Ako ste nekada bili u knjižari u kojoj istovremeno možete popiti kafu nekog proizvođača, susreli ste se sa zajedničkim poduhvatom, a da toga niste bili ni svesni.
Ponekad se naziva i „korporativni brak“ – ugovor o zajedničkom ulaganju (ili joint venture ugovor) a smatra se isplativijim i fleksibilnijim načinom da kompanije ostvare svoje ambiciozne poslovne interese i ciljeve. Iako je zajedničko ulaganje često među kompanijama koje imaju želju da prošire svoje resurse na što jednostavniji i praktičniji način, postoji nekoliko stvari koje treba razmotriti pri odluci o stupanju u ovakvu vrstu poslovne saradnje.
Šta je ugovor o zajedničkom ulaganju?
Kao što je Norbert Reithofer, bivši izvršni direktor BMW-a, jednom rekao:
„Ne morate biti deo velike korporacije da biste uživali u prednostima koje nudi velika organizacija. To se može postići i kroz zajedničko ulaganje.“
Zajedničko ulaganje može biti sjajan način kombinovanja kvaliteta više poslovnih partnera, bez neophodnosti da se ispoštuje mnoštvo iscrpljujućih formalnosti koje prate osnivanje firme.
Ukratko, ugovor o zajedničkom ulaganju uglavnom predstavlja sporazum o udruživanju sredstava više lica zarad ispunjenja zajedničkog poslovnog cilja. Ulagači kombinuju svoje znanje, resurse, sredstva i vreme kako bi postigli određeni zajednički cilj; a zatim, uglavnom dele i dobit i gubitke koji nastanu iz ovakvog poduhvata.
Iako to ne mora uvek biti slučaj, ovakva vrsta poduhvata uglavnom ima „rok trajanja“odnosno, traje samo dok se svrha zajedničkog ulaganja ne ispuni. Međutim, to ne isključuje mogućnost da zajedničko ulaganje preraste u privredno društvo.
Poznati primeri zajedničkih ulaganja
Sony Ericsson je inicijalno nastao kao zajedničko ulaganje Sony Group Corporation-a i Ericsson-a – posle određenog vremena, zajednički poduhvat je pripojen kompaniji Sony i danas je deo Sony Corporation-a.
Američki servis za hostovanje videa Vevo je formiran kao zajednički poduhvat Universal Music Group-a, Sony Music Entertainment-a i EMI-ja (koji je kasnije pripojen konzorcijumu koji predvodi Sony Corporation)
Samsung i Spotify su 2019. godine najavili svoje strateško partnerstvo – zajednički poduhvat koji je doveo do toga da Spotify bude unapred instaliran muzički provajder na najnovijim Samsungovim mobilnim telefonima
Domaće zakonodavstvo ne poznaje ugovor o zajedničkom ulaganju kao zasebnu pravnu kategoriju. Slična situacija je i u nekim drugim zemljama, kao na primer u Sjedinjenim Američkim Državama[1], ili u Ujedinjenom Kraljevstvu[2]. Stoga, uglavnom nema strogih pravila za ovu vrstu poslovnih odnosa, s obzirom na to da se zajednički poduhvati mogu javiti kao razne vrste strateških sporazuma među ulagačima, koji mogu biti i fizička i pravna lica.
Sloboda u pogledu formalnosti vezanih za zajedničko ulaganje, potvrđena je više puta pred američkim sudom; na primer, u slučaju Vitner protiv Metzgera[3], Vrhovni sud Nju Džerzija ustanovio je da je ključni faktor pri utvrđivanju toga da li zajednički poduhvat postoji – namera subjekata da svojevoljno zasnuju takav odnos. Štaviše, u slučaju Džekson protiv Hupera[4], Sud pravde Nju Džerzija izneo je stav da postojanje ugovora nije preduslov za uspostavljanje zajedničkog poduhvata, već je dovoljna implicitna odluka koja proizlazi iz ponašanja učesnika.
Međutim, ukoliko se ulagači odluče za uspostavljanje zajedničkog ulaganja u formi pravnog lica, u tom slučaju primenjivaće se odredbe Zakona o privrednim društvima. Zajednička uloganja, bilo da su osnovani kao pravna lica ili formirani putem ugovora o zajedničkom ulaganju, moraju biti u skladu sa srpskim zakonodavstvom o konkurenciji.
Zajednički ulaganje – dijapazon različitih mogućnosti
U suštini, ugovor o zajedničkom ulaganju ne zahteva obaveznu pisanu formu – ulagači mogu da „zaključe ugovor” običnim rukovanjem. Ipak, kako to obično biva sa poslovnim odnosima, pisani ugovor može poštedeti ugovorne strane kasnijih problema u slučaju da nešto ne pođe po planu.
Zajednički poduhvat se može javiti u vidu:
- Ugovora o zajedničkom ulaganju– ugovorne strane sačinjavaju ugovor koji uređuje njihova prava, obaveze i odgovornosti, u kom slučaju preovlađuje volja ugovorača u pogledu sadržine ugovora o zajedničkom ulaganju;
- Korporativnog zajedničkog poduhvata– položaj svake ugovorne strane je sveobuhvatno definisan ugovorom, koji predstavlja akt o osnivanju novog društva, čime se sa terena široke autonomije volje ulagača ulazi na teren Zakona o privrednim društvima, te striktnim propisima o sadržini akta o osnivanju društva.
Glavni razlozi za ulazak u zajednički poduhvat može biti:
- Kadrovi – učesnici ulaze u zajedničko ulaganje kako bi udružile zaposlene, iskustvo i znanje;
- Oprema – primamljiva opcija za kompanije kojima nedostaje potrebna tehnologija ili resursi za realizaciju svojih poslovnih ciljeva.
Jedna od oblasti gde su zajednička ulaganja česta pojava je industrija nekretnina. S obzirom na izazovne finansijske zahteve projekata u ovoj oblasti, većini eksperata koji imaju sveobuhvatno iskustvo i znanje o nekretninama neretko nedostaju neophodna finansijska sredstva za realizaciju takvih projekata. Spajanje svog iskustva i znanja sa zainteresovanim investitorima se često čini kao najpogodniji način za stručnjake iz oblasti nekretnina da ostvare svoje poslovne ciljeve.
Zašto su ugovori o zajedničkom ulaganju primamljivi kompanijama?
Ugovori o zajedničkom ulaganju su se pokazali kao koristan alat mnogim kompanijama za ostvarivanje konkretnih poslovnih ciljeva, uz istovremeno smanjenje troškova, podelu rizika i odgovornosti svojstvenih svakom novom poslovnom projektu. Pre ulaska u ovakav odnos, Vaša kompanija bi svakako morala da proceni različite faktore rizika, ne bi li utvrdila da li bi takav poduhvat bio mudar poslovni korak. Ipak, postoji nekoliko razloga zašto bi mogao biti.
Udruživanje resursa
Zajedničko ulaganje može biti optimalan pristup za dva privredna društva koja imaju različite glavne poslovne delatnosti, ali teže ka istom cilju – maksimalnom iskorišćenju svojih resursa putem njihovog kombinovanja.
Na primer, kompanija koja već ima široko razvijene kanale distribucije, ali nije mnogo investirala u sam proces proizvodnje bi sigurno imala koristi od udruživanja sa drugom kompanijom koja poseduje mnoštvo resursa i koja poseduje razvijenu tehnologiju za proizvodnju. Spajanjem njihovih resursa, dve kompanije mogu nadopuniti jedna drugu i stvoriti nov, sveobuhvatni i funkcionalni poduhvat koji ima potencijal za sjajan poslovni poduhvat.
Ulazak na nova tržišta
Želja za ulaskom na strano tržište često može biti odlučujući faktor za kompaniju za ulazak u zajednički poduhvat. Na primer, u slučaju da Vaša kompanija želi da proširi svoje poslovanje na inostrano tržište, možete ući u zajednički poduhvat sa lokalnim distributerom iz inostranstva koji dobro poznaje kanale distribucije i lokalno tržište.
Ekonomičnost
Dobre strane kombinovanja resursa više kompanija svakako obuhvataju udruživanje finansijskih sredstava. Činjenica je da što je veći broj budžeta uključen u investiciju, to se smanjuju individualni troškovi svakog ulagača u zajednički poduhvat. U slučaju neuspeha zajedničke investicije, finansijski rizici za svakog pojedinačnog ulagača se takođe značajno umanjuju.
Ovo se posebno odnosi na situacije gde su razvijene tehnologije neophodne kako bi zajedničko ulaganje doživelo uspeh. Na primer, troškovi razvoja softvera mogu predstavljati izazov za Vaš startap koji je tek u fazi razvoja, uključujući trošak razvoja, implementacije, modifikacije softvera, naknada za programere, kontraktore, troškove zaštite intelektualne svojine, naknade za oglašavanje… Međutim, ako se ovi troškovi podele sa drugom kompanijom koja je voljna da investira u novi softver, troškovi postaju manji teret.
Ulaganje znanja
Svaki učesnik zajedničkog ulaganja uglavnom u njega unosi specifična znanja iz svoje industrije. Spajanjem radi postizanja poslovnog cilja, svaki učesnik će imati koristi od jedinstvenih znanja, iskustava i talenata drugih učesnika. U svakom pogledu, ova vrsta poslovnog odnosa stvara priliku da se kvaliteti obe strane iskoriste.
Alternativa za statusne promene
Rezultati ispitivanja koje su 2014. godine izvršili McKinsey & Company pokazuju da od 1263 rukovodilaca na najvišim pozicijama, predstavnika velikog broja kompanija iz različitih sektora, čak 90% njih smatra da je zajedničko ulaganje najbolja alternativa statusnim promenama[5]. Osim toga, većina anketiranih iznosi pozitivna iskustva s zajedničkim poduhvatima, ističući da su njihova očekivanja ispunjena. To može biti zbog činjenice da su zajednički poduhvati često povoljniji, sigurniji i pružaju fleksibilniji način poslovne saradnje između kompanija.
Fleksibilnost bez vezivanja
Zajednički poduhvati su po svojoj prirodi privremeni – preciznim određivanjem trajanja međusobne saradnje, ugovorne strane se obezbeđuju od dugoročnog povezivanja kakvo nastaje statusnim promenama. Na taj način, svako ima priliku da napusti poduhvat nakon završetka određenog projekta. S druge strane, ako prvi projekat ispuni očekivanja, ništa ne sprečava učesnike da ga pretvore u trajno partnerstvo.
Koje su loše strane upuštanja u zajedničko ulaganje?
Iako se zajednički poduhvati čine kao sjajna opcija za svakoga kome je potrebna asistencija “spolja” kako bi ispunili poslovni cilj, ova vrsta odnosa nosi sa sobom određene prepreke, koje treba razmotriti pre upuštanja u zajedničko ulaganje.
Pre svega, prilikom razvijanja novog zajedničkog projekta, često ne ostaje mnogo prostora za spoljne aktivnosti učesnika. Prema tome, ovakvi projekti mogu ometati redovne poslovne aktivnosti ugovornih strana.
Učesnici zajedničkog ulaganja uglavnom u jednakoj meri kontrolišu projekat, ali u praksi to ne mora da bude slučaj kada su u pitanju upotreba resursa, poslovne aktivnosti i profit. Ako se ključni uslovi ugovora ne definišu jasno unapred, bilo šta što je neregulisano može da dovede do problema između Vas i Vašeg partnera u zajedničkom poduhvatu.
Zajednički poduhvat mora biti u skladu sa pravilima srpskih propisa o konkurenciji. Postoje dva glavna aspekta u vezi sa pravom konkurencije na koje sve strane uključene u zajednička ulaganja treba da obrate pažnju:
(1) Ako partneri u zajedničkom ulaganju ostvaruju značajne prihode, mogli bi da pređu pragove prihoda (koji su relativno niski u Srbiji) i time budu u obavezi da pribave odobrenje koncentracije pre nego što implementiraju zajedničko ulaganje, i
(2) Zajedničko ulaganje može ponekad biti maska za aktivnosti kao što su podela tržišta i kupaca, onemogućavanje trećih strana da uđu na tržište., itd. što se sve smatra teškim povredama Zakona o zaštiti konkurencije. Stoga, ako Vi i Vaš partner ne dobijete odobrenje koncentracije kada je to potrebno, ili se upustite u aktivnosti zabranjene propisima o zaštiti konkurencije, rizikujete visoke kazne za povredu pravila o konkurenciji. Stoga je od suštinskog značaja da se konsultujete sa stručnim licem koje bi pregledalo relevantnu dokumentaciju pre nego što potpišete bilo koji ugovor o zajedničkom ulaganju ili uđete u formalno partnerstvo.
Ulazak u ovakav poslovni odnos može dovesti do promene trenutnog odnosa učesnika sa svojim ostalim saradnicima, jer zajednički poduhvat često obuhvata klauzule o poverljivosti i zabrani konkurencije koje mogu uticati (u manjoj ili većoj meri) na postojeće poslovne odnose učesnika u zajedničkom poduhvatu.
Zajednički poduhvati se često opisuju kao krhki, nestabilni odnosi koje karakteriše visoka stopa neuspeha. Razlog za takav utisak verovatno leži u činjenici da je zajedničkim poduhvatima teško rukovoditi usled zajedničkog donošenja odluka i mogućih razlika u pogledima učesnika na vođenje biznisa. Neizbežan faktor u svakom zajedničkom poduhvatu jeste poslovno poverenje među učesnicima, jer u suprotnom postoji velika verovatnoća za propast saradnje.
Zajedničko ulaganje ili partnerstvo?
Kao što je prethodno navedeno, pored ugovora, zajednički poduhvat se može javiti i u formi privrednog društva – odnosno, nekog vida formalnog partnerstva. Međutim, usled glavnih odlika zajedničkog poduhvata, koja su često svojstvena partnerstvima, ovaj vid poslovne saradnje može u praksi biti okarakterisan kao partnerstvo ograničenog trajanja, nastalo za potrebe pojedinačnog projekta. Pored toga, uzimajući u obzir da nema precizne definicije zajedničkog poduhvata, teško je odrediti jedinstvene karakteristike koje ga razdvajaju od drugih, sličnih modela poslovne saradnje.
Do još veće zabune dovodi tumačenje “partnerstva” i kao formalnog i kao neformalnog tipa poslovnog odnosa. Ali, ako se govori o razlikama između formalnih vrsta partnerstva i zajedničkih poduhvata, svaki od odnosa ima određene (ne)pogodnosti koje mogu biti odlučujuće pri odabiru jednog od njih kao najboljeg rešenja za Vaše poslovne ciljeve.
Kao što se može videti iz tabele, formalna partnerstva se uglavnom sklapaju između članova društva koji žele da otpočnu i održe biznis, a da pritom jednako učestvuju u raspodeli dobiti i gubitaka.
S druge strane, zajednički poduhvati se uglavnom uspostavljaju radi ostvarenja precizno određenog cilja, koji ne uključuje nužno formiranje zasebne kompanije. Na primer, dva subjekta mogu da stupe u zajednički poduhvat kako bi preduzimali aktivnosti istraživanja i razvoja, koje inače ne bi mogli samostalno da finansiraju.
Podela rizika, ali i uspeha – da li se isplati?
Ukoliko nastanu kao posledica pažljivo vođenih pregovora, zajednički poduhvati mogu biti izuzetno prosperitetan način spajanja poslovnih aktivnosti u svrhu ostvarenja značajnog poslovnog uspeha. Ipak, postoji nekoliko ključnih pitanja koja bi trebalo detaljno razmotriti pre ulaska u ovakvu vrstu odnosa. Ono što je presudno jeste prethodna procena svih pozitivnih i negativnih strana zajedničkog poduhvata, kao i pokrivanje svih stvaki koje su za ulagače važne ugovorom, ne bi li Vaš novi poslovni poduhvat doveo do najboljih mogućih rezultata.
Bez obzira da li se angažujete u formiranju novog pravnog entiteta ili u potpisivanju ugovora sa novim poslovnim partnerom, ključni faktor za početak takvog partnerstva je poverenje među učesnicima. U poslovnim odnosima, izgradnja poverenja je izazovan proces, ali neophodan za uspeh saradnje.