Zamislite sledeću situaciju: odlučili ste da se iz inostranstva preselite u Srbiju jer ste pronašli novu priliku za život i rad. U određenom momentu, prilikom sagledavanja svih aspekata preseljenja, sigurno će se javiti pitanje šta se dešava sa porezima. Da li me Srbija smatra poreskim rezidentom? Da li je dvostruko oporezivanje u Srbiji moguće? Da li postoje ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, i kako da se primene na moj slučaj? Ovim tekstom razjašnjavamo pomenute nejasnoće i dajemo odgovor na pitanja i nedoumice u vezi sa poreskim statusom stranih državljana koji privremeno ili trajno borave u Srbiji.
Pojam dvostrukog oporezivanja
Dvostruko oporezivanje nastaje kada dve ili više država imaju pravo da oporezuju isti prihod jednog poreskog obveznika, u istom poreskom periodu. Do ovoga najčešće dolazi kada osoba, koja se smatra poreskim rezidentnom obe države, ima prihode iz jedne države, ali boravi u drugoj državi tokom određenog perioda.
Na primer, ako ste radili u Nemačkoj i tamo ostvarujete zaradu na mesečnom nivou, a zatim se preselite u Srbiju i postanete njen poreski rezident, teoretski postoji mogućnost da obe države imaju osnov da oporezuju isti prihod. Upravo da bi se izbegle ovakve situacije i potencijalna nepravičnost, države zaključuju ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
Ključan pojam u ovoj oblasti je poreska rezidentnost, i adekvatno određivanje poreske rezidentnosti u konkretnom slučaju. Ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja propisuju adekvatne mehanizme koje treba primeniti kako bi se izbegle situacije duplog oporezovanja jedne vrste prihoda.
Zato je od suštinske važnosti da utvrdite svoj poreski rezidentni status čim planirate preseljenje ili ostvarujete prihode u više država.
Kako Srbija definiše poresku rezidentnost?
Poreska rezidentnost predstavlja ključan faktor u odlučivanju koja država ima pravo da oporezuje Vaš ukupni prihod. U skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana Republike Srbije (dalje: Zakon), obveznik poreza na dohodak građana je rezident Srbije, za dohodak ostvaren kako na teritoriji Srbije, tako i u drugoj državi. Fizičko lice smatra se rezidentom Srbije ukoliko ispunjava bilo koji od sledećih uslova:
- ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa u Republici Srbiji, ili
- u periodu od 12 meseci u poreskoj godini boravi u Republici Srbiji 183 ili više dana, uzastopno ili sa prekidima.
Pored toga, postoji i jedna zanimljiva odrednica Zakona, koja predviđa da fizičko lice koje je u momentu prvog ulaska na teritoriju Srbije znalo da će ispuniti bilo koji od gore navedenih uslova za utvrđivanje rezidentnsoti, da se ima smatrati rezidentom počev od momenta prvog ulaska u državu.
Lice koje ne ispunjava nijedan od navedenih kriterijuma smatra se nerezidentom Srbije i Srbija ima pravo da oporezuje samo prihode tog lica ostvarene na teritoriji Srbije. Drugim rečima, generalno pravilo jeste da država u kojoj ste poreski rezident ima pravo da oporezuje Vaš svetski prihod, dok druga država (gde ste ostvarili prihod, ali niste rezident) ima pravo da oporezuje samo prihod ostvaren na njenoj teritoriji.
Kao što se da primetiti, prilikom dolaska stranog državljanina, status rezidenta je potrebno utvrditi i sagledati na osnovu činjeničnog stanja za konkretnu poresku godinu. Zbog toga je preporučljivo izvršiti procenu i blagovremeno savetovati sve relevantne izvore i propise, kako bi se izbegle eventualne poteškoće u pogledu oporezivanja.
Rezidentni status direktno utiče na to da li će se Vaš prihod iz inostranstva oporezivati u Srbiji. Verovatno se pitate koje je pravno rešenje ukoliko dve države istovremeno tvrde da ste njihov poreski rezident? U zavisnosti od toga o kojim državama je reč, i da li Srbija ima zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa drugom uključenom državom, na scenu stupaju upravo pravila koja ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja predviđaju.
Zabrana dvostrukog oporezivanja
Republika Srbija ima zaključene ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa 64 države[1]. Reč je o državama širom sveta, koji obuhvataju sve kontintente, uključujući države sa kojima Srbija ima kvalitetne bilateralne odnose, i gde državljani Srbije većinski i žive. Samo neke od država u kojima su ugovori već dugi niz godina u primeni su Nemačka, Austrija, Švajcarska, NR Kina, Ujedinjeni Arapski Emirati, Ruska Federacija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska.
Kako bi se izbegla situacija međunarodnog dvostrukog oporezivanja, neophodno je primeniti odgovarajuće mehanizme koje predviđaju međunarodni ugovori. Te metode omogućavaju da se prihod ostvaren u inostranstvu ne oporezuje dva puta, već da se uzmu u obzir već plaćeni porezi u drugoj državi. Drugim rečima, metode postoje upravo da bi se pronašao pravni mehanizam za izbegavanja dvostrukog oporezivanja.
U praksi se primenjuju dve osnovne metode za izbegavanje dvostrukog oporezivanja koje predviđaju ugovori:
- Metoda izuzimanja: prihod ostvaren u jednoj državi u potpunosti se izuzima od oporezivanja u drugoj, bez obzira na to da li je zaista plaćen (najčešće se koristi kada postoji visoka pouzdanost u poreski sistem druge strane, kao što je slučaj na primer sa ugovorima koji su zaključeni sa Nemačkom ili Italijom);
- Metoda uračunavanja (kredita): prihod se oporezuje u obe države, ali se porez plaćen u jednoj uračunava u poresku obavezu u drugoj, do visine koju bi inače trebalo platiti.
Koja će metoda biti primenjena zavisi od konkretnog ugovora sa državom u pitanju, te je važno analizirati svaku situaciju pojedinačno, i pogotovo svaku vrstu prihoda posebno.
Iako Srbija ima široku mrežu ugovora radi izbegavanja dvostrukog oporezivanja, postoje države sa kojima takvi ugovori do sada nisu zaključeni. Samo neke od tih država su na primer Sjedinjene Američke Države, Argentina, Australija ili Brazil.
Međutim, to ne znači da ne postoji rešenje i za takve situacije. U slučajevima kada prihodi potiču iz država sa kojima Srbija nije zaključila ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, mogućnost dvostrukog oporezivanja ipak nije potpuno prepuštena slučaju. Naime, Zakon predviđa primenu metode kredita, kojom se iznos poreza već plaćenog u inostranstvu priznaje prilikom obračuna poreske obaveze u Srbiji. Na taj način se, u meri dozvoljenoj Zakonom, ublažava rizik da isti prihod bude oporezovan dva puta.
Dokazivanje poreske rezidentnosti
Da bi se ostvarila prava iz ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa određenom državom, prvi korak jeste dokazivanje da je lice rezident Republike Srbije. Rezidentnost se u poreskopravnom smislu ne podrazumeva, već se mora formalno potvrditi odgovarajućom dokumentacijom.
Osnovni dokaz o poreskoj rezidentnosti Srbije predstavlja potvrda o poreskoj rezidentnosti koju izdaje Poreska uprava, i to na propisanom obrascu. Ova potvrda se izdaje po zahtevu određenog lica i važi za tačno određenu kalendarsku godinu, u skladu sa pravilima međunarodne razmene informacija i standardima bilateralnih ugovora.
Izuzetak postoji u slučajevima kada konkretan ugovor predviđa da se rezidentnost dokazuje obrascem koji izdaje nadležni organ druge ugovorne države. U tom slučaju, lice koje želi da se pozove na pravo iz tog ugovora mora koristiti upravo taj specifičan obrazac.
Najčešće greške koje obveznici prave u vezi s dvostrukim oporezivanjem
Kao što smo prethodno pomenuli, pojam poreske rezidentnosti predstavlja jedan od ključnih elemenata za pravilno razumevanje propisa o oporezivanja i primene ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Upravo u vezi sa ovim pitanjem nastaju česte greške i pogrešna tumačenja. Primera radi, široko je rasprostranjeno shvatanje da posedovanje državljanstva određene države automatski povlači sa sobom i poresku rezidentnost u toj državi. Međutim, navedena činjenica sama po sebi ne podrazumeva automatsko sticanje statusa poreskog rezidenta.
Značajne nejasnoće i greške javljaju se i u vezi sa prestankom poreske rezidentnosti. Naime, često se pogrešno pretpostavlja da lice koje se preselilo u inostranstvo ili boravi više od 183 dana van teritorije Republike Srbije automatski gubi status poreskog rezidenta u Srbiji. Ipak, formalno posmatrano, takva situacija ne mora nužno dovesti do gubitka rezidentnosti. Na primer, fizičko lice koje se odselilo iz Srbije i privremeno se nastanilo u drugoj evropskoj državi, ali nije izvršilo odjavu prebivališta u Republici Srbiji niti je u skladu sa relevantnim pravnim propisima steklo status lica sa stalnim boravkom u inostranstvu, može i dalje biti kvalifikovano kao rezident Republike Srbije u poreskopravnom smislu. U takvim okolnostima, ukoliko obveznik pogrešno smatra da više nije poreski rezident Srbije, izlaže se riziku da dvostruko bude oporezovan u više jurisdikcija za istu vrstu prihoda.
Takođe, u praksi se često susreće situacija u kojoj rezidenti Republike Srbije ne izvršavaju blagovremenu prijavu prihoda ostvarenih u inostranstvu. U tom kontekstu dolazi i do učestalih grešaka pri primeni odredbi ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, posebno u pogledu izbora odgovarajuće metode za izbegavanje dvostrukog oporezivanja (bilo da je reč o metodi izuzimanja ili metodi uračunavanja). Često se dešava da lice koje je platilo porez na dohodak u drugoj državi pogrešno pretpostavi da isti prihod ne mora biti prijavljen i u Republici Srbiji, iako bi po pravilima ugovora trebalo da se izvrši uračunavanje plaćenog poreza u inostranstvu.
S druge strane, postoje i slučajevi u kojima poreski obveznici iz neznanja ili usled pogrešnog tumačenja relevantnih propisa izvrše dvostruko plaćanje poreza, kako u državi izvora prihoda, tako i u Republici Srbiji. Jedan od uzroka ovakvih situacija jeste nedovoljna informisanost poreskih obveznika o postojanju ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, kao i činjenica da nisu preduzeli neophodne radnje radi ostvarivanja poreskih pogodnosti koje im po osnovu tih ugovora pripadaju.
Nepoznavanje ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ne samo da može rezultirati prekomernim poreskim opterećenjima, već i potencijalnim dugovanjem prema poreskim organima u Srbiji. To za sobom povlači i potencijalne prekrašajne sankcije, usled povreda relevantnih pravila.
Zašto je važno postojanje ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja?
Postojanje i primena ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Srbije i drugih zemalja donosi brojne praktične koristi za fizička i pravna lica koja ostvaruju prihode u međunarodnom kontekstu. Ovi ugovori ne samo da štite poreske obveznike od višestrukog oporezivanja istog prihoda, već i stvaraju predvidivo i stabilno poresko okruženje za međunarodnu razmenu. Pored toga, unapređuju saradnju između poreskih administracija i definišu mehanizme rešavanja potencijalnih problema pri tumačenju i primeni ugovora, čime se doprinosi boljoj kontroli i smanjenju poreskih zloupotreba.
Pre svega, ugovori uklanjaju ili ublažavaju poreske barijere koje bi mogle otežati slobodno kretanje kapitala, robe, ljudi, znanja i usluga između dve države. To znači manje administrativnih prepreka i manju poresku neizvesnost za fizička lica, preduzetnike, ali i multinacionalne kompanije.
Takođe, prisustvo ovakvih ugovora dodatno ohrabruje strane investicije – jer investitori znaju da neće biti dvostruko oporezivani na prihod koji ostvaruju u drugoj državi. U tom smislu, ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja funkcionišu kao podsticaj za ekonomsku saradnju i razvoj.
Iako ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja pružaju jasne okvire i mehanizme zaštite, njihova primena u praksi zahteva detaljnu analizu svake pojedinačne situacije. Pitanja kao što su status poreskog rezidenta, obaveze prijave prihoda iz inostranstva i potencijalne mogućnosti za izbegavanje dvostrukog oporezivanja, ne mogu se posmatrati univerzalno, već isključivo kroz prizmu konkretnih činjenica i dokumentacije.
Zbog toga je za pravilno razumevanje i primenu ovih propisa od ključne važnosti da se oslonite na pravovremene i stručne savete onih koji se bave poreskim savetovanjem i međunarodnim oporezivanjem. Samo tako možete osigurati da Vaše poreske obaveze budu u potpunosti usklađene sa zakonima, a Vaša prava u potpunosti zaštićena.
