglašavanje kao svako oglašavanje na bilo koji način, koje dovodi potrošače u zabludu ili je verovatno da će ih dovesti u zabludu i koje može uticati na njihovo ekonomsko ponašanje, a koje time nanosi ili može naneti štetu konkurentu. Prilikom utvrđivanja da li je određeno oglašavanje obmanjujuće, posebno se uzima u obzir njegov sadržaj u vezi sa pravima intelektualne svojine oglašivača.
Ako neko oglašava proizvode koristeći žig neke druge kompanije, navodeći potrošače da poveruju da kupuju proizvod te kompanije ili ih na drugi način dovodi u zabludu, takvo postupanje predstavlja obmanjujuće oglašavanje. U tom slučaju ta kompanija ima pravo da pred nadležnim sudom zahteva prekid takvog oglašavanja, ispravku neistinitih tvrdnji i zabranu oglašavanja koje bi moglo dovesti do zablude u budućnosti. Ne mora se čekati da šteta nastane – ako postoji realna opasnost da će doći do obmanjujućeg oglašavanja, može se unapred tražiti njegova zabranu. Pravovremena reakcija štiti ne samo biznis kompanije, već i poverenje njenih potrošača.
Sud će ukoliko usvoji tužbeni zahtev naložiti tuženom da prekine sa takvim obmanjujućim oglašavanjem i zabraniti dalje takvo oglašavanje, a takođe će naložiti tuženom da o svom trošku objavi presudu odnosno da objavi ispravku takvog oglašavanja.
7. Propisi daju mogućnosti – na kompanijama je da ih iskoriste
Pravni mehanizmi zaštite su tu da kompanijama omoguće da preduzmu prave korake u pravom trenutku, ali njihova efikasnost zavisi od reakcije samih kompanija. Kada je žig kompanije ugrožen, ona se ne može osloniti na to da će tržište samo ispraviti nepravdu – kompanija je ta koja mora delovati. Da li je rešenje prigovor, tužba, inspekcijski nadzor ili nešto drugo? Svaka situacija zahteva pažljivu analizu i preciznu strategiju. Stručna pomoć u ovim slučajevima može biti presudna – što se bolje razumeju dostupni pravni koraci, to su veće šanse da kompanija zaštiti svoj brend pre nego što šteta postane nepovratna.
Brendovi opstaju ne samo zahvaljujući kvalitetu, već i spremnosti njihovih vlasnika da ih zaštite kada je to najpotrebnije. Informisanost, pravovremena reakcija i pravi pravni koraci ključ su očuvanja identiteta jedne kompanije na tržištu.
