Razvod braka, njegove bitne karakteristike i kako se prolazi kroz celu proceduru razvoda, koja je često praćena dodatnim komplikacijama oko podele zajedničke imovine i vršenja roditeljskog prava, već smo objasnili.
Međutim, kada je u pitanju razvod braka sa stranim državljaninom, svaka faza postupka – od utvrđivanja nadležnosti suda, preko primene merodavnog prava, pa do podele imovine i odlučivanja o deci – dobija dodatnu međunarodnu dimenziju. Upravo zato je važno da jasno razumete kako izgleda razvod braka sa stranim državljaninom pred srpskim sudom i koja pravila važe u ovim mešovitim brakovima.
Razvod braka sa stranim državljaninom otvara brojna pravna pitanja koja se razlikuju od standardnih postupaka razvoda između državljana iste zemlje. U ovom tekstu razmatramo dva ključna aspekta koji prate razvod braka sa stranim državljaninom:
koji sud je nadležan za razvod braka sa stranim državljaninom i
koje pravo će se primenjivati u postupku razvod braka sa stranim državljaninom.
Nadležnost suda kod postupka razvod braka sa stranim državljaninom
Srpski propisi, tačnije Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, predviđaju nadležnost domaćeg suda za razvod braka, ukoliko je ispunjen jedan od sledećih uslova:
- Tuženi u postupku razvoda braka ima prebivalište u Srbiji;
- Tužilac je srpski državljanin i ima prebivalište u Srbiji;
- Supružnici su imali svoje poslednje prebivalište u Srbiji, a tužilac (strani džavljanin) u vreme podošenja tužbe ima prebivalište ili boravište u Srbiji;
- Tužilac je srpski državljanin, a pravo države čiji bi sud bio nadležan ne predviđa ustanovu razvoda braka.
Brak se može razvesti na dva načina – sporazumom supružnika ili tužbom za razvod braka i on se pred nadležnim sudom, zavisno od volje supružnika za koji modalitet se odluče, pokreće ili predlogom za sporazumni razvod braka ili tužbom. Ukoliko se supružnici odluče za sporazumni razvod braka, to znači da su se usaglasili oko samog razvoda, vršenja roditeljskog prava i podele zajedničke imovine.
Dakle, ukoliko želite da naš sud razvede brak, potrebno je da bude ispunjen jedan od navedenih uslova i srpski sud će preuzeti na sebe rešavanje ovog pitanja.
U bračnim sporovima ne postoji mogućnost da se ugovori nadležnost domaćeg suda, što znači da nije moguće da se supružnici sporazumeju da sud naše države bude nadležan ukoliko nije ispunjen jedan od gore navedenih uslova.
Mesna nadležnost će se odrediti prema prebivalištu ili boravištu supružnika iz nekih od ovde navedenih uslova, dok će stvarno nadležan biti osnovni sud.
U propisima, međutim, ustanovljena je nadležnost samo za razvod braka po tužbi, ali pošto i sporazumni razvod braka predstavlja bračni spor, kao i razvod braka po tužbi, odredbe Zakona o međunarodnoj nadležnosti analogno se primenjuju i na sporazumni razvod braka te treba smatrati oba predlagača i tužiocima i tuženim istovremeno i navedena pravila treba primenjivati shodno tome.
U praksi to znači da, kada se pokreće razvod braka sa stranim državljaninom, prvo pitanje na koje treba odgovoriti jeste – da li je uopšte ispunjen jedan od ovih uslova da bi srpski sud bio nadležan. Ukoliko nijedan od uslova nije ispunjen, razvod braka sa stranim državljaninom neće moći da se sprovede pred našim sudovima, čak i ako jedan od supružnika to želi.
Merodavno pravo kod razvoda braka sa stranim državljaninom
Sada, kada je određena nadležnost suda, postavlja se pitanje prava koje će se primeniti u ovom slučaju. Za razliku od nadležnosti, gde će naš sud zasnovati međunarodnu nadležnost i u slučajevima kad je samo jedan bračni drug srpski državljanin, za merodavno pravo važe drugačija rešenja.
Pošto razvod braka predstavlja statusno pitanje bračnih drugova, primeniće se kumulativno i srpsko pravo, kao i strano pravo, odnosno pravo države stranog državljanina sa kojim se brak razvodi. Ukoliko naš državljanin pored srpskog državljanstva, poseduje i državljanstvo koje ima i njegov, uskoro bivši supružnik, neće se primeniti samo strano pravo kao pravo zajedničkog državljanstva, već, svakako, i domaće i strano pravo.
Do primene stranog prava dolazi pre svega da bi taj razvod bio priznat i u zemlji stranog državljanina, ukoliko su za razvod braka u toj zemlji predviđeni stroži uslovi. Jedina mogućnost da se odstupi od kumulativne primene oba prava jeste da se brak ne bi mogao razvesti na ovaj način, tj. da se ne bi mogao razvesti po stranom pravu, u kom slučaju će se primeniti samo domaće pravo, o čemu odlučuje sud u svakom konkretnom slučaju.
Drugim rečima, kod postupka razvod braka sa stranim državljaninom, sud ne ispituje samo uslove za razvod prema domaćem pravu, već i prema pravu države čiji je državljanin drugi supružnik. To je važno da bi razvod braka sa stranim državljaninom bio priznat i u inostranstvu, posebno ukoliko strana država ima restriktivniji režim razvoda.
Razvod braka sklopljenog u inostranstvu
Brak sklopljen u inostranstvu između domaćeg državljanina i stranca, sve do njegovog priznanja od strane nadležnog srpskog organa, predstavlja za Srbiju samo faktički, a ne pravni odnos, pa domaći sud ne može da odlučuje o razvodu takvog braka. Dakle, prvo je potrebno da brak sklopljen u inostranstvu bude priznat u Srbiji od strane nadležnog organa.
Postavlja se pitanje koji je organ nadležan za priznanje i kada brak sklopljen u inostranstvu neće biti priznat u Srbiji:
- Za priznanje braka sklopljenog u inostranstvu nadležan je domaći organ koji vodi matične knjige, u Srbiji je to matičar, a u inostranstvu diplomatsko-konzularno predstavnišvo naše zemlje.
- Brak koji je punovažan prema pravu zemlje gde je sklopljen, biće punovažan i u našoj zemlji, osim ukoliko je u suprotnosti sa domaćim javnim poretkom i shvatanjem morala (npr. kad bi brak sklopilla dva lica istog pola).
Ukoliko se brak razvede u inostranstvu, strana sudska odluka će u Srbiji proizvoditi puno dejstvo ukoliko bude priznata od strane domaćeg suda i upisana u matične knjige. Zbog toga će za priznanje ovakvih odluka biti mesno nadležan sud u mestu u kome se vode matične knjige za našeg državljanina na koga se odluka odnosi.
To znači da i kada je razvod braka sa stranim državljaninom već sproveden u inostranstvu, postupak se ne završava samom stranom presudom – potrebno je sprovesti i postupak priznanja strane odluke u Srbiji, kako bi razvod braka sa stranim državljaninom imao pravno dejstvo i u našem pravnom poretku (npr. radi novog braka, promene ličnih podataka ili imovinskih odnosa).
Uslovi za priznanje strane sudske odluke o razvodu braka
- Svako lice koje ima pravni interes može tražiti priznanje;
- Strana sudska odluka o razvodu braka mora biti pravnosnažna;
- Priznanje se može odbiti, ako je brak već razveden pred domaćim ili stranim sudom;
- Ukoliko je za razvod braka isključivo nadležan srpski sud, a to je kada je tuženi supružnik srpski državljanin i ima prebivalište u Srbiji, sudska odluka će biti priznata samo ukoliko on sam zatraži priznanje ili se ne protivi priznanju koje traži tužilac.
Ovo je naročito važno kod razvoda braka sa stranim državljaninom kada je brak razveden u inostranstvu bez učešća ili sa ograničenim učešćem našeg državljanina – činjenica da je reč o razvodu braka sa stranim državljaninom ne znači automatski da će strana odluka biti priznata, već moraju biti ispunjeni svi zakonski uslovi.
Specijalno punomoćje za zastupanje
Tužbu ili predlog za sporazumni razvod braka mogu podneti supružnici lično ili preko punomoċnika.
Ako tužbu u bračnom sporu podnosi punomoćnik stranke, punomoćje mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u bračnom sporu i ono mora da sadrži navode u pogledu vrste tužbe (tužba za razvod braka/ podnošenje predloga za sporazumni razvod braka) i osnova za podnošenje tužbe (ozbiljno i trajno poremećeni bračni odnosi, neostvarivanje zajednice života supružnika, bračne zabrane i smetnje, formalni nedostaci i drugo). U bračnom sporu koji je pokrenut predlogom za sporazumni razvod braka, supružnike ne može zastupati isti punomoćnik.
Specijalno punomoćje se overava kod javnog beležnika, a ukoliko supružnik koji podnosi tužbu ili jedan od predlagača kod sporazumnog razvoda braka živi u inostranstvu, specijalno punomoćje se može overiti i tamo i to u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Srbije ili kod javnog beležnika. Međutim, uvek se preporučuje da se overa izvrši u diplomatsko-konzularnom predstavništvu, ukoliko za to postoji mogućnost, zbog jednostavnije procedure i manjih troškova (nepostojanje potrebe za prevodom od strane ovlašćenog sudskog prevodioca i priznavanjem takvog punomoćja u Srbiji).
Kod postupka razvod braka sa stranim državljaninom, specijalno punomoćje je posebno praktično rešenje ako jedan supružnik živi u inostranstvu i ne može da prisustvuje ročištima, ali želi da razvod braka sa stranim državljaninom bude sproveden pred srpskim sudom uz angažovanje advokata.
Ko može biti ovlašćen specijalnim punomoćjem?
Punomoćnik fizičkog lica može biti advokat, krvni srodnik u prvoj liniji (roditelji, deca, unuci…), brat, sestra, kao i predstavnik službe pravne pomoći jedinice lokalne samouprave, koji je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom.
Vršenje roditeljskog prava
Staranje i briga o deci su ključna pitanja koja su posebno osetljiva i izuzetno važna za svakog roditelja. Zbog toga, razvod braka koji uključuje međunarodne elemente može biti izazovan za decu i roditelje, posebno ako žive u različitim državama. Ovo postavlja niz pitanja oko kojih supružnici moraju postići saglasnost. Među najznačajnijim pitanjima su:
- Vršenje roditeljskog prava;
- Prebivalište deteta;
- Izdržavanje deteta.
Domaći propisi predviđaju da u okviru bračnog spora mora biti rešeno i pitanje vršenja roditeljskog prava. Samim tim se i nadležnost suda za razvod braka proširuje i na ovaj segment porodičnih odnosa, jer vršenje roditeljskog prava predstavlja akcesornu odluku uz odluku o razvodu braka (u postupku razvoda braka mora biti rešeno i pitanje vršenja roditeljskog prava).
Ukoliko se supružnici razvode sporazumno, to znači da su se sporazumeli i o vršenju roditeljskog prava o zajedničkoj deci, jer ono predstavlja sastavni element ovog sporazuma.
Srbija je potpisnica Haške Konvencije[1] kojom se bliže uređuju odnosi roditelja i dece. Ova Konvencija predviđa nadležnost suda i merodavno pravo za odnose roditelja i dece u državi gde se nalazi uobičajeno boravište deteta. Od ovog pravila se može odstupiti samo u slučaju da je to u najboljem interesu deteta, a o najboljem interesu deteta odlučuje nadležan sud po svojoj slobodnoj oceni u svakom konkretnom slučaju.
Pri tome, sud uobičajenog boravišta deteta se jedini može odreći nadležnosti, bilo zato što je on zamoljen od drugog suda da prepusti nadležnost ili on sam predlaže ustupanje nadležnosti drugom sudu, smatrajući da je to u najboljem interesu deteta.
Tada će nenadležnom sudu biti prepušteno da odlučuje o odnosu roditelja i dece, a sve pod uslovom da sud kojem je ustupljena nadležnost ima značajnu vezu sa detetom (sud nadležan za razvod braka roditelja, sud države čije državljanstvo ima dete, sud prethodnog uobičajenog boravišta deteta). Treba napomenuti da se, u smislu ove Konvencije, detetom smatra lice koje je mlađe od 18 godina.
Konvencija predviđa primenu prava države suda, pa ukoliko dođe do ustupanja nadležnosti, doći će i do primene prava one države koja odlučuje o odnosu roditelja i dece (primeniće se pravo države suda kojem je ustupljena nadležnost).
Od ovog pravila se može odstupiti u slučajevima kada se pravo suda koji odlučuje znatno razlikuje od prava države uobičajenog boravišta deteta i u sukobu je sa javnim poretkom države gde se nalazi uobičajeno boravište deteta.
U tom slučaju bi se mogao javiti problem priznanja i izvršenja takve odluke u državi gde dete ima uobičajeno boravište.
Kod razvoda braka sa stranim državljaninom, ova pravila su posebno važna jer dete često ima veze sa više država (državljanstvo, jezik, školovanje), pa sud mora da vodi računa da odluke o roditeljskom pravu donosi u najboljem interesu deteta, ali i tako da budu priznate i izvršne i u inostranstvu.
U slučaju prestanka braka, često se dešava da jedan od roditelja želi da se vrati sa svojim detetom u državu porekla ili da odluči da se preseli u neku treću državu. U nekim od tih slučajeva dolazi do primene Haške konvencija o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece (1980). Haška konvencija će se primeniti ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:
- Da je došlo do nezakonitog odvođenja deteta u državu ugovornicu ili nezakonitog zadržavanja deteta u državi ugovornici;
- Da je dete mlađe od 16 godina;
- Da je pre odvođenja, odnosno zadržavanja imalo redovno boravište u državi ugovornici ove Konvencije.
Međunarodna otmica deteta je posebno objašnjena u jednom od naših blogova, te možete saznati više o tome kada se smatra da je dete protivpravno odvedeno i zadržano u drugoj državi, o pokretanju samog postupka za vraćanje deteta, koji su mehanizmi pravne pomoći koje drugi roditelj ima na raspolaganju kada se nađe u ovakvoj situaciji, kao i ostale informacije vezane za ovo pitanje.
Ovakve situacije neretko nastaju upravo nakon razvod braka sa stranim državljaninom, kada jedan roditelj želi da dete živi sa njim u drugoj državi. Zato je važno da se već u postupku razvod braka sa stranim državljaninom vodi računa o međunarodnim mehanizmima zaštite dece i posledicama samovoljnog odvođenja deteta.
Obaveza svakog roditelja je da se brine i stara o svom detetu, što podrazumeva da ga izdržava u skladu sa svojim mogućnostima i primanjima, obezbedivši mu pri tome osnovna sredstva za život, školovanje, integraciju u društvo, itd.
Porodični zakon Srbije predviđa da se presudom o razvodu braka mora odlučiti i o vršenju roditeljskog prava, te samim tim i o izdržavanju. Tako da, ako je domaći sud nadležan za razvod braka supružnika, biće nadležan za odlučivanje i o izdržavanju njihove zajedničke maloletne dece.
Sud je obavezan da naročito hitno postupa u sporovima o izdržavanju deteta, što znači da mora zakazati prvo ročište u roku od 15 dana od prijema tužbe.
Alimentacija se određuje prema potrebama deteta, shodno njegovim godinama, zdravlju, imovini kojom raspolaže i mogućnostima roditelja (zarada, lične potrebe, obaveza da izdržava druga lica, itd.). Ona po pravilu ne može biti manja od 15% niti viša od 50% od ukupnog stalnog mesečnog primanja roditelja koji ispunjava obavezu izdržavanja, umanjenog za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Kada je reč o ovom aspektu, bitno je napomenuti Konvenciju o ostvarivanju alimentacionih zahteva u inostranstvu, koju je ratifikovala i Srbija. Ova konvencija uspostavlja mehanizam s ciljem olakšavanja izvršavanja obaveze izdržavanja ukoliko se davalac i primalac izdržavanja nalaze u različitim državama.
Kod razvoda braka sa stranim državljaninom, alimentacija često ima i međunarodni element – dete može živeti u jednoj državi, a roditelj obveznik izdržavanja u drugoj. Zbog toga je važno da se u postupku razvod braka sa stranim državljaninom iznos alimentacije, način plaćanja i mogućnost izvršenja u inostranstvu posebno pažljivo definišu.
Podela zajedničke imovine
Uobičajen sled događaja nakon venčanja je da supružnici kupe stan, opreme ga po svom ukusu i željama, kupe kola, možda čak podignu i kredit, ukoliko njihove želje ne prate njihove mogućnosti.
Ukoliko dođe do razvoda, supružnici dele sve što su zajedno radom stekli u braku, a ta procedura sama po sebi može biti komplikovana i neprijatna, praćena zahtevima i stavovima oba supružnika šta svakome od njih pripada i ko je koliko doprineo bračnoj zajednici i njenoj imovini.
Dodatan problem predstavlja razvod sa inostranim elementom. Tu se postavlja pitanje nadležnosti suda za imovinu koja se ne nalazi na njegovoj teritoriji, kao i za zajedničku imovinu supružnika gde je samo jedan od bračnih drugova domaći državljanin, a zatim i pitanje prava koje će se primeniti u ovakvom slučaju.
Deoba zajedničke imovine stečene u braku može biti izvršena na dva načina:
- Sporazumom;
- Sudskom deobom
Ukoliko nije postignut sporazum o podeli zajedničke imovine, o ovom pitanju odlučuje parnični sud u posebnoj parnici o deobi imovine stečene u braku koja se najčešće pokreće posle razvoda braka.
Srpski sud će u ovom postupku uspostaviti međunarodnu nadležnost, ukoliko tuženi ima prebivalište u Srbiji. Domaći sud će biti nadležan i po prebivalištu ili boravištu tužioca u Srbiji, ali samo pod uslovom da se i imovina koja je predmet spora takođe nalazi na teritoriji Srbije.
Za imovinu koja se nalazi u inostranstvu domaći sud može biti nadležan samo uz pristanak tuženog i to:
- Ako se pretežni deo imovine nalazi u zemlji;
- Ako se o imovini u inostranstvu odlučuje u istom sporu u kome se odlučuje i o imovini u zemlji.
Naš sud će takođe biti nadležan ukoliko se radi o nepokretnosti koja se nalazi na našoj teritoriji. Tada nije potrebno da nijedna od stranaka ima prebivalište na našoj teritoriji.
U imovinskim sporovima, moguće je da se supružnici sporazumeju oko nadležnosti našeg suda, ali pod uslovom da je bar jedan od supružnika domaći državljanin. Supružnici se mogu sporazumeti i o nadležnosti stranog suda, ali je potrebno da je bar jedan supružnik strani državljanin i da se ne radi o nepokretnosti koja se nalazi na našoj teritoriji.
Pravo koje države će sud primeniti u ovom slučaju?
- Pravo države u kojoj supružnici imaju prebivalište.
- Ako supružnici više nemaju prebivalište u istoj državi, primeniće se pravo poslednjeg zajedničkog prebivališta supružnika.
- Ukoliko supružnici nisu uopšte imali zajedničko prebivalište, tada će se primeniti pravo Republike Srbije.
Kod razvoda braka sa stranim državljaninom, često se dešava da je imovina „rasuta“ između više država (stan u Srbiji, nekretnina ili računi u inostranstvu), pa je važno unapred isplanirati gde će se voditi postupak, koje pravo će se primenjivati i da li će odluka o deobi imovine doneta u Srbiji moći da se prizna i izvrši u stranoj državi. Takvo strateško planiranje je ključno da razvod braka sa stranim državljaninom ne dovede do dugotrajnih i skupih imovinskih sporova.
Ovim tekstom smo zaokružili pitanje razvoda braka sa stranim državljaninom i odgovorili na najčešća pitanja klijenata u praksi kada je u pitanju razvod braka sa stranim državljaninom.
Iako ovakav razvod uvek navodi na prilično složenu proceduru, zaključujemo da i ne mora uvek biti tako, pogotovo ako je za razvod braka nadležan naš sud, a strano pravo koje se primenjuje u postupku razvoda braka uz domaće se ne razlikuje mnogo od domaćeg prava.
U svakom slučaju, ako razmišljate o tome da pokrenete razvod braka sa stranim državljaninom, preporučljivo je da pre prvog koraka dobijete pravni savet stručnjaka za međunarodno porodično pravo, kako biste znali šta tačno da očekujete u pogledu nadležnosti, primene prava, dece, alimentacije i imovine u postupku razvod braka sa stranim državljaninom.
