Zajedno je lakše – da li je ugovor o zajedničkom ulaganju dobro rešenje za Vaše poslovanje?

04.
Nov 2021.

Kontakt: Nina Radin

Kontakt: Anja Berić

Ako ste bili u situaciji da poručujete kafu poznatog brenda dok razgledate knjige u nekom od poznatih lanaca knjižara, susreli ste se sa zajedničkim poduhvatom, a da toga niste ni bili svesni.

Ponekad se naziva i „korporativni brak“ – ugovor o zajedničkom ulaganju (ili joint venture ugovor) često se smatra jeftinijim i fleksibilnijim načinom da kompanije ostvare svoje ambiciozne poslovne interese i ciljeve. Iako je zajedničko ulaganje često među kompanijama koje imaju želju da prošire svoje resurse na što jednostavniji i praktičniji način, postoji mnoštvo dobrih i loših strana koje treba razmotriti pri odluci o stupanju u ovakvu vrstu poslovne saradnje.

Šta je ugovor o zajedničkom ulaganju?

Kao što je Norbert Reithofer, bivši izvršni direktor BMW-a, jednom rekao:

„Ne morate biti deo velike korporacije da biste uživali u prednostima koje nudi velika organizacija. To se može postići i kroz zajedničko ulaganje.“

Zajedničko ulaganje može biti sjajan način kombinovanja dobrih strana više poslovnih partnera, bez neophodnosti da se ispoštuje brdo iscrpljujućih obaveza i formalnosti koje često prate osnivanje firme.

Ukratko, ugovor o zajedničkom ulaganju (u većini slučajeva) predstavlja sporazum o udruživanju sredstava više lica zarad ispunjenja zajedničkog poslovnog cilja. Ulagači kombinuju svoje znanje, resurse, sredstva i vreme kako bi došli do određenog, zajedničkog cilja; a zatim, uglavnom dele i zaradu i gubitke koji nastanu usled ovakvog projekta.

Iako to ne mora uvek biti slučaj, ovakva vrsta poduhvata uglavnom ima „rok trajanja“ nakon što je formirana, odnosno, traje samo dok se svrha zajedničkog ulaganja ne ispuni. Međutim, to ne isključuje mogućnost da zajedničko ulaganje koji je inicijalno nastalo kao samo jedan projekat preraste u privredno društvo.

Poznati primeri zajedničkih ulaganja

Sony Ericsson je inicijalno nastao kao zajedničko ulaganje Sony Group Corporation-a i Ericsson-a – posle određenog vremena, zajednički poduhvat je pripojen kompaniji Sony i danas je deo Sony Corporation-a

Američki servis za hostovanje videa Vevo je formiran kao zajednički poduhvat Universal Music Group-a, Sony Music Entertainment-a i EMI-ja (koji je kasnije pripojen konzorcijumu koji predvodi Sony Corporation)

Samsung i Spotify su 2019. godine najavili svoje strateško partnerstvo – zajednički poduhvat koji je doveo do toga da Spotify bude unapred instaliran muzički provajder na najnovijim Samsungovim mobilnim telefonima 

Domaće zakonodavstvo ne prepoznaje ugovor o zajedničkom ulaganju kao zasebnu pravnu kategoriju. Slična situacija je i u nekim drugim zemljama, kao na primer u Sjedinjenim Američkim Državama[1], ili u Ujedinjenom Kraljevstvu[2]. Stoga, uglavnom nema strogih pravila za ovu vrstu poslovnih odnosa, s obzirom na to da se zajednički poduhvati mogu javiti kao razne vrste strateških sporazuma među ulagačima, koji mogu biti i fizička i pravna lica.

Sloboda u pogledu formalnosti vezanih za zajedničko ulaganje, potvrđena je više puta pred američkim sudom; na primer, u slučaju Vitner protiv Metzgera[3], Vrhovni sud Nju Džerzija ustanovio je da je ključni faktor pri utvrđivanju toga da li zajednički poduhvat postoji – namera subjekata da svojevoljno zasnuju takav odnos. Štaviše, u slučaju Džekson protiv Hupera[4], Sud pravde Nju Džerzija izneo je stav da postojanje ugovora nije preduslov za uspostavljanje zajedničkog poduhvata, već je dovoljna implicitna odluka koja proizlazi iz ponašanja učesnika.

Međutim, ukoliko se ulagači odluče za uspostavljanje zajedničkog ulaganja u formi pravnog lica, u tom slučaju primenjivaće se odredbe Zakona o privrednim društvima.

Zajednički poduhvat – dijapazon različitih mogućnosti

U suštini, ugovor o zajedničkom ulaganju ne zahteva obaveznu pisanu formu – stranke mogu da „sklope ugovor” najobičnijim rukovanjem. Ipak, kako to obično biva sa poslovnim odnosima, pisani ugovor može poštedeti ugovorne strane kasnijih problema u slučaju da nešto ne pođe po planu.

Zajednički poduhvat se može javiti u vidu:

  • Ugovora o zajedničkom ulaganju– ugovorne strane sačinjavaju interni ugovor koji uređuje njihova prava, obaveze i odgovornosti, čime se na ugovorne strane primenjuju pravila privatnog prava;
  • Korporativnog zajedničkog poduhvata – položaj svake ugovorne strane je sveobuhvatno definisan ugovorom, koji predstavlja akt o osnivanju novog preduzeća, čime zajednički poduhvat ulazi u sferu javnog prava.

Glavni razlozi za ulazak u zajednički poduhvat može biti:

  • Zaposleni – učesnici ulaze u zajedničko ulaganje kako bi udružile zaposlene, iskustvo i znanje;
  • Oprema – primamljiva opcija za kompanije kojima nedostaje potrebna tehnologija ili resursi za realizaciju svojih poslovnih ciljeva.

Jedna od oblasti gde su zajednička ulaganja česta pojava je industrija nekretnina. S obzirom na izazovne finansijske zahteve projekata u ovoj oblasti, većini eksperata koji imaju sveobuhvatno iskustvo i znanje o nekretninama neretko nedostaju neophodna finansijska sredstva za ovu vrstu poduhvata. Spajanje svojih resursa sa zainteresovanim investitorima se često čini kao najpogodniji način za stručnjake iz oblasti nekretnina da ostvare svoje poslovne ciljeve.

Zašto su ugovori o zajedničkom ulaganju primamljivi kompanijama?

zajednička ulaganja sa stranim partnerima, ugovor o zajedničkom ulaganju, joint venture agreement

Ugovori o zajedničkom ulaganju su se pokazali kao koristan alat mnogim kompanijama za ostvarivanje konkretnih poslovnih ciljeva, uz istovremeno smanjenje troškova, podelu rizika i odgovornosti svojstvenih svakom novom poslovnom projektu. Pre ulaska u ovakav odnos, Vaša kompanija bi svakako morala da proceni različite faktore rizika, ne bi li utvrdila da li bi takav poduhvat bio mudar poslovni korak. Ipak, postoji nekoliko razloga zašto bi mogao biti.

  • Udruživanje resursa

Zajedničko ulaganje može biti idealan način za dva društva čije se glavne poslovne delatnosti razlikuju, ali koja u krajnjoj liniji teže ka istom cilju, da na najbolji način iskoriste svoje resurse – njihovim kombinovanjem.

Na primer, kompanija koja već ima široko razvijene kanale distribucije, ali nije mnogo investirala u sam proces proizvodnje bi sigurno imala koristi od udruživanja sa drugom kompanijom koja poseduje mnoštvo resursa i koja poseduje razvijenu tehnologiju za proizvodnju. Spajanjem njihovih resursa, dve kompanije mogu nadopuniti jedna drugu i stvoriti nov, sveobuhvatni i funkcionalni poduhvat koji teži ka potencijalno sjajnom poslovnom uspehu.

  • Ulazak na nova tržišta

Želja za ulaskom na strano tržište često može biti odlučujući faktor za pravno lice za ulazak u zajednički poduhvat. Na primer, u slučaju da Vaša kompanija želi da proširi opseg distribucije van matične zemlje, možete da uđete u zajednički poduhvat sa  lokalnim distributerom iz inostranstva koji dobro poznaje kanale distribucije i lokalno tržište.

  • Ekonomičnost

Prednosti kombinovanja sredstava više kompanija odnosi se i na finansijske resurse. Nesporno je da što je više pojedinačnih budžeta uključeno u investiciju, time se smanjuju individualni troškovi jednog ulagača u okviru zajedničkog poduhvata. Pritom, u slučaju da zajedničko ulaganje ne uspe, finansijski rizici se takođe znatno smanjuju.

Ovo se posebno odnosi na situacije gde su razvijene tehnologije neophodne kako bi zajedničko ulaganje doživelo uspeh. Na primer, troškovi razvoja softvera mogu predstavljati izazov za Vaš startap koji je tek u fazi razvoja, uključujući trošak razvoja, implementacije, modifikacije softvera, naknada za programere, kontraktore, troškove zaštite intelektualne svojine, naknade za oglašavanje… Međutim, ako se podele sa drugom kompanijom koja je voljna da uloži u novi softver, troškovi postaju manji teret.

ugovor o zajedničkom ulaganju, zajednicko ulaganje, zajednička ulaganja sa stranim partnerima, joint venture ugovori
  • Ulaganje znanja

Svaki učesnik zajedničkog ulaganja uglavnom u njega unosi svoja specifična znanja vezano za svoju industriju. Spajanjem radi postizanja poslovnog cilja, svaki učesnik će imati koristi od jedinstvenih znanja, iskustava i talenata drugih učesnika. U svakom pogledu, ova vrsta poslovnog odnosa stvara priliku da se aduti obe strane iskoriste.

  • Alternativa za statusne promene

Rezultati ispitivanja koje su 2014. godine izvršili McKinsey & Company pokazuju da od 1263 rukovodilaca na najvišim pozicijama, predstavnika velikog broja kompanija iz različitih sektora, čak 90% njih smatra da je zajedničko ulaganje najbolja alternativa statusnim promenama[5]. Pored toga, većina ispitanika opisuje svoje iskustvo sa zajedničkim poduhvatima kao pozitivno, te da su im očekivanja u tom pogledu bila ispunjena. Moguće je da su razlozi za to činjenica da su zajednički poduhvati često povoljniji i sigurniji, a fleksibilniji način poslovne saradnje između kompanija.

  • Fleksibilnost bez vezivanja

Zajednički poduhvati su po svojoj prirodi privremeni – preciznim određivanjem trajanja međusobne saradnje, ugovorne strane se obezbeđuju da nijedna od njih ne mora da se dugoročno obaveže. Na taj način, svako ima priliku da napusti poduhvat nakon završetka određenog projekta. S druge strane, ako prvi projekat ispuni očekivanja, ništa ne sprečava učesnike da ga pretvore u trajno partnerstvo.

Koje su loše strane upuštanja u zajedničko ulaganje?

ugovor o zajedničkom ulaganju, zajednicko ulaganje, zajednička ulaganja sa stranim partnerima, joint venture ugovori, ugovor o zajedničkom ulaganju fizičkih lica

Iako se zajednički poduhvati čine kao sjajna opcija za svakoga kome je potrebna asistencija “spolja” kako bi ispunili poslovni cilj, ova vrsta odnosa nosi sa sobom određene prepreke, koje treba razmotriti pre upuštanja u zajedničko ulaganje.

  • Pre svega, prilikom razvijanja novog zajedničkog projekta, često ne ostaje mnogo prostora za spoljne aktivnosti učesnika. Prema tome, ovakvi projekti mogu ometati redovne poslovne aktivnosti ugovornih strana.
  • Učesnici zajedničkog ulaganja uglavnom u jednakoj meri kontrolišu projekat, ali u praksi to ne mora da bude slučaj kada su u pitanju upotreba resursa, poslovne aktivnosti i profit. Ako se ključni uslovi ugovora ne definišu jasno unapred, bilo šta što je neregulisano može da dovede do problema između Vas i Vašeg partnera u zajedničkom poduhvatu.
  • Ulazak u ovakav poslovni odnos može za preduslov imati promenu trenutnog odnosa učesnika sa svojim drugim saradnicima, jer zajednički poduhvat često obuhvata klauzule o poverljivosti i zabrani konkurencije koje mogu uticati (u manjoj ili većoj meri) na postojeće poslovne odnose učesnika u zajedničkom poduhvatu.
  • Zajednički poduhvati se često opisuju kao krhki, nestabilni odnosi koje karakteriše visoka stopa neuspeha. Razlog za takav utisak verovatno leži u činjenici da je zajedničkim poduhvatima teško rukovoditi usled zajedničkog donošenja odluka i mogućih razlika u mišljenju između učesnika. Neizbežan faktor u svakom zajedničkom poduhvatu jeste poverenje među učesnicima, jer u suprotnom postoji drastična verovatnoća za propast saradnje.

Zajedničko ulaganje ili partnerstvo?

Kao što je prethodno navedeno, pored ugovora, zajednički poduhvat se može javiti i u formi privrednog društva – odnosno, nekog vida formalnog partnerstva. Međutim, usled glavnih odlika zajedničkog poduhvata, koja su često svojstvena partnerstvima, ovaj vid poslovne saradnje može u praksi biti okarakterisan kao partnerstvo ograničenog trajanja, nastalo za potrebe pojedinačnog projekta. Pored toga, uzimajući u obzir da nema precizne definicije zajedničkog poduhvata, teško je odrediti jedinstvene karakteristike koje ga razdvajaju od drugih, sličnih modela poslovne saradnje.

Dolazi se do još veće zabune s obzirom na to da reč „partnerstvo“ može da se protumači i kao formalan i neformalan tip odnosa. Ali, ako se govori o razlikama između formalnih vrsta partnerstva i zajedničkih poduhvata, oba ovakva odnosa imaju određene (ne)pogodnosti koje mogu biti odlučujuće pri odabiru jednog od njih kao najboljeg rešenja za Vaše poslovne ciljeve.

Kao što se može videti iz tabele, formalna partnerstva se uglavnom sklapaju između suvlasnika koji žele da otpočnu i održe biznis, a da pritom jednako učestvuju u raspodeli dobiti i gubitaka. S druge strane, zajednički poduhvati se uglavnom uspostavljaju radi ostvarenja precizno određenog cilja, koji ne uključuje nužno formiranje zasebne kompanije. Na primer, dva subjekta mogu da stupe u zajednički poduhvat kako bi preduzimali aktivnosti istraživanja i razvoja, koje inače ne bi mogli samostalno da finansiraju.

Podela rizika, ali i uspeha – da li se isplati?

Ukoliko nastanu kao posledica pažljivo vođenih pregovora, zajednički poduhvati mogu biti izuzetno prosperitetan način spajanja poslovnih aktivnosti u svrhu ostvarenja značajnog poslovnog uspeha. Ipak, postoji nekoliko ključnih pitanja koja moraju biti detaljno razmotrena pre ulaska u ovakvu vrstu odnosa. Ono što je presudno jeste prethodno izvršiti procenu svih pozitivnih i negativnih strana zajedničkog poduhvata, kao i “pokriti” sve važne stavke kroz pažljivo sačinjen ugovor, ne bi li Vaš novi poslovni poduhvat doveo do najboljih mogućih rezultata.

Bez obzira na to da li ulazite u zajednički poduhvat u formi novog pravnog lica, ili ugovora između Vas i Vašeg novog poslovnog partnera, ključni preduslov za započinjanje ovakvog partnerstva je poverenje između učesnika. Kada su u pitanju poslovni odnosi, do poverenja se teško dolazi – ali bez njega se ne može.

[1] Izvor: https://content.next.westlaw.com/Document/I753856ad270a11e598dc8b09b4f043e0/View/FullText.html?contextData=(sc.Default)&transitionType=Default&firstPage=true
[2] Izvor: https://uk.practicallaw.thomsonreuters.com/7-617-2690?transitionType=Default&contextData=(sc.Default)&firstPage=true#:~:text=Joint%20ventures%20are%20usually%20formed,one%20of%20the%20following%20forms%3A&text=An%20unincorporated%2C%20contractual%20arrangement
[3] Wittner v. Metzger, 72 N.J. Super. 438 (App. Div. 1962), cert. den. 37 N.J. 228 (1962)
[4] Jackson v. Hooper, 76 N.J. Eq. 185 (1909)
[5] Izvor: Eileen Kelly Rinaudo i Robert Uhlaner, “Joint ventures on the rise,” McKinsey o finansijama, Novembar 2014, dostupno na: https://www.mckinsey.com/business-functions/strategy-and-corporate-finance/our-insights/joint-ventures-on-the-rise
[6] DOO se koristi kao primer najučestalijeg oblika formalnog partnerstva u Republici Srbiji. Međutim, postoje drugi oblici preduzeća, koji podležu drugačijim pravilima u odnosu na DOO.

Najnovije:

NEWSLETTER

Budite u toku sa najvažnijim informacijama